Uzgoj glista - lumbrikultura
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Uopste ne razumem kako smo dosli do filozofije. Ovde je rec o jednostavnim cinjenicama a ne o njihovom moralnom aspektu.vojin je napisao(la):Tar, vrlo tvrda i smela izjava .Čovek pokušava da menja elemente i to mu ne ide baš od ruke jer svaki pokušaj menjenja na kraju je imao vrlo loše posledice.U slučaju glista koje slobodno možeš nazvati gmizavcima jer gmižu da znamo nešto o njima ne bi se prema njima tako ponašali.
E sad što se tiče menjanja ili ako hoćeš transmutacije , idi niže u kako reče evolutivnom stablu pa proučavaj bakterije možda i dodješ do nekih zaključaka.
Pozdrav !!!
U poeziji covek moze biti ptica ali u bilo kakvom "normalnom" razgovoru takva tvrdnja je neprihvatljiva. Iako je 100% tacno da ljudi mogu da lete ipak nisu ptice. Pa ni gliste nisu gmizavci iako se tako krecu. Sa druge strane mnogi gmizavci odlicno trce ali su i dalje gmizavci a ne "trkavci". U normalnom, pristojnom govoru jednostavno nije dozvoljeno "frljati" se tako proizvoljnim izjavama. A ako neko bas zeli da glistu nazove gmizavcem onda to gmizavac treba da stavi pod navodnike i sve ce biti jasno. A biti jasan u svojim izjavama je jedan od osnovnih kvaliteta komunikacije.
I jos nesto. Taj tekst na koji se ti pozivas vrvi proizvoljnostima, da ne kazem glupostima. Na primer reci da glista ima glavu velicine ciode i u njoj "toliko pameti..."?
Pre svega glista uopste nema glavu a jos manje u njoj neku pamet. To jest i ako ima neke pameti ona je podjednako rasporedjena od usta do dupeta, pardon anusa. Naime gliste uopste nemaju mozak, cak ni u najskromnijem obliku. Ako se dobro secam one imaju lestvicast nervni sistem pa se sa pravom moze reci da je bilo koji segment gliste podjednako pametan ili glup.....
Ali sve to uopste ne umanjuje njihov znacaj i korist koju donose svom okruzenju. Ni gljivice kvasca nisu pametne pa ipak prave pivo.
One obavljaju samo ono sta im je namenjeno.Razlazu secereDobro de Ivanhoe, ne mora bas bukvalno da se shvati. Pravilo se i pilo se pivo pre nego sto su se pojavile masine, flase i metalni cepovi....
Sustina je da gljivice kvasca pretvore jecam i vodu u pivo.
Manje je vazno to sto covek u fabrikama kontrolise te procese sto dodaje hmelj..sto je pronasao nacin da pravi tamna ili svetla, teska ili laka piva.
Isto kao sto je manje vazno to sto covek danas organizovano proizvodi lumvrihumus. Sustina je da gliste jedu fermentisanu ili poluraspadnutu hranu biljnog porekla i pretvaraju je u vrhunsko djubrivo.
Sustina je da gljivice kvasca pretvore jecam i vodu u pivo.
Manje je vazno to sto covek u fabrikama kontrolise te procese sto dodaje hmelj..sto je pronasao nacin da pravi tamna ili svetla, teska ili laka piva.
Isto kao sto je manje vazno to sto covek danas organizovano proizvodi lumvrihumus. Sustina je da gliste jedu fermentisanu ili poluraspadnutu hranu biljnog porekla i pretvaraju je u vrhunsko djubrivo.
Kako rado idemo temom u OT.
Kalifornijske gliste, ili jednostavno prirodno kompostiranje mogu se obavljat jednostavnim putem: to su u starim vrtlrijama radili odavno: duga hrpa materijala, na jednom se kraju dodava sveži, a s drugog se kopa humus.
Za normalne količine po meni bi bilo najpovoljnije da bi napravio nekakav nepotpuni 'krug' od materijala oko kakvog stable belogorice (crnogorica je vrlo nepoželjna, kako i piljevina od nje).
Zbog isušavanja nije poželjno, da je ispostavljeno direktno suncu.
Gliste brzo idu za svežom hranom. U princiou na strani, koje je 'obrađena' ne bi ih trebalo biti. S druge strane se materijal kopa, poželjno je da se sije, a krupniji ostatki se vrate u 'obradu'. Može se upotrebit sav rastlinski organski otpad, sem crnogorice. Znaći, ostaci od održavanja vočjaka, parkova itd.. Tome i služe mašine, koje usitnjavaju granje i krupnije komada.
Kalifornijske gliste, ili jednostavno prirodno kompostiranje mogu se obavljat jednostavnim putem: to su u starim vrtlrijama radili odavno: duga hrpa materijala, na jednom se kraju dodava sveži, a s drugog se kopa humus.
Za normalne količine po meni bi bilo najpovoljnije da bi napravio nekakav nepotpuni 'krug' od materijala oko kakvog stable belogorice (crnogorica je vrlo nepoželjna, kako i piljevina od nje).
Zbog isušavanja nije poželjno, da je ispostavljeno direktno suncu.
Gliste brzo idu za svežom hranom. U princiou na strani, koje je 'obrađena' ne bi ih trebalo biti. S druge strane se materijal kopa, poželjno je da se sije, a krupniji ostatki se vrate u 'obradu'. Može se upotrebit sav rastlinski organski otpad, sem crnogorice. Znaći, ostaci od održavanja vočjaka, parkova itd.. Tome i služe mašine, koje usitnjavaju granje i krupnije komada.
nemanja_st01_58
Član
Časopis ,,Jutro'' je u nekom od svojih starih brojeva pisao o Kalifornijskim glistama i njihovom odgoju, samo ako se ja dobro sećam tog teksta bilo je reči da se ova vrsta glista može gajiti samo na stajnjaku a najbolji je govedji. Ovo pišem jer me je iznenadio podatak da se mogu hraniti i biljnim otpacima bez stajnjaka.
Takodje me interesuje koja je cena po leglu ovih glista i gde se mogu nabaviti?
Unapred zahvalan na obaveštenju
Takodje me interesuje koja je cena po leglu ovih glista i gde se mogu nabaviti?
Unapred zahvalan na obaveštenju
Gajenje glista
Milutin Mitrovic
Za cenu se raspitaj u svojoj okolini (lokalni mali oglasi,pecarosi,pijaca pitas kod prudavca zemlje za cvece,prodavci rasade...
Ako ti treba samo za tvoje potrebe kupi 2-3 pakovanja gliste za pecanje proletos je unas bilo 20din. Brzo ce se namnoze
Leto ti bre to govedo
Milutin Mitrovic
...
Za cenu se raspitaj u svojoj okolini (lokalni mali oglasi,pecarosi,pijaca pitas kod prudavca zemlje za cvece,prodavci rasade...
Ako ti treba samo za tvoje potrebe kupi 2-3 pakovanja gliste za pecanje proletos je unas bilo 20din. Brzo ce se namnoze
Leto ti bre to govedo
Nemanja ,gliste mogu preraditi i komunalni otpad , razlike su samo u kvalitetu humusa koje daju.Ukoliko preradjuju biljni otpad ta vrsta humusa je dobra za uzgajivaće cveća i za travnjake.Ishrana stajskim još bolje konjskim i gnojivom kunića daće HUMUS izuzetnog kvaliteta za bilo koju povrtarsku kulturu. Ishrana kartonom mu dodje kao desert . Kako vidim iz Kruševca si tako da smo relativno blizu pa ukoliko si interesent ovde u Nišu kreće inicijativa za formiranje udruženja svako ko želi da upozna ova vredna stvorenja dobro je došao.
vms712@ bankerinter.net
vms712@ bankerinter.net
Evo i nekoliko prakticnih saveta koje sam stekao u desetak godina bavljenja sa glistama. "Leja" je preporucljivo da budu sirine 1-1.5 metar i zeljene duzine (prvo dok se ne razmnoze 1-2m). Obavezno mora imati zastitu od eventualnog upada krtice(ona moze unistiti leglo). Ja stavljam filc koji se koristi u izradi puteva. Hranjenje treba vrsiti kad se predhodno djubre obradi i ne stavljati jako debeo sloj, sem zimi. Leje da budu, ako je moguce, u senci i leti cesto zalivati. Ja ih hranim djubretom od ovaca i koza ali ne sveze.
MOj savet je svima koji imaju djubre da nabave gliste jer uz malo rada dobijaju jako kvalitetnu prihranu za svoje biljke. Umesto pet prikolica stajnjaka bolje je imati jednu prikolicu humusa. Smanjuje se utovar, vuca, razbacivanje...
MOj savet je svima koji imaju djubre da nabave gliste jer uz malo rada dobijaju jako kvalitetnu prihranu za svoje biljke. Umesto pet prikolica stajnjaka bolje je imati jednu prikolicu humusa. Smanjuje se utovar, vuca, razbacivanje...
Idem na put ali samo kratko. To je beli materijal kao postava u kaputima, zato sam rekao filc. Prilikom izrade puteva stavlja se kao pocetni sloj pre nasipanja rizle i kamena. Propusta vodu ali nedozvoljava da se zemlja mesa sa kamenom. Ranije sam kupio u jednoj fabrizi u Kragujevcu.
peto1
Moderator
Pozdrav!
Ovi hibridi se sigurno nece razmnozavati kao one male od nekih 10-tak sm. Krtice jesu problem ali manji, veciu stetu ce napraviti ronci ako se usele u leju. Dali ste primetili da ih ima.
Ovi hibridi se sigurno nece razmnozavati kao one male od nekih 10-tak sm. Krtice jesu problem ali manji, veciu stetu ce napraviti ronci ako se usele u leju. Dali ste primetili da ih ima.
peto1
Moderator
Imamo i jednog ozbiljnog uzgajivaca glista.
http://www.naslovi.net/2008-05-13/biznis-novine/gliste-rade-u-ilegali/670881
Moze da posluzi a amblem firme.
http://www.naslovi.net/2008-05-13/biznis-novine/gliste-rade-u-ilegali/670881
Moze da posluzi a amblem firme.
peto1
Moderator
Glistenjak
Standardno leglo svakih 100 dana spremno je da bude podeljeno na nova legla. Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste (uz prethodnu obradu) goveđe, konjsko, svinjsko đubrivo kao i đubre od koza, ovaca i zečeva. Osim toga mogu da se korisre i karton, stari papir, lišće, piljevina, mleveni treset, sitno seckana slama i seno, otpaci od prerade iz poljoprivrede. Najbolje je da podloga, odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne reakcije.
Značaj glista i njihovog prisustva u zemljištu poznat je od davnina. Još u starom Egiptu postojao je zakon koji je zabranjivao odnošenje glista s obradivih površina, jer se plodnost tog regiona pripisivala upravo prisustvom glista u nanosima reke Nil. U staroj Grčkoj Aristotel je isticao značaj glista i dejstvo na zemljište nazivajući ih "crevima zemljišta". Jedan od najvećih prirodnjaka i naučnika Čarls Darvin izučavao je gliste preko 40 godina i objavio je prvu studiju o glistama u kojoj, izmedu ostalog, kaže: "Sva rodna zemlja u celom svetu je mnogo puta prolazila i prolaziće kroz utrobu glista". Početkom 20. veka u Americi pojavljuju se prvi odgajivači glista koji više iz hobija počinju da proizvodegliste, pre svega kao mamce za sportski ribolov, odnosno kao hranu za ptice i živinu, ali i za proizvodnju kvalitetnog supstrata za njihove bašte. Vrlo brzo gajenje glista od hobija prerasta u veliki biznis. Pedesetih godina na Kalifornijskom Univerzitetu Berkeley počinje selekcija i odabir onih glista koje su najbrže i najkvalitetnije pretvarale organski otpad u kvalitetan humus. Kao rezultat dobijen je hibrid crvene gliste poznat pod nazivom "kalifornijska glista". Danas, u svetu proizvodnja glista predstavlja vrlo unosan posao koji samo u SAD-u dostiže preko dve milijarde dolara godišnje. Osim Amerike, kao najveći svetski proizvođači glista, ističu se Japan i Kanada, dok su u Evropi to Italijani.
Ovakva popularnost i trend proizvodnje i gajenja glista u svetu tumači se na njihovoj velikoj kako direktnoj, tako i indirektnoj koristi, kao i u relativno lakoj proizvodnji. Direktna korist se ogleda u, pre svega, zaradi od prodaje glista, dok indirektna predstavlja povećanje plodnosti zemljišta, a samirn tim i prinosa, odnosno profita. Gliste, danas, nalaze primenu i u farmaceutskoj industriji (kao izvor mnogih supstanci), odnosno u živinarstvu, ribarstvu i svinjarstvu, gde se koriste kao hrana. Od glista se proizvodi izuzetno kvalitetno proteinsko brašno. Svakako, ne treba zaboraviti glistu kao jedan od omiljenih mamaca u sportskom ribolovu.
Proizvodnja glista ne zahteva skupu opremu, a moguće ih je proizvoditi gotovo svuda, na otvorenom polju (betonska, drvena ili žičana legla) i u zatvorenim prostorijama (garaža, terasa, podrum). Osnovna jedinica za uzgoj glista je leglo. Leglo podrazumeva zapreminu od 100 x 200 x 25 cm podloge i hrane i oko 100.000 komada samih glista. U jednom leglu ima oko 20.000 do 30.000 polno zrelih glista dok ostalo čine jaja i mlade, polno nezrele, gliste. Jedno standardno leglo svakih 100 dana spremno je da bude podeljeno na nova legla.
Kada je o mestu reč, odnosno podlozi gde će leglo biti postavljeno, ne mora da se vodi posebna briga. Prirodno stanište glista su deponije stajskog i biljnog dubreta. Na površinu gde se podiže leglo postavi se žičana mreža, zatim sloj starog papira ili kartona. pa onda dodati podlogu. Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste (uz prethodnu obradu) goveđe, konjsko, svinjsko đubrivo kao i đubre od koza, ovaca i zečeva. Osim toga mogu da se korisre i karton, stari papir, lišće, piljevina, mleveni treset, sitno seckana slama i seno, otpaci od prerade iz poljoprivrede.
Trebalo bi izbegavati materijal koji je bogat proteinima, kao i onaj koji sadrži eterična ulja i druge materije koje gliste ne podnose (iglice četinara, list oraha), ili materijal koji sadrži ostatke pesticida ili antibitika. Takođe, treba voditi računa da u podlozi ne bude mnogo velikih i teških grudvi zemljišta.
Leglo ne treba podizati na mestima koja su u blizini velikih gradilišta, kamenoloma, železničkih pruga i autoputeva, jer gliste ne podnose potresanja. Leglo ne bi trebalo da bude izloženo direktnim naletima vetrova, jer jaki vetrovi teraju gliste u niže slojeve zemljišta i čini ih manje produktivnim.
Glisnjak zahteva malo svakodnevne angažovanosti, što često dovodi do zanemarivanja i nebrige oko glista. Da bi proizvodnja glista bila uspešna potrebno je obezbediti optimalne uslove za njihov rast i razviće. Voda je važan činilac u proizvodnji glista, jer one traže konstantno visoku vlažnost supstrata u toku razvoja. Međutim, preobilna, kao i premala vlažnost, često su uzrok što gliste napuštaju leglo u potrazi za povoljnijim uslovima. Optimalna vlažnost trebalo bi da se održava oko i malo ispod 80% (kada se u šaci stisne materijal, voda treba da se cedi u kapljicama).
Uprkos tome što gliste traže vlažniju sredinu, za uspešnu proizvodnju je potrebna i dobra provetrenost. Pošto gliste ne podnose protresanje, ne može da se obavlja prevrtanje, već samo okretanje samo gornjeg sloja glistenjaka.
Optimalna temperatura za gliste je oko 20°C. Gliste su osetljive na velika kolebanja temperature. Ako je temperatura ispod 5°C potrebno je na leju naneti veći (deblji za oko 10 cm) sloj hrane (organskog otpada). Temperature ispod 0°C pogubne su za gliste. Gliste prezimljavaju u obliku jaja (kokona), koje podnose izuzetno niske temperature (i do - 20°C). Visoke temperature (30°C i više), takođe, su nepovoljne na razvoj glista, pa je potrebno snižavati temperaturu (prskanjem vodom ili zaklanjanjem od direktnih sunčevih zraka u toku letnjih vrućina).
Gliste su naročito osetljive na kiselost podloge. Najbolje je da podloga, odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne reakcije (ph 6,5 - 7,5). Ukoliko su ph vrednosti niže ili više, potrebno je dodavati, u slučaju kiselosti, kalcijum-karbonat, odnosno ako je reakcija bazna suvog papira i treseta).
Virusi i bakterije ne napadaju gliste, odnosno, gliste ne obolevaju. Prirodni neprijatelji glista jesu krtice, žabe, miševi, ptice. Ipak, najveći neprijatelj glista je čovek, odnosno, nepažnja prilikom proizvodnje.
Jedan od indikatora plodnosti zemljišta predstavljaju i gliste. One se sreću samo na plodnim i ne zagadenim zemljištima. Gliste predstavljaju značajne preradivače i razlagače organskih materija i otpada u kvalitetnu organsku materiju, koja se naziva glistenjak ili glisnjak. Danas, glistenjak ima sve veću primenu u povrtarskoj, voćarskoj, cvećarskoj proizvodnji, kao i dodatak travnjacima. Može da se koristi kao osnovno organsko đubrivo, ali i za spravljanje hranljive smeše za proizvodnju cveća i povrća, odnosno rasada i ožiljavanje reznica u voćarskoj proizvodnji. Glisnjak je bogat humusom (i do 25%), fosforom 2.400 mg/100g), kalijumom (1.400 mg/100g), kao i mnogim značajnim mikroelementima (cink, bakar, mangan, gvožde), dok je siromašniji u mineralnom azotu (1 - 1,7%). Osim izuzetno povoljnih hemijskih osobina, glistenjak ima i visok mikrobiološki naboj, a to znači i bržu razgradnju organske materije kao i bolje iskorišćavanje hraniva.
Kao osnovno dubrivo, glisnjak se koristi u količini od 0,2 - 5 kg/m2, dok se za spravljanje kvalitetnih hranljivih smeša, meša sa zemljom i to, sa siromašnim zemljištima 1:6, dok sa plodnijim 1:10. Ovakve smeše mogu da se koriste za proizvodnju rasada, kao i proizvodnju povrća kako na otvorenom polju, tako i u svim tipovima zaštićenih objekata.
Vuk Vujasinović, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Sa slikama
http://images.google.com/images?hl=...esult_group&ct=title&resnum=4&ved=0CCQQsAQwAw
Standardno leglo svakih 100 dana spremno je da bude podeljeno na nova legla. Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste (uz prethodnu obradu) goveđe, konjsko, svinjsko đubrivo kao i đubre od koza, ovaca i zečeva. Osim toga mogu da se korisre i karton, stari papir, lišće, piljevina, mleveni treset, sitno seckana slama i seno, otpaci od prerade iz poljoprivrede. Najbolje je da podloga, odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne reakcije.
Značaj glista i njihovog prisustva u zemljištu poznat je od davnina. Još u starom Egiptu postojao je zakon koji je zabranjivao odnošenje glista s obradivih površina, jer se plodnost tog regiona pripisivala upravo prisustvom glista u nanosima reke Nil. U staroj Grčkoj Aristotel je isticao značaj glista i dejstvo na zemljište nazivajući ih "crevima zemljišta". Jedan od najvećih prirodnjaka i naučnika Čarls Darvin izučavao je gliste preko 40 godina i objavio je prvu studiju o glistama u kojoj, izmedu ostalog, kaže: "Sva rodna zemlja u celom svetu je mnogo puta prolazila i prolaziće kroz utrobu glista". Početkom 20. veka u Americi pojavljuju se prvi odgajivači glista koji više iz hobija počinju da proizvodegliste, pre svega kao mamce za sportski ribolov, odnosno kao hranu za ptice i živinu, ali i za proizvodnju kvalitetnog supstrata za njihove bašte. Vrlo brzo gajenje glista od hobija prerasta u veliki biznis. Pedesetih godina na Kalifornijskom Univerzitetu Berkeley počinje selekcija i odabir onih glista koje su najbrže i najkvalitetnije pretvarale organski otpad u kvalitetan humus. Kao rezultat dobijen je hibrid crvene gliste poznat pod nazivom "kalifornijska glista". Danas, u svetu proizvodnja glista predstavlja vrlo unosan posao koji samo u SAD-u dostiže preko dve milijarde dolara godišnje. Osim Amerike, kao najveći svetski proizvođači glista, ističu se Japan i Kanada, dok su u Evropi to Italijani.
Ovakva popularnost i trend proizvodnje i gajenja glista u svetu tumači se na njihovoj velikoj kako direktnoj, tako i indirektnoj koristi, kao i u relativno lakoj proizvodnji. Direktna korist se ogleda u, pre svega, zaradi od prodaje glista, dok indirektna predstavlja povećanje plodnosti zemljišta, a samirn tim i prinosa, odnosno profita. Gliste, danas, nalaze primenu i u farmaceutskoj industriji (kao izvor mnogih supstanci), odnosno u živinarstvu, ribarstvu i svinjarstvu, gde se koriste kao hrana. Od glista se proizvodi izuzetno kvalitetno proteinsko brašno. Svakako, ne treba zaboraviti glistu kao jedan od omiljenih mamaca u sportskom ribolovu.
Proizvodnja glista ne zahteva skupu opremu, a moguće ih je proizvoditi gotovo svuda, na otvorenom polju (betonska, drvena ili žičana legla) i u zatvorenim prostorijama (garaža, terasa, podrum). Osnovna jedinica za uzgoj glista je leglo. Leglo podrazumeva zapreminu od 100 x 200 x 25 cm podloge i hrane i oko 100.000 komada samih glista. U jednom leglu ima oko 20.000 do 30.000 polno zrelih glista dok ostalo čine jaja i mlade, polno nezrele, gliste. Jedno standardno leglo svakih 100 dana spremno je da bude podeljeno na nova legla.
Kada je o mestu reč, odnosno podlozi gde će leglo biti postavljeno, ne mora da se vodi posebna briga. Prirodno stanište glista su deponije stajskog i biljnog dubreta. Na površinu gde se podiže leglo postavi se žičana mreža, zatim sloj starog papira ili kartona. pa onda dodati podlogu. Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste (uz prethodnu obradu) goveđe, konjsko, svinjsko đubrivo kao i đubre od koza, ovaca i zečeva. Osim toga mogu da se korisre i karton, stari papir, lišće, piljevina, mleveni treset, sitno seckana slama i seno, otpaci od prerade iz poljoprivrede.
Trebalo bi izbegavati materijal koji je bogat proteinima, kao i onaj koji sadrži eterična ulja i druge materije koje gliste ne podnose (iglice četinara, list oraha), ili materijal koji sadrži ostatke pesticida ili antibitika. Takođe, treba voditi računa da u podlozi ne bude mnogo velikih i teških grudvi zemljišta.
Leglo ne treba podizati na mestima koja su u blizini velikih gradilišta, kamenoloma, železničkih pruga i autoputeva, jer gliste ne podnose potresanja. Leglo ne bi trebalo da bude izloženo direktnim naletima vetrova, jer jaki vetrovi teraju gliste u niže slojeve zemljišta i čini ih manje produktivnim.
Glisnjak zahteva malo svakodnevne angažovanosti, što često dovodi do zanemarivanja i nebrige oko glista. Da bi proizvodnja glista bila uspešna potrebno je obezbediti optimalne uslove za njihov rast i razviće. Voda je važan činilac u proizvodnji glista, jer one traže konstantno visoku vlažnost supstrata u toku razvoja. Međutim, preobilna, kao i premala vlažnost, često su uzrok što gliste napuštaju leglo u potrazi za povoljnijim uslovima. Optimalna vlažnost trebalo bi da se održava oko i malo ispod 80% (kada se u šaci stisne materijal, voda treba da se cedi u kapljicama).
Uprkos tome što gliste traže vlažniju sredinu, za uspešnu proizvodnju je potrebna i dobra provetrenost. Pošto gliste ne podnose protresanje, ne može da se obavlja prevrtanje, već samo okretanje samo gornjeg sloja glistenjaka.
Optimalna temperatura za gliste je oko 20°C. Gliste su osetljive na velika kolebanja temperature. Ako je temperatura ispod 5°C potrebno je na leju naneti veći (deblji za oko 10 cm) sloj hrane (organskog otpada). Temperature ispod 0°C pogubne su za gliste. Gliste prezimljavaju u obliku jaja (kokona), koje podnose izuzetno niske temperature (i do - 20°C). Visoke temperature (30°C i više), takođe, su nepovoljne na razvoj glista, pa je potrebno snižavati temperaturu (prskanjem vodom ili zaklanjanjem od direktnih sunčevih zraka u toku letnjih vrućina).
Gliste su naročito osetljive na kiselost podloge. Najbolje je da podloga, odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne reakcije (ph 6,5 - 7,5). Ukoliko su ph vrednosti niže ili više, potrebno je dodavati, u slučaju kiselosti, kalcijum-karbonat, odnosno ako je reakcija bazna suvog papira i treseta).
Virusi i bakterije ne napadaju gliste, odnosno, gliste ne obolevaju. Prirodni neprijatelji glista jesu krtice, žabe, miševi, ptice. Ipak, najveći neprijatelj glista je čovek, odnosno, nepažnja prilikom proizvodnje.
Jedan od indikatora plodnosti zemljišta predstavljaju i gliste. One se sreću samo na plodnim i ne zagadenim zemljištima. Gliste predstavljaju značajne preradivače i razlagače organskih materija i otpada u kvalitetnu organsku materiju, koja se naziva glistenjak ili glisnjak. Danas, glistenjak ima sve veću primenu u povrtarskoj, voćarskoj, cvećarskoj proizvodnji, kao i dodatak travnjacima. Može da se koristi kao osnovno organsko đubrivo, ali i za spravljanje hranljive smeše za proizvodnju cveća i povrća, odnosno rasada i ožiljavanje reznica u voćarskoj proizvodnji. Glisnjak je bogat humusom (i do 25%), fosforom 2.400 mg/100g), kalijumom (1.400 mg/100g), kao i mnogim značajnim mikroelementima (cink, bakar, mangan, gvožde), dok je siromašniji u mineralnom azotu (1 - 1,7%). Osim izuzetno povoljnih hemijskih osobina, glistenjak ima i visok mikrobiološki naboj, a to znači i bržu razgradnju organske materije kao i bolje iskorišćavanje hraniva.
Kao osnovno dubrivo, glisnjak se koristi u količini od 0,2 - 5 kg/m2, dok se za spravljanje kvalitetnih hranljivih smeša, meša sa zemljom i to, sa siromašnim zemljištima 1:6, dok sa plodnijim 1:10. Ovakve smeše mogu da se koriste za proizvodnju rasada, kao i proizvodnju povrća kako na otvorenom polju, tako i u svim tipovima zaštićenih objekata.
Vuk Vujasinović, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Sa slikama
http://images.google.com/images?hl=...esult_group&ct=title&resnum=4&ved=0CCQQsAQwAw
Problem kalifornijskih glista
Imam farmu koza www.farmakoza.biz a bavim se pored ostalog skupljanjem i pakovanjem čistog stajskog kozjeg đubriva koje je jako pogodno za đubrenje voćnjaka i povrtnjaka kao i plastenika. Pored toga ostaje mi kozje đubrivo u smjesi sa slamom pa pitam široki auditorujum kako bi bilo da u tu smješu pustim kalifornijske gliste da to prerade u humus. Cijena jednog legla je oko 100 eura, koliko legala je potrebno za masu od jedne tone smješe slame i kozjeg đubriva i za koliko vremena one to mogu da prerade. Hvala i pozdrav!
Imam farmu koza www.farmakoza.biz a bavim se pored ostalog skupljanjem i pakovanjem čistog stajskog kozjeg đubriva koje je jako pogodno za đubrenje voćnjaka i povrtnjaka kao i plastenika. Pored toga ostaje mi kozje đubrivo u smjesi sa slamom pa pitam široki auditorujum kako bi bilo da u tu smješu pustim kalifornijske gliste da to prerade u humus. Cijena jednog legla je oko 100 eura, koliko legala je potrebno za masu od jedne tone smješe slame i kozjeg đubriva i za koliko vremena one to mogu da prerade. Hvala i pozdrav!
Odg: Problem kalifornijskih glista
@brane stajsko kozije djubrivo moze preraditi druga vrsta glista tkz belgiska glista dendrobena veneta a za vise informacija vidite na ,http://www.poljoprivreda.ba/index.php?option=com_contact&task=view&contact_id=6&Itemid=3
uzgajivacu crvene kaliforniske gliste ga izbegavaju.
@brane stajsko kozije djubrivo moze preraditi druga vrsta glista tkz belgiska glista dendrobena veneta a za vise informacija vidite na ,http://www.poljoprivreda.ba/index.php?option=com_contact&task=view&contact_id=6&Itemid=3
uzgajivacu crvene kaliforniske gliste ga izbegavaju.
brbljivica
Novajlija
- Učlanjen(a)
- 28 Feb 2010
- Poruka
- 4
Pozdrav svima, ja sam nova na ovom forumu i zainteresovana za reciklazu otpada putem glista (bilo kalifornijskih bilo obicnih). Obzirom da se gliste koriste za preradu feklanih otpadaka zanima me da li mogu da preradjuju pseci izmet jer imam odgajivacnicu pasa i taj otpad mi pricinjava veliki problem. Normalno taj humus ne bih koristila za djubrenje zemljista gde se gaji voce, povrce ili zitarice, ali sume su tu, zar ne?
Dobar dan i dobrodošli na poljoinfo.Pre pisanja bilo kakvog posta dužni ste da pročitate pravila i predstavite se u temi http://poljoinfo.com/caffe/za-nove-clanove-da-se-predstave/!
Dobar dan i dobrodošli na poljoinfo.Pre pisanja bilo kakvog posta dužni ste da pročitate pravila i predstavite se u temi http://poljoinfo.com/caffe/za-nove-clanove-da-se-predstave/!
