Pozdrav. Evo da se i ja ukljucim u temu. Vidim da ima dosta nedoumica i dezinformacija. Ja sam nedavno poceo sa uzgojem glista ali izucavam taj proces vec godinu dana pa cu ovde podeliti ono sto sam naucio.
Prvo, postoji jako dobar razlog zasto se potencira kalifornijska crvena glista. Prvo- njeno razmnozavanje je puno brze neko god drugih vrsta. Dok ona leze kokon svakih 7-10 dana, druge gliste lezu svakih 45-50 dana. Istao tako njen kokon sadrzi 10-20 mladih glisti dok kod drugih obicno bude 1-4 komada.
Drugo- izuzetno je prozdrljiva(sto naravno jako pogoduje kompostiranju). Kalifornijska glista pojede polovinu svoje tezine svakog dana(po nekima cak i punu svoju tezinu svakog dana, ukoliko su uslovi dobri).
Oko naziva se vodi polemika. Na internetu ima svakakvih informacija i cesto se koristi rec hibrid. Navodno su 60tih godina naucnici sa Berkeley Univerziteta (Kalifornija, odatle i naziv) odlucili da istraze kako gliste obradjuju organski otpad, u nadi da ce resiti problem nagomilavanja stajskog djubriva koji je, kao proizvod stocne industrije, pretio da zagadi zemljiste. Naucnici su znali da gliste obradjuju organski otpad i hteli su da vide koja vrsta gliste to najbolje radi. E sad postoje oprecna misljenja (opet, internet) ali izgleda da je to bila Eisenia fetida. Stim sto su oni kod nje potencirali razvoj pojedinih osobina i tako dobili crvenu kalifornijsku glistu- crveni hibrid. E sad, posto ta vrsta nije dobijena ukrstanjem razlicitih vrsta, nego samo potenciranjem pojedinih osobina, neki tvrde da ne treba da se naziva "hibridom". Ali manje vise, nama to nije ni bitno.
Iako kalifornijske gliste nemaju bolesti u klasicnom smislu, imaju i svoje mane. Npr. tzv. "trovanje proteinom" zbog cega treba izbegavati davanje mesa ili mlecnih proizvoda. Trovanje se primeti ako gliste postanu blede i tada treba da im se menja ishrana, dodaje kalcijum karbonat itd. Ukoliko se redovno proverava pH ne bi smelo da dodje do trovanja.
Osim toga, realtivno su male. Teske su oko 1gr. Zato neki radije uzimaju holandsku glistu (cujem da se koristi naziv belgijska ali pretpostavljam da je to ista vrsta). E to su one lepe debele pecaroske gliste. Kome treba za uzgoj pilica ili riba, mozda je ona bolji izbor.
Dakle bitno je da napomenem da kalifornijske gliste jedu svu organsku materiju koja se raspada! Na zapadu ih cak koriste u domacinstvu za reciklazu organskog otpada. Svi otpaci od hrane (opet ne meso i mlecni proizvodi) se ubacuju kod glista i one ih polako obradjuju. Dakle lisce, trava, grancice, sta god... i naravno bolje je ako se usitni jer onda razlaganje pocinje brze. Gliste nemaju zube. Prema tome one jedu samo materiju koju su bakterije vec pocele da razlazu. Neko rece da kalifornijska glista ne jede ovciji stajnjak, a evo moje su vec 6 meseci samo na tome i ubise od jela
E sad dolazimo do meni posebno interesantne oblasti i ovome cu posebno dati paznju. A to je-zasto je humus glistenjak tako dobar?
Kao prvo, 1t glistenjaka je ekvivalent 5t stajnjaka. Ali to nije sve. Jer biljka ne moze direktno iz stajnjaka da usvoji hranjive elemente. Prvo stajnjak moraju da razgrade bakterije i tek onda biljka moze da ih usvoji. Ali, ako su ga prethodno pojele gliste, u njihovom probavnom traktu se unistavaju svi patogeni iz stajnjaka, a materija se obogacuje "dobrim" mikroorganizmima. Dakle biljka iz glistenjaka automatski crpi sve hranjive elemente.
"Kuglica" koju glista izbaci, ima sposobnost da primi 8 puta vecu kolicinu vode od svoje zapremine.
I jos jedna veoma bitna stvar, je naelektrisanje. Povrsina te kuglice ima odredjeno naelektrisanje koje privlaci minerale iz zemljista. To znaci da minerali, koji bi se mozda ispirali tokom kise i navodnjavanja i odlazili dublje u zemlju, sada ostaju "nakaceni" na humus glistenjak i ostaju "na izvolte" biljakama da ih usvoje preko korena.
Postoje i tvrdnje da glistenjak stiti biljku od bolesti. Ali o tome cu pisati u posebnoj temi..
Dakle ovo je ukratko ono sto sam smatrao da treba da izdvojim. Ja sam inace tek ove godine zapoceo svoju proizvodnju i trebace mi jos godinu dana da dostignem neki cilj od 200 legala. Medjutim, vrlo mi je bitno da ono sto pricam mogu i da dokazem. Prema tome vec od 2015 cu raditi eksperimente. Sadicu paradajz, krastavac i papriku u 4 grupe.
1. grupa ce biti samo u zemljistu
2. grupa ce biti sa dodatim glistenjakom
3. grupa ce biti sa dodatim glistenjakom i folijarno prihranjivano cajem od glistenjaka
4. grupa ce biti samo folijarno prihranjivano cajem od glistenjaka.
Istovremeno ce moj brat saditi sve na klasican nacin- vestacka djubriva itd. Pa cemo videti razliku. Recimo, radjeno je istrazivanje gde su na 10hektara posadili papriku. Jedan deo je prihranjivan sa NPK, drugi deo glistenjakom a treci stajnjakom. Sad nisam bas 100% siguran za cifre, ali najgori je bio stajnjak- oko 14t/hektaru. GListenjak je dao oko 22t/hektaru a NPK je dao 24t/hektaru. Medjutim kod NPK je bilo vise plodova ali je paprika bila sitna, imala tanju kozu i bila neukusnija. Sa glistenjakom je brojcano bilo manje plodova, ali su plodovi bili veci, deblji i ukusniji.
Eto, voleo bih da slicne podatke dobijem i sam, eksperimentom i onda mogu da promovisem svoj proizvod uz dokaz. Crno na belo...
. Pitanje za iskusne - Neko je spomenuo da je prerađivao podlogu za uzgoj šampinjona (ustvari koristio je izraz pečurke) dakle da li ista treba da se obradi ili šta već .. obzirom da se dosta "prska nažalost ne samo vodom nego raznim insekticidima.." , dobro bi došla iskustva i mišljenja po tom pitanju obzirom da po svoj prilici mogu nabaviti veču količinu iz pečurkane. 
