Uvoz--- gmo --- u ratarstvo i povrtarstvo ko je za ili protiv vasi komentari

Pa ne funkcioniše kad niko iz veterinarske inspekcije nije zaglavio zatvor, nego su 'objasnili' da su krivi prevaranti a ne oni koji ne rade svoj posao kontrolisanja robe.
GMO balon se polako ispumpava...sve obećane 'prednosti' se polako tope, i mi nemamo šta tu da tražimo.
 
Ja mislim da će GMO "balon" da se počne ispumpavati tek kad neko zbog GMO završi u zatvoru. Ovako ljudi pričaju kako to nevalja, a to se seje i uvozi bez ikakvih problema.
 
Rtv.rs:

[h=1]Како ће се Србија одредити према ГМО?[/h]НОВИ САД - У процесу усклађивања домаћег законодавства са европским у сектору аграра доста се одмакло могло се у више наврата чути у изјавама наших званичника. Један од важних Закона који би требало прилагодити европској регулативи, јесте Закон о ГМО организмима. Измена Закона је неопходна и због чланства Србије у светску трговинску организацију.

Иако је доношење тог документа више пута најављивано, нови закон о гмо још није усвојен.
gmo-genetski-modifikovana-hrana-jpg_660x330.jpg

Када је реч о томе да ли би требало или не гајити гмо усеве, домаћи пољопривредници као и представници агрономске науке и струке су и више него јасног става да би Србија требало да остане верна традиционалној , конвенционалној и органској производњи.
Подсетимо, важећим законом о гмо организмима забрањен је и промет и гајење генетски модификованих усева. Трансгена технологија према мишљењу проф.др Миодрага Димитријевића стручњака за генетику новосадског пољопривредног факултета представља озбиљно геополитичко питање за сваку земљу.
Он каже да је недавним усвајањем директиве 18/2001 европска комисија пружила могућност свакој држави чланици да у складу са својим националним интересима доноси одлуку о томе да ли ће или не гајити гмо усеве. Како Србија још није постала чланица европске заједнице простора за прављење квалитетног акта има . Далеко већи проблем је како наводи, Димитријевић у вези са чланством Србије у светску трговинску организацију , која условљава отварање тржишта гмо робом. Пре доношења новог закона треба ослушкивати глас народа који су се највећим процентом изјаснили против гајења гмо усева. Више од 80 процената људске популације у Србији је против гајења гмо усева а 130 општина се определило за проглашење подручја без ГМО организама.
Како за РТВ наводе у министарству пољопривреде Србија неће дозволити увоз и производњу генетски модификованог семена , већ ће се постојећи закон тако уредити да буде што безбеднији по крајњег корисника, домаћег потрошача.
 
Ja sam stava, da ako drzava dozvoli uvoz GMO-a treba da dozvoli i proizvodnju istog. Naravno pod nadzorom odgovarajuce ustanove. Mislim da se u Srbiju odavno uvoze GMO proizvodi, pre svega soja.
 
GMO lobi u Srbiji i dalje ima veliki medijski prostor u javnosti, uprkos činjenici da građani Srbije ne žele legalizaciju gajenja GMOa, kao i konzumaciju proizvoda dobijenih od GMOa. Njihove tvrdnje da GMO nije štetan po zdravlje ljudi, ili bar da to za sada nije dokazano, s vremena na vreme se provlače kroz medije i dopiru do sve većeg broja ljudi. Svi smo svesni moći medija, kao i činjenice da ako dovoljno puta ponovite neku laž činjenica je da će ona za neke pojedince postati istina. Tako i mit o tome da „nije dokazano da je GMO štetan“, uskoro može da se pretvori u tezu „zdravo je“. S toga bi trebalo što više u javnosti propagirati i onu drugu stranu i saslušati činjenice koje ne idu u prilog zatupnicima GMOa, koje prate ovu tehnologiju i opšte su poznate i naučno dokazane.
Prvi komercijalizovani GM proizvod je rekombinantni goveđi hormon rasta (recombinant bovine growth hormone-rBGH ili recombinant bovine somatropin-rBST) koji je genetičkim inženjeringom prvo proizveo Monsanto krajem 80tih godina prošlog veka. Ovaj hormon u odnosu na prirodni hormon koji luče krave se razlikuje u jednoj amino kiselini. Oba hormona i prirodni i rekombinantni služe za podsticanje veće proizvodnje mleka povećavajući nivo drugog hormona poznatog kao insulin-like growth factor (IGF-1). U čemu je problem? Nivo goveđeg hormona rasta nije značajno veći u mleku kod krava koje su tretiranje rBGH. Pored toga, ovaj hormon nije aktivan kod ljudi, tako i ako bi bio usvojen preko konzumiranog mleka, ne bi trebalo da ima efekte na zdravlje ljudi. Međutim, problem u ovom mleku predstavlja povećan nivo IGH-1, hormona koji pomaže pojedinim ćelijama da rastu, u odnosu na nivo hormona kod krava koje nisu tretirane sa rBGH. Nekoliko studija je utvrdilo da povećani nivo IGF-1 utiče na razvoj pojedinih tumora, raka prostate (Renehan et al. 2004), raka dojke (Rinaldi et al. 2006). Neke druge studije nisu uspele da potvrde ove rezultate tako da priroda veze između ovog hormona i raka je i dalje nejasna.[SUP]1[/SUP]
Ipak uticaj ovog hormona na zdravlje krava je poznat. Kod krava tretiranih ovim hormonom dolazi do infekcija vimena (mastitisa). Ove krave dobijaju više antibiotika od krava koje nisu tretirane rGBH. Da li veća upotreba antibiotika dovodi do stvaranja resistentnih bakterija na antibiotike i da li to predstavlja zdravstveni problem za ljude? Ovo i dalje izaziva zabrinutost, ali nije u potpunosti ispitano kod ljudi. Ono što je sigurno jeste da je Monsanto prodao sektor koji se bavi razvojem tog hormona i prava na njega farmaceutskome divu Eli Lilly za 300 miliona dolara. Savet EU je decembra 1999. godine doneo odluku da zabrani korišćenje ovog hormona na prostoru EU.
Ono za šta se najviše vezuju GMO je stvaranje biljaka otpornih na totalni herbicid kod kog je aktivna materija glifosat. Ovaj herbicid ima značajan uticaj na životnu sredinu i posredno na zdravlje ljudi. Gajenjem biljaka otpornih na totalne herbicide povećava se prisustvo glifosata u zemljištu, koji je dokazano štetan po životinjski svet, izazivajući sterilitet i mutacije kod ispitivanih životinja (Schneider et al. 2009). Drugi uticaj na životnu sredinu je stvaranje super korova, korova otpornih na totalni herbicid. Iako GM tehnologija na prvu ruku ima prednost, konstantna primena totalnog herbicida iz godine u godinu tera prirodu da se prilagođava i menja. Dolazi do promene biljne flore, stvaraju se i šire korovi tolerantni na glifosat. Ovaj problem je prisutan i kod konvencionalne proizvodnje u slučaju monokulture i uskog plodoreda, jer se iz godine u godinu koriste herbicidi bazirani na istoj aktivnoj materiji. Ono što je prednost kod konvencionalne proizvodnje jeste poštovanje plodoreda. Na taj način se sa rotacijom useva menjaju i herbicidi, smanjujući selekcioni pritisak na korove istrebljujući one koji su se prilagodili pojedinim herbicidima. Nažalost u slučaju GM tehnologije rotacija useva ne znači promenu herbicida. U takvoj proizvodnji konstantan je herbicid ROUNDUP READY, kome su se prilagodili pojedini korovi tzv super korovi, potpuno tolerantni prema ovom herbicidu. Za sada je registrovano 24 korova tolerantna prema ovom herbicidu.[SUP]2[/SUP]
Ono što je trebalo da bude prednost GM tehnologije je i manja primena herbicida. Nažalost prema studiji Čarlsa Benbruka, eksperta na polju pestidida, gajenje biljaka tolerantnih prema ROUNDUP herbicidu dovelo je do povećanja upotrebe herbicida za 25% u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.[SUP]3[/SUP]Ovo samo pokazuje koliki je interes bio Monsanta da se dozvoli gajenje poljoprivrednih kultura otpornih prema glifosatu. Poljoprivrednici su prestali da koriste druge herbicide i postali zavisni od Monsantovog ROUNDUPa i to sve uz povećanu potrošnju herbicida.
Napomenimo i to da je količina glifosata u jednom litru totalnog herbicida 480 g, a u jednom tretmanu se upotrebi oko 5 litara totala, tako da se u zemljište unese oko 2,5 kg/ha ovog štetnog jedinjenja, 10 do 25 do puta više u odnosu na aktivne materije pojedinih herbicida koji se koriste u konvencionalnoj proizvodnji. Imajući u vidu sve činjenice, uticaj na životnu sredinu, kako na biljke tako i životinje, primena GM tehnologije utiče i na zdravlje ljudi. Ostaci ovog herbicida pronađeni su kod krava, zečeva i ljudi. Koncentracija je bila manja i kod ljudi i životinja u reonima organske proizvodnje (Kruger, 2014).[SUP]4[/SUP] Ako imamo u vidu rezultate istraživanja Richard i sar. (2005) koja su pokazala da glifosat inhibira aktivnost enzima aromataze (pretvara druge hormone u estrogen) pri koncentracijama koje su 100 puta manje od primene u poljoprivredi i na taj način toksično deluje na ćelije placente izazivajući različite reproduktivne probleme, moramo sa razlogom biti zabrinuti kako će ova tehnologija uticati na naše zdravlje.[SUP]5[/SUP]
Povećanje prinosa i kvaliteta proizvoda gajenjem GMO useva i rešavanja gladi u svetu je jedan od najvećih aduta zagovornika gajenja GMO. Opovrgnućemo ovu premisu posmatrajući proizvodnju soje i kukuruza kao dva najrasprostranjenija GMO proizvoda u svetu, a za našu zemlju dva najznačajnija useva. Prosečan prinos soje u višegodišnjem periodu od 2005-2011 koji je ostvaren u Srbiji malo zaostaje u poređenju sa najvećim svetskim proizvođačima soje. U odnosu na SAD manji je za 200 kg, Brazil 150 kg, Argentinu 50 kg po jedinici površine u proseku. U pojedinim godinama je bio i veći. 2010. godine ostvaren prosečan prinos soje u Srbiji je bio drugi u svetu, odmah iza Italije, a ispred zemalja koje uzgajaju GENETSKI MODIFIKOVANU soju (izvor FAO). Ako znamo u kakvom stanju je naša poljoprivreda slobodno možemo reći da GM soja ne daje veće prinose od našeg sortimenta koji nije GMO i kao takva teško da će rešiti problem gladnih u svetu.
Što se tiče kvaliteta, kompanije koje prodaju GM kukuruz i pojedine naučne studije, zaključuju da se gajenjem GM kukuruza otpornog na insekte, smanjuju štete u prinosu i kvalitetu, jer biljke ne bivaju oštećene napadima ovih insekata. Ipak poslednje studije pokazuju da su insekti mutirali i postali otponi na otporne hibride kukuruza. Ovo zahteva nove mere zaštite tzv Insect Resistance Management, koji se sastoji od setve osetljivog kukuruza prema insektima u neposrednoj blizi GM kukuruza. Postoje šeme od strane proizvođača GM kukuruza u kom rasporedu da se seju takvi hibridi. Cilj ovakvog gajenja je održavanje populacija osetljivih insekata kako bi se parili sa otpornim i kontrolisali njihovu brojnost, jer je nihovo potomstvo osetljivo na GM kukuruz i ne pravi štetu.[SUP]6[/SUP]Ukoliko se takva zaštita ne bi sprovodila otporni insekti bi vrlo brzo postali dominantni i kukuruz bi ponovo bio izložen njihovom napadu.
Gledajući ekonomsku stranu, ne GMO proizvodi su skuplji u odnosu na GMO i sve traženiji, sa daljom tendencijom rasta razlike u ceni u korist ne GMO proizvoda. Ovo se nikako ne sme zanemariti, jer bi samo na godišnjoj proizvodnji soje u zrnu, srpska poljoprivreda imala manjak od 56 miliona evra. Kada bi računali gubitke nastale uvozom semena, smanjenom prodajom domaćeg sortimenta i realizaciju prerađevina od soje ta cifra bi bila daleko veća. Neki proračuni kažu da bi gubitak celokupne srpske poljoprivrede bio preko pola milijarde evra na godišnjem nivou, ukoliko bi dozvolili gajenje GMO.
Pored gore navedenih činjenica treba istaći i sledeće. Ugrađivanje gena u GMO se vrši pomoću vektora, a oni su vrlo često virusi. Virusi bi zaista u našim genima mogli da prave pravi haos. Da li će se to dogoditi, nema pravog odgovora, jer je potrebno da prođe nekoliko ljudskih generacija, a to je period ne kraći od pola veka. Da li će se GM tehnologija, kao i mnogi najveći izumi istrgnuti kontroli razumnih i dobronamernih. Zamislite upotrebu GMO-a kao biološkog oružja. U trci sa prirodom prvi će pasti čovek, stoji na jednoj tabli u Nacionalnom parku Fruška Gora.Uvek treba imati tu misao u podsvesti, jer nas priroda iz godine u godinu opominje, kako stvaranjem superkorova i insekata, tako i klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem.
Da li su napred izneti argumenti dovoljni da zadržimo naše stavove prema GMO. Ako znamo da sve prednosti GM tehnologije, ubrzo postaju njene mane. Ako znamo da pojedini nusproizvodi imaju negativan uticaj na zdravlje ljudi, a da je još mnogo drugih neistraženo i njihov uticaj nerazjašnjen. Ako znamo da GMO ne daju veće prinose. Ako znamo da će naši paori i naša privreda prihodovati manje novca. Smatram da naše stavove i ove argumente ne može zameniti neko virtuelno članstvo u STO ili EU, ne može neko da se igra sa zdravljem miliona svojih građana. Zbog toga ne mogu da shvatim da bilo ko u Srbiji može da brani GMO tehnologiju, a da nije plaćen od strane tih kompanija i da radi za njihov interes, a ne interes države Srbije i njenih građana.
Pored svega toga ako mi ne želimo da koristimo u ishrani GMO, da li mi imamo pravo na izbor? Da li nam neko to omogućuje? Da li je to omogućeno ljudima u državama gde se koristi GMO, ako znamo da ti proizvodi najčešće nisu obeleženi?
 
"Anti gmo " pokret kako su se nazvali , lično vidim kao anti naučni pokret u svijetu . U svijetu dnevno umre od 5 do 10 000 djece od gladi , a od gmo soje ili kukuruza ni jedno . Nauka je pomoću genetske modifikacije riješila neke velike probleme , a tek treba da se izbori sa nekim od najvećih izazova planete . Priroda je i sama tokom miliona godina genetski modifikovala organizme . Genetski modifikovana zlatna riža spašava živote 670 000 djece do 5 godina starosti u svijetu koji koriste ishranu siromašnu vitaminom A tj jedu samo rižu . Usjevi otproni na zemljišta toksično bogata Al i Fe u Africi npr spasiće milione života , itd , itd . Ja sam kao i vi obični laik i kao takav glupo mi je da se pravim pametan i kontriram vrhunskim svjetskim naučnicima u struci i glumim većeg katolika od pape .
 
Vidim da jo ovo citat ili ne ispravi me ako gresim?Dali ti stvarno verujes u te price da je gmo stvoren kako bi glad u svetu bila svedena na minimum.....ajde bre cista laz i propaganda,Boli njih ona stvar za Afriku i zemlje treceg sveta oni hoce da vladaju svetom i to je to.Pa gledaj samo sta radi Monsanto u Americi sa semenom ucenjuju farmere da seju njihovo seme ne bi li nekako iskorenili kuce koje rade semena koja nisu gmo ne bili oni preuzeli sve....pa sta mislis zasto je pre par god bila frka sa ZP-m kad su hteli da ga privatizuju sve je to prijatelju spremanje terena za unistenje naseg semena i na kraju ce i biti samo gmo.
 
Literatura korišćena pri izradi teksta koji sam postavio. NIje moglo da stane više od 10.000 karaktera.

1 http://www.cancer.org/cancer/cancercauses/othercarcinogens/athome/recombinant-bovine-growth-hormone
2 http://www.ucsusa.org/news/press_release/superweeds-overrun-farmlands-0384.html#.VIV7dTHF_Lk
3 http://www.enveurope.com/content/24/1/24
4 http://omicsonline.org/open-access/...s-in-animals-and-humans-2161-0525.1000210.pdf
5http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1257596/
6 https://www.pioneer.com/home/site/us/products/stewardship/insect-resistance-management/bt-corn-us/
Renehan AG, Zwahlen M, Minder C, et al. Insulin-like growth factor (IGF)-I, IGF binding protein-3, and cancer risk: Systematic review and meta-regression analysis. Lancet. 2004;363:1346-1353.
Rinaldi S, Peeters PH, Berrino F, et al. IGF-I, IGFBP-3 and breast cancer risk in women: The European Prospective Investigation into Cancer and Nutrition (EPIC). Endocr Relat Cancer. 2006;13:593-615.
Schneider MI, Sanchez N, Pineda S, Chi H, Ronco A. 2009. Impact of glyphosate on the development, fertility and demography of Chrysoperla externa (Neuroptera: Chrysopidae): Ecological approach. Chemosphere 76(10):1451-5.
 
Momo baš si iskopirao propagandu koja nema veze sa stvarnošću. Čak je bezočna laž, zlatna riža ne postoji, to je primer kako od propalog eksperimenta napraviti pozitivnu propagandu uz pomoć čiste laži.
Sad će nekom da podju suze kako su spasili 670 000 dece?!?!?(gde ih pobrojaše) kad su kinezi navatali naučnike koji su u ime monsanta eksperimentisali sa istom tom decom. Ne treba da budeš naučnik da bi znao da ima loših ljudi bez obzira kakvog su obrazovanja...
 
Ta "gladna deca" što ih spominju gmo pobornici neće ništa manje biti gladna ako se počne masovno uzgajati gmo. Ne sme se zaboraviti da i to mora neko da proizvede. Šta sad kao, proizvodiće se iz volontiranja. Nije problem nedostatak hrane za tu decu nego je problem tih ljudi nedostatak novca, nepostojeća ekonomija, belo ropstvo i psihofizička tortura od strane onih koji su baš toliko brižni i žele da nahrane taj narod i tu decu a oni prvi su krivci za glad tog naroda.
Slušati pobornike gmo sa tako glupim izjavama je kao da slušamo 24h naše političare kako ih je sramota što nam tako ide dobro. Ponavljati mantru pa možda i uđe u glavu.
Sa gmo ili bez isto je. Isto će se gladovati isto će se ratovati samo što će neko biti bogatiji a neko siromašniji. Postoji sumnja u zdravstvenu ispravnost tih proizvoda što znači da ćemo samo dobiti negativne posledice po nas i samu planetu i ekosistem. Sve ostalo će ostati isto.
 
Bilo bi zgodno da se navedu izvori na osnovu čega ste protiv ili za GMO. Ima tu dosta raznih informacija i uz to ima još gomila budalaština, pa zakačite link gde ste šta videli ili pročitali.

Naslov teme je "Uvoz--- gmo --- u ratarstvo i povrtarstvo ko je za ili protiv vasi komentari" i zato se držite toga, a ne razgalabati opšte činjenice O GMO.
 
Naravno da smo negdje čuli ili pročitali , ali nije bukvalni citat niti mogu navesti izvor kad se više nesjećam , evo recimo čuo sam za zlatnu rižu i za hiljade umrilih i oslijepilih mladih ljudi od obične riže , da se posjetim koliko ukucao sam u wikipediu , ( vjerujem da su mjerodavniji od njuza , trećeg oka ,dveri i sl) npr http://en.wikipedia.org/wiki/Golden_rice

Neško slažem se da gladni nemaju novac ali kao što vidimo uvodjenjem nauke povećavaju se prinosi i cijene padaju , a organska proizvodnja je upravo predodredjena bogatima. Da su mineralna djubriva otrovna isto zabluda , azot pogotovo koga dnevno udišemo kubike i kubike .


Poenta je u tome ako javnost treba da odlučuje dali dozvoliti ili ne upotrebu biotek hrane onda treba dozvoliti tribine i gostovanje stručnjaka koji imaju suprotno mišljenje da vidimo kakve to oni imaju činjenice .
 
Znači seljaci su bogatuni :) jer sade 'za sebe' i za prodaju...
Poenta je u tome ako javnost treba da odlučuje dali dozvoliti ili ne upotrebu biotek hrane onda treba dozvoliti tribine i gostovanje stručnjaka koji imaju suprotno mišljenje da vidimo kakve to oni imaju činjenice .
Zar se tako nešto dešavalo u skorije vreme na našim medijima, ja doduše nemam tv ali sumnjam.:-(

Novi toliko sam razglabao o gmo da mi se više smučilo da ponavljam ali ponekad ne mogu da izdržim pa moram da iskomentarišem. Ko hoće može da nadje mnoštvo linkova koje sam postavljao na temi gmo.

Evo dva različita gledišta sa po deset razloga zašto ne gmo:
http://www.beyondpesticides.org/gmos/reportsandpublications/gmofactsheet.php
http://www.responsibletechnology.org/10-Reasons-to-Avoid-GMOs
U našoj situaciji mislim da bi osnovni razloga zašto ne gmo trebao da bude ekonomski, pored svih lanaca koje nam nabacuju nesposobni političari zaista nam ne treba još jedan.....
 
Novosti.rs:

SAD odobrile nove vrste GMO krompira i jabuka



Uzgoj krompira koji su genetski modifikovani da nemaju "modrice" i da proizvode manje štetnih hemikalija pri prženju, zajedno sa još dve vrste jabuka otpornih na truljenje, odobren je danas na američkom tržištu












VAŠINGTON - Uzgoj krompira koji su genetski modifikovani da nemaju "modrice" i da proizvode manje štetnih hemikalija pri prženju, zajedno sa još dve vrste jabuka otpornih na truljenje, odobren je danas na američkom tržištu.



"Ove namirnice su bezbedne i hranljive isto kao i njihove tradicionalne vrste", navodi se u saopštenju američke Uprave za hranu i lekove (FDA), a prenosi agencija Frans pres.

Ovom odlukom odobreno je uzgajanje šest vrsta krompira, na tržištu poznatih kao robna marka "innate" krompiri, koje proizvodi kompanija J. R. Simplot kompani iz američke savezne države Ajdaho.

"Odobrene vrste ne samo da su otporne na 'modrice', već takođe proizvode manje akril amida, hemikalije koja se može osloboditi iz pojedinih namirnica pri kuvanju ili prženju, i za koju je utvrđenu da je kancerogena", navodi se u saopštenju tog američkog organa.

FDA je, takođe, odobrila uzgajanje dve vrste genetski modifikovanih jabuka otpornih na truljenje, poznatijih kao "arktičke jabuke", kanadske kompanije Okanagan spešalti.
 
Vesti-online.com:

[h=1]GMO već na srpskim tanjirima?![/h][h=2]Novi nacrt zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO) je gotov i čuva se u tajnosti! Tim zakonom će, navodno, biti omogućen slobodan promet GMO proizvoda u Srbiji. Prodaja robe "ukrštenih gena" jedan je od uslova za ulazak Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju...[/h]






362380_gmo-foto-science_f.jpg
sciencereview.berkeley.edu

GMO seme dolazi na crno

Međutim, nadležna ministarstva poljoprivrede i trgovine negiraju da se uopšte bave novim zakonom sa GMO hranom, makar - zasad.
- Nacrt novog zakona o GMO je spreman i zaturen je u nekoj fioci. Nezvanično je pripremljen, a zvanično ga niko ne da na uvid - potvrdio je i profesor Miladin Ševarlić, savetnik Ekonomskog instituta, koji kaže da je tražio da ga pogleda, ali je ostao bez ikakvog odgovora u Ministarstvu poljoprivrede.
[h=3]Pročitajte još:[/h]
364024_gmo--foto-blogs-discovermagazine-com_kf.jpg
blogs.discovermagazine.com


* Evropske svinje uništile srpske seljake
* EU odbacuje GMO
* Srbija gubi bitku protiv GMO
* Možemo slobodno da jedemo GMO?
* GMO se tajno gaji najviše u Mačvi, Sremu i Bačkoj

- Od njih nisam čak dobio ni spisak članova Nacionalnog saveta za biološku sigurnost, a to je telo koje formira ministar poljoprivrede, po važećem Zakonu o GMO iz 2009. godine. Ne znam zašto je to tajni spisak. Ukoliko će to biti novi zakon, onda mora da ide na javnu raspravu jer to nije samo pitanje genetičara, već ljudi različitih struka - odlučno tvrdi profesor Ševarlić.
Krajem prošle godine šef pregovaračkog tima za EU Tanja Miščević je izjavila da je nov zakon o GMO pripremljen i da je usklađen sa EU, pa je najavila i to da će se uskoro naći u proceduri. Ova izjava je bila kao grom iz vedra neba, ali nadležna ministarstva su oćutala.
Ipak, GMO usevi uveliko stižu na srpsku trpezu jer mnogi poljoprivrednici mimo zakona seju GM seme i njime hrane stoku. Do njega dolaze na crno", seju manje površine i zato im se teže ulazi u trag. Priča se da seme dobijaju od multinacionalnih kompanija koje tako lobiraju samo da bi se dokopale plodne srpske crnice. Tako genetski modifikovani usevi, nažalost, polako, ali sigurno stižu do srpskih njiva, ali i naših tanjira!
Sve članice EU dozvoljavaju promet robe koja sadrži GMO, ali su proizvođači u obavezi da na proizvodu to naglase.
- U tome se EU razlikuje od SAD, gde takva zakonska obaveza ne postoji, osim u državi Vermont, gde će odluka o obeležavanju GMO robe biti obavezna, ali tek od 2016. godine - kaže Miladin Ševarlić.
[h=3]Mađari izmenili ustav[/h]- Iako je članica EU, Mađarska je izmenila svoj ustav i zabranila uzgoj GMO. Sve države EU prestale su da gaje genetski modifikovan krompir, osim Rumunije, Španije i eksperimentalne površine u Nemačkoj. Više se ne uzgaja ni genetski modifikovan kukuruz. EU je tolerantna, ali uz obavezu označavanja na deklaraciji - kaže profesor Ševarlić.

[h=3][/h]
 
Novosti.rs:

GM soja na našim njivama



Udruženje poljoprivrednika Privredne komore Vojvodine upozorava da postoje nelegalni usevi. GM soja uzgaja se u Mačvi, Banatu i Sremu - kaže za "Novosti" Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja










SAMO u prošloj godini u Srbiji je pronađeno 45 njiva sa genetski modifikovanom sojom. Bolja zarada i manja ulaganja glavni su razlozi zbog kojih se srpski seljak odlučuje da ilegalno gaji ovakve useve. Stručnjaci upozoravaju da njih zdravstvena strana ne interesuje mnogo, jer meso životinja tovljenih takvom hranom neće dati svojoj porodici, već će prodati. Da su mačvanske, banatske i sremske oranice na meti GM soje, gde se najviše ona i uzgaja, potvrdio nam je i Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda Privredne komore Vojvodine.


- Očigledno da se sve zasejane površine nedovoljno kontrolišu, a biljke ne uništavaju u toku vegetacije - priča Bugarin. - Genetski modifikovano seme poreklom je sa stranih područja i nije legalno ušlo u Srbiju. Može da dođe nekim prevoznim sredstvom i da se i ne primeti. Početne količine ne moraju da budu velike, jer je za hektar zemlje potrebno svega stotinak kilograma. Tada na četvrtini hektara umnože seme za sledeću setvu. Tako se GMO soja, kroz godine reprodukuje i uvećava.
Kada je reč o upotrebi sojinog "mutanta", naš sagovornik smatra da se ono koristi u termičkoj obradi za ishranu stoke, i to u malim pogonima, u kojima se inače, prema podacima Privredne komore Vojvodine, obradi između 50 i 60 hiljada tona konvencionalne soje godišnje.
- Srbija je jedina zemlja gde je sojina sačma skuplja od soje - priča Bugarin. - Proizvođačima se ne isplati da merkantilnu soju prodaju fabrici i da onda uzmu sačmu, jer za sto kilograma ove žitarice, kada se sve obračuna, dobiju između 62 i 65 kilograma sojine sačme. U malim domaćinstvima oni za tu količinu soje dobiju 80 kilograma sačme.
KONTROLAFitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede kontroliše useve soje na prisustvo genetske modifikacije i proverava GM soju na području Srbije. Kazne za prekršaje kreću se za poljoprivrednika od 30 do 50 hiljada dinara, dok kompanije plaćaju od 500.000 do tri miliona dinara: - Takve useve uništavamo, a protiv vlasnika se pokreću krivične ili prekršajne prijave. - U prisustvu fitosanitarne inspekcije tanjiranjem se uništava GM soja. Isto tako kontroliše se i proizvodnja semena soje kod registrovanih proizvođača. Svaka pošiljka semena prilikom uvoza ispituje se na genetsku modifikaciju.

Bugarin naglašava da nadležne službe moraju sve da unište i da obave kompletno usitnjavanje, kako soja ne bi mogla da se regeneriše u toku vegetacije:
- Genetski modifikovanu soju seju uglavnom poljoprivredna gazdinstva koja imaju veće površine pod ovom žitaricom. Time smanjuju troškove, jer upotrebljavaju totalne herbicide, koje proizvodi kompanija "Monsanto". Te hemikalije uništavaju sve osim GM soju. Ratari imaju manje troškove. U toku vegetacije imaju samo jedno prskanje. Seljaci ne razmišljaju o tome da li je to štetno ili ne, već gledaju samo da uštede na rashodima.
Naš sagovornik kaže da je pre nekoliko godina bilo indicija, da je na 180 lokacija u Srbiji bio posejan GM kukuruz. Nikad nije dokazano, priča Bugarin, ili je jednostavno zataškano.
- To sam čuo od prvog čoveka firme koja se bavi proizvodnjom semena - tvrdi Bugarin. - Ubrzo posle toga on više nije bio na toj poziciji. Postoji veliki interes stranih semenskih kuća da zauzmu naše tršište. Prošle godine je "Ratar" iz Novog Sada ponovo izgubio deo kolača, jer je opao izvoz semena kukuruza za 25 odsto. Bilo je pokušaja da se ovaj institut pretvori u naučni i komercijalni deo, i da se privatizuje. Zainteresovan je bio "Pionir", i u tom slučaju domaća pamet ne bi došla do izražaja. Kada postanete zavisni od nekog stranog, izgubite suverenitet i u nauci.
STOČNA HRANA
Sigurno da postoji uigran sistem od setve do krajnjeg proizvoda za GM soju, jer je to sve umreženo, smatra Ladislav Tomić, predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Vojvodine.
- Pretpostavljam da je gajenje takve kulture jeftinije i taj ko to prodaje mora da stimuliše ljude nižom cenom semena i hemije - kaže Tomić. - To se sigurno kroz neke sive tokove provlači kroz firme, i upotrebljava za ishranu stoke. Kontrola stočne hrane mnogo je manja nego ona za ljudsku upotrebu. Niko ne kontrološe šta je svinja jela.


 
Сав нама познати живи свет је производ генетске мутације што успешне што неуспешне.
Кад је реч о производњи хране треба се плашити злоупотреба.Основна злоупотреба је уношење разних гена у микроорганизме и инфилтрирање у тло.Тако "обогаћени" микроорганизми делују на постојеће земљишне микроорганизме у тлу уништавајући их.Кад се довољно размноже делују путем инхибитора на семене клице засејаних биљака које могу да никну па се осуше,да никну али не цветају,никну цветају али не дају семе,никну цветају дају семе али им је семе неплодно,има још варијанти али ми се коса диже од ужаса.
Семе ГМО биљака никне,процвета и разаспе полен по околини а ношен ветром нема границу докле може да доспе,помеша се с домаћим сортама,које дају семе које постаје неплодно.Том приликом се и само тло контаминира и ту могу да успевају само биљке које су отпорне на материје које производе ГМО организми.Такво семе мора да се купи од само једног произвођача а све семенарске куће и индивидуални мали и средњи произвођачи хране постају робови јер без ГМО семена у таквом сценарију нема ни производње хране.
Штетно деловање таквих ГМ организама на тло и биљке је већ доказано а колико је погубно за животињсе и људске организме тек треба да се види.
 
GMO tehnologija prouzrokuje kancer?
Zamislite ovakav novinarski naslov GMO tehnologija prouzrokuje kancer. Prava bomba u najavi! Ipak u našim medijima vest na temu gajenja GMO useva glasi „Srbija zauzima stav kao EU oko Monsanta“, „Srbija će podržati odluku EU“. Nažalost poslednja vest o GMO tehnologiji je prošla poprilično nezapaženo u našoj javnosti. Razlog je prilično neangažovanje medija oko ove kontraverzne teme. Manje više već smo navikli da sprovodimo odluke drugih i ispunjavamo njihove zahteve. Druga strana priče i odgovor zašto je tako slaba reakcija novinara, uprkos činjenici da su naši mediji skloni senzacionalističkim natpisima, jeste što su oni koji odlučuju u ovoj zemlji, najverovatnije naložili da se ne širi priča i „ne uzbunjuje“ javnost. Toliko o nezavisnom novinarstvu. Istina i svetski mediji su bili relativno blagi, pa naslov u Gardijanu kaže „Totalni herbicid „verovatno“ uzrokuje rak, prema istraživanjima svetske zdravstvene organizacije“.
Ipak da se vratimo na temu. Svetska zdravstvena organizacija 24. marta 2015. godine je objavila da glifosat, najzastupljeniji herbicid u svetu, „verovatno“ izaziva rak. Međunarodna agencija za istraživanja raka (IARC) je nakon sprovedenih istraživanja glifosat svrstala u kategoriju agenasa za koje se sumnja da izazivaju rak. Da bi stekli kakvu takvu sliku o ovoj klasifikaciji poslužićemo se sledećim primerom. Insekticid DDT koji je zabranjen pre više od dve decenije, je svrstan u grupu koja je manje kancerogena od one u koju su svrstali glifosat.
Ova vest nije iznenadila one koji poznaju ovu tematiku, jer postoji veliki broj istraživanja u kojima je dokazano da je glifosat štetan po životinjski svet, jer izaziva sterilitet i mutacije kod ispitivanih životinja. Takođe brojne studije su utvrdile i toksičnost ovih herbicida na ljudsku populaciju. Prema studiji Ministarstva zdravlja Argentine, u regionu gde se intenzivno uzgajaju GMO usevi i koristi totalni herbicid direktno povezan sa takom tehnologijom gajenja, udvostručen je broj obolelih stanovnika od raka. Ipak potvrda ovih istraživanja od strane SZO izazvaće velike promene u poljoprivrednoj proizvodnji zasnovanoj na GMO.
Kakve promene i posledice mogu da donesu ovi rezultati SZO i odluke EU i drugih zemalja? Ukoliko Monsanto ne izlobira da se ocena o kancerogenost glifosata umanji, jer je sigurno da rade na tome, može doći do zabrane prometa herbicida zasnovanih na ovoj aktivnoj materiji. U tom slučaju genetski modifikovani usevi otporni prema ovom herbicidu postaju neupotrebljivi, jer je jedini razlog njihovog gajenja otpornost na određene herbicide, a ne veći prinos i kvalitet proizvoda. S obzirom da je gajenje takvih useva skuplje od proizvodnje useva dobijenih klasičnim (konvencionalnim) oplemenjivanjem i da gajenje GMO useva zahteva plaćanje autorskih prava na njihovo upotrebu i korišćenje, smanjiće se njihova isplativost i samim tim površine pod takvim usevima. Dodatni problem za velike hemijske kompanije je to što ovi izveštaji povezani sa GMO tehnologijom doprinose njihovom lošem imidžu. Sa druge strane ovakvi izveštaji će protivnicima ove tehnologije dati konkretan argument u njihovoj borbi protiv GMO-a. Kao što stoji u naslovu, možemo slobodno zaključiti da je GMO tehnologija ta koja je prouzrokavala rast obolelih od kancera. Ovo ugrožava celokupnu GMO tehnologiju i hemijsku industriju koja proizvodi navedene herbicide, jer postoje dodatni problemi koje ona prouzrokuje, poput super korova, otpornih insekata, kancerogenosti nusproizvoda.
Kakav odgovor sprema Monsanto? Prvi pokušaji su da se spreči označavanje glifosata kao agensa koji verovatno izaziva rak, već kao agens koji ˝može˝ da izazove rak i samim tim spreči njegova zabrana korišćenja. Drugi odgovor je neka nova modifikacija, odnosno novi patent i novi herbicid koji bi zauzeo tržište herbicida koje bi pogodila ova zabrana. Registracija novog proizvoda zahteva velika ulaganja i s obzirom da su neophodna brojna ispitivanja takvog proizvoda, potrebno je izvesno vreme da se tako nešto registruje, naravno u ozbiljnim državama. Sigurno imaju takve patente, ali još nisu krenuli u nihovu eksploataciju, jer žele da što više zarade na prethodnoj tehnologiji.
Kakav odgovor treba da dâ država Srbija? S obzirom da je tema vrlo osetljiva, ali isto tako i tema oko koje imamo konsenzus među građanima, vlada Srbije bi mogla da donese odluku u interesu svojih građana i da zabrani promet ovim herbicidom, kao i da ostavi na snazi zabranu gajenja GMO useva. Nažalost, ovaj scenario je najmanje izvestan. Srbija će slediti odluku EU po ovim pitanjima. Za sada još nije dozvoljeno gajenja GMO useva, ali i tu se spremaju izmene u skladu sa EU zakonodavstvom. U svakom slučaju treba biti veoma oprezan.
Na kraju treba pratiti dalja dešavanja i izveštavati javnost o ovom pitanju. Preporuka novinarima jeste da posvete više pažnje ovoj temi dajući joj više prostora u medijima, naravno kroz prave istraživačke tekstove, i druge medijske priloge, a ne naručene od strane GMO lobista. Ovo je tema od životnog značaja i nešto o čemu treba da se piše i diskutuje.
 
Pa na kraju šta izaziva rak glifosat ili GMO soja ili i jedno i drugo , a Dikamba jel i ona izaziva pošto već postoji i dikamba tolerantna soja i netreba više ulagati ko što kažu u članku ? Ima tu još mnogo priče bezveze a moje mišljenje dok se jasno ne dokaže šta je štetno a šta ne netreba žuriti , naravno ne dozvoliti još upotrebu nečega dok se ne razbistri jel zdravo ili nije.
 
Nazad
Vrh