A što ne potanjiraš biljne ostatke?
Uticaj agrotehnike na kvalitet zemljišta
- Začetnik teme oldtimer
- Datum pokretanja
Kaludjerac
Član
Ako se prethodno potanjira, lakse ce se zaorati zetveni ostaci i sa manjim traktorima. 
tamara1611
Banned
Pa to je ipak skoro dupli posao,ali isplati se.Srce me boli kad zapalimo njivu,kao da u meni nesto gori tada......
Deda Lala
Član
Oдржавање и надокнађивање хумуса у тлу је дугорочан ,сталан и надасве ВАЖАН посао сваког корисника тла у било којој категорији коришћења.
Земљишне бактерије и гљивице "24сата" дневно вредно раде да се хумус претвори у супстанце доступне биљкама ,Разложен постаје храна за биљке и наш задатак је да стално додајемо ђубриво од којег ће се створити хови хумус и тако у недоглед.
Од квалитета и количине оног што додајемо у тло директно зависи и количина и квалитет
земљишног воденог раствора у коме су растворени јони соли минерала које биљке усвајају
и користе за свој развој и функционисање.
Сваки постотак повећања хумуса у тлу директно резултира повећањем приноса и повећањем квалитета тог приноса.
Храните тло квалитетним компостом!
Земљишне бактерије и гљивице "24сата" дневно вредно раде да се хумус претвори у супстанце доступне биљкама ,Разложен постаје храна за биљке и наш задатак је да стално додајемо ђубриво од којег ће се створити хови хумус и тако у недоглед.
Од квалитета и количине оног што додајемо у тло директно зависи и количина и квалитет
земљишног воденог раствора у коме су растворени јони соли минерала које биљке усвајају
и користе за свој развој и функционисање.
Сваки постотак повећања хумуса у тлу директно резултира повећањем приноса и повећањем квалитета тог приноса.
Храните тло квалитетним компостом!
Pa Zorane imaš celu temu o kompostiranju sa literaturom. Sve zavisi šta imaš od sirovine za kompostiranje, kakvu ćeš smešu da smućkaš, da ne trujemo ovu temu.
Treba pogledati malo istorijski šta se dešavalo sa nekada plodnim zemljama koje su bile kolevke civilizacije gde je mogao da se proizvede dovoljan višak hrane. To su danas pustinje ili polupustinje.
Sve se odvija mnogo brže od traktora naovamo, dovoljno je pogledati nekadašnje američke prerije koje su pretvorene u pustinje od tridesetih na ovamo.
Mi imamo sreće da su nam parcele usitnjene i obično zarasle medje koje su nekada bile i gajene, pa je stepen erozije humusa mnogo manji. Sada su tehnike kao "mulch trap" opet aktuelne, nekome je došlo iz... u glavu da se vrate dobroj praksi. Pametan paor u Vojvodini bi mogao da "ulovi" više humusa nego što iznosi prinosom.
Sa druge strane nekadašnje oranje konjima i volovima je bilo plitko dok se nije pojavio traktor i neki pametnjaković smotrio da duboko oranje daje veće prinose, ali nažalost samo prvih godina dok se ne razgradi trajni humus iz slojeva 10-30 cm. Ta praksa posle samo nekoliko godina zemlju učini neupotrebljivom što se masovno dešavalo u Americi, sada se slične stvari rade u Brazilu.
Možda će se nekome na dubokoj plodnoj vojvodjanskoj zemlji ovo činiti kao SF ali ni mi nismo daleko.
Što reče Kiraj gore, kada su primetili dugoročne posledice dubokog oranja pojavilo se hiljadu različitih teorija ali je velika većina posmatrana iz uskog ugla specijalizacije poljostručnjaka. Malo njih je sagledavalo celu sliku šta je dovelo do tog stanja i šta uraditi da bi se popravilo. Predložiti nepopularne mere smanjivanja površina, prinosa, veštaka i unošenje više organske materije je skupa rabota, seljaci takvog stručnjaka baš i ne mirišu.
Treba pogledati malo istorijski šta se dešavalo sa nekada plodnim zemljama koje su bile kolevke civilizacije gde je mogao da se proizvede dovoljan višak hrane. To su danas pustinje ili polupustinje.
Sve se odvija mnogo brže od traktora naovamo, dovoljno je pogledati nekadašnje američke prerije koje su pretvorene u pustinje od tridesetih na ovamo.
Mi imamo sreće da su nam parcele usitnjene i obično zarasle medje koje su nekada bile i gajene, pa je stepen erozije humusa mnogo manji. Sada su tehnike kao "mulch trap" opet aktuelne, nekome je došlo iz... u glavu da se vrate dobroj praksi. Pametan paor u Vojvodini bi mogao da "ulovi" više humusa nego što iznosi prinosom.
Sa druge strane nekadašnje oranje konjima i volovima je bilo plitko dok se nije pojavio traktor i neki pametnjaković smotrio da duboko oranje daje veće prinose, ali nažalost samo prvih godina dok se ne razgradi trajni humus iz slojeva 10-30 cm. Ta praksa posle samo nekoliko godina zemlju učini neupotrebljivom što se masovno dešavalo u Americi, sada se slične stvari rade u Brazilu.
Možda će se nekome na dubokoj plodnoj vojvodjanskoj zemlji ovo činiti kao SF ali ni mi nismo daleko.
Što reče Kiraj gore, kada su primetili dugoročne posledice dubokog oranja pojavilo se hiljadu različitih teorija ali je velika većina posmatrana iz uskog ugla specijalizacije poljostručnjaka. Malo njih je sagledavalo celu sliku šta je dovelo do tog stanja i šta uraditi da bi se popravilo. Predložiti nepopularne mere smanjivanja površina, prinosa, veštaka i unošenje više organske materije je skupa rabota, seljaci takvog stručnjaka baš i ne mirišu.
ivanm
Član
Možda će ono što ću napisati biti totalni OFF TOPIC, a možda ću uspeti da pogodim srž problema i teme -
Moramo biti svesni da je ZEMLJIŠTE OGRANIČENI RESURS, kako po površini, tako i po ''vremenu trajanja''. Bez uticaja čoveka sve je mnogo drugačije i sve dodje na svoje, ali mešanjem čoveka pre ili kasnije poremete se mnoge stvari. Unošenje ili ne unošenje makroelemenata (N, P, K, )kao i nekoliko mikroelemenata (Zn...) je najbrže uočljivo, pa su neki pomislili da je jedino bitno. Humus je stvar za razumevanje ljudi koji planiraju da zemljište obradjuju decenijama i da ga kvalitetno ostave potomcima. To su shvatili najpre tamo gde je poljoprivreda najrazvijenija, pa su vec pre 20-tak godina Britanci i Holadjani priznali da su počeli da im opadaju prinosi zbog preterane upotrebe pesticida i veštačkih djubriva. Upravo oni su počeli da potenciraju na organskoj poljoprivredi, ZELENIŠNIM DJUBRIVIMA (stočni kelj i sl) i što manjem ''drndanju zemljišta''.
Potrebno je da se učimo na greškama drugih, koji su već prošli kroz te probleme i već imaju izlaz i ono što je najbitnije - da budemo realni i umereni !!! Znaš, ako ti je mali pritisak popiješ jednu kafu i rešio si stvar, ali ako popiješ 15 - dobićeš čir !!!
Negujmo zemljište, istitujmo ga, dajmo mu ono što mi treba i sejmo ono što njemu odgovara. Razmišljajmo na duge staze, samo tako ćemo moći da se bavimo ovim poslom i za 20 godina.
Moramo biti svesni da je ZEMLJIŠTE OGRANIČENI RESURS, kako po površini, tako i po ''vremenu trajanja''. Bez uticaja čoveka sve je mnogo drugačije i sve dodje na svoje, ali mešanjem čoveka pre ili kasnije poremete se mnoge stvari. Unošenje ili ne unošenje makroelemenata (N, P, K, )kao i nekoliko mikroelemenata (Zn...) je najbrže uočljivo, pa su neki pomislili da je jedino bitno. Humus je stvar za razumevanje ljudi koji planiraju da zemljište obradjuju decenijama i da ga kvalitetno ostave potomcima. To su shvatili najpre tamo gde je poljoprivreda najrazvijenija, pa su vec pre 20-tak godina Britanci i Holadjani priznali da su počeli da im opadaju prinosi zbog preterane upotrebe pesticida i veštačkih djubriva. Upravo oni su počeli da potenciraju na organskoj poljoprivredi, ZELENIŠNIM DJUBRIVIMA (stočni kelj i sl) i što manjem ''drndanju zemljišta''.
Potrebno je da se učimo na greškama drugih, koji su već prošli kroz te probleme i već imaju izlaz i ono što je najbitnije - da budemo realni i umereni !!! Znaš, ako ti je mali pritisak popiješ jednu kafu i rešio si stvar, ali ako popiješ 15 - dobićeš čir !!!
Negujmo zemljište, istitujmo ga, dajmo mu ono što mi treba i sejmo ono što njemu odgovara. Razmišljajmo na duge staze, samo tako ćemo moći da se bavimo ovim poslom i za 20 godina.
Rabadzija
Član
jako dobra tema ,nazalost zamrla vec 4,5 godine....prosto neverovatno !!!
Kakvo cemo zemljiste ostaviti nasim pokolenjima ??
Orati ??ili neorati??Podrivati??? direktna setva???
Slucajno sam naleteo na net-u na Tillage radich
u kratkim crtama, da li ostaviti strnjiste neobradjeno,delimicno obradjeno ili pak ici na pokrivni usev tj.zelenisno djubrivo.Ispod bujne zelene mase dobro se cuva vlaznost a samim tim i rad mikroorganizama, dakle zemljiste "zivi". Radi se o jednoj vrsti bele rotkve ciji koren duboko raste samim tim radi prirodno "podrivanje",a preko zime izmrzne i u prolece vrlo lako moze da se uradi predsetvena priprema.
Kakvo cemo zemljiste ostaviti nasim pokolenjima ??
Orati ??ili neorati??Podrivati??? direktna setva???
Slucajno sam naleteo na net-u na Tillage radich
u kratkim crtama, da li ostaviti strnjiste neobradjeno,delimicno obradjeno ili pak ici na pokrivni usev tj.zelenisno djubrivo.Ispod bujne zelene mase dobro se cuva vlaznost a samim tim i rad mikroorganizama, dakle zemljiste "zivi". Radi se o jednoj vrsti bele rotkve ciji koren duboko raste samim tim radi prirodno "podrivanje",a preko zime izmrzne i u prolece vrlo lako moze da se uradi predsetvena priprema.
Rabadzija
Član
imam jednu njivu koju sam ove godine kupio, preuzeo posle zetve psenice, nju nisam obradjivao, kad je divlji sirak porastao onda sam je isprskao totalom negde u avgustu mesecu, posle toga se njiva zazelenila od samonikle psenice i hteo ne hteo eto mi POKRIVNI USEV. Posto je njiva dosada bila samo orana ja sam je podrio. Posto je busen ostao dosta nepokidan verujem da ce preziveti i nastaviti da raste do proleca. Ovu parcelu planiram na prolece da tretiram totalom, pa tanjiranje,priprema i setva.
U delu koji sam danas zavrsavao podigao sam jedan busen i naravno glista radi svoj posao. Sledece godine planiram sve parcele posle skidanja psenice kraj avgusta pocetak septembra da posejem POKRIVNIM USEVOM( biracu kulture koje ce na prolece da izmrznu dakle nisu ozime a i sa vecim udelom leptirnjaca.)
U delu koji sam danas zavrsavao podigao sam jedan busen i naravno glista radi svoj posao. Sledece godine planiram sve parcele posle skidanja psenice kraj avgusta pocetak septembra da posejem POKRIVNIM USEVOM( biracu kulture koje ce na prolece da izmrznu dakle nisu ozime a i sa vecim udelom leptirnjaca.)
CHlas
Član
Zdravo kolege.
Mislim da sam našao najprikladniju temu za svoje pitanje.
Da li je moguće "popraviti" zemlju koja pri isušivanju puca ? Stvaranjem rupa između komada zemlje dolazi do velikog gubitka vlage, pa me zanima postoji li ikakav način da se to spriječi ili je to jednostavno svojstvo određene zemlje.
LP
Mislim da sam našao najprikladniju temu za svoje pitanje.
Da li je moguće "popraviti" zemlju koja pri isušivanju puca ? Stvaranjem rupa između komada zemlje dolazi do velikog gubitka vlage, pa me zanima postoji li ikakav način da se to spriječi ili je to jednostavno svojstvo određene zemlje.
LP
