Pa Zorane imaš celu temu o kompostiranju sa literaturom. Sve zavisi šta imaš od sirovine za kompostiranje, kakvu ćeš smešu da smućkaš, da ne trujemo ovu temu.
Treba pogledati malo istorijski šta se dešavalo sa nekada plodnim zemljama koje su bile kolevke civilizacije gde je mogao da se proizvede dovoljan višak hrane. To su danas pustinje ili polupustinje.
Sve se odvija mnogo brže od traktora naovamo, dovoljno je pogledati nekadašnje američke prerije koje su pretvorene u pustinje od tridesetih na ovamo.
Mi imamo sreće da su nam parcele usitnjene i obično zarasle medje koje su nekada bile i gajene, pa je stepen erozije humusa mnogo manji. Sada su tehnike kao "mulch trap" opet aktuelne, nekome je došlo iz... u glavu da se vrate dobroj praksi. Pametan paor u Vojvodini bi mogao da "ulovi" više humusa nego što iznosi prinosom.
Sa druge strane nekadašnje oranje konjima i volovima je bilo plitko dok se nije pojavio traktor i neki pametnjaković smotrio da duboko oranje daje veće prinose, ali nažalost samo prvih godina dok se ne razgradi trajni humus iz slojeva 10-30 cm. Ta praksa posle samo nekoliko godina zemlju učini neupotrebljivom što se masovno dešavalo u Americi, sada se slične stvari rade u Brazilu.
Možda će se nekome na dubokoj plodnoj vojvodjanskoj zemlji ovo činiti kao SF ali ni mi nismo daleko.
Što reče Kiraj gore, kada su primetili dugoročne posledice dubokog oranja pojavilo se hiljadu različitih teorija ali je velika većina posmatrana iz uskog ugla specijalizacije poljostručnjaka. Malo njih je sagledavalo celu sliku šta je dovelo do tog stanja i šta uraditi da bi se popravilo. Predložiti nepopularne mere smanjivanja površina, prinosa, veštaka i unošenje više organske materije je skupa rabota, seljaci takvog stručnjaka baš i ne mirišu.