none 73
Član
privatni mlin u krnjevu placa od 22 do 24 zavisno od kvalitetq
Trenutna cena psenice roda 2010.godine
- Začetnik teme rasa02
- Datum pokretanja
- Status
Lazaaa
Član
Kod nas je jos uvek 25,00 dinara . 
Kengur
Član
Hleb ide gore a zito ce dole.... 'bem ti i drzavu i sve 
Stvarno ko moze biti ovde pametan 
Stvarno ko moze biti ovde pametan 
mirmag
Član
A jadni pekari kazu da rade na ivici rentabilnosti...pokupovali psenicu po 13din,a sad bi hleb 55din.
Kengur
Član
Uskoro i 65
http://www.poljopartner.rs/
http://www.proberza.co.rs/
kome sad verovati
?
Post je spojen: [time]1296887866[/time]
_________________________________________________http://www.proberza.co.rs/
kome sad verovati
?
mcbaycow
Član
Na oba sajta su ti cene manje više identične, samo što je na proberzi cena sa uračunatim pdv-om a na poljopartneru bez pdv-a. 
mcbaycow
Član
Hoće ićiće na berzi, ali mi nećemo dobiti preko 25din. i to do kraja maja koja bude cena i to je to... (lično mišljenje)
Srdjan Žorž
Član
Taj ce da se naceka.Jer tu cenu imaju veletrgovci sa njinim pozamasnim marzama, a nama vise od,daj boze,25din niko nece platiti.Raca je napisao(la):
Не дозволити да увеземо нашу пшеницу
Пет, 02/04/2011 - 21:14
чланак | економија | пољопривреда
Пшеница је на новосадској Продуктној берзи стигла до 26,5 динара без ПДВ-а, а све су прилике, цена ће јој расти. Рачунајући и порез, просечна цена за килограм
пшенице ове недеље била је 28,09 динара. Није историјски рекорд, али спрам лањских 11 – мало ли је? Како ће се ствари одвијати до жетве нико са сигурношћу не зна, али већ је јасно да ситуација није добра. Чак и неке велике житомлинске компаније у Србији већ кубуре с количинама, те су распоредиле оно што имају да би се „покрпиле” у наредним месецима. Поменимо и да извоз пшенице из Србије није заустављен, односно није уведена такса од пет динара по килограму о којој се много причало јер је, по нашим сазнањима, ту одлуку стопирала Светска трговинска организација.
И с таксом и без ње, сигурно је то да држава не сме дозоволити да трговци после жетве прво извезу жито из Србије и тако направе вештачку несташицу, а да за њу, уместо својих спекулације, окриве наводни слаб род или мало посејаних њива, а потом, да због те и такве несташице то исто наше жито увезу у Србију, али по вишој цени. А опште је мишљење стручне јавности и самих паора да се тако нешто претходних година често дешавало. Чак и да не увезу исту ону нашу пшеницу коју су претходно продали на светској пијаци, трговци и увозници свакако зарађују, јер двапут обрну робу и узму трговачку маржу и код извоза и код увоза.
Вратимо се ценама. У разговору за „Дневник”, директор Продуктне берзе у Новом Саду Жарко Галетин подсећа на то да је апсолутни максимум на светским берзама пшеница имала крајем 2007. и почетком 2008. године. На нашој берзи је у априлу 2008. коштала 454,4 долара по тони. Сада је, прерачунато у ту валуту, 351,3 долара, што је ипак значајна разлика. Међутим, у години када је остварена највиша цена турбуленције на тржишту су трајале кратко, а сада ће пшеница и даље расти а тај ће тренд потрајати – каже он, напомињући да сада имамо синхронизован раст цена најважнијих пољопривредних култура – пшенице, кукуруза и соје.
Енигма је, међутим, род 2011. године. Велики светски произвођачи су у проблему, глобални усев је угрожен због свих кијамета који су задесили планету, а уље на ватру долила је политичка ситуација на северу Африке где се ужурбано попуњавају залихе.
– Све то, наравно, има утицаја на нас. Веома је јасна корелација између светског и нашег тржишта. Међутим, разлог више за овако високу цену пшенице у Србији је то што смо готово истрошили извозне вишкове и довели у питање билансне количине за ову годину те није искључено да ћемо, ако „преко” оде још 150.000 тона, увозити хлебно жито – каже Галетин, подсећајући на то да смо засејали рекордно мале површине, те да је, апсурдно, у Војводини посејано мање него у централној Србији, што није добро имајући у виду то да се на војвођанским њивама остварује већи принос.
Када су укупне засејне површине у питању, статистика каже да је то 480.000 хектара, а у оптималном року је засејано 230.000. Стручњаци, међутим, сматрају да је засејано свега 420.000 хектара. Како год, велики је проблем то што заправо не постоје билансне евиденције.
– Непознавање произведених количина и игре око тога један су од кључних проблема. Србија не зна поуздано колико пшенице засеје, произведе, ускладишти и поред статистичке службе која има добро развијену мрежу прикупљача података и методологију. Нажалост, статистика више верује продавцима семена, који имају свој интерес, него својим подацима. Управо зато се дешавају статистичке грешке од готово 30 одсто, а овакве процене имају велики утицај на цену – каже за наш лист консултант СЕЕДЕВ-а Горан Живков.
Он оцењује да је Србија између могућности да постане значајан извозник пшенице, или пак, да почне да је редовно увози, те да ће од спремности за реформама које ће се десити у наредном периоду зависити којим ће путем кренути. Наравно, уколико има недостатак пшенице, претпоставка је да се укине царина на њен увоз, а најпозитивнији ефекат је укидање царина на семенску пшеницу и нада да ће светске компаније пронаћи интерес да селекционишу и производе семе у Србији, наглашава он.
С. Глушчевић
И соја на максимуму
Кукурузом се на Продуктној берзи трговало по просечној цени од 23,01 дин/кг с ПДВ-ом (21,30 дин/кг без ПДВ-а), што је раст од 0,5 посто у односу на прошлонедељну цену. Соја, која је достигла ценовни максимум, коштала је 38,95 дин/кг с ПДВ-ом (36,06 дин/кг без ПДВ-а), што је раст од 4,6 посто у односу на прошлу недељу
Пет, 02/04/2011 - 21:14
чланак | економија | пољопривреда
Пшеница је на новосадској Продуктној берзи стигла до 26,5 динара без ПДВ-а, а све су прилике, цена ће јој расти. Рачунајући и порез, просечна цена за килограм
пшенице ове недеље била је 28,09 динара. Није историјски рекорд, али спрам лањских 11 – мало ли је? Како ће се ствари одвијати до жетве нико са сигурношћу не зна, али већ је јасно да ситуација није добра. Чак и неке велике житомлинске компаније у Србији већ кубуре с количинама, те су распоредиле оно што имају да би се „покрпиле” у наредним месецима. Поменимо и да извоз пшенице из Србије није заустављен, односно није уведена такса од пет динара по килограму о којој се много причало јер је, по нашим сазнањима, ту одлуку стопирала Светска трговинска организација.
И с таксом и без ње, сигурно је то да држава не сме дозоволити да трговци после жетве прво извезу жито из Србије и тако направе вештачку несташицу, а да за њу, уместо својих спекулације, окриве наводни слаб род или мало посејаних њива, а потом, да због те и такве несташице то исто наше жито увезу у Србију, али по вишој цени. А опште је мишљење стручне јавности и самих паора да се тако нешто претходних година често дешавало. Чак и да не увезу исту ону нашу пшеницу коју су претходно продали на светској пијаци, трговци и увозници свакако зарађују, јер двапут обрну робу и узму трговачку маржу и код извоза и код увоза.
Вратимо се ценама. У разговору за „Дневник”, директор Продуктне берзе у Новом Саду Жарко Галетин подсећа на то да је апсолутни максимум на светским берзама пшеница имала крајем 2007. и почетком 2008. године. На нашој берзи је у априлу 2008. коштала 454,4 долара по тони. Сада је, прерачунато у ту валуту, 351,3 долара, што је ипак значајна разлика. Међутим, у години када је остварена највиша цена турбуленције на тржишту су трајале кратко, а сада ће пшеница и даље расти а тај ће тренд потрајати – каже он, напомињући да сада имамо синхронизован раст цена најважнијих пољопривредних култура – пшенице, кукуруза и соје.
Енигма је, међутим, род 2011. године. Велики светски произвођачи су у проблему, глобални усев је угрожен због свих кијамета који су задесили планету, а уље на ватру долила је политичка ситуација на северу Африке где се ужурбано попуњавају залихе.
– Све то, наравно, има утицаја на нас. Веома је јасна корелација између светског и нашег тржишта. Међутим, разлог више за овако високу цену пшенице у Србији је то што смо готово истрошили извозне вишкове и довели у питање билансне количине за ову годину те није искључено да ћемо, ако „преко” оде још 150.000 тона, увозити хлебно жито – каже Галетин, подсећајући на то да смо засејали рекордно мале површине, те да је, апсурдно, у Војводини посејано мање него у централној Србији, што није добро имајући у виду то да се на војвођанским њивама остварује већи принос.
Када су укупне засејне површине у питању, статистика каже да је то 480.000 хектара, а у оптималном року је засејано 230.000. Стручњаци, међутим, сматрају да је засејано свега 420.000 хектара. Како год, велики је проблем то што заправо не постоје билансне евиденције.
– Непознавање произведених количина и игре око тога један су од кључних проблема. Србија не зна поуздано колико пшенице засеје, произведе, ускладишти и поред статистичке службе која има добро развијену мрежу прикупљача података и методологију. Нажалост, статистика више верује продавцима семена, који имају свој интерес, него својим подацима. Управо зато се дешавају статистичке грешке од готово 30 одсто, а овакве процене имају велики утицај на цену – каже за наш лист консултант СЕЕДЕВ-а Горан Живков.
Он оцењује да је Србија између могућности да постане значајан извозник пшенице, или пак, да почне да је редовно увози, те да ће од спремности за реформама које ће се десити у наредном периоду зависити којим ће путем кренути. Наравно, уколико има недостатак пшенице, претпоставка је да се укине царина на њен увоз, а најпозитивнији ефекат је укидање царина на семенску пшеницу и нада да ће светске компаније пронаћи интерес да селекционишу и производе семе у Србији, наглашава он.
С. Глушчевић
И соја на максимуму
Кукурузом се на Продуктној берзи трговало по просечној цени од 23,01 дин/кг с ПДВ-ом (21,30 дин/кг без ПДВ-а), што је раст од 0,5 посто у односу на прошлонедељну цену. Соја, која је достигла ценовни максимум, коштала је 38,95 дин/кг с ПДВ-ом (36,06 дин/кг без ПДВ-а), што је раст од 4,6 посто у односу на прошлу недељу
cika_jova
Član
kod mene mlin Makovica placa 20din/kg
cika_jova
Član
ma ja imam kod njih ostala mi jos 3t cedulja, ostatak sam izvukao kroz brasno i mekinje u odnosu 1:1 , ja lepo nisam hteo ni da im teram uopste zito nego kuci sve, ima ovih manjih mlinova gde mozes da se dogovoris kako hoces, nego ovi moji - ko da ga stovara i utovara dva puta, teraj dole i neka ga da nemislis o njemu, ionako je to isto kod svih, a njihovo brasno je kao najbolje, a sad brasno ispalo da nevalja vracaju ga ljudi, a cena 
, prc ...
, ja lepo nisam hteo ni da im teram uopste zito nego kuci sve, ima ovih manjih mlinova gde mozes da se dogovoris kako hoces, nego ovi moji - ko da ga stovara i utovara dva puta, teraj dole i neka ga da nemislis o njemu, ionako je to isto kod svih, a njihovo brasno je kao najbolje, a sad brasno ispalo da nevalja vracaju ga ljudi, a cena , prc ...
paorpaor
Član
Kod nas se nesto govorka da ce cena u zetvi biti bar 200 eura.
Avans po zadrugama se krece tu oko 200 e za psenicu.
Avans po zadrugama se krece tu oko 200 e za psenicu.
Danas poljopartner objavio cena pšenice 28 din.
http://www.poljopartner.rs/index.php?option=com_frontpage&Itemid=1
http://www.poljopartner.rs/index.php?option=com_frontpage&Itemid=1
mcbaycow
Član
Raca je napisao(la):
Da, da video
i to bez PDV-a a sa njim 30,24din.....
pujol
Član
Auuuu, 
dokle ce da ide,sad sam se pokajao sto nisam vise zasejao 
dokle ce da ide,sad sam se pokajao sto nisam vise zasejao - Status
