Trešnja

Čime lečiti ovu bolest i koliko je ozbiljna ova pojava?


Na prvoj slici ti je pegavost lista ili narodski zvako kokomices. Nije opasno toliko na trešnji koliko je opasno na višnji. Na trešnji se manifestuje isto, ove braon tačke ali kod trešnje retko kad opada lišće, ima trešnja neku toleranciju prema tome.

Kod višnje je bolest daleko opasnija, kod višnje uzrokuje opadanje lišća pa se često desi da do prve polovine septembra ljudima celi višnjari ostanu goli, sav list opadne.

Sada ti je kasno da to tretiraš, to se uglavnom uradi jedan do dva tretmana posle berbe u zavisnosti od vremenskih prilika. Ideš uglavnom sa pesticidima koji se koritse za višnju. Najčešće se koristi mankozeb za to ali ima i drugih pesticida.

Možeš dosta da suzbiješ bolest ako uradiš zimsko prskanje tek pred kretanje vegetacije baš rano na proleće pa posle napadi na leto nisu tako jako a nekad i potpuno izostanu.

U suštini, oprskaj zimsko na sledeće godine rano na proleće i čisto ubaci jedan tretman posle berbe i trebalo bi da suzbiješ 90% te bolesti.

Što se tiče druge slike ovo se pojavljivalo i kod mene i to samo na Sunburst-u i na Šarenom kalemu i ni na jednoj drugoj sorti. Krenulo je tu negde kada su trešnje počele da sazrevaju i list je i dalje ovakav, niti vene dalje niti otpada. Čak sam se raspitivao po poljoapotekama i niko ne zna šta je u pitanju. Prvi put mi se ovo desilo, pratiću situaciju i sledeće godine.
 
Da pitam ovde pošto mi nekako ovaj forum uliva najviše poverenja.

Razmišljam da se upustim u ukrštanje trešanja. Cilj mi je da potencijalno stvorim novu sortu, znam da je za taj proces potrebno 15 i više godina ali sve mora od nekud da počne.

Ima li neko nekih iskustava ili ideja na ovu temu.

Razmišljao sam da u proleće na nekoliko sorti trešanja na par grana uklanjam delove cveta i da ih oprašim sa polenom drugih trešanja pa posle od tih cvetova da skupim plodove i da to posejem.

Zanima me, da ne bih morao da čekam godine dok taj sejanac ne bi prorodio da vidim šta sam dobio, mogu li da nakalemim. Primera radi, klija sejanac i poraste drvence i odrveni. Skinem pupoljke sa tog sejanca i nakalemim na drugo, mnogo starije drvo i sačekam godinu-dve dok ta grana ne počne da daje rod i onda vidim šta sam dobio ovim oprašivanjem.

Ima li neko neke ideje ili savete u vezi ovoga?

Nije mi plan zarada već neka puka znatiželja šta mogu da postignem uz malo turda, više bih se ovim bavio iz nekog hobija. A i što da ne, možda uspem da naletim na nešto sjajno.
 
Da pitam ovde pošto mi nekako ovaj forum uliva najviše poverenja.

Razmišljam da se upustim u ukrštanje trešanja. Cilj mi je da potencijalno stvorim novu sortu, znam da je za taj proces potrebno 15 i više godina ali sve mora od nekud da počne.

Ima li neko nekih iskustava ili ideja na ovu temu.

Razmišljao sam da u proleće na nekoliko sorti trešanja na par grana uklanjam delove cveta i da ih oprašim sa polenom drugih trešanja pa posle od tih cvetova da skupim plodove i da to posejem.

Zanima me, da ne bih morao da čekam godine dok taj sejanac ne bi prorodio da vidim šta sam dobio, mogu li da nakalemim. Primera radi, klija sejanac i poraste drvence i odrveni. Skinem pupoljke sa tog sejanca i nakalemim na drugo, mnogo starije drvo i sačekam godinu-dve dok ta grana ne počne da daje rod i onda vidim šta sam dobio ovim oprašivanjem.

Ima li neko neke ideje ili savete u vezi ovoga?

Nije mi plan zarada već neka puka znatiželja šta mogu da postignem uz malo turda, više bih se ovim bavio iz nekog hobija. A i što da ne, možda uspem da naletim na nešto sjajno.
GENIJALNA ZAMISAO Imas punu podrsku i maksimalni respekt za ovu predivnu ideju a dali ces da uspes u tome potpuno ili delimicno ili da ne uradis nista to je totalno nebitno bitna je dobra volja i jaka energija a STVARAOCI SU UVEK DOBRODOSLI
 
...Zanima me, da ne bih morao da čekam godine dok taj sejanac ne bi prorodio da vidim šta sam dobio, mogu li da nakalemim. Primera radi, klija sejanac i poraste drvence i odrveni. Skinem pupoljke sa tog sejanca i nakalemim na drugo, mnogo starije drvo i sačekam godinu-dve dok ta grana ne počne da daje rod i onda vidim šta sam dobio ovim oprašivanjem...

Možete tako uraditi i skratiti vreme do plodonošenja. Pupoljke ili deo izbojka... Samo bi po mom mišljenju trebalo zaštititi cvetove pre i posle oprašivanja da bi bili sigurni da neć neki insekt doneti drugi polen. Morate imati na umu da neke sorte imaju ograničeni broj dana kada su spremne za oprašivanje... Želim Vam uspeh.
 
Možete tako uraditi i skratiti vreme do plodonošenja. Pupoljke ili deo izbojka... Samo bi po mom mišljenju trebalo zaštititi cvetove pre i posle oprašivanja da bi bili sigurni da neć neki insekt doneti drugi polen. Morate imati na umu da neke sorte imaju ograničeni broj dana kada su spremne za oprašivanje... Želim Vam uspeh.

Da, mislio sam da određene delove grana koje imaju cvetove zaštitim sa plastičnom kesom tek pred otvaranje cvetova kako mi se uzorak ne bi zagadio neželjenim polenom. Kada bi se cvetovi otvorili jednostavno bih otišao do druge trešnje, skinuo prašnike sa cveta i pažljivo naneo na željene cvetove, takođe vidim da neki čak i uklanjaju prašnike sa cveta koji žele da opraše da ne dođe do neželjenog oprašivanja. Sve sam to imao na umu. Video sam jednom na TV-u kako prave hibride paradajza i odatle mi je došla ideja za isecanje prašnika.

Jedino nisam bio siguran za kalemljenje, da skratim vreme do plodonošenja jer ko da čeka 10 godina na sejanca, ovako ga skratim na 2-3 godine. Hvala na odgovoru, sad znam da to može da funkcioniše.

@oktopod
'Ajde bre, ko će da se mlati sad po tavanu da traži knjige :)
 
Ja ti kazem ozbiljno, ne znam doduse kakvo ti je predznanje materije ja se ne secam niceg, to ti je vremenski ozbiljan poduhvat i ko zna dal ces za zivota ubosti nesto, pa je dobro krenuti teoriju od nule.

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
Imam 300 kom trešanja u 4 god.Na 60 ari ,razmak 4m u redux5m međured.Želeo bih da ih pođubrim sa Yara Complex + mikroelementi.
Dilema je kada da bacim ovo đubrivo koje je NPK (kao osnovno).Na forumu su preporuke da se ono brzo rastvara i da ga treba bacati krajem februara.
1.Da li to znači da sada u jesen ne bacam ništa ?
2.Ako ga bacim krajem februara..kada ću da bacam Ureu kao azotno đubrivo (nju sam do sada bacao oko sredine marta)
3.Koliko po stablu da predvidim Yara Complex jer kažu da je više učinkovito od drugih đubriva.Ako piše u prospektu 250 kg/ha ispada da treba meni oko 150 kg,a to je oko 400 gr. po stablu.Čini mi se da je mnogo jer toliko bi bacio klasičnog 8:12:26.
4.Po karakteristikam Yare..ne treba ni zagrtati u zemlju jer se brzo topi..znači samo posoliti ?
Unapred hvala iskusnim članovima na odgovorima.
 
Vidi se da si skontao i sam, te orice su aktuelne poslednjih par godina postavlja se pitanje dal je sano marketing.

svodi se samo na to dal se stvarno brzo spusti niz zemlju, ja bih rekao ne jer se fosfor i kalijum vezu za druge elemente u zemlji pa ne sidju brzo.

A to sto se brzo otopi nema veze sa brzim spustanjem elemenata,vec samo da li zagrtati. Ako se brzo topi ne, ali gadjati dan kad ce silna kisa.

Dodjemo do toga da po meni treba raditi sve isto kao klasicno NPK, znaci na jesen, znaci zagrni, kolicina kako pise, videces kad krenes da bacas da je 8 dzakova puno za 60 ari ali taman pokrije celu parcelu tako da bih ja isao tu kolicinu.

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
Pozdrav razmisljao sam da posadim nesto patuljastih tresnji imam jedan prazan red u vocnjaku cisto da vidimo kako se ponasaju i da li je to ono sto nam treba, da li neko ima iskustva sa patuljastim tresnjama ili neki misljenje?
 
Patuljaste ili stubaste? Cenim ovo drugo

Ima komsija jednu, par godina stara, zaista ne raste puno u vis a solidno se bocno grana znaci ok je.

Problem su sorte jer to niko ne zna nit vodi racuna, kazu samo stubasta.

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
A razmisljali smo nesto kao sto vidim ovde a cujem i ovako veliku su problem radnici ko ce da bere i da se penje na sve te tresnje... pa ukoliko su ok te stublaste mislio sam mozda da uradim drenazu i pripremu zemljista da ih posadim to bi mi olaksalo puno branje i resilo problem radnika do odredjene mere

I jos nesto sam hteo da pitam, kako se vi borite sa mravima u vocnjacima? Sto se tice biljnih vasi da redovno prskanje i uglavnom je problem resen, ali mravi i dalje ostaju ostecuju plod i mogu da osuse celo drvo koliko sam do sada shvatio, ja sam pokusao sa nekim prirodnim sredstvima i izbegavao hemiju ali nije mi bas uspelo.
 
Poslednja izmena:
Onda treba da sadite kalemljene na slabobujnim podlogama tipa gizela 5, gizela 6 i slicno a to su velika ulaganja. Ima o tome sve ovde prepricano vise puta pa polako procitaj celu temu.
Te stubaste su kazem vise fazon za u dvoristu te se ne zna tacno koja je sorta a i nema izbor sorti a to je kocka znas koja.

Za mrave se ne brini, oni ne nanose stetu osim sto raznose vasi, ti plodovi su bili osteceni mozda od smrdibube

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
Imam 300 kom trešanja u 4 god.Na 60 ari ,razmak 4m u redux5m međured.Želeo bih da ih pođubrim sa Yara Complex + mikroelementi.
Dilema je kada da bacim ovo đubrivo koje je NPK (kao osnovno).Na forumu su preporuke da se ono brzo rastvara i da ga treba bacati krajem februara.
1.Da li to znači da sada u jesen ne bacam ništa ?
2.Ako ga bacim krajem februara..kada ću da bacam Ureu kao azotno đubrivo (nju sam do sada bacao oko sredine marta)
3.Koliko po stablu da predvidim Yara Complex jer kažu da je više učinkovito od drugih đubriva.Ako piše u prospektu 250 kg/ha ispada da treba meni oko 150 kg,a to je oko 400 gr. po stablu.Čini mi se da je mnogo jer toliko bi bacio klasičnog 8:12:26.
4.Po karakteristikam Yare..ne treba ni zagrtati u zemlju jer se brzo topi..znači samo posoliti ?
Unapred hvala iskusnim članovima na odgovorima.
Poenta ovog djubriva je sto se brzo i efikasno usvaja, a ne samo brzo rastvaranje. Ja ga koristim vec 3.god i bacam ga isključivo u prvoj polovini februara. Max bacim do 500g po stablu u punom rodu(oko 15 kg visanja). Posle njega pocetkom aprila dodam Jos 500g yara nitrabora i to je sve. Ponavljam, ovo je za stabla visanja u punom rodu.

Sent from my moto g(8) power using Tapatalk
 
Cvele a ko tvrdi da se lako topi i usvaja? Jel si radio uporedan test koristeci drugo djubrivo na delu parcele?

To su sve lazi marketinga. Hemija je hemija. Moze biti samo neka formula koja se zaista brze usvaja, ali nije to tek tako kao sto ljudi sada koriste NPK djubriva na prolece umesto u jesen, sta su se svi primili ne razumem

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
Cvele a ko tvrdi da se lako topi i usvaja? Jel si radio uporedan test koristeci drugo djubrivo na delu parcele?

To su sve lazi marketinga. Hemija je hemija. Moze biti samo neka formula koja se zaista brze usvaja, ali nije to tek tako kao sto ljudi sada koriste NPK djubriva na prolece umesto u jesen, sta su se svi primili ne razumem

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
E ima razlike i to primetne. Ja sam prezadovoljan, s obzirom da mi je zemljište katastrofa kiselo neke probleme sam kratkorocno s njim resio bez upotrebe stajnjaka. Ono sto ja primecujem od kad koristim yarina djubriva to je bolje diferenciranje pupoljaka i kvalitetniji plod koji stize nesto ranije. Probleme sa pucanjem visanja takodje vise nemam. Jesenji NPK i kan vise ne upotrebljavam.
Drugacije je formula yarinog kompleksa, pogotovo fosfora koji je u drugom obliku te se zato i usvaja brzo.
Da dodam na kraju da mi ova kombinacija nije ni skupa preterano, jer me kosta najvise 80 din po stablu.

Sent from my moto g(8) power using Tapatalk
 
Nazad
Vrh