Suša 2017

Ja mislim da je Vučić potpuno u pravu za uticaj suše oko 10% , a i vidim na koje se izvore oslanja.
 
Vidim da je tema zamrla, s druge strane u temama kukuruz , soja ,suncokret vidim pohvale za prinose, ja stvarno ne znam jel smo mi najgore prošli, soja se vrše od 100-1000kg prosek 500kg, a kukuruz od 500-1500 kg, pa sad mi nije jasno jel ta suša samo kod nas ili , i kako mislite da država pomogne u ovoj situaciji, pa nije ni realno a ni u redu da se donese bilo kakva mera za ublažavanje posledica suše s obzirom kolike prinose imate i ako se ima na umu da će cene polako rasti, kod nas tek sledi rasulo i propast , ko ovo preživi finansijski baviće se dugo još poljoprivredom ,ali bojim se da nećemo imati kome šta da prodamo jer će uslediti opšti kolaps !?
 
Mislim da ova suša ne predstavlja smak sveta i da mnogi ljudi mogu da izvuku dosta pouka iz nje. Pogotovo tu mislim na gajenje biljnih vrsta na terenima i zemljištima koja po samoj prirodi njima i ne odgovaraju. Vrlo dobro su poznati reoni gajenja pojedinih vrsta u našoj zemlji. Nažalost trka za profitom i par dobrih godina dovele su do toga da se pojedine biljne vrste, prvenstveno mislim na soju, seju na terenima gde ona u normalnim godinama nije isplativa.
Ono što je meni važno jeste da se naša strategija diverzifikacije i poštovanja plodoreda potpuno pokazala ispravnom. Imali smo 4 ratarske kulture, jednu povrtarsku i ha kruške. Na ratarskim kulturama samo je soja ispod nule, a i to ćemo znati tek kada je prodamo i svedemo konačni bilans. Za sada je soja još u prikolicama, a prinos je negde oko 600-700 kg/kj, sve na repištu. Kukuruz će podbaciti, ali ne toliko kao soja. Videćemo i to uskoro. Pšenica i šećerna repa skoro kao u najboljim godinama. Na lubenici se zaradilo nešto malo, jer je cena vrlo brzo otišla dole, a i led je malo poremetio planove. Kruška je pretrpela dosta štete od leda i vetra, tako da sva ode u rakiju.
Moj zaključak i preporuka jeste diverzifikacija. Ona se može odvijati u dva smera. Prvi je potpuna diverzifikacija gajenih biljnih kultura, po meni preporuka za manja gazdinstva do 20 ha. Drugi je diverzifikacija u smislu setve u različitim rokovima, kao i sorata i hibrida različite dužine vegetacije, što su pojedine kolege po foruma same zaključile na osnovu dugogodišnjeg iskustva. Ovaj drugi po meni je bolji za veća gazdinstva, naravno sa kombinacijom prvog. Takođe drugi način mogu da koriste uskospecijalizovana gazdinstva, koja seju jednu do dve kulture. Naravno to poslednje ne bih uopšte preporučio jer su nuspojave jako opasne. Kolega mi je juče pokazao sirak otporan na fusilade. Kako je do toga došlo? Setvom soje u monokulturi 10tak godina uz prskanje istim herbicidom. Zbog toga je nastao i otporan štir. Nažalost ovi problemi ne ostaju na njivama tih proizvođača nego se šire i dalje, tako da svi mi zajedno moramo doprineti tome da sprečimo ovakve pojave.
Naravno najbolje bi bilo da imate i stočarstvo na gazdinstvu, ali svi znamo da je to praktično izčezlo sa velikog broja gazdinstava. Nažalost posledice toga će uskoro biti sve vidljivije, a pogotovo će to brzo osetiti oni koji spaljuju žetvene ostatke, odnose ih sa njiva, pri tom ne gaje medjuuseve za zelenišno djubrenje. Najosetljivija će biti pogotovo ona zemljišta koja se zalivaju, a ne unosi se stajnjak.
 
Ne bi trebalo pojedinacno davati genaralne ocene o ukupnom rodu. Za svoj kraj u redu, ali komentarisati generalno, a ne obici Novobecejski, Kikindski atar i sigurno da ima jos krajeva gre je susa i zemljisna i vazdusna mapravila kataklizmu. Psenice je nesto i bilo soja se slabo seje i u jako je losem stanju, repa ko sargarepa, suncokret daleko ispod visegodisnjeg proseka, kukuruz jedna velika NULA. Bez obzira na FAO grupu nizak, ne oplodjen ili ako ima klip to je pabirak sa 20 zrna. Ko nije video i preziveo te stresove ne moze ni da zamisli. Ne pomaze ni agrotehnika ni plodored kad nema vode.
 
Poslednja izmena od urednika:
To kod tebe je mozda i preterana disperzija rizika.
Ipak proizvodjac treba da se usko specializuje za odredjene kulture.A to skakanje od lubenice ka kruski pa na soju i kukuruz i repu mi se ni malo ne svidja .Vise treba obratiti paznju na diverzifikaciju u smislu neki deo povrsina zastitit od suse.
 
Poslednja izmena od urednika:
slobapatrola je napisao(la):
To kod tebe je mozda i preterana disperzija rizika.
Ipak proizvodjac treba da se usko specializuje za odredjene kulture.A to skakanje od lubenice ka kruski pa na soju i kukuruz i repu mi se ni malo ne svidja .Vise treba obratiti paznju na diverzifikaciju u smislu neki deo povrsina zastitit od suse.
Kliknite za proširenje...
Ovo kod nas je trenutno samo tranzicija, ka intenzivnijem gajenju nekih povrtarskih kultura, naravno u sistemu za navodnjavanje. Trudimo se da odluke ne donosimo preko noći i da postepeno prelazimo na gajenje nekih drugih vrsta, prvenstveno što ćemo ih gajiti na manjim površinama i na taj način upoznati tu proizvodnju. Nekada smo na gazdinstvu imali stočarstvo, sada ga nema. POsle toga smo gajili samo pšenicu i soju, mislili samo to da specijaliziramo, pa smo napustili. Ubacili repu u plodored. Videli da je plodored previše uzan pa prešli na četvoropolje. Gledamo sada da oko salaša gajimo neke intenzivnije kulture, jer imamo bunare i struju. Jednostavno se prilagođavamo nastaloj situaciji. Samo oni koji se prilagode će opstati.
Imam i neke nove fiks ideje. Pisaću o tome ako uspe.
 
slobapatrola je napisao(la):
To kod tebe je mozda i preterana disperzija rizika.
Ipak proizvodjac treba da se usko specializuje za odredjene kulture.A to skakanje od lubenice ka kruski pa na soju i kukuruz i repu mi se ni malo ne svidja .Vise treba obratiti paznju na diverzifikaciju u smislu neki deo povrsina zastitit od suse.
Kliknite za proširenje...

Molim te, pojasni malo.Moj prijatelj( inace profesor na fakultetu) i ja vec citav sat tumacimo ovu tvoju smisao???? :sta:
 
zcurcic je napisao(la):
Ovo kod nas je trenutno samo tranzicija, ka intenzivnijem gajenju nekih povrtarskih kultura, naravno u sistemu za navodnjavanje. Trudimo se da odluke ne donosimo preko noći i da postepeno prelazimo na gajenje nekih drugih vrsta, prvenstveno što ćemo ih gajiti na manjim površinama i na taj način upoznati tu proizvodnju. Nekada smo na gazdinstvu imali stočarstvo, sada ga nema. POsle toga smo gajili samo pšenicu i soju, mislili samo to da specijaliziramo, pa smo napustili. Ubacili repu u plodored. Videli da je plodored previše uzan pa prešli na četvoropolje. Gledamo sada da oko salaša gajimo neke intenzivnije kulture, jer imamo bunare i struju. Jednostavno se prilagođavamo nastaloj situaciji. Samo oni koji se prilagode će opstati.
Imam i neke nove fiks ideje. Pisaću o tome ako uspe.
Kliknite za proširenje...
Da li razmisljas, odnosno da li si svestan toga da iz tog pravca ili te tranzicije gde stalno probas i pokusas nesto drugo i novo, da si uvek na istom a da si pritom opet na nuli.
Postoje u ovoj drzavi neki drugi koji se staraju za tvoju tranziciju u pokusaju gde kako god se okreces nece da valja!
Zasto nisi ostao u stocarstvu? Zasto izbegao soju i psenicu? Zasto sutra vise ne sejes repu? Itd.
Isto ce biti i sa svakim drugim poslom u poljoprivredi, sve dok banda ne razmislja u pravcu, zadovoljan poljoprivrednik napredna drzava koja ima potencijal unapredjenja!
Dok im je namera da nas opljackaju na svaki moguci nacin tebi nema prilogadjavanja i bices kako stoje stvari jos dugo u tranziciji!:ppozdrav:
 
Nismo nikada na istom. Uglavnom smo napredovali. Bilo je i promašaja, ali takav je život. Probali smo svašta, da bi na kraju shvatili da su plodored i diverzifikacija ključ sigurnog uspeha. Pre par godina smo imali na 2/3 površina soju, a trećinu repu. Da smo imali takvu setvenu strukturu ove godine, mislim da bi teško otplatili kredit za zemlju. Ovako je soja zauzela samo 1/5 površina i iz ove suše izlazimo skoro neoštećeni, i pokušavamo da uzmemo kredit za novu investiciju. U svakom poslu dolazite do vrhunca, tada je neophodno napraviti promenu da biste napredovali. Ljudi koji to ne učine, propadnu, jer sve okolo nas se menja, tako da i mi sami moramo da izvršimo promene. Neke promene budu iznuđene, a neke ljudi sprovode jer vide dobre prilike.
 
zcurcic je napisao(la):
Nismo nikada na istom. Uglavnom smo napredovali. Bilo je i promašaja, ali takav je život. Probali smo svašta, da bi na kraju shvatili da su plodored i diverzifikacija ključ sigurnog uspeha. Pre par godina smo imali na 2/3 površina soju, a trećinu repu. Da smo imali takvu setvenu strukturu ove godine, mislim da bi teško otplatili kredit za zemlju. Ovako je soja zauzela samo 1/5 površina i iz ove suše izlazimo skoro neoštećeni, i pokušavamo da uzmemo kredit za novu investiciju. U svakom poslu dolazite do vrhunca, tada je neophodno napraviti promenu da biste napredovali. Ljudi koji to ne učine, propadnu, jer sve okolo nas se menja, tako da i mi sami moramo da izvršimo promene. Neke promene budu iznuđene, a neke ljudi sprovode jer vide dobre prilike.
Kliknite za proširenje...
Ti si znao da će biti suša? Nisi znao ,nisi ni umeo nego si sreće imao.
 
Naravno da nisam znao. Već tri godine se držimo četvoropolja, praktično od 2014 godine, kada nam je cerkospora rasturila repu. Pšenicu ćemo sejati bez obzira na cenu. Mogu svake godine da kalkulišem šta će biti najisplativije, ali je to mač sa dve oštrice. Nama nije cilj vijanje ekstraprofita, već stabilnost, a uz ovaj način proizvodnje mnogo manje raubovanje zemljišta, bolja zaštita od korova i bolesti. Uska specijalizacija na kratke staze donosi možda veći profit, ali posledice takve proizvodnje stižu na naplatu kroz par godina. Sada nam je plan da uradimo i analize zemljišta, pa da ih uporedimo sa ranijim. Video sam mnogo dobre rezultate analiza zemljišta sa preko 4% humusa, pa želim da vidim gde smo mi tu. Ako mogu da napišem sledeći cilj je upravo to, podizanje nivoa humusa na preko 4%. Mislim da je to u sistemu koji smo sada uspostavili ostvarivo.
 
Vlada015 je napisao(la):
Molim te, pojasni malo.Moj prijatelj( inace profesor na fakultetu) i ja vec citav sat tumacimo ovu tvoju smisao???? :sta:
Kliknite za proširenje...

Sasvim je jasno šta je Sloba rekao , i ja se slažem . Zar nije bolje svaštarenje zamijeniti uskom "specijalizacijom" . Recimo ako se radi u poljoprivredi samo uzgoj jedne ili dvije biljne vrste onda se dobija na tome što se sve usavrši prema tome , zemljište , parcele , znanje , mehanizacija samo za to , recimo skladište , pa i trgovina se usavršava . Bez drugih vrsta usjeva , bez stoke , bez drugih poslova .
Što se tiče umanjenja rizika i u tom okviru se može ići na umanjenje rizika kroz recimo kombinaciju lokacija , vrsta zemljišta, rokova sjetve , izbora hibrida i slično ...
 
zcurcic je napisao(la):
Nismo nikada na istom. Uglavnom smo napredovali. Bilo je i promašaja, ali takav je život. Probali smo svašta, da bi na kraju shvatili da su plodored i diverzifikacija ključ sigurnog uspeha. Pre par godina smo imali na 2/3 površina soju, a trećinu repu. Da smo imali takvu setvenu strukturu ove godine, mislim da bi teško otplatili kredit za zemlju. Ovako je soja zauzela samo 1/5 površina i iz ove suše izlazimo skoro neoštećeni, i pokušavamo da uzmemo kredit za novu investiciju. U svakom poslu dolazite do vrhunca, tada je neophodno napraviti promenu da biste napredovali. Ljudi koji to ne učine, propadnu, jer sve okolo nas se menja, tako da i mi sami moramo da izvršimo promene. Neke promene budu iznuđene, a neke ljudi sprovode jer vide dobre prilike.
Kliknite za proširenje...
Jesi ti malo usporen ili si dosao ovde da nas zajebavas?Majstore u Surduku niko nema vise od 2 tone kukuruza po jutru,bez obzira kakav je bio predusev ili plodored.Palo je 130 litara kise od nove godine,kanali su nam presusili skroz jos pre 3 meseca.Kod nas u Krcedinu je malo bolja situacija jer imamo nesto bolju zemlju od Surduka i Belegisa ali je steta na kukuruzima oko 70 % a kod nas niko ne seje nista u monokulturi.Imam ja jednog komsiju koji obradjuje 60 ari i imao je 4,5 tona psenice.Po tvojoj logici mozemo njega da uzmemo za primer i da kazemo da je godina izvanredna?
 
olalija je napisao(la):
Jesi ti malo usporen ili si dosao ovde da nas zajebavas?Majstore u Surduku niko nema vise od 2 tone kukuruza po jutru,bez obzira kakav je bio predusev ili plodored.Palo je 130 litara kise od nove godine,kanali su nam presusili skroz jos pre 3 meseca.Kod nas u Krcedinu je malo bolja situacija jer imamo nesto bolju zemlju od Surduka i Belegisa ali je steta na kukuruzima oko 70 % a kod nas niko ne seje nista u monokulturi.Imam ja jednog komsiju koji obradjuje 60 ari i imao je 4,5 tona psenice.Po tvojoj logici mozemo njega da uzmemo za primer i da kazemo da je godina izvanredna?
Kliknite za proširenje...
Njemu na Ceneju je palo negde juna-jula 100-tinak litara kise.
I onda naravno,lako je tada pametovati.

Stvarno bre ljudi,samo provocirate,a ne izadjete dalje od svog atara.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh