Strništa i rad na njima

Koliko je bilo neznam,ja ne sejem zob,to je zemlja koju uzimam da radim,prosle godine sam je ustupio bratu jer nema mnogo zemlje,ja sam samo ucestvovao u oranju,pomogao mu a on je ostalo zavrsio,a sta je radio i kako nezanima me.

- - - - - - - - - -

mindjušar je napisao(la):
Na svakoj,a na poslednjoj je u krupnom planu Rubus spp.
Kliknite za proširenje...
Promeni dioptriju,slika te vara,nema tu kupine,ima neke korovi (neznam koja je a i nezanima me da se opterecujem glupostima)slicna je ovako iz daleka ali nije kupina.
 
Kakve to kupine imate,jel to genetski modifikovan korov.Na drugoj njivi sam imao malo kupine i izgorela je kao licna sa dozom od 6 litara po h,preprat je bio Glifosav,zato sam pitao za Glifomark ali niko mi nije odgovorio jer niko nezna u praksi,svi teoreticari.
 
@Montoya...išao sam 4N, to na Sameu dođe nekih 7 km/h.

@minđušar...jel ti to mene malo zezaš??


Evo copy-paste od par stranica prije:
topran je napisao(la):
Umijesto totalnog herbicida, 2-3 traga tanjuračom; 15 kg. sijemena uljane rotkve + 75 kg UREA-e, po ha..
grin.gif


Da odmah spriječim "znalce": ne, nije potrebno orati, valjati, prskati...
I da, dovoljno je 75 kg UREA-e

Sjeme Rauole kod nas je 8-10 kn (Euro i nešto sitnog) po kg, ručna sijčica (cca 1kg sjemena) 50-tak kn (6,5 €), i malo muke...
Na većim površinama se naravno sije žitnom sijačicom.

Svu zemlju na ugaru sijem tako, i iz iskustva vam kažem da je velik dio ovog članka točan http://www.agroklub.com/sortna-lista/krmno-bilje/uljana-rotkva-70/

Ako vas brine cijena sijetve;

Rauola je nastala kao proizvod križanja uljane repice i rotkve. Ima dubok korijen, te "izvlači" hranjive sastojke koji su uslijed ispiranja otišli na veću dubinu. Ove teško dostupne hranjive tvari ugrađuje u sebe, te zaoravanjem rauole svi ti sastojci budu na dohvatu korjenu drugih usjeva.

Nadalje, organska masa poboljšava strukturu tla, povećava vodozračni režim, obogaćuje tlo korisnim mikroorganizmima.. Na ovaj način se dodaje tlu dušika oko 100kg/ha, fosfora oko 50kg/ha i kalija 120kg/ha. Rauola je dobra krmna biljka jer zbog velike biljne mase stoka ju rado jede, a kod krava se povečava mliječnost i zdravstveno stanje je bolje. U ekološkoj proizvodnji zelena masa povećava prinos, te je treba koristiti gdje je god moguće. Prinos zelene mase se kreće od 20-80 t/ha.

NPK gnjojivo je lako kupiti, ali rauola izvlači mikro elemente nedostupne ostalim ratarskim kulturama.

Uz to uništava štetnike u tlu, dok trnje, slak, ambrozija... nestaju samo tako.
Kliknite za proširenje...
 
A dobro...imaš gore zaljepljen citat posta jednog člana, to je u globalu to!

No...raola je kod nas glavna biljka koja se sije postrno od 15.8 do 15.9, (ovisno o vremenskim uvjetima može prije ili kasnije) za zelenu gnojidbu!
Treba joj 50 dana od sjetve do cvatnje, daje ogromne količine zelene mase koju zaoravamo + što ima jako dubok i snažan korijen koji prorahljuje zemlju!

Nakon žetve grubiramo strništa i tako ih ostavimo neko vrijeme, zatim ako je velika populacija isprovociranih korova prskamo totalom i nakon 25 dana zatanjuramo i posijemo raolu u to, ako nema previše korova tanjuramo direkt u grubirano jedan trag i sijemo raolu, ima raznih kombinacija.
Tokom 11. mj raola se malčira ili tanjura (bitno ju je urušiti da se lakše zaore) i zatim se vrši duboka zimska brazda.
Stavljem 10-15 kg na kj, opet sve zavisi u kojim se rokovima sije i kakvi su trenutni uvjeti.
Kolega proizvodi sjeme tako da to imamo obezbjeđeno uvjek!

Evo kako to izgleda. Slike od jednog člana s HR foruma!


 
Poslednja izmena:
evo par linkova o doticnoj biljci

http://www.agroinfotel.net/index.ph...e&id=4202:rauloa&catid=11:ratarstvo&Itemid=27
http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/AS_SMitrovica_2014.pdf

i tacan naziv joj je Rauloa :osmeh::osmeh:
Hteo sam da je sejem ove godine na strnjiku ali nisam nigde nasao seme.I sad citajuci na netu nadjem podatak da je seje jedan uvazeni clan foruma - Ganga.Tako da bi trebalo da se njemu obratimio za utiske iz prve ruke ai da pitamo za seme
http://www.poljosfera.rs/agro-teme/188-proizvodnja-slacice-za-poznatog-kupca
 
A šta je bolje za zelenišno đubrenje, slačica ili rauloa?

I još par pitanja, ako se seje za zelenišno đubrenje da li je i onda treba potpomoći azotnim đubrivom, ili je to samo kod proizvodnje krmne mase za ishranu životinja kad je bitno da naraste velika? Pretpostavljam da ako se seje za zelenišno đubrenje nema ekonomskog računa je još i hraniti azotom. Kod varijante za zelenišno đubrenje, da li se posle malčiranja redovno baca NPK pa onda ore?. Mislim, logično je tako, al' ajde, do sad nisam imao dodira sa zelenišnim đubrenjem pa me ništa ne košta da pitam one koji to rade...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh