Staklenici - kako ih napraviti

  • Začetnik teme dzudzan
  • Datum pokretanja
Odg: staklenici - kako ih napraviti

radio sam na dok je trajalo razmontiravanje auta za presovanje ,pa smo vadili sedista,konzolu,stakla...a prednja konzola ide sa 3 udarca cekica bez sarafanja,stakla isto tako :cao:
 
Odg: staklenici - kako ih napraviti

@ NA
Taj tvoj posao bi mogao da služi kao antistres terapija :haha:
 
Odg: staklenici - kako ih napraviti

ma kakvi zivci igraju kao dzej,sve radionice pune(majstori rade svoj posao) a presa treba da stigne pa smo isli u ispomoc,ceo dan na suncu a treba lomiti sarafe jer ih je vecina zaekla,ali bilo je i :ppozdrav: i :sjasi:
 
Odg: staklenici - kako ih napraviti

kaljeno staklo ce se isto ponasati kao i soferka to jest prilikom razbijanja rasipa se u komadice velicine zrna pirinca,nesto jeste cvrsce od obicnog stakla ali mu je i mana sto se ne moze seci vec se mora uzimati na tacnu meru,a prilikom postavljanja ako ima nekih neravnina u prostoru gde dolazi staklo moze doci do naprezanja a zatim puca,a nije ni malo jeftino.
vidim da je jedino resenje napraviti manju kvadraturu pa probati sa raznim kombinacijama
 
Otišli ste off a niko se ne javlja sa nekim iskustvom sa lexanom i njegovim osobinama što se tiče propuštanja svetlosti. Nigde ne mogu da nadjem te podatke samo se hvale kako imaju uv zaštitu za sam matrerijal.
Ove godine sam stavio rasad ispod lexana i za sada ide normalno "a dokle će ne znamo".
Moj drugar staklorezac je radio montažu staklenika od lexana za nekog holandjanina kod nas ali su to bile varene ploče na krajevima tako da je vazduh u njima suv i zatvoren (bolja izolacija). Posle sam video na sajmu da je neka firma kod nas radila takvo varenje ali sam izgubio njihov prospekt. Moža neko zna ko su ili gde su??
 
Ne mogu da nadjem sajt sa uporednom tabelom stakla i 2 vrste plastičnih ploča za staklenike ali bar da prepričam šta sam video. Plastika je bolja samo u kategoriji zaštite od grada, ostali parametri su na strani stakla, uključujući i otpornost na vatru u slučaju havarije. Zbog grada staklo minimum 4mm ili laminirano koje je najbolje ali skupo. Za izolaciju, duplo staklo punjeno plemenitim gasom argonom i da ne brinete, ali opet, košta više pa kako se kome isplati. Moj savet je da se sve radi u sopstvenoj režiji sem visokotehnoloških elemenata tipa vrata i prozora automatskih itd. jer su cene ozbiljne i može da se uštedi. Evo linkova za text o tome koliko MALO svetlosti dopire u staklenike, vredi pogledati, i piramida osvetljenosti.

http://www.omegagarden.com/index.php?content_id=1521#greenhouses


2dhwqk4.jpg
 
Без великих улагања:
11sfept.jpg


Људи по Београду, када уграђују ПВЦ или када руше куће бацају старе прозоре. Само ти треба транспорт и грађа за конструктивне елементе. Горње прозоре скидам и враћам приликом проветравања и рада, а ови са стране су причвршћени закривљеним ексерима. Није поента у економији и производњи пуно уложити ::novac:: већ више уложити памети, те елиминисати непотребне инвестиције у вештачка ђубрива и отрове, и скупа материјална средства, постићи квалитет и осигурати пласман кроз поверење. А свакако и мислити на себе, да у оквиру посла буде довољно физичког рада као најзапостављенијег темеља здравља савремене културе.
 
Zdravo svima..

Kada bih gradio sebi staklenik, ovako bih ga radio:

Da krenemo od onoga što je svima vidljivo na prvi pogled a to je materijal za pokrov:

Leksan je fin i moderan ali ja bih ipak išao na varijantu stakla, i evo zašto:
-staklo :D će mi propustiti maksimalnu količinu svetlosti, do 92.5 % :cool:. Staklenik gradim zbog biljaka, njihove zaštite u ranim mesecima u godini kada i napolju nema dovoljno svetlosti.. tako da je maksimizacija svetla u tom periodu moj prioritet Br1. Neka bude debljine 4mm, PULLED (jeftinije i propušta više svetla) nego FLOT (skuplje i propušta manje svetla).
-Neka ima krovište pod uglom od 35-45 stepeni, biće otporniji na sneg i grad.
-Grad će mi izdržavati do 2.5cm u prečniku :kisa: .
-Nebih koristio kaljeno jer je daleko skuplje. Ako se plašim grada i loma, pa jednostavno neću biti u stakleniku kada pada grad.
-Što se tiče letnjeg perioda kada imamo previše svetla, koristio bih tkaninu za zasenu, staklenik je ionako mali pa tu tkaninu mogu stavljati i sklanjati i ručno. Takođe imam i sredstva za krečenje stakla i za skidanje tog kreča ako mi je prejako sunce. Pomoću tog kreča i novčića od 1 din mogu čak i da vino podesim količinu svetla koja će mi ulaziti u staklenik... ::namigivanje::

Konstrukcija:
-za krov: drvo ili aluminijum... Mora biti lagano !!!
-Za zidove čelik ili drvo.
Ovde ću morati da posvetim posebnu pažnju: zaštiti od korozije (tu drvo ima prednost), zaptivenosti staklenika (da nema promaje). Ako koristim PVC ili plastične materijale moram videti koliko su UV stabilni jer je čudo šta UV zraci urade sa plastičnim materijalom ako nije UV stabilan.

Obavezno bih uradio temelj.

Razmišljao o otpornosti na vetar, stvaranju potpritiska i natpritiska pri strujanju vetra. Koristitio bih sajle kako bih čitavu konstrukciju učinio još čvršćom.

Ovo je sve čega se trenutno mogu setiti. Ako mi još nešto padne na pamet, dodaću...

Srdačan pozdrav :cao:
Dragan
 
Hteo bi pomoci ljudima sa inovativnim duhom , pre neki dan bilo je na madarskoj televiziji da je jedan "mladic 32godine " kombinovao aquaponiju sa hidruponijom u stakleniku kojeg ni zimi ne greje ali ima useva i ruda trosak mu je hrana za ribe i struja sto ptrosi mala punpa za centralno grejanje . Postavicu link mada je na madarskom jeziku ali ima dosta slika o izgradnji i instalaciji sistema pogledajte i slobodno pitajte prevest cu sto vas interesuje .
http://www.civishir.hu/hajdu-bihari-hirek/agrarforradalom-egy-debreceni-hatso-kertben/1231121853
ima red malih slika i pise u naslovu "a hirhez kapcsolodo galeria " to su te slike .
 
Oni sto su popunjeni sa kamencicima u njih je vodeni nivo 5-6 cm ispod kamena a oni ispod sto su to sluzi za sakupljanje vode sto se preliva ispod useva . Za ribe sluzi onaj veliki od 1000 litara ima u njemu 52 pastrmke . Za grejanje staklenika sluze ona burad sto su postavljeni jedan na drugog na severnom zidu ofarbani u crnu boju .

Zaboravio sam pomenuti da su burad napunjena sa vodom . Jos da bi se na ovo dodalo neko solarno grejanje vode bio bi totalno eko staklenik .
 
Rale 83 je napisao(la):
Sta mislite kad bi napravio metalnu konstrukciju i oblozio je leksanom :sta:
Kliknite za proširenje...
Ako ti išta znači moj savjet nemoj ni u kom slučaju oblagat sa lexanom iz razloga što za tri godine posve požuti i pušta upola manje svjetlosti nego što treba. Ja na velikom plasteniku imam samo čela od lexsana i ništa ne valja zbog svjetlosti.



Uploaded with ImageShack.us
 
Poslednja izmena:
futurefarming je napisao(la):
Ne mogu da nadjem sajt sa uporednom tabelom stakla i 2 vrste plastičnih ploča za staklenike ali bar da prepričam šta sam video. Plastika je bolja samo u kategoriji zaštite od grada, ostali parametri su na strani stakla, uključujući i otpornost na vatru u slučaju havarije. Zbog grada staklo minimum 4mm ili laminirano koje je najbolje ali skupo. Za izolaciju, duplo staklo punjeno plemenitim gasom argonom i da ne brinete, ali opet, košta više pa kako se kome isplati. Moj savet je da se sve radi u sopstvenoj režiji sem visokotehnoloških elemenata tipa vrata i prozora automatskih itd. jer su cene ozbiljne i može da se uštedi. Evo linkova za text o tome koliko MALO svetlosti dopire u staklenike, vredi pogledati, i piramida osvetljenosti.

http://www.omegagarden.com/index.php?content_id=1521#greenhouses


2dhwqk4.jpg
Kliknite za proširenje...


Nije mesto ali da ne otvaram novu temu ili ... ali izvinjavam se svima koji su cekali odgovor od mene, mala bura u zivotu ali kako to ide posle svake bure eto ga sunce ...


Ono sto me je ovde zainteresovalo jeste obracanje paznje na svetlo bez kojeg nema fotosinteze i sam jacine svetla u fotosintezi.
Futurefarming, prijatelju moj, ova karta je samo donekle tacna, a evo kako.
  1. Ta karta vazi samo za izvore svetlosti koje nisu sunce, dakle za lampe.
  2. E sada, to ne vazi ako se koristi vise lampi jer niko ne koristi kao ddatno svetlo jednu lampu.
Evo objasnjenja

  1. Veliki problem kod vestackog izvora svetlosti (sijalica) je to sto se lumeni drasticno smanjuju distancom. A lumen je ono sto cini sijalicu svetlijom, primer obicne sijalice od 60w i "stedne" od 20w koje imaju isti broj lumna.Dakle to je karta za jednu sijalicu i ne za sunce.Primer:ulicna sijalica ima 250w i 30 000 lumena (inicijalnih lumena).Sijalica je na visini od 5m i trebala bi da udara o zemlju jacinom od 500 do 1000 lumena sto je isto kao i obicna 60w sijalica.Sunce daje 50 000 lumena.Dakle 50 000 lumena pada na zemlju.Distanca izmedju zemlje i sunca je tolika da razlika te bandere je i vise nego statisticka greska, dakle mizerna.Jer sta je bandera od 5m (0.005km) naspram distance izmedju zemlje i sunca od 149,597,870,700m (149, 597, 870.7km).Ali tu se racuna kroz sta prolaze suncevi zraci u ovom slucaju, plastika (koja i kakva plastika), staklo. A za to ne vazi ta karta.
  2. Ovde postoji dodavanje lumena na distancu ako se koristi dve ili vise sijalica tako da tabela opet ne igra toliku ulogu.Naime, i jednoj prostoriji nije isto imati 1 i 2 sijalice jer je svetlo jace kada su 2 a to zahvaljujuci sabiranju lumena na distancu. Zamisli kako bi bilo da je umesto jednog sunca dva ....
Nikakav problem racunati lumene ali tabela je za vestacki izvor svetlosti i to samo za jednu sijalicu.

Ljudi sa tog linka su blago neozbiljni i vrte pricu kako njima odgovara (ili ne barataju materijom u potpunosti, pa to rade iz neznanja)
There are several ways to measure light energy / nisam siguran koje to sve vrste merenja jacine svetlosti postoje sem lumena/lux .... zamisli da kazu da postoji nekoliko vrsta merenja jacine elektricne energije a jedna jedina postoji.Ne zanima nas koliko sijalica odaje, vec koliko svetlosti pada na objekat/biljku ili ...
Whether the source is the sun, or a grow light, the principles are the same as far as the "inverse square law is any physical law stating that a specified physical quantity or strength is inversely proportional to the square of the distance from the source of that physical quantity." - Wikipedea - jednostavno ovo boldovano je smesno jer sam poprilicno jednostavno to objasnio pod 1.
however for the 'light source to plant' relationship we can look at the distance between the light source to the plant, and also the light source in relationship to all of the plants in the garden as a whole. = ovde skacu sami sebi u stomak pokazavsi onu kartu gde je distanca najmanja za biljku koja je odmah ispod izvora svetlosti a po njima ta biljka i ona koja je udaljena 2m primaju isto lumena sto je smesno ako se covek zamisli bar malo.
 
@futurefarming izvinjavam se trazio sam tu temu da tamo postavim post ali nisam nasao . Da ne remeti ovu temu "da ne bude off" prebacite slobodno na odgovarajuce mesto ,hvala i izvinjavam se .
 
Da li neko ima neka iskustva ili savet u vezi gradnje plastenika/staklenika/leksanika na već postojećim bočnim zidovima od cigle?
Možda zvuči malo čudno, ali moj plac (iza kuće) je takav da je već ograđen zidanim zidom i trenutno se za ništa pametno ne koristi (uzak a dugačak plac).

Razmišljao sam kako bi bilo da iskoristim taj zid (visok otprilike 2m) i da samo na njega postavim "kapu", tj neku čeličnu konstrukciju za plastenik.

Pretpostavljam da je malo smešno, ali takva je trenutna situacija. Zidove imam, stoje besposleni, prostor takođe, a ima tu lepog mesta za nešto korisno. Najveća mi je prednost to što je u okviru kućnog placa pa ne moram misliti o neželjenim posetiocima i mogu redovno da ga obilazim.. Ja a i ostali ukućani takođe. :)

Dakle, ako bi ta kapa bila nekih 1.5m visoka, onda bi dobio oko 3.5m ukupne visine.
Plac je dužinom orijentisan ka jugozapadu, malo više ka zapadu nego jugu. Znači "ulaz" gleda na taj jugozapad.

Šta mislite, koliko bi negativno na osvetljenost uticao taj postojeći bočni zid od cigle, a koliko bi eventualno povoljno uticao na toplotu zimi?
Napominjem da na tom mestu imam i mogućnost grejanja na raznorazne biomase.

Mogao bih tu navući nekih... recimo 250m2.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh