Srećne slave i praznici

georgije.jpg


Srecna slava,zivi bili! :ppozdrav:
 
Hvala ,pa koga put nanese moze i da svrati:ppozdrav:.....
I svim kolegama koji danas slave zelim da proslave u sreci i veselju.
 
Pridruzujem se cestitkama i lepim zeljama svima koji danas slave. Neka sv.Djordje cuva i blagoslovi sve vas,vase ukucane i vase useve.
 
DANAS JE SPASOVDAN: Spomen na Hristovo Vaznesenje

- Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Vaznesenju Gospodnjem, u narodu poznat kao Spasovdan. -

Spasovdan je spomen na dan kad se Spasitelj uzneo (vazneo) na nebo, pošto je završio svoju zemaljsku misiju.
Događaju koji se zbio u Vitaniji, na Maslinskoj gori kod Jerusalima prisustvovali su Hristovi apostoli.
"Naposletku se javi kad njih 11 behoše za trpezom i reče im: "Idite po svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju.
Onaj koji veruje i pokrsti se, spašće se, a ko ne veruje, osudiće se. A znaci onima koji veruju biće ovi: Imenom mojim izgoniće đavole, govoriće novim jezicima".
I izvede ih na polje i podigavši ruke, blagoslovi ih, i odstupi od njih, uznosaše se na nebo i sede Bogu s desne strane", zapisali su sveti jevanđelisti Marko i Luka o ovom događaju.

Spasovdan je jedan od sedam najvećih svetkovina posvećenih Gospodu Isusu Hristu.
Pokretnog je datuma i uvek se obeležava u šesti četvrtak po Vaskrsu, odnosno četrdeseti dan po vaskrsenju Hristovom.
U crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom i spada u red zapovednih praznika, koji slave svi vernici.
Sveradosnim vaskršnjim pozdravom "Hristos vaskrse - vaistinu vaskrse" pravoslavni vernici pozdravljaju se sve do Spasovdana.
Ovaj praznik u mnogim mestima u Srbiji je i zavetina - praznik celog sela ili naselja.



DRUŠTVO 09.06.2016.
 
DANAS JE SVETI ILIJA!
Ako na ovaj dan zagrmi to ima posebno značenje!

Srpska crkva i njeni vernici slave svetog Iliju Gromovnika, koji je ime dobio po staroslovenskom Bogu Perunu, bogu groma


ilija.jpg
Public


Sveti Ilija, veoma poštovan u pravoslavlju kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti, prisutan je u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastanakom nove vere i novim Hristovim dolaskom.
Smatra se da je prelaskom na hrišćanstvo, srpski narod osobine starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, pripisao Svetom Iliji.
Zbog toga veliki broj običaja i verovanja potiče još iz prethiršćanskog vremena, a prorok Ilija se još naziva i "Gromovnik".
Na dan kad se slavi Sveti Ilija u dosta gradova i sela organizuju se vašari, a on spada u najpoštovanije svetitelje među Srbima, rame uz rame sa Svetim Nikolom, Svetim Đorđem i ostalima.
Prema narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.
Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Takođe, narod kaže, treba dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.
Sveti Ilija Gromovnik pada u najsušnije i najtoplije doba godine. Postoji priča da je upravo Ilija taj koji određuje kada i gde će padati kiša, a kada će da bude suša.
Zbog toga se i do danas u seoskim krajevima zadržao običaj da se na Svetog Iliju nikako ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja. Ipak, veruje se da posle njega lepo polako prolazi, pa je iz davnina ostala i poznata izreka: "Od Svetog Ilije, sunce sve milije".
Med koji se vadi na Ilindan služi kao lek, pa ako znate nekog pčelara, obavezno ga danas uzmite. Narod veruje da majke njime treba da namažu decu po obrazima kako bi bila zdrava.
Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Propašću kraljevine Jugoslavije ta tradicija vazduhoplovaca je prekinuta, ali je obnovljena 1992. godine.
 
Данас је Преображење

Preobrazenje-5-620x350.jpg



Српска православна црква данас слави Преображење Господње. Тај празник посвећен је сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор када он најављује своје потоње страдање и славу.

Празник Преображења Господњег, који се у православљу убраја у 12 великих Христових празника, данас обележавају Српска православна црква и њени верници.
У цркви се на Преображење, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, освећује грожђе и дели народу, а у крајевима где нема грожђа, друго воће.
Празник Преображење Господње посвећен је тренутку када се, како каже хришћанско предање, Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост.
"Тада се Христу и апостолима јавио Мојсије и Илија који су говорили са Господом о његовој смрти у Јерусалиму", пише у верским књигама.
Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина. Такође се некад веровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама.

ИЗВОР:РТС
 
DANAS JE VELIKO CRVENO SLOVO, VELIKA GOSPOJINA


  • 08_28_uspenije_presvete_bogorodice.jpg


    Veruje se da bilje i trave ubrane na Veliku Gospojinu imaju izuzetno lekovita svojstva. Beru se borovnice i lekovite trave, a veruje da se će one doneti zdravlje i blagostanje svima u domu


Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Uspenije Presvete Bogorodice ili Veliku Gospojinu, kako se još u narodu zove taj praznik.

Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika, kome prethodi dvonedeljni post.Predanje kaže da je Majka Božija živela 60 godina i da je bilasvedok mnogih slavnih događanja u vezi sa širenjem vere u Isusa Hrista.Velika Gospojina se u mnogim porodicama u Srbiji proslavlja kaoporodična slava, a često je i crkvena, ili slava celog sela.Zato se svi običaji u vezi sa praznicima posvećenim Majci Božijoj zasnivaju na poštovanju njenog kulta, u koji su uklopljenaverovanja i rituali iz narodne religije.

Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, koji se naziva i Međudnevnica, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatimza rodnost i plodnost zemlje i stoke.
Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje.

Dakle, vernicima se preporučuje da ne obavljaju kućne poslove, a ovo naročito važi za žene. Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, isto tako, nije dobro išta raditi rukama, ili započinjati nov posao.
 
Nazad
Vrh