Srećne slave i praznici

Danas je Markov dan
Kod mene pored Slave se proslavlja i moj rodjendan,jer me je Majka rodila bas na Slavu pre 38 godina.
Ziveli kolege forumasi:ppozdrav:
 
- SEĆANJE NA KOSOVSKE JUNAKE - ... - ( Danas je Vidovdan i očekuju se oblaci zbog rodne zemlje! ) ... -


-Srpska pravoslavna crkva obeležiće danas Vidovdan, praznik posvećen Svetom velikomučeniku Knezu Lazaru i svim srpskim mučenicima koji su poginuli u Boju na Kosovu 1389. godine.


2199077-sv-knez-lazar.jpg


Na liturgijama u svim pravoslavnim hramovima pominje se stradanje koje je ostavilo večnu poruku na istoriju, etiku i tradiciju srpskog naroda.
Vidovdan ili praznik sećanja na kosovsku pogibiju obeležen je crvenim slovom u kalendaru SPC, a za naziv praznika vezuje se Sveti Vid koji je, prema "Prologu" vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom sa Sicilije.
Ovaj svetitelj hrišćanstvo je zadužio podvizma u vreme cara Dioklecijana, velikog progonitelja hrišćana.
Isti datum u kalendaru SPC pominje se i kao praznik starozavetnog proroka Amosa - slave srpskog kneza Lazara koji je poginuo na taj dan, a u navečerje praznika se sa svojim velmožama pričestio u crkvi Samodreži na Kosovu.
Prema "Prologu", SPC istog dana slavi i svog patrijarha Jefrema, koga je Sabor izabrao 1375. godine i koji je "1382. venčao kneza Lazara za cara".
Kao što hrišćani u stradanju i vaskrsavanju Isusa Hristosa vide nadu za bolja vremena, tako je i ova bitka nosila nadu za neko buduće oslobođenje cele nacije.
Za ime kneza Lazara Hrebljanovića, kosovske junake i bitku vezane su mnogobrojne legende, pa i kosovski ciklus srpske epske poezije koji je sačuvao od zaborava veliki deo srpske istorije pre i posle pada Srbije pod vlast Otomanske imperije, u kojima se Kosovo, uz pravoslavlje i svetosavlje, slavi kao nepresušni izvor srpske duhovnosti.
Prema predanju crkve, uoči boja na Kosovu knezu Lazaru se javio anđeo Gospodnji, a njegove reči zabeležio je narodni pesnik: "Kojem ćeš se privoleti carstvu dal' zemaljskom ili nebeskome?"
Narodni pesnik beleži istovremeno i reči čovekoljubivog i hristoljubivog Lazara koji poziva srpske vitezove da se "kao Hristovi ratnici" suprotstave najezdi "Alahovih ratnika": "Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka".
Nadirućoj turskoj vojsci predvođenoj sultanom Muratom, na području reka Sitnice i Laba suprostavila se mnogo manja srpska vojska predvođena knezom Lazarom Hrebeljanovićem.
Duge pripreme i na srpskoj i na turskoj strani govorile su jasno da se radi o velikoj borbi. To se videlo već i po tom što su na bojno polje krenula i oba vladara lično - knez Lazar i sultan Murat sa dva sina Bajazitom i Jakupom.
Podudarnosti kosovskog i hrišćanskog mita su očigledne: knez Lazar između carstva zemaljskog i nebesog bira ovo drugo, kneževa večera uoči boja jeste kao poslednja (tajna) Hristova večera, Vuk Branković proizveden je u Judu, Miloš Obilić, koji je ubio Murata, proizveden je u Svetog Petra koji brani Hrista u Gestimenskom vrtu, a Kosovka devojka je novozavetna žena mironosnica.
Nakon bitke telo kneza Lazara je sahranjeno u njegovu zadužbinu, manastir Ravanicu, da bi u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem bilo preneto u fruškogorski manastir Vrdnik.
Lazareva žena kneginja Milica, posle muževljeve pogibije se monaši i uzima ime Jefimija, a po predanju, zajedno sa ženama poginulih srpskih vojnika, osnovala je manastir Ljubostinju.
Sveti knez Lazar, zadužio je pravoslavnu crkvu boreći se za hrišćanstvo i gradeći crkve i manastire. Njegove zadužbine su manastiri Gornjak i Ravanica, koja je posvećena Svetom Vaznesenju Gospodnjem, gde danas počivaju njegove svete mošti, vraćene 1989. godine, na 600. godišnjicu Kosovske bitke.
Na srpskim pravoslavnim ikonama Sveti velikomučenik Lazar predstavljen je u carskom vizantijskom ornatu, bez krune, sa krstom u desnoj ruci i svojom odsečenom glavom u levoj, kao simbol mučeničke smrti.
Sećajući se jedne od najvećih pogibija srpske vojske i srpskih velmoža na čelu sa knezom Lazarom Hrebeljanovićem, 1389. godine, srpski narod slavi moralnu pobedu kosovskih junaka, koje je SPC svrstala u red velikomučenika koji su se kao poslednje hrišćansko uporište suprotstavili najezdi islama i nadmoćne Otomanske imperije.
Na mestu bitke na Gazimestanu kao endemska vrsta postoji crveni kosovski božur, a po narodnom verovanju u ponoć, uoči Vidovdana, reke postanu crvene i poteku uzvodno.
Vidovdan nije praznik radosti, ne igra se i ne peva, a ljudi se prisećaju palih ratnika i obilaze njihove grobove. Običaj zemljoradnika je da tog dana procenjuju kakva će biti letina.
Veruje se da će najbolje roditi strana sa koje se prvo pojave oblaci. Ako nema oblaka, veruje se da godina neće biti rodna. U nekim delovima Srbije seljaci se trude da poljske radove završe pre Vidovdana.

Izvor:Alo.rs
 
@đađo,svaka čast za ovakav post,i lep članak iz naše prošlosti ::super::
 
Свети Петар и Павле – Петровдан

Српска православна црква и верници 12. јула (29. јуна по јулијанском календару) празнују Петровдан, којим се славе свети апостоли Петар и Павле, обојица страдали по заповести цара Нерона. Свети апостоли Петар и Павле се у хришћанству сматрају првим проповедницима и учитељима новозаветне вере.

Свети апостол, Петар, рођен је у Витсаиди. Био је рибар и звао се прво Симон. Господ му је дао име Киф или Петар (Јов. 1,42). Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: „Ти си Христос, Син Бога живога“ (Мат. 16, 16). Његова вера се постепено утврђивала, јер када је Господ изведен пред суд, Петар га се три пута одрекао, али се због тога покајао и постао потом силни и неустрашиви проповедник Јеванђеља После једне његове беседе три хиљаде људи се обратило у веру. Проповедао је у Палестини, малој Азији, Илирику и Италији. Помагао је и вером исцељивао људе. По заповести цара Нерона Петар је разапет на крст, а он сам молио је џелате да га разапну главом окренутом на доле, сматрајући себе недостојним да умре као његов Господ.

Свети апостол Павле, рођен је у Тарсу у племену Венијаминову. Најпре се звао Савле, учио код Гамалила и био фарисеј и прогонитељ хришћана. Када се чудесно обратио у веру постао је апостол и ватрени поборник и проповедник Јеванђеља, од граница Арабије до Шпаније. Много је страдао и стрпљиво подносио муке, чврст и стамен у својој вери у Господа достигавши такво савршенство да је могао рећи: „Не живим ја, него Христос у мени“. Посечен је у Риму у време цара Нерона као и апостол Петар.

У многим српским крајевима се пале Лиле (бакље) за Петровдан. У ведама наилазимо на исти обичај, а зове се раса-лила (Рас и лила). У истим „индијским“ списима, налази се и божанство Говинда, које се рађа када се Хари Кришна или Крсна (крсна слава, кршњак код Срба), умива млеком!

И Пeтaр и Пaвлe прaзнyjy сe y исти дaн, 12. jyлa (29. jyнa). Oсим тoгa, Пeтрy сe држи пoмeн и 29. jaнyaрa (16. jaнyaрa), кojи сe дaн нaзивa Пeтрoвe Чaснe Вeригe, кaдa сe oдaje пoштoвaњe oним oкoвимa – лaнцимa, кoje je Пeтaр кao сyжaњ нoсиo y jeрyсaлимскoj тaмници. Нeки хришћaни сy сaчyвaли тe лaнцe и зa врeмe цaрa Koнстaнтинa прeнeли их y Цaригрaд.
Oд aпoстoлa Пeтрa oстaлe сy двe пoслaницe, „Сaбoрнe пoслaницe Пeтрoвe“, кoje сy придрyжeнe књигaмa Нoвoг зaвeтa. Римoкaтoличкa црквa смaтрa свeтoг Пeтрa зa првoг римскoг пaпy, a свe oстaлe, кaсниje пaпe, кao нaслeдникe свeтoг Пeтрa, a нaмeсникe Христoвe.
Пo нaрoднoм вeрoвaњy oд Вeрижицa (Чaсних Вeригa) нaстaje блaжe врeмe, jeр Бoг yсиjaним вeригaмa пoчињe дa зaгрejaвa зeмљy. У мнoгим мeстимa, Вeригe сe смaтрajy зa вeлики прaзник.
Koсoвскo стaнoвништвo прaзнyje Вeрижњaкe збoг кyгe, y нeким сeлимa збoг грoмa, a стoчaри их прaзнyjy збoг стoкe. Ko нoси oдeлo кoje je шивeнo нa Вeрижњaкe, вeрyje сe дa ћe пoгинyтo oд грoмa.

Пo лeгeндaмa, свeти Пeтaр je дoбиo кљyчeвe oд рaja. Oн je пoстaвиo кoвaчa нa Meсeц; нeбeскa слaмa (Mлeчни Пyт) и нeбeски крст (сaзвeжњe Лaбyдa) сy њeгoви, прeрyшeн пyтyje пo свeтy и кyшa љyдe, дoнoси тoплo врeмe дa зрy житa. Љyди сe зaклињy имeнoм свeтoг Пeтрa.
 
Svim vernicima koji danas slave želim sretnu Krsnu slavu,mir,zdravlje i sve najbolje!:cool::osmeh:
 
Danas počinje Ramazanski Bajram

Muslimani Srbije i sveta danas slave Ramazanski Bajram, jedan od dva najznačajnija islamska praznika.

123833803355a81d91b1823732829616_v4_big.jpg

Foto: Beta/AP
Ramazanski Bajram obeležava kraj jednomesečnog posta, i slede dani veselja - dani Bajrama.
Prvi dan Ramazanskog Bajrama počinje jutarnjom molitvom pod nazivom bajram namaz.
Organizuju se i javne svečanosti, ljudi razmenjuju poklone i posete.
Ramazanski Bajram uvek pada 1. ševala (deseti mesec muslimanskog kalendara) i traje tri dana, a vernici ga smatraju "praznikom položenog ispita".
Ove godine Bajram počinje 17. jula, po završetku jednomesečnog ramazanskog posta, tokom kojeg su se muslimani od izlaska do zalaska Sunca uzdržavali od jela i pića, zlih misli i dela.
Mesec posta je počeo 18. juna, a završio se sinoć iftarom (večerom), po zalasku Sunca u 20 sati i 30 minuta.
Bajram namaz će biti klanjan danas ujutru u pet sati i 54 minuta u svim džamijama u Srbiji i regionu.
Svi muslimanski verski praznici računaju se po mesečevoj, a ne po sunčevoj godini.
IZVOR: TANJUG PETAK, 17.07.2015. | 00:39

- Svim kolegama i posetiocima foruma kojima je danas praznik, srećno i sve najbolje ...
 
Данас је Свети Илија

Sveti-Ilija.jpg



Српска православна црква и њени верници данас славе Светог Илију, у народу познатог као Илија Громовник. Oбичај је да се на његов празник не ради у пољу, да се не би навукао гнев светитеља.
Свети Илија је старозаветни пророк и новозаветни светитељ. Верује се да Свети Илија није умро већ да се жив, пламеним кочијама, вазнео на небо, па се та сцена слика на празничким илинданским иконама.

Веома је поштован у православљу као строг и непоколебљив проповедник етичких вредности, присутан је у Старом и у Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанком нове вере и новим Христовим доласком.
Према предању, Свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вере, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама.
Свети Илија је присутан и у визији Светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске цркве и други долазак на земљу Христа Спаситеља, ново преображење коме се нада и у који верује хришћански свет.
Према књизи Откривења Јовановог, други долазак Христов најавиће Илија са старозаветним пророком Енохом и њиховим страдањем треба да почне ново преображење човечанства.
Према предању, Илија Тесвићанин рођен је у Тесвиту у Израиљу у 9. веку пре Христа (816. године). Био је жртва прогона цара Ахава који је под утицајем своје жене Језавеље напустио Мојсијеву веру и "славио туђе богове".
Српски народ многе природне појаве приписује Светом Илији коме је, преласком у хришћанство, приписао и особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.
Према народном веровању и традицији, Свети Илија се вози у ватреним кочијама која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
Позната је и сцена са Светим Илијом у пећини, у коју се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.

Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на његов празник не ради у пољу, да се не би навукао гнев светитеља.
Свети Илија је у Србији слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Пропашћу Краљевине Југославије та традиција ваздухопловаца је прекинута, али је обновљена 1992. године.

 
Nazad
Vrh