Ono što je u oba tima zastupljeno je da se i jedni i drugi oslanjaju na pojedince i zavise od njihovih šuteva sa distance. Kad oni zataje, automatski staje ceo sistem.
Ipak realnost je da Zvezda ima kvalitetnije igrače, a Partizan verovatno nešto boljeg trenera.
Prva utakmica je jedina bila klasično odmeravanje snaga. Druga utakmica je bila sasvim drugačija jer Zvezda ništa nije mogla pogoditi spolja, kao ni Partizan sinoć ali je zvezdina prednosrt u boljoj igri unutra i zato je uprkos pronašajima spolja, ipak odigrala rezultatski neizvesnu utakmicu. Partizan za to nije imao snage sinoć, ni snage ni kvaliteta na tim pozicijama trenutno.
Ono što je bilo interesantno je to da su zvezdini igrači poslednje minute odigrali ležerno i dozvolili protivniku da ogromnu razliku od 35 skine na "samo" 21 poen razlike. Siguran sam da je bilo obrnuto partizanovi igrači bi se svim silama trudili da naprave čistu egzekuciju i ponize protivnika, kako oni tako i njihovi navijači. Ali, to je već nasledni mentalitet koji se u tom taboru koti već decenijama.
Partizan je ove godine osvojio kup i sa tim treba da bude više nego zadovoljan. Uzevši u obzir rezultate i plasman trenutno više i ne zaslužuje, ni po realnosti a ni po Božijoj pravdi. Ako bi četvrtoplasirani osvojio ligu onda bolje da ista i ne postoji. Ovaj nakaradni način da prvak lige mora ponovo osvajati osvojeno, daje i luzerima mogućnost da se veoma lako i uz malo sreće domognu evrope.
Ali, šta je tu je.