Soja 2018

Kod mene ove godine prosek 3920 kg po hektaru. U ravnici je bilo oko 4300 po hektaru, ali je brdo snizilo prosek. Sorte Sava, Apolo i Fantast. Pobedu je odneo Apolo, bio je ubedljivo najbolji... Baš kako mi je rekao član Sale Ratar, iznenadićeš se kad kombajnom udješ u apolo. Tako je i bilo. Sa Fantastom muke žive u vršaju, parcela pored reke, zrno zrelo, stabljika jaka i zelena, debela.

Za seme ostavljen Apolo.
 
Darko Dren je napisao(la):
Kod mene ove godine prosek 3920 kg po hektaru. U ravnici je bilo oko 4300 po hektaru, ali je brdo snizilo prosek. Sorte Sava, Apolo i Fantast. Pobedu je odneo Apolo, bio je ubedljivo najbolji... Baš kako mi je rekao član Sale Ratar, iznenadićeš se kad kombajnom udješ u apolo. Tako je i bilo. Sa Fantastom muke žive u vršaju, parcela pored reke, zrno zrelo, stabljika jaka i zelena, debela.

Za seme ostavljen Apolo.
Kliknite za proširenje...


Druže i mi imamo isti problem., kako si uradio jel ti zaglavljivao bubanj.
Korpa ulaz izlaz?? Blinde skinuo ili ostavio. Pozz
 
Skida se kod nas soja još uveliko . Biram što kasnije sorte , u stvari iste su već godinama. Prinosi ekstra , najbolje dosad prekjuče oko 5t/ha , to dosad nije bilo .Doduše i agrotehnika je standardna kod mene , vrhunska : sjeme domaće više ni neznam koja je sorta bila , ovo je mislim Sonja Banjalučka od prije 4-5 godina , bez zrna djubriva dabome , na 70cm a potrošnja sjemena bude 60-70kg/ha , bez folijernih mandjija , bez špartanja kao i uvjek i to je to .
Malo snimaka od juče , ovde je bilo malo preko 4t/ha . Savršena 2018.


 
Dakle, utisak je taj da ne samo Srbija vec i Bosna i Hrvatska i Madjarska i skoro da svaki region ove godine je pokisnuo za sve pare osim nas ovde u krugu od nekih par km kvadratnih.
Moj prosek soje je skoro pa isti kao i 2012 od nekih 1430 kg/kj kad smo ipak tada dobili krajem Jula 100 l/m2.
Razlika je samo u tome sto tada je cena soje bila 69 din, dok sad je 37-38 din.
 
Cuj cutim!!! Pa samo sam napisao neki utisak, nisam galamio, nisam krivio nikog od vas, ne zavidim nikome, jednostavno napisano neko cinjenicno stanje, pa sta je tu je!
 
ratatatui je napisao(la):
Momo a zašto ne špartaš soju namerno to radiš ili nisi stigao?
Kliknite za proširenje...

Kod nas malo ko šparta soju . Ja nisam primijetio da išta utiče pa zbog toga ne radim. Moje mišljenje da je soja kod koje se mora svašta probavati i detaljno vidjeti ali nikako ne gledati na reakciju od oka ili kako izgleda u kojoj fazi nego samo kolko šta utiče na vagu na kraju .
To sa špartanjem isto je opšteprihvaćena teorija da čuva vlagu , pominje se neko "presjecanje kapilara" al to je meni nedorečeno i sumnjivo. Možda je to u nekom tipu zemlje .
 
MOMOSARIC je napisao(la):
Kod nas malo ko šparta soju . Ja nisam primijetio da išta utiče pa zbog toga ne radim. Moje mišljenje da je soja kod koje se mora svašta probavati i detaljno vidjeti ali nikako ne gledati na reakciju od oka ili kako izgleda u kojoj fazi nego samo kolko šta utiče na vagu na kraju .
To sa špartanjem isto je opšteprihvaćena teorija da čuva vlagu , pominje se neko "presjecanje kapilara" al to je meni nedorečeno i sumnjivo. Možda je to u nekom tipu zemlje .
Kliknite za proširenje...

100% je tacno da cuva vlagu na bilo kojem zemljistu koje moze da ispuca.Kada se povrsinski prodje spartacem napravi se rastresit sloj zemlje i pukotine (koje na nekim zemljistima mogu ici i preko metra) bivaju "zatvorene" odozgo i samim tim se sprecava isusivanje zemljista iz dublih slojeva i automatski smanjuje povrsina za evaporaciju vlage.Naravno susenje zemljista ce se i dalje odvijati ali 2-3 puta manje u zavisnosti od kolicine i dubine pukotina.
 
Kad krenu pukotine usled nedostatka padavina, pa u kombinaciji za vrucom Kosavom koja zadnje dve godine skoro da ne prestaje od Aprila do Septembra kod nas, ima da ispuca zemlja i pored 3 spartanja, da ces moci ruku do ramena zabiti u zemlju.
 
Mušovac je napisao(la):
100% je tacno da cuva vlagu na bilo kojem zemljistu koje moze da ispuca.Kada se povrsinski prodje spartacem napravi se rastresit sloj zemlje i pukotine (koje na nekim zemljistima mogu ici i preko metra) bivaju "zatvorene" odozgo i samim tim se sprecava isusivanje zemljista iz dublih slojeva i automatski smanjuje povrsina za evaporaciju vlage.Naravno susenje zemljista ce se i dalje odvijati ali 2-3 puta manje u zavisnosti od kolicine i dubine pukotina.
Kliknite za proširenje...

Pokaži mi fakultetsko ili akademsko istraživanje koje to pokazuje ili si ti radio na svojoj parceli pravi ogled kako se to po pravilu radi sa ponavljanjima i sličnim stvarima i pokaži brojke da vidimo za kolko se prinos razlikuje , a ovo "100% je tačno " nemožemo prihvatiti .
Kod nas je soja najbolja u sušnim godinama na zemlji koja je najsličnija kako u Vojvodini zovu rit , teška crna zemlja koja ima velike pukotine a niko ne šparta . Samo brojevi pravog istraživanja a ono "soja poludi kad se ošparta " , to ništa . Eto meni se čini da ima nekih kontra efekata , al isto nemam brojke . Npr kad u suši dodje "manja" kiša od recimo desetak litara špartanjem su puktine zatvorene i uništene površinske korjenove dlačice a u nešpartanom to malo kiše ili popiju korjenove dlačice iz plitkog sloja a ostatak kiše ode u puktine pa opet osjeti kolko tolko korjen u dubini koji željno čeka po zidovima pukotina . Aa , a šta sad ?
 
Momo lako je ove godine pričati kako nema veze.Kod mene u julu mesecu samo 6(šest)dana nije palo ni kap kiše.Pet je oko 50 km od mene i taj deo Banata je imao sve elemente suše.A što se prinosa i agrotehnike tiče ,ove godine loše soje su dale 2tkj a dobre2,3tjk što je 11% razlika ,a prošle godine(od 10. 6-9. 9 nula l/m2) loše su dale 300kg a dobre 700kg kj što je 130% pa ti računaj na naučnoj osnovi uticaj čuvanja vlage.U pravu si za jedno ,jer kod nas je količina poadavina u jdnom trenutku šteila soji (opadanje cvetova)pa su lošije rađene parcele dale više roda.
Ovde ima uzrečica, nije svaka godina bećarska,a 2018 je sigurno bila za većinu dabogda se ponovila:ppozdrav:
 
Svi se slažemo da je kiša krajem jula i u avgustu presudna za soju , danas skidao oko 4.5t/ha sa parcele gdje sam 2015 koja je kod mene isto bila sušna (kao i 2011,2012,2017 ) , imao 800kg/ha a ista agrotehnika , ali mislim ipak da je u sušnoj godini presudan tip zemlje a opet ne agrotehnika . Evo danas 2 kratka snimka čisto kako case aksialac pišti non stop zbog opterećenja bubnja i kako curi kao kukuruz .


 
I mi smo ko juzni banat ostali bez padavini,vecina soje se krecala od 1000 do 1500 kg po kj.
 
MOMOSARIC je napisao(la):
Pokaži mi fakultetsko ili akademsko istraživanje koje to pokazuje ili si ti radio na svojoj parceli pravi ogled kako se to po pravilu radi sa ponavljanjima i sličnim stvarima i pokaži brojke da vidimo za kolko se prinos razlikuje , a ovo "100% je tačno " nemožemo prihvatiti .
Kod nas je soja najbolja u sušnim godinama na zemlji koja je najsličnija kako u Vojvodini zovu rit , teška crna zemlja koja ima velike pukotine a niko ne šparta . Samo brojevi pravog istraživanja a ono "soja poludi kad se ošparta " , to ništa . Eto meni se čini da ima nekih kontra efekata , al isto nemam brojke . Npr kad u suši dodje "manja" kiša od recimo desetak litara špartanjem su puktine zatvorene i uništene površinske korjenove dlačice a u nešpartanom to malo kiše ili popiju korjenove dlačice iz plitkog sloja a ostatak kiše ode u puktine pa opet osjeti kolko tolko korjen u dubini koji željno čeka po zidovima pukotina . Aa , a šta sad ?
Kliknite za proširenje...

Provericu na fakultetu da li postoje neke pisane reference na tu temu,ja licno oglede nisam radio ali nauka kaze ovo sto sam ja gore napisao.To sto pricas ima logike ali ovde govorimo o cuvanju vlage ponavljam CUVANJU i to je 100% pouzdana metoda i nema greske.A ovo AKO padne slaba kisa je ipak AKO.A sta AKO padne jaka kisa pa zemljiste koje nema lep rastresit sloj ne moze adekvatno da upije tu vlagu nego sve projuri (ako je neki nagib) ili udje u pukotine i ode u Kinu?
O drugim prednostima spartanja kao sto su aeracija,unistavanje korova pospesivanje razvijanja korena itd da ne pricam...
Naravno svako ima svoju metodu i tipovi zemljista su razliciti a samim tim i agrotehnika koja se primenjuje,jednostavno se ne moze sve raditi po sablonu.Zato je poljoprivreda i interesantna kao naucna disciplina.
 
Ni ja se nisam proslavio, ali bolje je bilo nego prosle godine... Evo i krivca, april i maj katastrofa od suse, cak mislim i da je u PN pala neka kisa vise nego u selo. Sreca pa je posle bilo kise ali za aprilsku setvu vec kasno da bi bio neki prinos za ponos...
03b06743781c7529f07ed1eb3d95da8e.jpg


Sent from my SM-G900F using Tapatalk
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh