Soja 2012.g.

Koliki rod soje očekujete na vašem imanju po Ha ?

  • Manje

    Glasovi: 6 6,5%

  • 0.5 t

    Glasovi: 5 5,4%

  • 1 t

    Glasovi: 26 28,0%

  • 2 t

    Glasovi: 37 39,8%

  • 3 t

    Glasovi: 12 12,9%

  • Više

    Glasovi: 7 7,5%
  • Ukupno glasača
    93
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ako su uopšte i unešene zašto ne bi preživele.Nije mi jasno to oko Nitragina.Lepo piše ne izlagati bakterije direktnom uticaju sunca.Naspemo seme u bure a njih mućkamo u nekoj posudi(izložene suncu)sa vodom i onda sipamo u bure gde se meša sa semenom.Nakon mešanja sipamo u kante gde je opet uticaj sunca direktan pa sipanje u sejalicu,znači da su one već mrtve dok dospeju u sejalicu.Po nekoj logici trebalo bi ih mešati noću dok nema sunca jer jedino tako mogu ostati žive i naravno sejati po mraku.Čini mi se da su to samo mami pare.
 
Baca pogodi ga k'o veliki.
Nesto sam cuo "sa strane" o njima i kasnije ucio na casovima mikrobiologije i stvarno ne znam sto se unosi taj nitragin tj bilo bi dobro da seme vec bude tretirano njima kao seme kukuruza poncom npr. a ovo sto mi radimo po njivama je sviranje kur.. . Radilo je kod mene u selu dosta njih pa i sam cale ogled pola njive sa a pola bez nitragina i rezultat je isti.
 
Bakterije azotofixatori ne povećavaju prinos soje,nego to malo azota vežu za tlo što soja pravi
Soja nemože tako da se meša kao kukuruz,taj koji ti je to uvalio ,taj veze nema sa tim,jer bakterije te na sunčevim zracima (ako je samo posuda izložena suncu,nema veze) ginu za manje od pola sata,tako da po apotekama nevredi kupovati,jer najverovatnije se o tome nevodi računa,isti slučaj i za SLAVOL,a u tlu prežive i dve godine iako se neseje soja,e zato se nemora stavljati nitragin gde je predusev bila soja,prethodne,ili 2god ranije
 
Bakterije se ne dodaju u doradnim centrima vec neposredno pred setvu iz kesice zbog toga sto se u kesici nalazi podloga-nosac.On im je neka vrsta privremene hrane i sigurnog utocista. Inokulacijom semena dolaze u zemljiste i setvom dospevaju u neposrednu blizinu korenovog sistema.Razvojem korena dolazi do simbioze izmedju biljke i bakterije i stvaraju se kvrzice na korenu.Fiksacija azota se ne vrsi u telu bakterija vec u tkivu kvrzica. Uvek se u zemljistu nalazi odredjeni broj bakterija ,ali je on relativno mali.Do njegovog povecavanja dolazi inokulacijom semena uzimajuci u obzir da odredjeni broj ugine sto zbog svetla,sto u kesici koja ima ograniceni rok trajanja(hrana im je ogranicena).
Bakterije ne vezu azot za zemljiste! Stvaranjem simbioze biljke i bakterije, biljka snabdeva bakteriju ugljenjim hidratima,a za uzvrat biljka koristi azot vezan u kvrzicama. Time se smanjuje iskriscavanje zemljisnog azota jer potrebe biljaka zadovoljavaju batreije koje su stvorile kvrzice na korenu.
 
Kao sto bi rekao nas glumac Lane Gutovic... U svakom slucaju ne skodi.A ako ne skodi znaci da koristi!

Postoji mnogo faktora koje treba da ispune za postizanje dobrog prinosa.Na neke ne mozemo da uticemo i tu ne mozemo promeniti nista,ali ako mozemo da uticemo na na neke onda treba iskoristiti tu mogucnost. Zato sam ja za upotrebu Nitragina! Ne kosta puno ,a sigurno je bolje sa njim,nego bez njega.
 
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad


Biofertilizatori koji se koriste u proizvodnji
leguminoznih biljaka pod zajedničkim nazivom NS NITRAGIN

Primenom preparata ostvaruje se histološka veza između korena leguminoza i simbioznih bakterija. Kvržične bakterije specifične za svaku biljnu vrstu imaju svojstvo da u simbiozi sa biljkom domaćinom stvara aktivne nodule-kvržice (biološke fabrike azota) na njenom korenu i da tada fiksiraju azot iz vazduha. Preparati su zamena za oko 50 do 70 % mineralnog azota.
Preparati su čvrsta đubriva koja sadrže sterilni treset kao nosač vlažnosti 55 – 60 % i aktivne agense - sojeve kvržične bakterije Rhizobiom/Bradyrhizobium. Inokulacija (tretiranje) semena je neposredno pred setvu. Preparati su stabilni 9 meseci na hladnom i tamnom mestu.
  • NS Nitragin Mikrobiološko đubrivo za soju
    rs.png
    • No code has to be inserted here.
  • NS Nitragin Mikrobiološko đubrivo za boraniju i pasulj
    rs.png
    • No code has to be inserted here.
  • NS Nitragin Mikrobiološko đubrivo za za grašak
    rs.png
    NS Nitragin Mikrobiološko đubrivo za lucerku
    rs.png

    Biofertilizatori koji se koriste
    u proizvodnji šećerne repe
    • No code has to be inserted here.
    • No code has to be inserted here.
rs.png

  • No code has to be inserted here.
 
Predprosle godine nisam koristio nitragin soja je rodila oko 2,2 po kj,bila je i dobra godina! prosle godine sam koristio nitragin bila je susna god kao sto znate rod je bio od 1,3do1,5t po kj necu ga ni ove god koristiti bas zbog tog isteka roka na kesicama nitragina i sunca a i posla oko mesanja.
 
Nisam je muckao jedno 2 godine,a i kad sam muckao bio sam u zurbi jel pise negde na kesici na koji se nacin inokulira sa semenom i u kojim uslovima ?
 
Kolko ja znam rađeni su ogledi po tom pitanju u PSS i navodno su soje tretirane nitraginom davale veći rod u proseku od 200-500kg po hektaru što nije malo sobzirom na cenu koštanja nitragina a da nepričamo koliko azota dospe u zemljište iz vazduha preko kvržica. Nek je samo pola od ovog istina mislim da se isplati inokulacija (tretiranje semena) i ja ću je tretirati i dalje.
 
neozbiljni ste
nitragin je toliko jeftin da me nekošta da ga stavim
sejao sam i bez njega neke prolaze ali nisam pratio rezultat

međutim primetio sam da mi je soja mnogo lošija i travljivija tamo gde mi je upaljen kukuruz ,nego gde je zaoran jer mi je njiva te godine pola izgorela
 
Mi ponesemo korito za surenje svinja,pored prikolice u ladovini naspemo 2 djaka(100kg) jednu kesicu nitragina flasa sa izbosenim cepom malo pofajtamo soju pa malo nitragina pa malo promasamo pa onda opet.Naspemo u sejalicu a ostatak pokrijemo sa djakovima u ladovini.Nista komplikovano.
 
@malaksalo isti je postupak i kod mene... jedina razlika da umesto vode koristim slavol
 
Svake godine za setvu soje pozajmim spravu od bureta napravljenu za mešanje semena soje sa nitraginom.
 
Od bureta se napravi dobar mešač. Em je dobro zatvoren tako da sunčevi zraci nemogu doći do semena a i lako se meša i prazni. Ta radnja mešanja u buretu se vrši desetak minuta pre punjenja u baterije sejalice.Možda neko ima sliku takvog mešača a ako ne ja ću sutra uslikati i postaviti u ovu temu.
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh