slavol

Pa i nije pravi ogled nego uporedjujem jer su parcele jedna pored druge.
 
Agrostemin se kupuje kod firme Agrostemin u Beogradu .Vidi sa njima da ti pošalju brzom poštom.1kg zelenog je oko 2500din.
Uh,umorih se ponavljajući,ima samo jedan Agrostemin a trgovci su napravili više imena ne bi li više zaradili.Sada ga prodaje firma koja ga i zaista proizvodi.
U svim prikazima o Slavolu namerno su umanjeni rezultati ,ako se pridržavate uputstva nećete pogrešiti.Nemojte preterivati ,škodi.
Ja sam ga koristio još u fazi eksperimenta i nikada se nisam pokajao.Svako ko me je poslušao ubrao je makar zrno više.
@sorin,javi kako tvoje biljke napreduju ,ako možeš i da ih uslikaš bilo bi lepo.
 
Високо цењени професор ботанике на Факултету ветеринарске медицине нам је говорио -са латинским именима биљака СВЕ ЈЕ У ЛОГИЦИ,а као пример је узео Агростемин. Цењена професорка је радила истраживања, научна, разуме се, јер је примећено да жито у коме име одређени удео кукуља у усеву има бољи принос. Проблем је што је кукољ нешто што не треба да буде у пошњевеном житу па је радила екстракцију разноразних материја из кукоља и њиме третирала пшеницу. Добила је исти резултат. Кукољ је на латинском Agrostema gitago, па је сасвим логично да је и сам препарат назвала Агростемин.
Е, сад, додатни проблем је што говоримо о периоду почетка и средине осамдесетих (деда Лала ће ме исправити), доба када је тек почела да се полако развија широка примена ХЕМИЈСКИХ препарата у агротехници, а Агростемин, као еколошки чист препарат, биолошки препарат, био је мноооогооо испред свог времена да би тада схватили његову вредност, а онда је дошло време ратова и страдања, па смо заборавили све што смо знали и сада се томе чудимо као мала деца.
Толико пута понових на овом форуму - ценимо наше. Не морамо више од онога колико ценимо туђе. Видећете онда сами колико је оно наше квалитетно. Не долази преко гране увек екстра квалитет, итекако нам продају муљ и му.а за бубреге. Колика је цена јефтиних кинеских хербицида видећемо тек за неколико година када почну њихове резидуе да остављају последице на нашим њивама и нама самима. Али, да не идем у друге теме...
 
@ivanm
Za kineske preparate si u pravu, uglavnom su sabranjeni u EU zemljama pa i u Hrvatskoj jer je aktivna materija ista kao u zapadnima, alise ne zna sta je materija nosac u njima, i stvarno postoji bojazan da su tokscni preko mere.
A za kukolj u zitu, prosle godine sam sa komsijom posejao istu sortu zita isti dan, zajedno smo sejali. Moje je bilo prskano a njegovo puno Gorusice, i stvarno je njegovo bilo bolje. Sad, koliko samo prskanje utice jer svaki herbicid, koliko god selektivan da jeste, uvek izazove stres i kod gajene biljke ne znam, mada verujem u bio djubriva i probao sam par kombinacija ove godine pa cemo videti
 
Ja sam totalni duduk za poljoprivredu ali ajde da se javim za nešto sa čim sam imao iskustva.

Naime početkom 90-tih sam kao student radio na pakovanju Agrostemina i ostalih varijanti. To što su napisali Deda Lala i ivanm je tačno u potpunosti i nije bila nikakva prevara. Vlasnik firme za uslužno pakovanje je lično koristio Agrostemin za privatne potrebe na svom imanju i bio je vrlo zadovoljan efektom. Sve što je napisano o kukolju, ekološkom proizvodu i efektima je tačno.

Onda su došle godine da je postalo totalno besmisleno ulagati u poljoprivrednu proizvodnju i ne možete verovati da je od najstabilnijeg posla sa pakovanjem Agrostemina, došlo do toga da je posao za samo godinu dana bukvalno spao na manje od 10% onog iz 80-tih. Treba imati i u vidu da je tada ekološka svest bila jako manja nego danas. Na kraju je vlasnik prodao tu mašinu za pakovavanje koja je ionako bila pred rashod i ne znam više šta se desilo sa Agrosteminom dalje.

Što se tiče varijanti kao što Tomatostemin i sl. nije bila trgovačka prevara, sve je bilo originalno. Među radnicima smo se zezali kad nam donesu robu u dzakovima na kojima piše koji je proizvod, zato što se interno manje više znalo su da svi -stemini isto i da je to bila trgovačka fora da se bolje prodaje (daj jednu kesicu za paradajz, dve za kupus...), pa je možda Deda Lala na to mislio. Kad sam menjao rolne za ambalažu sa jednog na drugi proizvod nisam uopšte praznio mašinu, tako da se sada izvinjavam svima kojima je umesto paprike rodio paradajz :)

"Samo mala količina Agrostemina
puna je vrlina
ko pšenicu tera da brže proklija
ko bokore čini većim i zelenim da nam prija
mali džin - Agrostemin"
 
Да прекратимо ово,молим уреднике и модераторе за дозволу да се на форуму огласи директор фирме Агростемин(син проналазача и ауторке
докторке Данице Гајић) да прикаже документа о овом производу.Истине ради.
 
Da se i ja prikljucim u razgovor,secam sa Agrostemina dobro,znam da je na kesici pisalo da su dobili neku plaketu u inostranstvu,a kada je neki strucnjak gostovao na tv-u i pitali za Agrostemin i naegovo delovanje on je rekao 50-50
 
Да прекратимо ово,молим уреднике и модераторе за дозволу да се на форуму огласи директор фирме Агростемин(син проналазача и ауторке
докторке Данице Гајић) да прикаже документа о овом производу.Истине ради.

Ma nije ništa sporno, njen sin je i dolazio kod nas u firmu zbog pakovanja nekog drugog proizvoda. Mi i nismo proizvodili, nego smo dobijali Agrostemine na uslužno pakovanje i zapakovano vraćali Dinari, nikakve mutljavine tu nije bilo. Majka od Gajića smislila Agrostemin to smo znali i tada.
Ja sam sa prekidima radio do 95-te i koliko se sećam nije više stizao na pakovanje Agrostemin. Sad vidim na sajtu da je Gajić 1996 preuzeo proizvodnju, tako da verujem da je proizvod 100% po receptu a vidim da su zaštitili i patent. Da li je Dinara nastavila sa proizvodnjom dalje, i kakvi su bili njihovi odnosi, to ne znam.
 
Нама свима је у интересу да биљке које гајимо буду у што бољој биолошкој кондицији,здраве и снажне,да понесу и дају што бољи и квалитетнији род.Пођто је ово о чему причамо домаћа памет а и добро се показало природно је да се за тако нешто и залажем(о).Камо лепе среће да таквих проналазака и производа има више.
 
Ја сам користио Славол у једном делу расада поврћа, и оно што је карактеристично је да су биљке код којих је коришћен Славол боље подносиле по неколико дана на тезги, односно нису помодреле од стајања, а и приликом сађења су се брже и боље преимале од оних код којих нисам користио Славол. Проблем код природних ђубрива је што су релативно сиромашна фосфор на мом земљишту, где је иначе јасно видљив мањак фосфора код повртарских култура са плодовима. Славол се ту показао као одлично надомешћење.
 
Razmnozavanje Slavola

Pročitao sam u jednom članku na internetu da Slavon može jako lako da se umnoži u kućnim uslovima.

Na određenu količinu vode treba sipati 5% šećera i 5% Slavola i to tako treba da stoji sedam dana na 35 stepeni, povremeno treba otvarati pošto se stvara pritisak. Navodno posle sedam dana evektivni mikroorganizmi se razmnože i imate ogromnu količinu Slavola.

Zanima me da li je neko ovo probao i da li je to tačno?

Pozz...
 
Pročitao sam u jednom članku na internetu da Slavon može jako lako da se umnoži u kućnim uslovima.

Na određenu količinu vode treba sipati 5% šećera i 5% Slavola i to tako treba da stoji sedam dana na 35 stepeni, povremeno treba otvarati pošto se stvara pritisak. Navodno posle sedam dana evektivni mikroorganizmi se razmnože i imate ogromnu količinu Slavola.

Zanima me da li je neko ovo probao i da li je to tačno?

Pozz...

To sumnjam mada nista nije iskljuceno...
 
Ja sam ove godine koristio slavol prilikom prskanja kao i dosad, i naisao sam na par kanti koje skoro da uopste nisu "smrdele" kao sto to obicno smrdi. Datum je bio ovogodisnji mislim januarska pakovanja,i na kantama koje su smrdele i one bez:sta:.Predstavnik slavola rekao da to nema veze kao kad dobije vise vazduha usmrdece se,ja sam sumnjao na neku podvalu. Sta mislite?
 
Pa da ubi nego tri kante ko voda jedino na dnu bio onaj mulj koji nece da se razmuti i ne sme u prskalicu zapusi sita odmah
 
Danas sam poceo mali eksperiment sa SLAVOL -om u krompiru.
Sve se biti odradjeno po preporuci, a pocetkom jeseni cemo videti rezultate.
 
Ma i ja sam zapocinjao eksperiment ali od toga ne bi nista.Imam utisak da se njihovi menadzeri ponasaju po principu ako uspe uspe,onda cemo svima objaviti ako ne nikom nista.Mada je slavol dobar to stoji.
 
Ako nema mucke, svaka prihrana tipa slavol, vuxal,,, je za biljke dobra.
Radio sam dosta sa folijarnim prihranama i uporedjivao.
Ako se sve u roku odradi i ako je pogodna godina, sve ostalo su nijanse.
Koje se krecu u par procenata.

Sto rece Lane " ono sto ne skodi, moze nekom da koristi''
 
Nazad
Vrh