Seme soje nije besplatno, jer je bila sopstvena reprodukcija, ali opet jeftinije nego da smo ga kupili.
Bruto prihod po kj od repe 33 * 3,4 = 112.000 dinara, bez pdva.
Bruto prihod od soje ove godine 1,7 * 41 = 69.700 ovde je cena sa pdvom.
Razlika je 42.300 dinara po kj u prihodu, preračunato u ha je 74.000 dinara. MOji troškovi u repi sigurno nisu toliko veći u odnosu na soju. Repa je bila predusev za soju ove godine, tako da se nije puno osetilo smanjenje u prinosu soje, imajući u vidu predusev.
NIsam prezadovoljan, ali nisam ni razočaran. Na njivi pored sam imao kukuruz, u koji smo još manje uložili. Prinos ćemo videti kada ga okrunimo, a samim tim i finansijski efekat.
Imamo neku svoju viziju i planiramo da je se držimo. Čini mi se da se pokazala kao dobitna kombinacija. Sastoji se u tome da se držimo plodoreda pšenica, repa, soja, kukuruz, da se više ne kockamo i ne sejemo dve kulture koje bi nam kao donele najveći profit, ili da jednu držimo na 3/4 njiva. Smanjili smo rizik ovom diverzifikacijom. Uvek se nešto pokaže najbolje u specifičnim godinama, ali niko ne može pretpostaviti šta će doneti najveću dobit. Prošle godine su svi mislili da će na repi zgrnuti pare, pa nisu. Ove godine su mislili da će na soji pa nisu. Sledeće godine misle da će na pšenici najviše zaraditi, verovatno neće. MI smo u svakoj godini imali bar jednu kulturu gde smo zaradili malo više novca. OD kako se bavim ovim poslom samo smo 2012. godine bili u minusu na repi, i to je jedini minus koji smo imali zadnjih 15 godina. ISto tako na repi se zaradjivalo mnogo više u pojedinim godinama, tako da nemam razloga za kukanjem. Što se neko razočarao u repu, jer nije zaradio koliko je planirao, ja mu ne mogu ništa. Mnogi ovde na repi su puno zaradili i prošle i ove godine, a tako će biti i sledeće jer cena ide na 4,1 dinar/kg. IStina je da je proizvodnja u nekoj vrsti krize, i to najviše zbog promena u klimi i stvaranju rezistentnih sojeva cerkospore. Neophodno je prilagođavanje i menjanje navika. To se desilo na pšenici, proizvodnja je sada nezamisliva bez zaštite fungicidima, odnosno ne mogu se očekivati rekordni prinosi. Sigurno je da će doći do promena kod soje. Rezistentni korovi na pojedine herbicide su realnost, pitanje je vremena kada će se i na soji pojaviti neke štetočine koje će drastično umanjivati prinose. Sve su to posledice jurnjave za parama i ekstraprofitom. Niko ne shvata koliku štetu sami sebi pravimo, jer se ne držimo osnova poljoprivrede, a to je plodosmena. U toj plodosmeni repa ima značajno mesto, tako će biti i na mojim njivama dok bude šećerana, ako ih ne bude, onda ću po sili prirode morati da prestanem sa gajenjem šećerne repe.
Izvinjavam se na dužoj poruci. Nadam se da nisam previše ugnjavio.
Bruto prihod po kj od repe 33 * 3,4 = 112.000 dinara, bez pdva.
Bruto prihod od soje ove godine 1,7 * 41 = 69.700 ovde je cena sa pdvom.
Razlika je 42.300 dinara po kj u prihodu, preračunato u ha je 74.000 dinara. MOji troškovi u repi sigurno nisu toliko veći u odnosu na soju. Repa je bila predusev za soju ove godine, tako da se nije puno osetilo smanjenje u prinosu soje, imajući u vidu predusev.
NIsam prezadovoljan, ali nisam ni razočaran. Na njivi pored sam imao kukuruz, u koji smo još manje uložili. Prinos ćemo videti kada ga okrunimo, a samim tim i finansijski efekat.
Imamo neku svoju viziju i planiramo da je se držimo. Čini mi se da se pokazala kao dobitna kombinacija. Sastoji se u tome da se držimo plodoreda pšenica, repa, soja, kukuruz, da se više ne kockamo i ne sejemo dve kulture koje bi nam kao donele najveći profit, ili da jednu držimo na 3/4 njiva. Smanjili smo rizik ovom diverzifikacijom. Uvek se nešto pokaže najbolje u specifičnim godinama, ali niko ne može pretpostaviti šta će doneti najveću dobit. Prošle godine su svi mislili da će na repi zgrnuti pare, pa nisu. Ove godine su mislili da će na soji pa nisu. Sledeće godine misle da će na pšenici najviše zaraditi, verovatno neće. MI smo u svakoj godini imali bar jednu kulturu gde smo zaradili malo više novca. OD kako se bavim ovim poslom samo smo 2012. godine bili u minusu na repi, i to je jedini minus koji smo imali zadnjih 15 godina. ISto tako na repi se zaradjivalo mnogo više u pojedinim godinama, tako da nemam razloga za kukanjem. Što se neko razočarao u repu, jer nije zaradio koliko je planirao, ja mu ne mogu ništa. Mnogi ovde na repi su puno zaradili i prošle i ove godine, a tako će biti i sledeće jer cena ide na 4,1 dinar/kg. IStina je da je proizvodnja u nekoj vrsti krize, i to najviše zbog promena u klimi i stvaranju rezistentnih sojeva cerkospore. Neophodno je prilagođavanje i menjanje navika. To se desilo na pšenici, proizvodnja je sada nezamisliva bez zaštite fungicidima, odnosno ne mogu se očekivati rekordni prinosi. Sigurno je da će doći do promena kod soje. Rezistentni korovi na pojedine herbicide su realnost, pitanje je vremena kada će se i na soji pojaviti neke štetočine koje će drastično umanjivati prinose. Sve su to posledice jurnjave za parama i ekstraprofitom. Niko ne shvata koliku štetu sami sebi pravimo, jer se ne držimo osnova poljoprivrede, a to je plodosmena. U toj plodosmeni repa ima značajno mesto, tako će biti i na mojim njivama dok bude šećerana, ako ih ne bude, onda ću po sili prirode morati da prestanem sa gajenjem šećerne repe.
Izvinjavam se na dužoj poruci. Nadam se da nisam previše ugnjavio.
