Sađenje bagrema i bagremar

meeker je napisao(la):
Ja se protiv bagrema borim totalnim herbicidima ili mehanički. Uvek mi se dešava da u malinjaku gde je zemlja skoro uvek obrađena niče sam iz semena i vrlo brzo raste :udri: :udri:. Ne znam da li su različite vrste ali bagrem koji raste na manjoj nadmorskoj visini i u dolini reka uopšte nije trajan, vrlo brzo trune. Dok onaj sa većih nadmorskih visina i kamenjara je nešto potpuno drugo, izuzetno tvrd i otporan na propadanje. Više puta sam ga kupovao za kolje u špaliru malina.

P.S. Nije bagremu mestu u ovoj temi (Voćarski proizvodi )
Kliknite za proširenje...

U malinjaku ne može ali bagrem je odlično drvo za pašu. Koze a verovatno i ovce bi trebalo rado da ga brste i satiru. Navodno nije deobra čista ishrana bagremom jer pored puno proteina ima i dosta tanina i još po nešto(?)
Kao svako divlje drvo bagrem ima dosta varijeteta( a ne vrsta). razlike u trajnosti mogu da budu posledica bržeg rasta tamo gde ima više vode. Ovo je samo jedna predpostavka, jer načelno osim hrasta lužnjaka većina drveća sa vlažnih terena je meka. Ali trajnost nije posledica tvrdoće (samo) jer npr. grab je naše najtvrđe grvo a hrastovina je trajnija. Trajnost bagrema ( i hrasta) je verovatno zahvaljujući taninu...?
Tačno je da Mađari prave medonosnu selekciju. Mislim da se osim obilnosti paše radi i na produženoj sezoni cvetanja?

....i stvarno odkud ova temu među voćkama? :sta:
Post je spojen: [time]субота, 25. децембар 2010. 06:07:04 CST[/time]​
_________________________________________________
dzionik je napisao(la):
Postoji i nešto što se zove "kiseli bagrem" visoko stablo sa granama koje se lako lome i lošeg kvaliteta, brzo propada, srčevina ima malo crvenkasto smedju boju nije zelenkasta kao kod bagrema.
E sad da li je to uopšte bagrem, ne znam ali nije upotrebljiv što kaže Meeker.
Kliknite za proširenje...

ako misliš na kiselo drvo, Ailanthus altissima, nema veze sa bagremom. To je agresivna vrsta iz Azije i ne znam za šta bi mogla da se koristi :sta:
To je pravo pionirsko drvo a koliko mu malo treba vidi se u sred Bg gde raste na raznim visinama na zgradama oštećenim u bombardovanju. Npr zgrada sup-a. :sta:

I bagrem je pionirska vrsta. Na korenu ima kvržice sa bakterijama koje vezuju azot (kao lucerka, detelina.....) zato je dobar za ozeljenjavanje to jest rekultivizaciju napuštenih površinskih kopova i sl. Posle njega u zemlji ostaje azot a sama biljka je bogata proteinima!
 
Nije kiselo drvo, ovo izgleda kao bagrem i ima slične i listove, nisam posebno zagledao ali na prvi pogled bi ga zamenio za bagrem.
Postoji puno varijeteta bagrema od patuljastih ukrasnih medonosnih itd.
Takodje postoji i puno sličnih vrsta koje je lako zameniti na prvi pogled kao Ceratonia siliqua, http://en.wikipedia.org/wiki/Carob ili Albizia familija.

I kad smo već kod leguminoza, ovo je interesantna vrsta koja može da uspeva i kod nas Chamaecytisus palmensis
 
dzionik je napisao(la):
Takodje postoji i puno sličnih vrsta koje je lako zameniti na prvi pogled kao Ceratonia siliqua, http://en.wikipedia.org/wiki/Carob ili Albizia familija.
Kliknite za proširenje...
Ovo je rogač. Mediteranska "voćka" raste i u Dalmaciji.Mahuna je jestiva.Može da se jede svež a mleven služi za kolače i u nekoj varijanti kao zamena za čokoladu....Ne liči na bagrem, ima drugačiju formu, mnogo krupnije, "masne" zimzelene listove i nema trnje..
dzionik je napisao(la):
I kad smo već kod leguminoza, ovo je interesantna vrsta koja može da uspeva i kod nas Chamaecytisus palmensis
Kliknite za proširenje...
Ovo jeste zanimljivo drvo ali nikada ga nisam video kod nas.....sa onolikom količinom proteina bilo bi dobro da raste kod nas.
Ako si ga negde video javi da ga razmnožimo.
 
Kada sam video ovu sliku "drvo lucerka" ili "drvena lucerka"....
http://www.tropicalforages.info/key/Forages/Media/Html/Chamaecytisus_prolifer_var._palmensis.htm
setio sam se da sam to drvo video negde u primorju....
Na netu stoji da neke varijante odlično uspevaju na Novom Zelendu na 46°S i to u planinama....... u Etiopiji i na 3000 m nad morem.
Drugi na planimama Novog Južnog Velsa podnose redovne mrazeve od -15....a biljka se dobro obnavlja iz korena.

Mladi izbojci i lišce imaju 25-29% sirovih proteina (!)
Sadi se u redove sa razmakom od 5m i 2m međuredno. To je 1000 sadnica/ha i daje 15-20 tona suve materije sa navedenom količinom proteina ! Pošto se drži u formi žbuna i sa razmakom od 5m i sa sposobnosću da vezuje azot to znači da se međuredeno mogu gajiti neke dobre trave pa ukupni prinos prinos suve materije po ha značajno raste.....
Za ishranu stoke idealno i sastav i prinos po ha. Naročito za pregonsko napasanje(brst)...

tražimo seme!
 
Ušao sam joj u trag čitajući knjige o permakulturi što pokušavam malo da propagiram ovde. :)
Jedna od primena može da bude i u sistemu "chop and drop" za malčiranje i djubrenje neke druge biljke, popravljanje strukture zemljišta, vetrobran itd.
To je jedan od principa permakulture da svaki element odnosno biljka u sistemu ima više funkcija i interakcija sa drugim elementima sistema. Da sam sistem radi za sebe i da se samoodržava.
 
ima semena u prodaji na netu ali treba malo (više) dopisivanja da se nađu varijante sa južnog NZ ostrva ili oni sa planina Novog Južnog Velsa.
Garantovano da ga neko ima ako uopšte može ovde da opstane, kao što ima puno Albizie (koju mnogi zovu "ružičasta mimoza). Ima ih u Beogradu, Nišu...........

većina ovih leguminoza je jako vitalna, dobro se obnavlja (kao i lucerka) posle radikalne seče, pa se vrlo vrovatno lako razmnožavaju vegetativno. Albiziu mnogi, kao i bagrem, zbog invazivnosti smatraju korovom uostalom.
 
Moj prijatel je imao bagrem koji cveta roze boje a ukrasan je i osusio se bio je kalemljen na beli bagrem raste u nekako sirokoj patuljastoj krosnji .
 
Negde sam procitao da je optimalan rok za sejanje semena bgrema od 15 Aprila do 15 maja...mozda malo kasnim ali nece biti na odmet da imam informaciju,ako ne uradim ove godine bar da budem spreman za sledecu,sa znanjem normalno...
 
None, pre 10-ak godina kada sam sadio bagrem kupovao sam sadnice u Orasju u nekoj zadruzi. Ne znam da li to jos postoji?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh