Sađenje bagrema i bagremar

Zadnj bagremar u koji sam obišao bio je na 1x1 m :sta: a ima u blizini jedan u Deliblatskoj peščari 2x2,5 m.Jel to izašla neka uredba o dodeli sadnica ili je na lokalnom nivou? Javi ako znaš ima nas sigurno više zainteresovanih.
 
pepelence je napisao(la):
Pozdrav!
Moze li neki savet imam 8000 sadnica koje treba da posadim na 4 hektara, kako bih najlakse bilo i najbolje. Ima li tu nekakva pavila?
Kliknite za proširenje...
sadi se dvobrazdnim plugom jedan sedi na plug i spusta sadnice izmedju prve i druge brazde na oko 2m daljine to ti je najlaksi nacin :cao:
 
Mislim da uredba i dalje vazi za dodelu besplatnih sadnica,samo se treba obratiti na pravo mesto i u pravo vreme,i ja ih vijam.
 
Ovo sa plugom mi je zanimljivo, ali nisam siguran da znam kako se to radi i da li je izvodljivo :sta:
nisam se nikada vozio na plugu ::svaka cast::

A sto se tice za dodelu besplatnih sadnica mogu vam objasniti ostaviti linkove za prijavu ako smem. :sta:
U sustini je prosto mada ste sada zakasnili za mart morate cekati kraj godina pa saditi pred zimu. Moze da se uzima 2 puta godisnje, i to na zemlju koja je samo 6 klasa. moze i na 5 ali treba uplatnica i izlazak komisije da se prebaci u 6 klasu. Samo 6 moze da se posumi (mozda ima i 7 nem pojma)
Putanja je:1 u opstini izvadite "vlasnicki list" mora da bude 1/1 (znaci vi vlasnik)
2 nadjete najblizi registrovani rasadnik u vasoj opstini (spisak imate na sajtu ministarstva)
3 sa vlasnickim listom odete kod njih odaberete vrstu drveta i cekate odobrenje drzave.

Ako prodjete na vame je da posadite po upustvu nadleznih i posle 3-4 meseca izlazi komisija pregleda sadnice...


Da li stvarno moze sa dvobraznim plugom?

Ja sam mislio nesto slicno ovome:
http://www.youtube.com/user/savoug#p/a/u/0/--C6V6eMc4Y
 
da izbusis rupe za8000 sadnica :haha:uzni plug napravi neko sediste od daske bilo cega i skroz plako i da vidis kako to fino ide,ne ores celu pvrsinu samo redove.kod nas tako rade,i obavezno ga orezu sledece godine
 
Da, da deluje mi moguce mada nisam siguran da bi izmedju 2 brazde bile uspravne sadnica. zadnja brazda bi je oborila gotovo poloske :sta:
Moracu da probam! Hvala ti! :ppozdrav:
 
Bagrem je jedna od retkih leguminoza pogodnih za našu klimu, većina leguminoza su tropske vrste.
Ovde imate spisak leguminoza od kojih nekoliko uspeva i kod nas:

http://www.cd3wd.com/cd3wd_40/cd3wd/FORESTRY/WI05NE/EN/B1181_12.HTM

Samo da dopunim Tara
Bagrem - Robinia pseudoacacia - Balck locust
Trnovac - Gleditsia triacanthos - Haney locust

Gustina sadnje zavisi od namene drveta, za tehničko drvo se sadi gušće da bi se dobila prava i duga stabla, da bi se izbegle štete od vetra. Naravno kasnije se radi proredjivanje i skidanje donjih grana.

Za ogrevno drvo se radi "coppicing" ne znam srpski izraz za takvo sečenje kada se ostavlja visoki panj da iz njega izraste novo drvo, što je najbolji način korišćenja šume jer novo drvo raste veoma brzo i u šumskom sklopu ide u visinu.
 
Ja sam neke godine dobio sadnice Madjarskog medonosnog bagrema,neznam kakav je kvalitet drveta od njega i za cega bi jos mogao da posluzi.
 
Moje iskustvo sa rasadnikom u Batocini nije bas potkovano strucnim objasnjenjima, :nono: na pitanje koje sadnice bagrema dobijam receno mi je "nas domaci beli". Na tome se prica zavrsila! :sta:
Vidim da ovde ima ljudi koji se veoma razumeju u vrste bagrema, verovatno ni oni nemogu da razumeju njihovo objasnjenje...

Nisam ni insistirao za tacan naziv, bitno mi je da pokrijem te parcele koje nisam koristio kao obradivo zemljiste.
 
panonac je napisao(la):
A za cega najradije koristite bagrem..
Kliknite za proširenje...
u mom kraju se najcesce koristi za stubove za vinograd,stubovi za ogradu,za tarabu,bandere,krovne konstrukcije,drske za razne alate za manje mostove na seoskim putevima za sve to traze crni bagrem
 
Ja se grejem na cisto drvo (nemesam sa ugljem), koristim cer i bukvu, i naravno bagrem. Moji preci su mi ostavili veliko imanje i ogromne kolicine starih suma, ali hocu da imam i bagrema, jer je po meni veoma dobro drvo za mesanje sa cerom i bukvom. :sreca:
 
Ja se protiv bagrema borim totalnim herbicidima ili mehanički. Uvek mi se dešava da u malinjaku gde je zemlja skoro uvek obrađena niče sam iz semena i vrlo brzo raste :udri: :udri:. Ne znam da li su različite vrste ali bagrem koji raste na manjoj nadmorskoj visini i u dolini reka uopšte nije trajan, vrlo brzo trune. Dok onaj sa većih nadmorskih visina i kamenjara je nešto potpuno drugo, izuzetno tvrd i otporan na propadanje. Više puta sam ga kupovao za kolje u špaliru malina.

P.S. Nije bagremu mestu u ovoj temi (Voćarski proizvodi )
 
U mom kraju Arandjelovac i u okolini, ja licno sam imao bagrenje koje je veliko kao prednji tocak od ferdze 539 nikada ga nisam merio, ali je od prilike takav, Sekao sam ga na colovne daske i koristio kao pokrivka ispod hidro izolacije krova zgrada. Veoma je trajan i postojan.

Da neprosirujem temu dalje van okvira odgovoricu ovde.

Ma da... ali sam ga prodavao ljudima koji su koristili za podove ispod tovljenika prave mrezu kroz koju propada...
ako su tu uticaji vlage, kiselina, amonijaka....mali neznam gde su veliki. I tovljenici po 200kg stoje na stafnicama 40x40mm duzine 1200mm na razmaku 30mm.
Nase bagrenje se vodi kao veoma istrajno u svim uslovima. Naziv se vuce kao crni bagrem, dok navodno beli nevalja.
 
pepelence je napisao(la):
U mom kraju Arandjelovac i u okolini, ja licno sam imao bagrenje koje je veliko kao prednji tocak od ferdze 539 nikada ga nisam merio, ali je od prilike takav, Sekao sam ga na colovne daske i koristio kao pokrivka ispod hidro izolacije krova zgrada. Veoma je trajan i postojan.
Kliknite za proširenje...

Ma za to može bilo šta, nije izloženo atmosferskim uticajima. Kolje je nešto drugo, na kiši suncu snegu mrazu jedan deo uvek u zemlji.... Ako je bagrem pravi traje i traje.
:ppozdrav:
 
Postoji i nešto što se zove "kiseli bagrem" visoko stablo sa granama koje se lako lome i lošeg kvaliteta, brzo propada, srčevina ima malo crvenkasto smedju boju nije zelenkasta kao kod bagrema.
E sad da li je to uopšte bagrem, ne znam ali nije upotrebljiv što kaže Meeker.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh