Rezidba vinograda

@ironman
Secas li se onog strucnjaka koji je pisao pflaum na forumu da kajsija kalemljena na trnjinu ima "plodove sa finim plavim prelivom"
sad se setih ovu tematiku sam razradjivao kada su se pojavile lubenice kalemljene na bundevu:ppozdrav:
 
ironman je napisao(la):
Što se ne bi prenele?
Kliknite za proširenje...

Postovani,
Prenece se sve osobine, to je izvesno, ali, "dugovecnost" takve biljke je 15-20 godina.Da li je u pitanju neotpornos,zbog nedostatka podloge, i/ili uslova, u smislu nege i zastite,ne znam ??Ovaj podatak je tacan i dokazan je od strane ljudi iz struka..moje licnog iskusto i nije,bas,relevantno."Mator "sam covek..pa se secam sta se "desilo jednog dana" pre 20 godina u starom vinogradu,sorta je bila "rizling", i "Smederevka".Danas, su jako slabe, i nisu za "novosadski sajam", msm. za ponos, u smislu kvaliteta roda..itd.itd.Mozda gresem,ali pisem samo cinjenicno stanje..

S postovanjem Misa
 
Trebale bi da se prenesu jer nije to iz koštice, nego iz grančice, samo što nije kalemljeno pa je pitanje bujnosti, napretka na tom zemljištu, što kažeš dugovečnosti...
 
U redu, hajd da ne teramo mak na konac.
Neka bude da si u pravu

Ako bismo terali mak na konac, tj ako bismo želeli da budemo precizni, dakle tačni, morali bismo da kažemo da se vegetativnim razmnožavanjem apsolutno prenose sve osobine biljke majke na biljku čerku, dakle APSOLUTNO i dakle SVE, pa samim tim i genetska predispozicija dugovečnosti.

Da li će tako dobijena biljka imati duži,. kraći ili isti životni vek kao biljka majka ne zavisi isključivo od genetike (ako bi od nje zavisilo imale bi isti jer je genetika identična) već od drugih faktora (klimatskih, zemljišnih..) a u te druge faktore spada i sposobnost usvajanja min materija iz zemljišta koja nije uslovljena genetikom.
Hoću reći, ako već posežemo za stručnim terminima kao što su prenošenje osobina na potomstvo, red je da te termine znamo i da ih pravilno koristimo.
Reći razmnožavanjem na ovaj način, misli se vegetativan, se neće preneti sve osobine, je apsolutno pogrešno.
Kako i zašto takav način razmnožavanja utiče na dugovečnost se može na sto drugih načina objasniti ako se to želi to istaći, a da se pri tom ne iznose pogrešne teze.



 
Odgovoriću ti ali me strašno zanima da li si i ti kalemar :)

- - - - - - - - - -

Ali evo ti odgovora

Početak razmnožavacnja v loze kalemljenjem je vezan za masovnu pojavu filoksere v loze. Kada se ustanovilo da američka loza ne strada od nje onda se krenulo sa kaleljenjem, a kasnije se shvatilo da je to najjednostavniji, najjeftiniji i najefikasniji način razmnožavanja.
Evo odgovorih ti kratko a sad ti, jesi li proizvođač loznih kalemova?
 
Upozori ga unapred da se ta "sorta"tesko prima na ovom forumu :osmeh:
Valjda ne odgovara nesto oko PH sta li je:haha:

p.s.
Msm nemo se ljutite malo sale nije na odmet:ppozdrav:
 
Poslednja izmena:
Pazi kad sam se dvoumio da li uopšte da repliciram kad sam videwo da je čovek iz Trstenika. :)
Da ne pomisle ljudi da imam nešto protiv tog kraja ili ljudi iz njega, ali jbg baš se postavljaju kao da su posisali svo znanje sveta, a grešeeeee!!
 
Na jeste, zabadaj slobodno
Mislim ako sad treba da objašnajvam najosnovnije stvari, odustajem
 
kicca pogresio si u koracima.
IQ "ta "sorta"" , "rasadnicarski lobi" i dr.etikete koje mi kacis - cime sam to zasluzio ?
Jer sam ikome na forumu napisao nesto slicno?
Gvozdenog i tebe pozivam na:ppozdrav: i ::vino:: da vec jednom razbijemo predrasude koje sirite forumom.
 
Ja mislim da je jedina prednost kalemljenja loze izbor podloge koja bolje odgovara konkretnom zemljištu i ništa drugo...genetske osobine svakako ostaju, ipak je to kalem grančica zar ne :)

Tako možemo da diskutujemo da neka sorta neće biti dugovečna kao što bi bila kad se nakalemi jer toj sorti manje odgovara to zemljište nego podlozi na koju bi kalemili.
 
Nemojte suvise da mislite, nije zdravo. Tomix je potpuno u pravu, pa zar ne mislite da je mnogo lakse i bolje da porezem svoj vinograd, izbusim lastare na drugu parcelu, i za godinu-dve dobijem nov vinograd. Ne ide to tako...
 
"Medjutim, polovinom proslog veka nastao je citav prevrat u vinogradarstvu. Kriza je pocela 1845. god. dolaskom u Evropu prve americke bolesti loze: oidiuma. Ova bolest je pocela naglo da se siri i 1854. god. pricinila je u Francuskoj katastrofalnu stetu na grozdju.
Francuzi su tada doneli iz Amerike neke otpornije sorte loze, a sa ovima i novo zlo za evropsko vinogradarstvo: filokseru. Primecena prvi put 1865. god. u dolini Rone, filoksera se neverovatno brzo sirila izazivajuci svuda susenje vinograda. Posto je unistila francuske vinograde, presla je u susedne zemlje ali ubrzo zatim Francuzi su pronasli lek.
Posto su isprobana razna sredstva, Planchon je predlozio da se donese iz Amerike divlja loza, koja je otporna prema filokseri i da se na nju kalemi domaca (pitoma) loza.
Odmah je poslata u Ameriku jedna strucna komisija koja je proucila tu lozu na licu mesta i odobrila sorte za uvoz u Francusku.
Ali, tek tada je doslo ono najgore: ovim prenosenjem americke loze, Francuzi su preneli i plamenjacu."

Citat iz knjige
"Plamenjaca vinove loze",
ing. Dragoljub Milisavljevic'
asistent Enoloske stanice Dunavske banovine u Vrscu,
1941. god.
 
Nemojte suvise da mislite, nije zdravo. Tomix je potpuno u pravu,
Kliknite za proširenje...

Ma kako da ne.
Nego jel vam lakše kad mislite da ste u pravu?
Mada te zeznuše pa okašiše citate iz kojekakvih knjiga, vrag ih odneo i kad ih napisaše.
Ne znam šta ljude tera da pišu te knjižurine kad bez njih možemo da mislimo da smo samo mi u pravu.
 
Gvozdeni poziv i dalje vazi mozes se svojim ocima uveriti sta ja to radim.
Inace ni jedan cokot u mojim zasadima nije stvoren zatrpavanjem lastara u zemlju vec kalemljenjem .
Jer sam mozda pogresio postovani gvozdeni jer nisam dobro uradio sto sam sav taj kalem za svoje vinograde kalemio?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh