Rezidba šljiva u gustom zasadu

[Vocar]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

Ironman mislim da me nisi dobro razumio kad sam rekao odnos izmedju zapremine krošnje (stablo, nosači, rodno drvo, zelena masa) i PRODUKTIVNE zapremine krošnje (sve isto ali upoređujući i unutrašnju prazninu krošnje). Grane ogolijevaju, i sve ide prema periferiji, traži svijetlo i zrak da diše.

Rađene su analize zanjih 15tak godina, upoređujući mnoge vrste uzgojnog oblika uzimajući u obzir vrijeme plodonošenja, količina roda do četvrte, pa onda u starijim godinama od četvrte, vrijeme orezivanja, branja itd itd. Mnoge analize sam čitao i moj je zaključak da trenutne uzgojne forme itekako prednjače od tradicionalnih.

Ne želim da iznosim ovdje ničija imena niti njihove studije, ne zastupam nikakvog rasadničara niti firmu i što se mene tiče ko hoće neka sadi i 5x5m ili 10x10m njihova stvar. Toliko za sada.

 

[ironman]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

"Produktivna zapremina krosnje", to je valjda nesto sto bi trebalo da znaci broj cvetnih pupoljaka u krosnji a to je osnovni cinilac roda.
U vecoj zapremini krosnje (dakle klasican razmak) ce svakako biti i veci broj tih pupoljaka.

Grane ogolijevaju, i sve ide prema periferiji, traži svijetlo i zrak da diše.

Za onoga ko se usudi da udje u borbu sa bujnom genetikom sljive na dzenarici, za njega odrzavanje rastresite (dakle osuncane, provetrene) krosnje, i sprecavanje ogoljevanja, (migriranja roda na periferiju krune ) bi trebao da bude maciji kasalj.
Ako neko ne zna kako da odrzava krosnju u klasicnom razmaku i zato bezi u gust, taj je obrao zelen bostan.

 

[Vocar]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

"Produktivna zapremina krosnje", to je valjda nesto sto bi trebalo da znaci broj cvetnih pupoljaka u krosnji a to je osnovni cinilac roda.
U vecoj zapremini krosnje (dakle klasican razmak) ce svakako biti i veci broj tih pupoljaka.

Ali pitanje je koliko i kakve tipove rodnih grana ta krošnja ima, koliko rodnog drveta, a koliko samo drve mase, upoređujući istu zapreminu koju zauzimaju u tradicionalnom i gustom sklopu po jednici površine? Ne bih rekao da će biti veći broj pupoljaka..po čemu to tvrdiš?

Za onoga ko se usudi da udje u borbu sa bujnom genetikom sljive na dzenarici, za njega odrzavanje rastresite (dakle osuncane, provetrene) krosnje, i sprecavanje ogoljevanja, (migriranja roda na periferiju krune ) bi trebao da bude maciji kasalj.

Slažem se!

Ako neko ne zna kako da odrzava krosnju u klasicnom razmaku i zato bezi u gust, taj je obrao zelen bostan.

Ma ni bostan
To "bježi" jel pod tim misliš pri podizanju voćnjaka (ide na gustu sadnju) ili pri formiranju oblika krune nevezano za razmak?

A šta je sa ulaganjem u zaštitu? Utrošak vremena za berbu na većim visinama?

 

[ironman]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

Ali pitanje je koliko i kakve tipove rodnih grana ta krošnja ima, koliko rodnog drveta, a koliko samo drve mase, upoređujući istu zapreminu koju zauzimaju u tradicionalnom i gustom sklopu po jednici površine? Ne bih rekao da će biti veći broj pupoljaka..po čemu to tvrdiš?

Po tome sto ako pricamo o gustom sklopu onda se precizna i tacna rezidba podrazumeva. Ako je rezidba precizna i kod jednog i kod drugog nacina onda je sasvim logicno da na vecoj zapremini krosnje bude vise roda (pre toga pupoljaka naravno)
Ogoljevanje grana, time smanjenje roda, kao nedostatak kod klasicnog razmaka se javlja samo u slucaju nestrucne ili uslucaju izostanka bilo kakve rezidbe.
Rezidbom se moze ili spreciti ogoljevanje a ako se to kod neke grane i dogodi ona se moze zameniti novom. Dakle ogoljevanje grana, a time smanjenje rodnih pupoljaka (roda) nije nedostatak klasicnog razmaka.

To "bježi" jel pod tim misliš pri podizanju voćnjaka (ide na gustu sadnju) ili pri formiranju oblika krune nevezano za razmak?

Pri podizanju vocnjaka ide na gustu sadnju.
To je cesto pominjan razlog od strane zagovornika guste sadnje i kazu, ogoljeva, bolje ti je gusto tamo radja skoro na samom stablu. Da, ali precutkuju da je uslov za to vrlo strucna i vrlo zahtevna rezidba koja ako se primeni na klasicnom razmaku i to u dosta nizem stepenu, takodje resava nedostatak koji pominju.

A šta je sa ulaganjem u zaštitu? Utrošak vremena za berbu na većim visinama?

Stiti se i gusta sadnja i to intenzivnije.
Rekoh, ako se bere mozda to i ima smisla ali cacanska rodna tesko da moze da ide kao stona, stenleja najvise zavrsava u susarama i hladnjacama za preradu a za to nema potrebe za berbom.
Kome treba sljiva za pijacu, za kupca koji trazi odbranu sljivu ok (mada i tu ima razloga za sirok razmak) ali za industriju,brati pa prodavati po ceni koju placa industrija nema smisla.
Ako se trese onda gust razmak samo steti.

Pre odluke da li gusto ili retko moramo znati sta cemo sa tom sljivom raditi, kome je prodavati, da li je prodavati ili preradjivati, sve ostalo je podleganje marketingu rasadnicara.

 

[Vocar]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

Da tebe nisu zeznuli neki rasadničari nekad?
Ponekad, nekih godina se i promjeni namjena, tj nacin prodaje sljive...trziste se mijenja.

Gusta sadnja podrazumjeva oštru i preciznu rezidbu kao što sam kažeš, ali ne vidim u tome nikakav problem, i ne znam ko to precutkuje? Ko podiže voćnjak, valjda je svijestan da ga svake godine mora orezivati.

Brati ili tresti pa potkupljati...uvijek sam za prvu varijantu, jer bilo da se prodaje kao konzumna postiže dobru cijenu, a čista i kvalitetna šljiva ima 0% odbitka od strane industrije, a Evropa nam kuca na vrata. Živi bili pa vidjeli u zahtjevane standarde u kvaliteti robe.

U efekte nekvalitetne zaštite dugih grana i velikih krošnji sam se uvjerio prošle godine pogotovo s Moniliom fructigenom na Stenlejki.

Gdje je lakše određivati balans između rasta i rodnosti svake godine?

Ako se trese, pretpostavljam da si mislio mašinski, takođe treba veći prostor za mehanizaciju i prilazu stabla, što opet ne ide u prilog u postotak iskorištenja parcele.

 

[ironman]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

Da tebe nisu zeznuli neki rasadničari nekad?

Nisu ni pokusali

Gusta sadnja podrazumjeva oštru i preciznu rezidbu kao što sam kažeš, ali ne vidim u tome nikakav problem, i ne znam ko to precutkuje? Ko podiže voćnjak, valjda je svijestan da ga svake godine mora orezivati.

A ako to isto primenimo i na klasivan razmak, dakle rezidba redovna i adekvatna, nestaje onog nedostatka o kom si pricao, zar ne?

Brati ili tresti pa potkupljati...uvijek sam za prvu varijantu, jer bilo da se prodaje kao konzumna postiže dobru cijenu,

Kad uspes da nadjes kupca za cacansku rodnu u konzum javi, ali tesko da ces to uspeti
Ovi nisam razumeo

a čista i kvalitetna šljiva ima 0% odbitka od strane industrije,

Tvrdis li to da ti uspevas da imas 0% ploda za industriju a 100% za konzum?

U efekte nekvalitetne zaštite dugih grana i velikih krošnji sam se uvjerio prošle godine pogotovo s Moniliom fructigenom na Stenlejki.

Monilija fruktigena nema mnogo (nema nikakve, al hajd) veze sa duzinim grana i zapreminom krosnje i vrlo tesko je izboriti se protiv nje, a stenlej je osetljiva sorta na nju.

Gdje je lakše određivati balans između rasta i rodnosti svake godine?

U klasicnom razmaku, jer gust zahtevaa jaku rezidbu sto opet izaziva jak porast. To uopste nije sporno i to je ono sto sam vec pisao o borbi protiv genetike.

Ako se trese, pretpostavljam da si mislio mašinski, takođe treba veći prostor za mehanizaciju i prilazu stabla, što opet ne ide u prilog u postotak iskorištenja parcele.

Da se mi nesto dogovorimo jer ocigledno je da se nismo razumeli?
Iskoriscena je ona parcela koja je celom povrsinom prekrivena lisnom masom i tako veliki deo sunceve svetlosti pada na list a ne na zemlju (svetlost-list.hlorofil-hrana-plod) Ako je povrsina prekrivena listom nikakve veze nema da lije taj list sa stabala koji su medjusobno udaljeni 1 ili 5 metara. Prekrivenost povrsine kod klasike se postize za 7 8 godina dakle tad je povrsina maksimalno iskoriscena i nema nikkavih gubitaka.
Prednosto klasike u smislu lakseg prohoda, odrzavanja povrsine manipulacije i ostalog su takodje vidlivi ali posto se ne radi o direktnoj visini prinosa i kvaliteta ploda da ih za sad izostavimo

 

[Vocar]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

Reče u osmoj godini sastavljaju grane? Pa šta je sa 4 godine prije osme gdje je šljiva već u punom plodonošenju i daje rod? Naravno da govorimo o visini prinosa, valjda je to i cilj. Znači po tebi, grane za 8 godina se "sastave" u klasičnoj sadnji..pa kako onda prolaziš mehanizacijom između njih? Koliki je razmak između redova?

U ostalom, u iskorišćenosti parcele ne podrazumjevam na zelenu masu, al neću više da se vraćam na to. Nemoj orezati 2 godine, pa će svaki voćnjak biti bogat njome.

Da li ti svoju šljivu bereš ili treseš pa potkupljaš?

 

[Sava53]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

VOCARU,
Koja se rezidba preporucuje, letnja ili zimska ?Naime,da li ima nesto sto se mora uraditi u zimskoj,a nemoze u letnjoj ?

 

[Vocar]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

Pa obe su neophodne. U zimskoj vršiš pravu rezidbu i pripremaš voćku za sezonu, a u ljetnoj vršiš eventualne manje korekcije i izbacivanje vodopija.

 

[ironman]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

Reče u osmoj godini sastavljaju grane? Pa šta je sa 4 godine prije osme gdje je šljiva već u punom plodonošenju i daje rod?

Ti bi bas nesto da nadjes kao prednost pa iako je nema

Rekao sam vec da gust sklop u prvih par godina plodonosenja (ne 4, manje od 4) daje vece prinose po jedinici povrsine. Ali sam te i pitao vrati li taj povecan prinos koji se ostvari u tih par godina bar pare koje se daju za zasnivanje takvog vocnjaka (veci broj sadnica, veise posla dakle vise para oko sadnje, rezidbe do plodonosenja i td) i vredi li to svih problema koji se javljaju u toku celog perioda ekspoatacije?

Ili hajde da vidimo ovako.
Konkretnim ciframa da baratamo.
Koliko tvoje stablo u gustom sklopu da roda u 4. godini, posto kazes da do osme vec 4 godine imas pun rod?

Nisi u pravu, ako si posadio gusto radi i dale tako jer da sad menjas ne bi ti se isplatilo, ali znaj da si napravio ogromnu gresku.

Naravno da govorimo o visini prinosa, valjda je to i cilj. Znači po tebi, grane za 8 godina se "sastave" u klasičnoj sadnji..pa kako onda prolaziš mehanizacijom između njih? Koliki je razmak između redova?

Razmak je 5x5 ili 6x5. Prolazi se tako sto se kruna formira na minimlno 0,8m i tako moze da se prodje. U vreme kad su grane vec povijene od roda tesko se prilazi deblu ali tada za tim nema ni potrebe ako se sve radi kako treba.
Ti izgleda i nemas bas iskustva oko vocarenja?

U ostalom, u iskorišćenosti parcele ne podrazumjevam na zelenu masu al neću više da se vraćam na to. Nemoj orezati 2 godine, pa će svaki voćnjak biti bogat njome.,

Ajd nauci me sta podrazumeva zivota ti?
Znas, ja mogu da prihvatim da nekome bude povredjena sujeta i da se oseca lose kad nema argumenata, cak mogu da razumem da ljudi tesko prihvataju da su napravili tako kardinalnu gresku koja se tesko ispravlja kao sto su greske pri podizanju visegodisnjih zasada, ali ta sujeta ne treba da bude razlog bahatog ponasanja tipa, - nije tako, al necu da kazem kako je.

,

Da li ti svoju šljivu bereš ili treseš pa potkupljaš?

Ni jedno ni drugo.
Da, bas tako, ni jedno ni drugo, berba je preskupa a za neke nacine upotrebe i los nacin prikupljanja plodova, a tresenje takodje ima nedostataka.
Pa ti vidi.
I nemoj misliti da sam neozbiljan jer je ovo sto sam napisao itekako istina pa ti savetujem da razmislis pre nego sto nesto napises.

 

[Vocar]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

Cijenim kad neko argumentovano brani svoj stav, u ovom slučaju ti ili Vi. Tradicionalna sadnja ili gusta sadnja, obe imaju svoje prednosti ili mane, a neka svako prepozna i definiše šta je po čemu bolje. A otišli smo sa temom na široko. Smatram da je gusta sadnja bolja, a ti ostani na tradicionalnoj.

 

[Sava53]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

Vocaru
Koliki si imao prosecan rod po stablu i prosecnu tezinu ploda u trecoj i cetvrtoj godini ?

 

[Vocar]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

Ljepotice oko 30kg/stablu, rodne 25kg/stablo. Stenleja malo manje. A najbolje najmanji prosjek, mada sam bio oduševljen težinom njenog ploda, pa evo i slika č.najbolje:

 

[ironman]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

Ljepotice oko 30kg/stablu, rodne 25kg/stablo. Stenleja malo manje. A najbolje najmanji prosjek, mada sam bio oduševljen težinom njenog ploda, pa evo i slika č.najbolje:

U trecoj godini 30 kg po stablu?

 

[Vocar]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

Četvrtoj.

 

[Dragojlo]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

U cetvrtoj

 

[Vocar]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

Malo?

 

[ironman]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

Malo?

Ma samo guraj.

I postavi jace naslone, izvalice ih rod.
Jos kad bi se naplacivalo po onome sto se napise na forumu a ne po onome sto se izmeri na vagi, gde bi nam bio kraj.

 

[Dragojlo]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

Reci mi kada, koliko i kojom vrstom NPK djubriva prihranjujes sljive u cetvrtoj godini po stablu...
Da li ides prihranu preko sistema kap po kap?

 

[Vocar]

Odg: REZIDBA SLJIVA U GUSTOM ZASADU

U zimu NPK, u maju KAN u 2 navrata. Imam navodnjavanje kap po kap, ali nisam još ugradio Venturijev dozator, tako da to ne koristim, al folijarnu pri zaštiti svakako. Veći rod je i zato što nisam stigao orezati kako treba u zimskoj rezidbi, zato ove godine jači rez.