Redukovana obrada

Hvala bogu pa nemamo repu već godinama u našem ataru pa smo pošteđeni dobronamernih prolaznika ali zato imamo zemlju na kojoj nam i Kinezi zavide koliko je pogodna za setvu i sadnju pirinča.
 
@zrancile

To je tzv. strip-till obrada. Obrađuju se samo setvene trake.
[/quote]

Da li je to neko radio kod nas?
 
http://www.poljopartner.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=6269&Itemid=1
Posle jedne posete Institutu TAMIŠ, obilaska proizvođača koji svoju proizvodnju zasnivaju na poljima pod konzervacijskom obradom, Zvonko Kajić, iz Čonoplje, nije sedeo skrštenih ruku.

Naime, posle tog 6. septembra 2010, kada je sa svojim drugom Brankom Milijaševićem iz Stare Pazove obišao polja i pogledao mehanizaciju, odlučio je da prione konstruisanju mašine za obradu u trake (strip till). Uz konsultacije, slanje slika delova i planova konstrukcije, prošle nedelje je mašina izvukla prve trake na njegovim poljima. Tj. on je to uradio svojom mašinom! Ima samo dva reda (to zavisi od snage traktora) i postavlja mineralno hranivo u zoni obrade.
 
Strip till, obrda u trake u Srbiji se radi od 2006, april. Tada je odabrana parcela iza pšenice, neobrađena, gde je 29.04. urađena obrada u trake a 30.04. posejan kukuruz. To je bio ogled od 6 ha. Hibrid Maverik (NK Syngenta) sa 10 i nešto t/ha, 14% vlage. Obradili smo do nekih 20-22 cm dubine. Urađen je u jesen i suncokret kod P.B. na 110 kj sa prinosom od 2000 kg/kj obračunato na vlagu za suncokret. Rađen je ponovo i kukuruz i suncokret, odlični prinosi. Prosečna potrošnja goriva je 14-15 l/ha uz istovremeno unošenje NPK 5 cm pliće od dubine obrade u količini od 200 kg/ha. Oko 6.5 ha je učinak na sat. Škrbić je to merio. Idealno za kukukruz. Kod suncokreta samo IMI hibridi. Evidentno je naseljavanje zečeva u usevu ako je setva među prvim suncokretima. Lepo je za život uz visoke ostatke kukuruza jer se obrađuje između redova ili pored reda. Najveći su problem paori koji tako urađene njive prelaze mehanizacijom. To je i glavni razlog zašto se ne širi. Inače smo jedni ili jedni od retkih koji imaju mašinu u ovom regionu. Donirana je od strane Amerike, njenog naroda, narodu Srbije. Predstavljena je donacija 2006. na Prvom Danu Polja Konzervacijskih Sistema Obrade - Stari Tamiš, a 2009 Relax KOvačica je bio Drugi Dan POlja sa preko 20 mašina koje ne prevrću plasticu! I na kraju, redukovana obrada je samo deo Konzervacijskih sistema obrade, najčešće se radi tanjiračama, teškim i finišerkama. Mislim da na sam negde i stavio prezentaciju Strip till-a. Probajte http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/node/1837.
Gariša.
 
Garisa, nije mi jasno, ako je sve to tako, zašto ljudi kažu da nije dobro da se kukuruz seje u prolećno tanjiranu zemlju?
 
Ti Cile si kao i Sljivic!Stalno se nesto iscudjavas i zapitkujes!
Jedno je tanjiranje,a drugo je radnja samo u trake gde ce seme biti posejano.
 
Ko je ovde išao u poljoprivrednu školu,retko ko.Naša škola je naše zemljostrugarstvo kojim se bavimo.
 
Prolećno tanjiranje ne sme da je dublje od dubine setve. Znači ako sejem na 7 cm, do te dubine radim. Nema pripreme u vidu drljanja ili setvospremiranja i u toku istog dana sve što je tanjirano se seje ali, sejalica mora da zabode seme na tih 7 cm, odnosno da se ostvari dobar kontakt sa posteljicom koja je tvrda. Baterije malo iskošene kako ne bi ostale velike brazde jer je ispod površine dno cik-cak. Nije baš povoljno raditi tanjiračom, a ako se radi onda je potrebna žešća sejalica, ne NOdetka.
Radio sam jedno 5 godina ali sam imao KINZE sejalicu koja seje no till. Opet ono ali!
Pozdrav svima,
Gariša.:cool:
 
Pošto sam ove godine silom prilika iskusio razne tipove redukovane obrade ,njaviše tanjiračom,rešio sam da opet probam.
Parcela od 2 ha ,predusev suncokret istanjirano jednom pre 20-ak dana,rastureno 80 kg MAP-a po kj i danas dva puta istanjirano.Parcelu neću orati nego će ovako ostati do setve kukuruza ,da vidimo kako će se to pokazati.
Druga parcela od oko 3 kj ,predusev pšenica ,danas rasturen MAP i dva puta istanjirano_Ostaje tako do proleća kad se planira setva lucerke.
Imam parcelu koja nije orana od 2002 godine.U proleće 2003 je posejana lucerka i trajala je do 2009 kada sam sa tri tanjiranja posejao pšenicu.Prošla godine i početkom ove je bila pod vodom pa sam posle jednog tanjiranja u jesen i dva puta u proleće posejao suncokret.Ove godine sam zbog pojave palamide u flekama odlučio da ponovo posejem pšenicu kako bi u leto mogao da očistim parcelu. Normalno tanjirača je bila opet u opticaju .Da li će i dalje ići neki vid redukovane obrade na toj parceli ,odlučiću na leto.:sta:
Ova parcela je čista ritska crnica ,crna kao ugalj ,ima dobar humus 3,9% i kalijum preko 50 mg u g,dok je fosfor oko 20 .Fosfor redovno dodajem (sada je dobila 80 kg MAP-a po kj).
 
E u 3,9% humusa kad bi bacio sjeme iz aviona bilo bi dobro.Redukovano sa tanjiračom u plodoredu prolazi al ipak trebamo na neki način vertikalno dublje obraditi (neki podrivač ,čizel ili sl) .Zar ti nije fosfor tanjiranjem preplitko ostao?
Svi pričamo o redukovanoj obradi ,na soju,suncokret ,strnje... lako je ,ali kako u kukuruzu na kukuruz (i to onom od 10+t/ha ) ,kad nemamo prave sijačice za to.
 
Posle kukuruza mora ići oranje.Kad se redovno unosi fosfor ,neće biti problema .
 
Kiraj, sigurno? Ti si tu smestio na sliku traktor koji je posledica traktorizacije poljoprivrede (ovaj pojam ću objasniti drugi put). Vidi, nema jedan recept za sve. Ne znam na kakvoj si zemlji, samo pretpostavljam da je teža, nemam uvid u padavine i oceđivanje vode na toj zemlji, ali mogu da kažem da je moguće naći načina za promenu obrade a samim tim i za pozicioniranje đubriva (P) u zemljištu. Nikola i ja se ovim bavimo ali nemamo budžet od strane pokrajine a, ni podršku, da ovo radimo na ostalim terenima sem u južnom Banatu. Nisam siguran da li imaš koga da pitaš jer realnop ovim se se niko ne bavi ni naučno a da ne govorim praktično (ima jedan mehanizator koji to radi isto tako dugo kao i Nikola ali on je 100% no till, bez obrade, što mi podržavamo ali moramo da mislimo i na Vas koji ne možete odmah da se prebacite na to a ne ide to od danas do sutra). Nadam se da ćemo imati prilike da se ponovo vidimo i razgovaramo kao u Karlovcima. Ako nas put navede eto nas dvojice kod Tebe ( Nikola i ja).
Gariša
 
Zemljište ,
nešto ritska crnica ,naleže na Torđanski atar(10 kj)
nešto livadske crnice (25 kj)
veći deo "nekog" černozema naleže na Melenački atar (oko50 kj)
ostalo su mešavine
Padavine ,višegodišnji prosek oko 530 litara .U desetak godina ekstremi sa viškom padavina.1999-2000 i prošla za koju znam da je palo 1200-1300 litara.Kad su ovakve padavine spas je u odvodnim kanalima koji su izuzetno dobro projektovani ali nisu svi iskopani a o održavanju istih da ne pričam.
Do sada se obrada svodila na oranje, koje nije svake godine rađeno na istoj dubini nego, kako su uslovi dozvoljavali.Nekada oranje ide na 25 a nekada (posle ugara) i preko 35 cm.Pšenicu već više od 10 godina sejem na 2-3 puta tanjirano.Žetvene ostatke uvek zaoravamo (ako neko ne upali) , ima parcela koje đubrimo i stajnjakom.
 
Kad već nemože da se ore kako treba ove godine , ja sve istanjirao. Još ću vidjeti šta dalje , najvjerovatnije ću u toku zime kad se malo slegne pokušati ili podrivati ili nešto drugo ako nabavim neku mašinu , al samo da ne okrećem zemlju.


[video=youtube_share;SjZvTehHvPg]http://youtu.be/SjZvTehHvPg[/video]
[video=youtube_share;YQRbAUYI6aQ]http://youtu.be/YQRbAUYI6aQ[/video]


Nije baš za temu redukovana obrada , al nije ni za oranje.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh