Racunica oko šljivika
- Začetnik teme balansero
- Datum pokretanja
rafinger
Novajlija
pozdrav
nov sam u ovome,posadio sam tresnju,al me interesuje i sljiva.koliko vremena prodje do branja,i koliko daje kg\h
hvala
nov sam u ovome,posadio sam tresnju,al me interesuje i sljiva.koliko vremena prodje do branja,i koliko daje kg\h
hvala
balansero
Član
Bar 5 godina dok pocne da radja,a sto se kolicine tice zavisi od sorte i godine(orezivanja,mraza,oprasivanja,suse...).
Najbrze ti stize Cacanska Lepotica za neko branje,ona vec u 3 godini ima neki rod,kakav takav,ostale sorte 5 godina pa na dalje.
Po stablu treba da imas u punom rodu (10 godina) bar 50kg,ako se radi kako treba.
http://www.youtube.com/watch?v=qVb0gj-0DQ0
Sve sami prevaranti na trzistu,uvalili coveku milion sadnica po hektara i jos ga slagali da je u 3 godini puna rodnost.
Muka mi je kad vidim na koje sve nacine peljese seljaka.
mealy
Član
Ako mogu i ja da dodam neko malo licno iskustvo sa Cacanskom Najboljom, vidim da se gore dosta govorilo o njoj... Kod mene se mnogo negativno pokazala, bujan rast, nikako da rodi, da bi je na kraju posle par godina rada napustili, i sad ce da ide pod budak... Nije to bila idelana parcela, malo vece brdo i sve, zemlja je ok, ilovaca malo teza ali ne mnogo teska, ali obradjivalo se nekako traktorom nizbrdo... Medjutim ona je smobesplodna, i iako je imalo tu i drugih sorti (poneka rana, red rodne i red stenleja) nikad nije rodila (mozda po 5 sljiva na 3-4m visokom stablu sto je, morate priznati, smesno)...
Za razliku od nje, cacaska lepotica, isto u brdu samo na drugoj lokaciji, radja veoma dobro, da ne kazem i prerodi cesto, tako da bi po meni ona bila najbolji izbor za stone sorte... Tu je i Stenlejka naravno... Rodna je samo ko se bavi rakijom/susenjem, posto nije ni za sta drugo zbog krupnoce...Pozegaca ima problem sa preosetljivoscu sa sarkom pa je treba izbegavati (jos sma ja imo neke kalemljene na dzenariku, red pored te lepotice, nikad da rodi vise od par sljiva, mada imala je i sarku, a opet, ima je i lepotica pa radja puno), iako je dobra za rakiju i susenje... Imao sma posadjeno i par stabala od 5-6 drugih sorti cisto probe radi (Rut gerstetner, lepa najranija sljiva, ali oosetljiva na pozne mrazeve, pa onda Azenka, Italijanka, i ne znam koje bese jos sorte (rana, najbolja, mozda blufri), ali nisu se nesto posebno pokazale...) U poredjenju sa cacanskom lepoticom, sve su iza nje, pogotovu po kolicini roda...Najbolja, pa cak i Rana su krupnije od Lepotice ali to je verovatno zato sto rana i najbolja rode po par sljva po stablu, a lepotica rodi preko 50 kilograma... Eto, to je neko moje malo iskustvo pa ako nekom koristi...
Za razliku od nje, cacaska lepotica, isto u brdu samo na drugoj lokaciji, radja veoma dobro, da ne kazem i prerodi cesto, tako da bi po meni ona bila najbolji izbor za stone sorte... Tu je i Stenlejka naravno... Rodna je samo ko se bavi rakijom/susenjem, posto nije ni za sta drugo zbog krupnoce...Pozegaca ima problem sa preosetljivoscu sa sarkom pa je treba izbegavati (jos sma ja imo neke kalemljene na dzenariku, red pored te lepotice, nikad da rodi vise od par sljiva, mada imala je i sarku, a opet, ima je i lepotica pa radja puno), iako je dobra za rakiju i susenje... Imao sma posadjeno i par stabala od 5-6 drugih sorti cisto probe radi (Rut gerstetner, lepa najranija sljiva, ali oosetljiva na pozne mrazeve, pa onda Azenka, Italijanka, i ne znam koje bese jos sorte (rana, najbolja, mozda blufri), ali nisu se nesto posebno pokazale...) U poredjenju sa cacanskom lepoticom, sve su iza nje, pogotovu po kolicini roda...Najbolja, pa cak i Rana su krupnije od Lepotice ali to je verovatno zato sto rana i najbolja rode po par sljva po stablu, a lepotica rodi preko 50 kilograma... Eto, to je neko moje malo iskustvo pa ako nekom koristi...
Dugo sam razmisljao u kojoj temi da postavim pitanje i Izvinjavam se jer cu sigurno otici u offtopic.
Naime, zelim da oformim sljivik (ili neko voce od kojeg bih mogao i rakiju da pecem kajsija kruska dunja) ali nemam bas toliko sredstava koliko bih zeleo da ulozim da to bude, kako se kaze po PSu. NJiva mi je blizu Dunava sto ne bi bio problem za bunar za navodnjavanje nadmorska visina je oko 70. Zeleo bih i neke predloge iskusnijih vocara za sortu sljive ili drugog voca odgovarajuceg za tu visinu. Ali ono sto me najvise interesuje gde i kako mogu da se raspitam, konkurisem, ostvarim pravo, potpisemu govor za plasman (naravno kad dodje vrem za plasman) Da li uopste postoji tako nesto gde ce mi neki investitor-drzava izaci u susret da oformim po najvisim standardima i kvalitetu vocnjak? gledao sam po pokrajinskim i drzavnim konkursima sve je nekako sbrda sdola, nista ne razumem, da li ako konkurisem za jedna sredstva gubim pravo na druga. Na primer ako konkurisem za sadni materijal da li gubim pravoda konkurisem za mehanizaciju, protivgradnu opremu, opremu za navodnjavanje itd. Za ovu godinu sam znam zakasnio, ali zelja me drzi dosta dugo pa sam sad resio da se raspitam do detalja da li je tako nesto isplativo truda i rada, pored ljubavi prema vocarstvu.
Ako nije problem da me neko posavetuje ili da me uputi gde se dobijaju takve informacije uopste, da li je to opstina ili sta vec?
Hvala u napred.
Naime, zelim da oformim sljivik (ili neko voce od kojeg bih mogao i rakiju da pecem kajsija kruska dunja) ali nemam bas toliko sredstava koliko bih zeleo da ulozim da to bude, kako se kaze po PSu. NJiva mi je blizu Dunava sto ne bi bio problem za bunar za navodnjavanje nadmorska visina je oko 70. Zeleo bih i neke predloge iskusnijih vocara za sortu sljive ili drugog voca odgovarajuceg za tu visinu. Ali ono sto me najvise interesuje gde i kako mogu da se raspitam, konkurisem, ostvarim pravo, potpisemu govor za plasman (naravno kad dodje vrem za plasman) Da li uopste postoji tako nesto gde ce mi neki investitor-drzava izaci u susret da oformim po najvisim standardima i kvalitetu vocnjak? gledao sam po pokrajinskim i drzavnim konkursima sve je nekako sbrda sdola, nista ne razumem, da li ako konkurisem za jedna sredstva gubim pravo na druga. Na primer ako konkurisem za sadni materijal da li gubim pravoda konkurisem za mehanizaciju, protivgradnu opremu, opremu za navodnjavanje itd. Za ovu godinu sam znam zakasnio, ali zelja me drzi dosta dugo pa sam sad resio da se raspitam do detalja da li je tako nesto isplativo truda i rada, pored ljubavi prema vocarstvu.
Ako nije problem da me neko posavetuje ili da me uputi gde se dobijaju takve informacije uopste, da li je to opstina ili sta vec?
Hvala u napred.
Комадара
Član
Има људи који живе од воћарства. Али, они имају хектаре засада. И они саде више воћних врста да се некако ишчупају. Све у свему није сјајно, а у земљи Србији откуп нико не може да осигура.
Малинарство пропада, а ове године није сјајна цијена ни јагоди па ни трешњи. За јабуку треба имати велику површину што захтијева велика почетна улагања. Ја лично сваке године само трошим новац за мали воћњак од пола хектара. Надам се да ћу за неколико година моћи да зарадим за гориво и стајско ђубре. На велике површине се не бих никад усудио јер бих пропао начисто.
За подстицаје би требао питати некога ко се бави на велико производњом.
Малинарство пропада, а ове године није сјајна цијена ни јагоди па ни трешњи. За јабуку треба имати велику површину што захтијева велика почетна улагања. Ја лично сваке године само трошим новац за мали воћњак од пола хектара. Надам се да ћу за неколико година моћи да зарадим за гориво и стајско ђубре. На велике површине се не бих никад усудио јер бих пропао начисто.
За подстицаје би требао питати некога ко се бави на велико производњом.
Markonator
Banned
Ajde da probam da ti pomognem.
Prvo se opredelis za vocnu kulturu.
Eto na primer izabrao si sljivu.
Odneses uzorak iz te parcele na analizu, i onda kada dobijes rezultate uporedis sta je potrebno dodati od elemenata da bi imao dobru podlogu za sljivu.
U svakom slucaju stajnjak bi ti bio dobrodosao bez obzira na stanje u zemljistu.
Onda se opredelis za sortu i kupis sadnice.
Da bi uopste dobijao bilo kakve subvencije, moras imati registrovano poljoprivredno domacinstvo.
Na sadnice imas odredjeni povracaj novca ako si ih kupio u rasadniku,
Lepo zaores i isfrejzujes zemljiste i spremis ga za sadnju.
Kada posadis, bitno ti je da prvih nekoliko godina obavezno okopavas oko same sadnice, i da uredjujes sto frejzom, a sto trimerom ili kosom medjuredni prostor.
Naravno i da lepo hranis biljke, opet je najbolje stajnjakom i dodavati vestaka po potrebi i po uputstvu.
Na zalost nista ne moze ni bez tretiranja hemijom, ali to ti nece oduzeti mnogo vremena .
Pridrzavas se uputstava kada se treba tretirati, i trebalo bi da bude sve u redu.
Najbitnije je oprskati na vreme, kada se bolest jos nije pojavila, ili dok insekti jos nisu napali.
Sto se tice drugih subvencija, njih mozes dobiti ako kupujes poljoprivredne masine, ali tu nije nista sigurno, konkurise se, pa i ako dobijes trebas sacekati taj novac.
Ako ti parcela nije nesto puno velika, mozda je bolje da ti frejzovanje,prskanje i kosenje radi neko od prijatelja i da platis uslugu.
A kada dodje do plasmana, onda je sve lakse.
Sljiva, sve zavisi od sorte, ali u proseku ako je sve u redu prvi ozbiljniji rod pocinje da daje oko pete godine.
Eto probao sam da ti pomognem onoliko koliko znam, pa ako hoce jos neko od kolega neka ti da neki koristan savet.
Pozdrav i svako dobro, i ne odustaj, lepo je kada covek pogleda nesto sto je sam stvorio.
Prvo se opredelis za vocnu kulturu.
Eto na primer izabrao si sljivu.
Odneses uzorak iz te parcele na analizu, i onda kada dobijes rezultate uporedis sta je potrebno dodati od elemenata da bi imao dobru podlogu za sljivu.
U svakom slucaju stajnjak bi ti bio dobrodosao bez obzira na stanje u zemljistu.
Onda se opredelis za sortu i kupis sadnice.
Da bi uopste dobijao bilo kakve subvencije, moras imati registrovano poljoprivredno domacinstvo.
Na sadnice imas odredjeni povracaj novca ako si ih kupio u rasadniku,
Lepo zaores i isfrejzujes zemljiste i spremis ga za sadnju.
Kada posadis, bitno ti je da prvih nekoliko godina obavezno okopavas oko same sadnice, i da uredjujes sto frejzom, a sto trimerom ili kosom medjuredni prostor.
Naravno i da lepo hranis biljke, opet je najbolje stajnjakom i dodavati vestaka po potrebi i po uputstvu.
Na zalost nista ne moze ni bez tretiranja hemijom, ali to ti nece oduzeti mnogo vremena .
Pridrzavas se uputstava kada se treba tretirati, i trebalo bi da bude sve u redu.
Najbitnije je oprskati na vreme, kada se bolest jos nije pojavila, ili dok insekti jos nisu napali.
Sto se tice drugih subvencija, njih mozes dobiti ako kupujes poljoprivredne masine, ali tu nije nista sigurno, konkurise se, pa i ako dobijes trebas sacekati taj novac.
Ako ti parcela nije nesto puno velika, mozda je bolje da ti frejzovanje,prskanje i kosenje radi neko od prijatelja i da platis uslugu.
A kada dodje do plasmana, onda je sve lakse.
Sljiva, sve zavisi od sorte, ali u proseku ako je sve u redu prvi ozbiljniji rod pocinje da daje oko pete godine.
Eto probao sam da ti pomognem onoliko koliko znam, pa ako hoce jos neko od kolega neka ti da neki koristan savet.
Pozdrav i svako dobro, i ne odustaj, lepo je kada covek pogleda nesto sto je sam stvorio.
marceta.b.
Član
Prvi savet, "u se i u svoje kljuse" unapred ne računaj na državu moraš biti spreman da sve sam isfinansiraš a ako u međuvremenu uspeš da se ogrebeš nešto od države odlično. Prati konkurse ali znaj da ništa sa državom nije jednostavno kao što izgleda. Unapred ugovoren otkup i cena u voćarstvu ne postoji ali se uglavnom dobra roba proda nekad skuplje nekad jeftinije... Tu priču sa rakijom zaboravi eventualno u krajnoj nuždi jer je tržište prezasićeno a i pitanje je u narednim godinama kako će sve to da funkcioniše... ne znam kolika ti je parcela ali ako je do 1ha nemoj da mešaš više vrsta voća, znači jedna voćna vrsta a nekoliko sorti... do jeseni pročitaj forum uzduž i popreko neke teme i dva - tri puta naćeš puno odgovora i smernica...
