Prihranjivanje pšenice

Bice mraza (izjutra) sredinom februara, pa ko nema par100 ha moci ce da odradi - a moze i da bira, tj moci ce i urea da ide jos. Valja eksperimentisati, ali i ne mora, bas kako kolega kaze… na ovu cenu… bas i nema nekog znacaja…
 
Ček bre ljudi. Čitajući ove komentare samo sam još više zbunjen.
Koliko se sećam otac (i ja) smo uvek bacili nekih 150 kg/ha negde polovinom marta, kad vreme dozvoli.
Da li je to dobro tako ili ne. Ne znam. Ćale je imao teoriju da ako je dobra godina rodiće, ako nije neće. Bez obzira na količinu đubriva. (mislim računam uloženo-dobijeno). Jel to pametno ili ipak treba raditi dve prihrane u proleće?
 
Другару су пре неки дан нудили 21дин за нову пшеницу,није хтео да потпише. Што се прихране тиче прихрањиваће се како време дозволи.
 
Zbog problema sa susom posejano je vise psenice klimacke promene cine svoje, nije sigurno sejano zbog visoke cene i zarade, sama proizvodnja psenice nije jeftina kao nekada. Najosetljiviji deo je prihrana isto zbog padavina i lose prognoze vremena zato su neki ljudi odlucili da bacaju po snegu da se djubrivo rastopi sa snegom i unese u zemlju. Ja nisam imao djubrivo na lageru i zato nisam bacio po snegu i iskoristio tu priliku. Danas kad zavrsim obaveze na farmi mozda probam da odradim prehranu ureom. Najavljuju odjavljuju kisu smanjuju padavine da izvinete zajebavaju.
 
DraleTD je napisao(la):
Другару су пре неки дан нудили 21дин за нову пшеницу,није хтео да потпише. Што се прихране тиче прихрањиваће се како време дозволи.
Kliknite za proširenje...
Ako ne prodaje sve od kuće i ako ne čuva, trebalo je da prihvati, u žetvi neće biti više od 19,5 - 20. Ne znam u drugim krajevima ali kod nas je ove godine stvarno najviše pšenice i repice posejano, zelene se polja, kukuruz će posejati samo oni najuporniji.
 
Nego ta sad prihrana po snegu koja je po ovom mrazu postala staklena ploča odozgo pa kad se to razbaci kakav tu bude raspored tojest nije isto kad pada na zemlju ili vlažan sneg, puno rikošetiranja pa i preklapanja ako se uzme u obzir da je podešenost širine zahvata isti kao i kad se razbaciva po zemlji (pšenici) sigurno nije isto.Kod nas je duvao vetar pa je pravio i male nanosčiće po njivi i na tim uzvišenima granula neće ostati (pošto je smrznuto) nego će se skotrljatu u gomilice, nemojte da mislite da mračim verujem da ste dobro procenili i uradili onako kako mislite da je najbolje, sad sve zavisi od daljih vremenskih prilika to jest hladnoće i padavina, kockamo se pa ko ubode.

Gagi što se tiče n-min analiza rađena su četiri uzorka na četiri lokacije u površini 25kj sa predusevom suncokret (3 njive) i kukuruz (1 njiva).

Dve njive (sunc-kukur) imam preporuku za đubrenje od 35kg čistog azota po hektaru, druga (suncokret) 60kg čistog azota po hektaru i treća (sucokret to je ona ubijena parcela koju vraćam u život pošto nije baš rađeno redovno đubrenje) 100kg čistog azota po hektaru. Što se tiče rasporeda azota po profilu to je dobro i ide najmanje azota od gore ka dole sve više e sad mene najviše brine vodni kapacitet koji se u prva dva sloja kreće od 22-25% a treći sloj od 13-15% što znači prašina.Po meni najbolja prihrana su padavine, bez njih možemo samo da se slikamo i oni što su prihranili i oni što nisu ili neće ali no.
 
Brale je napisao(la):
Ako ne prodaje sve od kuće i ako ne čuva, trebalo je da prihvati, u žetvi neće biti više od 19,5 - 20. Ne znam u drugim krajevima ali kod nas je ove godine stvarno najviše pšenice i repice posejano, zelene se polja, kukuruz će posejati samo oni najuporniji.
Kliknite za proširenje...
Ма то што је посејано не значи да ће све и родити. Прошла година је била изузетак и сулудо је рачунати да ће и ова бити таква. Дај Боже али две године за редом рекордни приноси никад није било. Једном је уговорио терминску продају сунцокрета опекао се и од онда никад више.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh