Prihranjivanje pšenice

[Beli76]

Jedno je N u obliku min djubriva, drugo je N u obliku koji je biljka usvojila i proizvela tih 100KG prinosa.

Idealno bi bilo da min djubrivo ima tacan procenat N, da bas taj procenat bude dostupan biljkama u pravom trenutku i da iskoristi sav N za plod.

 

[mindjušar]

Za takvo đubrenje,za prinos od 10t/ha,humus bi morao biti preko 5%,što je retkost

 

[coci064]

Da li mislis da svi bacaju 140 do 200 kg djubriva ili toliko cistog azota? 200kg azota po ha bi bilo 600kg ANa po ha.

 

[Srdjan Žorž]

Mislim da 200kg cistog azota je cisto trovanje biljaka i zemlje a nisam ni cuo da neko to preporucuje.

 

[mindjušar]

Kad uračunam i azot od MAPa,onda je to 220kg/ha čistog N

 

[petarkrsmanovic]

Ja cu ove godine na psenice baciti cca 202kg cistog N i vala ako ne oborim seoski rekord nece me ni cika Aca Raic oraspoloziti.

 

[daner]

Pa vi bacate po jutru 250 kg ureje kad imate toliko azota ?
Ja sam jesenas 220kg po jutro 16:20 i sa 200an , jednu njivu sam i 250 an po jutru da vidim ima li razlike u prinosu

Послато са LG-D802 уз помоћ Тапатока

 

[Pseudomonas]

Netacno.
Biljke mogu da usvajaju azot u Amonijacnom obliku NH4 ili Nitratnom NO3 (zato se i zove AN(amonijum-nitrat)) i ova dva oblika su podjednako zastupljena u AN-u, a urea ima neku drugu formulu( CO(NH2)2) i kao takvu biljke korenom NE MOGU kao takvu da usvoje, zato su potrebni temperatura,vlaga,mikroorganizmi i druge stvari da ti mikroorganizmi prerade ureu u jedan od prethodno navedenih oblika koji je dostpan biljci.
Znaci biljka na kraju opet jede AN, ne jede ureu.
Ureu JEDINO moze folijarno da primi preko lista, direktno ugradjuje molekul ureje ali ga opet u sebi transformise u neke druge pogodne oblike.

Tako da ti je ta teorija u potpunosti netacna, mozda ti se desilo sticajem nekih drugih okolnosti.

Ja ne bih bio tako isključiv. Ureu MOGU da usvoje kukuruz i pšenica preko KORENA

 

[mindjušar]

Kad ja kažem da je gradivo falično,niko ne veruje

 

[milan 87]

u mom selu niko vise ne baca ureju vise od 25o po ha.

 

[ACA RAIC]

Ja predlažem da naš uvaženi kolega Minđušar napiše kratko uputsvo za 4-5 osnovnih kultura kako vrši obradu zemlje,koliko i kad razbacuje đubriva i koju hemiju koristi.Mislim da bi bilo jako korisno za sve nas jer se njegova agrotehnika pokazala u praksi jako dobra i daje odlične rezultate.To bi mogla da bude mala čitanka na 3-4 strane i da se na prvom narednom okupljanju prezentuje.Za uloženi trud trebalo bi ga malo i nagraditi.Recimo on naručuje pesme a mi plaćamo za njega.Prva bi mogla da bude"tri sam dana kukuruze brala" zatim "ječam žito" "kosi tata kosim ja"....
Šta kažete na ovuideju,treba nekad i starije poslušati.

 

[mindjušar]

To đaci uče u 6.razredu,pred kraj drugog polugodišta

 

[North ARMY]

Ja ne bih bio tako isključiv. Ureu MOGU da usvoje kukuruz i pšenica preko KORENA

Jel imate upute na neku literaturu ?

 

[Pseudomonas]

Jel imate upute na neku literaturu ?

Nažalost, literatura o ishrani biljaka je kod nas vrlo oskudna. Prof. Kastori ima par vrlo finih knjiga. Poslednju koju nam je poklonio je Mg ako se ne varam. Preporucujem ih svima.

https://bmcplantbiol.biomedcentral.com/articles/10.1186/s12870-014-0222-6
Neki od autora rada (npr. Pinton), sa kojima inace blisko sarađujemo, su rodonacelnici novije istorije ishrane biljaka, sto daje posebnu težinu rezultatima.
Uvek ste dobrodosli u nasu laboratoriju da o svemu ovome a i sire diskutujemo i naravno pomognemo, jer je evidentno da je problema iz prakse zaista puno a rešenja...

 

[North ARMY]

Profesora znam iz vidjenja i nekih vanrednih predavanja gde je ucestvovao, kazu da je strucnjak u svom poslu, samo mi malo da ne kazem smeta par stvari oko te knjige o kojima ne bih sad javno.

I dalje sam siguran da nije toliko do agrohemije problem, koliko je do semenarstva jer se prodaju semena biljaka za koje se ne zna "potrosnja" hraniva po toni prinosa. Licitiramo ciframa 25-30kg N/1t prinosa, a ne znamo koja je optimalna kolicina azota za tu sortu ili hibrid npr. psenice.

P.S. Voleo bih doci u Vasu laboratoriju da se upoznamo, ali tek posle ovog spica prolecnih poslova.

 

[grunt]

Ej ljudi ako neko ko radi svoju zemlju 20 i kusur god i nije shvatio kakkva mu agrotehnika odg za sve kulture koje gaji taj bolje da batali posao.Druga stvar nije ista zemlja u Kragujevcu,Šimanovcima,Subotici i Kaloj Krsni...jbg stvarno ne shvatam da neki ljudi gledaju šta se ovde piše i pomisle uuuu ovaj bacio toliko i tolika idem i ja a zemlje ko **greška i oko...Ja npr znam da zemlji u mom ataru mogu dati tonu đubriva ona to ne može da vrati ni u najidealnijoj god,tako da imam neki balans koji mi se naj bolje pokazao i toga se držim.

 

[petarkrsmanovic]

A sta da radimo mi koji je radimo mnogo krace od 20 godina?

 

[grunt]

Pa dobro ajd i neka je 5-10god jbg...

 

[petarkrsmanovic]

Meni je ovo treca godina samostalnog rada, a na mom terenu prinos od preko 9t psenice po hektaru je itekako moguc, u to su me(i jos neke clanove ovog foruma) uverile pantljika i vaga.

 

[MIRBAN]

Aco sve si lepo rekao. A šta da rade sa tim pisanijem od minđušara ako nemaju mašine ko on pa posle ne dobiju prinos koji su želeli? I što kaže Grunt nije svuda zemlja ista pa čak ni mikro klima. Dakle sve zavisi od zemlje do zemlje. A i kad gledate one kataloge semenskih kuća gde su napisali koliki su bili prinosi u predhodnoj godini (a uvek su vrhunski) obično je napisano i sa koliko se išlo đubriva ali tu retko da pređe 140 kg N/ha.