milovan vrsac
Član
Bolje bi ti bilo i za kukuruze amonijum-nitrat
Nije kratkog veka za kukuruz?
Follow along with the video below to see how to install our site as a web app on your home screen.
Napomena: This feature currently requires accessing the site using the built-in Safari browser.
Bolje bi ti bilo i za kukuruze amonijum-nitrat
Urea da drzi vlagu u biljci ?A pri tom može i da je...bendiše vlagu u jesen
Netacno.
Biljke mogu da usvajaju azot u Amonijacnom obliku NH4 ili Nitratnom NO3 (zato se i zove AN(amonijum-nitrat)) i ova dva oblika su podjednako zastupljena u AN-u, a urea ima neku drugu formulu( CO(NH2)2) i kao takvu biljke korenom NE MOGU kao takvu da usvoje, zato su potrebni temperatura,vlaga,mikroorganizmi i druge stvari da ti mikroorganizmi prerade ureu u jedan od prethodno navedenih oblika koji je dostpan biljci.
Znaci biljka na kraju opet jede AN, ne jede ureu.
Ureu JEDINO moze folijarno da primi preko lista, direktno ugradjuje molekul ureje ali ga opet u sebi transformise u neke druge pogodne oblike.
Tako da ti je ta teorija u potpunosti netacna, mozda ti se desilo sticajem nekih drugih okolnosti.
Netacno.Bolje SAN za okopavine,pogura u startu,a posle nek se šuta u **greška i nek traži dole šta mu treba
Nema potrebe za SANom ili ANom u okopavinama.
Prost razlog cena azota iz urea je jeftinija, ne znam dal' sam vam nekad rekao ali kukuruz do 3-4 lista ne moze da oseti nedostatak azota u zemljistu, jer ima dovoljno azota u endospermu-semenu, do tad se urea transformise i postane dostupna biljci.
Dok ne krene transformacija prvih par dana je najpokretljivija tj. sklona ispiranju, nije ona P ili K da ostane gde je razbacis.dali se transformise sva ? ureja je slabo pokretljiva i da ne kazem ostane gde je bacite, kad je susna god ureja ostane u tom suvom sloju zemljista i ne moze biti dostupna biljci , dok an sidje na vece dubine gde mozda i ima vlage pa je dostupniji. Bacao sam i jedan i drugi,an mi se bolje pokazao, malo je skuplji al sta da se radi
Ako ovde pište da se količina N određuje prema projektovanom prinosu odnosno 1kgN/ha za 100 kg prinosa ili za 6,5t/ha prinosa pšenice treba 65 kg N/ha a za preko toga treba 1,25 kg N/ha, zašto onda svi ovde na forumu bacaju od 140 do 200 kg N/ha. Da li neko može da objasni ove razlike?Iscitavam temu i guglam pomalo naokolo pa naidjem na dobar tekst na ovu temu. Nije na odmet da je postavim ovde.
Prihrana ozime pšenice - kako, kada i čime? (16129) - Ratarstvo ...