Prihranjivanje pšenice

@mica jel išao posle i regulatorom rasta ? Solehio je sklon poleganju od pojačanog đubrenja azotom.
 
Kako mi je rekao dva puta a radioje na jednoj parceli kontrolu gde je išao tri tretmana regulatorom rasta.
 
Matic je napisao(la):
Uradi analizu jer je ovo što planiraš previše u odnosu na preporuke po n-min analizama koje sam video ove godine.
Kliknite za proširenje...


Radite N-min.... hm?

Ja sam radio prethodih par godina, cak i ove godine. Ali od rezultata slaba vajda.
Zasto radim sve ove godine kada ne mislim bas najbolje? Zbog svojih nekih saznanja i uporedjivanja...

Prvo: u istim uzorcima 3 razlicita pss-a nadju vise, odnosno manje azota, razlika preko 50%...
Drugo: postoji "rupa" od nekoliko dana do nekoliko nedelja izmedju analize i prehrane. Zavisi kada je ko radio N-min. U tom periodu se razlikuje i azot pristupacan biljci.
Trece: taj postojeci azot koji je nadjen, i ona preporuka koju daju, je na prinos od 7-8 po ha, i pitanje koje sve faktore uzimaju u obzir pri davanju preporuka.
Cetvrto: da li sav taj azot koji pronadjen u uzorku bude usvojen? Da li biljka sve usvoji?
Peto: po preporukama koje su oni dali ja sam na jednoj od uzorkovanih parcela vise godina radio pola po njima, a pola po svojoj proceni, odnosno 150-160kg uree odjednom, (ono sto vecina godinama kao radi napamet) Prinos je bio na mojoj stari za vise od 200kg/kj.

Savet: treba raditi analizu preko hlorofila lista biljke N testerima, ili preko greenSeekera ndvi-a metodom.
Time bismo videli sta je ono sto je biljka usvojila i koliko joj nedostaje azota od bokorenja do klasanja.
Ali i ti uredjaji nisu savrseni, i oni se moraju koristiti uz odgovarajuce parametre, koji nedostaju za nasu zemlju, da bismo imali priblizno savrsene rezultate potrebnog azota i savrsene prinose.
Ne mislim nista lose o pss-ovima, i cenim ih i zaista mislim da pomazu u razvoju poljoprivrede, ali eto prenosim iskustva i iskazujem svoje neko misljenje.
 
mica967 je napisao(la):
Jedan naš rekokorder u proizvodnji Pšenice prošle 2015 je prvu prihranu odradio sa Ureom 160 kg/kj a druga prihrana je bila početkom Aprila sa Amosulfanom 100 kg/kj. Prinos je bio 6300 kg/kj Ingenio setva početkom Oktobra, Solehio setva početak Novembra(predusev pšenica) prinos 6000 kg/kj.
Kliknite za proširenje...

6300 kg/kj psenice???!!! Bolje da nisi ni napisao Mico! Ti mu verujes ili si napisao samo njegovu nevidjenu laz??? Znam i ja u selu bar dvojicu, trojicu kome rodi bar nekih 500 kg vise nego svakom ko kaze da je imao neki odlican prinos!!! Ali nisam ih nikad cuo da su imali (lagali) 11050 kg/ha psenice!!! :osmeh:
 
Nisam napisao da sam radio analizu.Čitao sam rezultate kod ljudi koji su radili i čije se agrotehničke mere podudaraju sa mojim.Kod svih uzoraka analiza kaže od 80 do 120 kg/ha čistog Azota mada nema logike kao što si i napisao.
 
@mcbaycow
Prvo: Oni iz uzorka uzmu malo odavde zemlje, malo odande. Pinceptom izaberu grumencic tamo, grumencic ovamo. Ne secam se koliko su mi rekli, ali jako malo zemlje je potrebno za analizu.
Drugo: Da kako vreme prolazi i jos ako ima padavina, azot moze samo da bezi dublje, sto ima za ocekivati da je potrebno povecati dozu iz preporuke.
Trece: Racunaju na osnovu zbira azota u tri sloja 0-30 + 30-60 + 60-90 i dodaju koliko treba do 180kg azota po ha (mislim da je 180, mozes proveriti ako imas neku frisku, jer su dizali pre godinu-dve granicu).
Cetvrto: Ovo je za nekog sa poljoprivrednog faksa, recimo prof Marikovic.
Peto: Kada posle bacanje druge prihrane ne padne dovljno kise (a to se zna desiti u nasim uslovima gajenja psenice), uvek ce bolje rezulate dati jedna jaca prihrana ureom rano. Kada si to racunao da li si uzeo u obzir momenat bacanja AN-a i da li se secas koliko je bilo padavina posle druge prihrane?

Za analizu lista se slazem. Ja to planiram na vocu da radim, za ratarstvo mi je komplikacija skupa za relativno jeftin usev.
 
Danas razbacio Ureu na psenicu 120kg po hektaru.Ostao mi hektar gde sam odustao,mora rucno da se razbaca jer traktor potanja.Doduse i ovo sto sam danas uradio je na misice.Sad imam lepe kanale na jednoj njivi,a na uvratinama nema vise sta da se trazi,uzorao sam ih sa traktorom:osmeh:Blatooooo
 
Svako Ima neku svoju teoriju, ali 3x prskati regulatorom rasta je baa neka suluda, ako je tacna. 6300 kg/kj je prinos koji tesko postoze I "pavle nenadovic", pa cak I zapadnoevropski Paori. Za nase uslove kad je rod 5 t/kj to je za svaku pohvalu, a ovo je za opste narodno veselje.
 
mcbaycow je napisao(la):
Radite N-min.... hm?

Ja sam radio prethodih par godina, cak i ove godine. Ali od rezultata slaba vajda.
Zasto radim sve ove godine kada ne mislim bas najbolje? Zbog svojih nekih saznanja i uporedjivanja...

Prvo: u istim uzorcima 3 razlicita pss-a nadju vise, odnosno manje azota, razlika preko 50%...
Drugo: postoji "rupa" od nekoliko dana do nekoliko nedelja izmedju analize i prehrane. Zavisi kada je ko radio N-min. U tom periodu se razlikuje i azot pristupacan biljci.
Trece: taj postojeci azot koji je nadjen, i ona preporuka koju daju, je na prinos od 7-8 po ha, i pitanje koje sve faktore uzimaju u obzir pri davanju preporuka.
Cetvrto: da li sav taj azot koji pronadjen u uzorku bude usvojen? Da li biljka sve usvoji?
Peto: po preporukama koje su oni dali ja sam na jednoj od uzorkovanih parcela vise godina radio pola po njima, a pola po svojoj proceni, odnosno 150-160kg uree odjednom, (ono sto vecina godinama kao radi napamet) Prinos je bio na mojoj stari za vise od 200kg/kj.

Savet: treba raditi analizu preko hlorofila lista biljke N testerima, ili preko greenSeekera ndvi-a metodom.
Time bismo videli sta je ono sto je biljka usvojila i koliko joj nedostaje azota od bokorenja do klasanja.
Ali i ti uredjaji nisu savrseni, i oni se moraju koristiti uz odgovarajuce parametre, koji nedostaju za nasu zemlju, da bismo imali priblizno savrsene rezultate potrebnog azota i savrsene prinose.
Ne mislim nista lose o pss-ovima, i cenim ih i zaista mislim da pomazu u razvoju poljoprivrede, ali eto prenosim iskustva i iskazujem svoje neko misljenje.
Kliknite za proširenje...
Sa green seeker-om i N -testom mora da se uradi kalibracija za svaku sortu, sto je naravno ovde , gde se niko ne bavi sa tim veliki problem,ustvari, znam jednog coveka u drzavi koji to radi nas clan Garisa u PSS Stari Tamis. Drugo, uredjaji su skupi, i u principu drzava bi trebala preko PSS da nabavi te uredjaje...a svi znamo (bar ja znam) da je najveci problem svake PSS JAVNA NABAVKA... mora se pronaci vise ponudjaca, uporediti ponudjena cena bla bla bla...dok odrade pravni deo ispasta im struka, koja kaze ako danas ne prihranim npr. sutra necu moci ....a tender nije finisiran, repromaterijala nema .... i tako.
 
pujol je napisao(la):
drustvo kolko na jecam bacate ureju?
Kliknite za proširenje...
ја сам јечам ишао са 250кг/ха
еуклид је јуче добио 300кг/ха где се могло ући трактором а да не лепи на гуме,остатак њива кад се створе услови за то....
lacin je napisao(la):
....ostace koji dinar za konopaclkl{{
Kliknite za proširenje...
има код циганчића 3 штрањкице за 100дин :osmeh:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh