Kompostiranje biljnih ostataka tečnim stajnjakom
Kompostiranje biljnih ostataka(pšenične,ražane,ječmene slame, starog sena)predstavlja prevođenje tečnog stajnjaka u čvrsto organsko đubriv
vakvim postupkom se mogu rešiti nekoliko problema kada je u pitanju osoka i tečni stajnjak.Bitno se pojednostavljuje proces prevođenja tečnog stajnjaka i osoke u čvrsto stanje uz neznatnu potrošnju energije a da se pri tom dobija vrlo vredno organsko đubrivo kako velike nutritivne tako i ekološke vrednosti.
Ovakvim načinom prevođenja tečnog stajnjaka u kompost ne koriste se građenje spremišta velikog kapaciteta niti kupovina i upotreba niza skupih uređeja za čuvanje i negu tečnog stajnjaka do iznošenja na poljoprivredno zemljište.
Za ovakav postupak je potrebno poznavati apsorcione mogućnosti biljnih ostataka pri određenoj konzistenciji tečnog stajnjaka.
Sam proces upijanja stajnjaka traje vrlo kratko .Ako je u pitanju pšenična slama proces upijanja traje 5 minuta.Duže vreme se ne preporučuje.Takođe biljne ostatke je nužno isitniti na dužinu 25 do 40 milimetara tako da je većina sitnih delića biljnih ostataka oko 25 mm.
Polazne mere prilikom sjedinjavanja biljnog materijala i tečnog stajnjaka su 1kg slame i 3,3l tečnog stajnjaka.
Sjedinjavanje se izvodi ucilindričnim posudama i materijal se iznosi na betonsku podlogu u kupastom obliku pogodne širine i visine za kasniju manipulaciju prevrtanja i prozračivanja kompostne gomile.
Kada se namoči sav biljni materijal i iznese u kompostnu gomilu ova se pokrije zemljom debljine 5 sm i blago zalije da se kompostirani materijal ne suši.
Dalji tretman se sastoji u nezi kompostne gomile tako što se biljni materijal u prvoj nedelji 3 puta prevrće na svaka 2 dana a od druge nedelje pa sve do 6 nedelje po 2 puta nedeljno prevrne i sjedini dok se u sedmoj nedelji samo jednom prevrne.Nakon isteka sedme nedelje kompostni tretman je završen i kompost je spreman za iznošenje na poljoprivredno zemljište.
U postupku kompostiranja vrši se aerobna nega sjedinjene biljne mase i stajnjakapri čemu se potstiče razvoj aerobnih mikroorganizama kojirazgrađuju organsku materiju.
U prvoj fazi se razvijaju psihrofilni mikroorganizmii njima odgovaraju temperature od 15 do 20 stepeni.
U drugoj fazi se razvijaju mezofilni mikroorgsnizmi i njima odgovaraju temperature od 30 do 40 stepeni.
U trećoj fazi nege kompostne gomile se razvijaju termofilni mikroorganizmikojima pogoduje temperatura u kompostnoj masi od 50 do 60 stepeni.
Dinamikom nege kompostne gomile mezofilna faza se vrlo brzo postiže i počinje već posle prvog prevrtanja sjedinjenog biljnog materijala i tečnog stajnjaka.
Vršne dostignute temperature u kompostnoj gomili se održavaju oko jedne trećine trajanja kompostiranja.Za to vreme se uz pomoć termofilnih mikroorganizama odvijaju biotermički procesi praćeni visokom temperaturom i promenom pH i drugim biohemijskim procesima koji relativno brzo i efikasno uništavaju patogene mikroorganizme u masi a pored toga utiču na gubitak sposobnosti klijanja semena gotovo svih vrsta korovskog bilja.
U periodu od sedam nedelja koliko traje postupak kompostiranja izvodi se 12 do 13 tretmana mase da bi se održao nivo aaerobnosti kompostne gomile.
Prevođenje tečnog stajnjaka uz pomoć biljnih ostataka korišćenjem svojstvima adssorpcionih mogućnostima biljnih ostataka moguće je napraviti mešavine u kojima se može za 1 kilogram biljnih ostataka vezati od 5 do 15 litara tečnog stajnjaka a to se može samo eksperimentom pre početka postupka utvrditi.
