Ponovo o GMO
- Začetnik teme branko
- Datum pokretanja
Dragojlo
Član
Sta bre ima da se prilagodimo, to neki problem, pa fora je smao pustiti na trziste slobodno da cirkulise GM seme i to je cela stvar, sta ima da se prilagodjavamo ne idemo na Mars, mada i bolje nam je da se selimo na Mars ako do toga dodje...
Moze drzava da odobri uvoz, ali je gospodo onda do nas, ne moze mene niko da natera da kupim GM seme ako imam u ponudi nas domaci hibrid iz Novoga Sada i Zemuna, tako monsanto od mene dobije jedno veliko od sake do lakta....
Moze drzava da odobri uvoz, ali je gospodo onda do nas, ne moze mene niko da natera da kupim GM seme ako imam u ponudi nas domaci hibrid iz Novoga Sada i Zemuna, tako monsanto od mene dobije jedno veliko od sake do lakta....
Dragan18
Član
Sam Gmo nije losa ideja ..medjutim postoji mnogo poteskoca koje trebaju da se prevazidju da bi to u pravom svetlu zazivelo, A I kad bi se to prevazislo postoje uvek stvari koje se ne ticu same nauke ... 
Na šta misliš?? Ideja kao ideja nikad nije loša, problem je kad se komercijalizuje nešto za šta ne postoji nikakva garancija da nije štetno a u isto vreme postoji mišljenje da je totalno preuranjeno masovno širiti nešto što ne znaš kako funkcioniše na prvom mestu.
Dragan18
Član
Politika, i stvarne namere....
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=fubrjBdWLEM[/youtube]
[youtube] http://www.youtube.com/watch?v=EPvVRaNc1GE[/youtube]
[youtube] http://www.youtube.com/watch?v=u4HSCviiyCw[/youtube]
[youtube] http://www.youtube.com/watch?v=EPvVRaNc1GE[/youtube]
[youtube] http://www.youtube.com/watch?v=u4HSCviiyCw[/youtube]
Prvo pozdrav svima forumasa moram da odgovorim na ovo kako se funkcionise nasa zemljoradnicka zadruga 1997 god dobio seme GMOsoje za probu u 20hektar prve god cudo su napravili dosli su iz tadasnje vlade da vide kako lepo cisto parcele su imalu dogodine(199dzionik je napisao(la):
su posijali 370ha 1999 oko 500ha a sta mislite ta kolicina soja gde je bio potrosen? Mi smo to sve pojeli ili nase zivotinje a to je bio na jednom malom selu sta mislite da ovaj GMO soja na drugim parcelama nije bio isproban? Ma sigurno da je tako da gmo nije na vratima evrope nego u srbiji vec davno pre 14god isproban i proveren pozz svima
Nije mi jasno da li se Ti hvalis sa ovim tvojim komentarom ili jadikujes nad sudbinom mnogih ljudi koji su oboleli od "iznenadnih"bolesti.Pa nije ni cudno sta se sve desava sa zdravljem ljudi kada se sve i svasta protura kao hrana bilo direktno ili indirektno 
ne hvalim se to je zalosno samo to je problem da mi potrosaci nista nemozemo da uradimorasa02 je napisao(la):Nije mi jasno da li se Ti hvalis sa ovim tvojim komentarom ili jadikujes nad sudbinom mnogih ljudi koji su oboleli od "iznenadnih"bolesti.Pa nije ni cudno sta se sve desava sa zdravljem ljudi kada se sve i svasta protura kao hrana bilo direktno ili indirektno
Dragojlo
Član
pusti ti potrosace, mi proizvodjaci NE smemo ta govna da sejemo...pa potrosaci nemaju potrebe da naprezu mozak, jer znaju da je domace, prinos za ponos ZP 
A ovima iz vlade poruciti ako pokusaju da puste na slobodno trziste GM seme
A ovima iz vlade poruciti ako pokusaju da puste na slobodno trziste GM seme
steva 1984
Član
Pa mi vec jedemo tu hranu.Sta mislite od cega se prave koncetrati za stoku i kad jedete one lepe salame i pastete,pljeskavice,cevapi gde se gura soja koja je sigurno modifikovana gotovi proizvodi iz uvoza kojekakve sirovine od povrca sto uvoze pa u nasim preradjivackim fabrikama sluzi da prerade i zapakuju ima i hrane koja je organski proizvedena e a ta je skuplja od ostale.Nasu soju izvoze kao zdravu hranu jer nije modifikovana a uvoze modifikovanu i svuda je proguraju.Nepoticu svakavke bolesti od hrane tu spada i voda koju pijemo,stresan zivot,zagadjen vazduh,ratovi,svaki drugi stanovnik u srbiji pusi davi se cigarama bar da skoce cene ko u nemackoj oko 4-5 evra paklica da se netruju vise mnogi.
meshter
Član
Poučan tekst o GM "Hiljade farmera u Indiji izvršili su samoubistvo nakon uzgajanja GM useva" http://www.poljoprivreda.info/?oid=26&id=967
paorpaor
Član
Da se nadovezem na predhodni post
http://www.poljopartner.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=6055&Itemid=1
http://www.poljopartner.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=6055&Itemid=1
provac
Član
juce na radio Fokusu bio gdin Aleksic. covek je stvarno pravi lik.ne bi bilo lose da se mi forumovci koji se borimo protiv GMO POJAVIMO na skupu protiv gmo 05.06 u bgdu.pozzzz
prelistah sada temu unazad par postova posto je nisam skoro otvarao,, ja prosto ne mogu da verujem da i danas dani postoje ljudi(po meni neljudi )koji otvoreno kazu ,, ja cu da sejem sta me briga sto je GMO jer i ovako i onako ce uskoro to sve biti gmo,, ja za moju decu brinem ?? a sta je sa nasom decom? koja ce jesti tu hranu koju ti proizvedes -to te bas briga ,, znaci ti si svoju decu obezbedio a za tudju te bas briga..to je odlika egoista i nepismenih ljudi koji nemaju ni malo skrupula da bi se domogli novca -mozda bi i preko mrtvih gazili.pa ljudi moji amerikanci vec imaju preko 60 % debila u naciji a zbog cega je to ?pa nije sigurno od vazduha vec od hrane,,njima prst kad pokazes oni se smeju a kad im ispricas dobar vic oni te gledaju kao vanzemaljca,,pa nas srednjoskolac kad ode na njihov koledz oni ga svake godine unapredjuju za dva razreda jer su oni debili ne znaju ,sta ke kokoska a kamoli nesto vece.ja mislim da bi ovom temom debelo trebalo da se pozabave vec i ozbiljniji organe jer ovde postoje ljudi koji znaci svesno truju druge .samo jedan citat za kraj..nije utvrdjeno da GMO izaziva bilo kakve posledice ali NE MORA DA ZNACI DA IH NECE BITI
Post je spojen: [time]1300833402[/time]
_________________________________________________prelistah sada temu unazad par postova posto je nisam skoro otvarao,, ja prosto ne mogu da verujem da i danas dani postoje ljudi(po meni neljudi )koji otvoreno kazu ,, ja cu da sejem sta me briga sto je GMO jer i ovako i onako ce uskoro to sve biti gmo,, ja za moju decu brinem ?? a sta je sa nasom decom? koja ce jesti tu hranu koju ti proizvedes -to te bas briga ,, znaci ti si svoju decu obezbedio a za tudju te bas briga..to je odlika egoista i nepismenih ljudi koji nemaju ni malo skrupula da bi se domogli novca -mozda bi i preko mrtvih gazili.pa ljudi moji amerikanci vec imaju preko 60 % debila u naciji a zbog cega je to ?pa nije sigurno od vazduha vec od hrane,,njima prst kad pokazes oni se smeju a kad im ispricas dobar vic oni te gledaju kao vanzemaljca,,pa nas srednjoskolac kad ode na njihov koledz oni ga svake godine unapredjuju za dva razreda jer su oni debili ne znaju ,sta ke kokoska a kamoli nesto vece.ja mislim da bi ovom temom debelo trebalo da se pozabave vec i ozbiljniji organe jer ovde postoje ljudi koji znaci svesno truju druge .samo jedan citat za kraj..nije utvrdjeno da GMO izaziva bilo kakve posledice ali NE MORA DA ZNACI DA IH NECE BITI
provac
Član
Dnas sam se cuo sa gosp Aleksicem i on ce se vrlo rado ukljuciti u rad foruma da bi lakse saradjivali i dobijali inf od osobe koja je kompetentna za to poz svim protivnicima GMO
Istina o genetski modifikovanim organizmima
Đorđo Dušanović Pasello, dipl.inž.
U poslednje vreme grupa naučnika pokušava da otkrije svetskoj javnosti šta su to ustvari genetski modifikovani organizmi (ogm/gmo). Da li je korišćenje genetski modifikovanih biljaka štetno u ishrani ljudi i životinja ili ne? Da li treba stvarati genetski modifikovane životinje? Veliki broj naučnika je protiv korišćenja genetski modifikovanih organizama, no u skorije vreme se pojavljuje sve više pristalica korišćenja ovih organizama. Protivnici upotrebe genetski modifikovanih organizama navode opasnosti pojavljivanja novih bolesti, novih alergija izazvanih novim, u prirodi nepostojećim organizmima. Pa zar mi i sada konvencionalnim ukrštanjem različitih sorti i vrsta ne činimo isto, stvaramo nove vrste i sorte (primeri: nektarine, klementine) ali daleko sporijim i skupljim metodama?
Za mnoge je ispravno zaštititi proizvodnju prirodne, genetski nemodifikovane hrane i ispravno je uništavati, preoravati parcele zasejane genetski modifikovanom sojom ili kukuruzom, biljkama. Sve što je prirodno je daleko bolje nego što čovek može stvoriti genetskom manipulacijom, smatraju borci protiv genetski modifikovanih organizama i proizvodnje hrane upotrebljavajući genetski modifikovane biljake i životinje.
Kao prvo, da vidimo šta podrazumevamo pod pojmom „prirodno” danas? Sva živa bića podležu promenama, stalnim genetskim mutacijama i ako se danas razlikujemo od neandertalskog čoveka koji je živeo pre 100.000 godina, uzrok je „spontano” pojavljivanje novih gena u našoj dezoksiribonukleinskoj kiselini (DNK/DNA) ili su se već prisutni geni modifikovali, promenili. Dakle, sva živa bića, pa i čovek, biljke i životinje su organizmi koji podležu genetskim promenama, modifikacijama, koje vrši proces prirodne evolucije kroz vreme.
Posle otkrića dezoksiribonukleinske kiseline, heliksa/spirale života, samim tim i gena živih bića koji su po sastavu identični, naučna istraživanja su krenula smerom maksimalnog korišćenja radi dobijanja pozitivnih efekata. Tako se stiglo do zamena, razmena gena među različitim organizmima, radi dobijanja boljeg ili novog kvaliteta. Uzmimo primer dvadesetih godina prošlog veka, kada je gen za proizvodnju insulina ubačen u mikroorganizme (Escherichia coli), koji ovako genetski modifikovani predstavljaju velike proizvođače insulina, kojim se dijabetičari („šećeraši”) već decenijama leče uz minimalne troškove. Genetski modifikovani mikroorganizmi se redovno koriste za proizvodnju biološki korisnih supstanci koje služe za izradu lekova i vakcina. Da li bolesnici treba da odbijaju lekove zato što su proizvedeni upotrebom genetski modifikovanih organizama?
Slično je učinjeno i kod biljaka. Genetski modifikovan pirinač kod koga je ubačen gen za proizvodnju A vitamina, se koristi za ishranu ljudi, naročito populacija koje konzumiraju velike količine pirinča, ili skoro samo pirinač, te kod njih nema više pojave slepila zbog nedostatka ovog vitamina. Niko ne može da opovrgne ovaj razvoj i uspeh nauke. Zašto se onda diže toliko velika buka oko genetski modifikovanog kukuruza, koji je objektivno bolji, zdraviji od „normalnog”/„prirodnog”?
Bitka protiv genetski modifikovanih organizama, hrane proizvedene od gm biljaka i gm životinja je unapred propala, zato što je protivistorijska. Biotehnologije su konkretne i aplikativne (primenljive) ekspresije nastale današnjim poznavanjem DNK, koje predstavljaju najbriljantniji domet ljudskog intelekta. Evidentno je da je budućnost u sve boljoj poljoprivredi, jednostavno zato što smo u stanju da je genetski kontrolišemo i poboljšavamo. Za razliku od glupog i skupog gubljenja silnog vremena ukrštajući različite biljke radi poboljšanja proizvodnje, kvaliteta, količine (gde opet dolazi do kombinacije gena dve ili više vrsta), sve to se može postići u laboratorijama u daleko kraćem vremenskom roku.
Upravo kukuruz predstavlja jedan značajan primer. Svake godine oko 13 % svetske proizvodnje kukuruza unište insekti. Da bi se ublažili gubici, koriste se ogromne količine pesticida. Oni delom zaštite kukuruz, dok sa druge strane značajno hemijski zagađuju ambijent, ali najgore je to što su pesticidi kancerogeni (izazivaju rak). Kako rešiti ovaj problem? Biotehnologijom stvorene su sorte kukuruza koje su u stanju da se „samozaštite” od napada insekata, piralida. Ovaj insekt uništava kukuruz jedući biljke. U šupljine se obično nastane plesni kao sekundarni problem, a plesni luče mikotoksine, otrove koji takođe izazivaju pojavu tumora i rak jetre. Životinje koje se hrane zaraženim kukuruzom unose otrove u svoj organizam i luče ga u mleko, reziduumi, ostaci se nalaze i u mesu i sve je to štetno po zdravlje, kako životinja, tako i ljudi. Genetski modifikovan kukuruz kod koga je ubačen gen druge biljke, luči određenu supstancu koja ubija insekte kada pokušaju da jedu biljku. Tako štiteći biljke, ova genetska modifikacija, ne samo da drastično smanjuje potrebu za upotrebom pesticida, već značajno utiče na poboljšanje zdravlja ljudi.
Drugi primer predstavlja ubacivanje gena pauka u koze, gde se iz mleka izvlači nit - paučina, koja služi kao materijal, konac za zašivanje kod mikrooperacija u oftalmologiji (operacije očiju).
Na sreću čovečanstvo napreduje i već je više od 60 miliona hektara u svetu pod genetski modifikovanim kulturama. Od toga 13 miliona hektara pod genetski modifikovanim kukuruzom. Genetski modifikovane biljke se gaje u SAD, Rusiji, Kanadi, Australiji, Kini, Velikoj Britaniji, Španiji, Argentini i većini drugih zemalja sveta. Genetska modifikacija predstavlja moćan instrument za povećanje poljoprivredne proizvodnje. Borba protiv genetski modifikovanih organizama se često koristi u političke, ideološke svrhe. Slogani kao što su: „Prirodu i njenu ravnotežu ne treba dirati” - pitanje je da li treba trpeti bolest dece kao što je recimo poliomijelit (dečija paraliza), samo zato što je ova bolest predstavljala prirodnu ravnotežu hiljadama godina? Svakako ne!!!
Na kraju, problem sa genetski modifikovanim organizmima postoji i kao filozofski problem individualnih sloboda: „Želim da se hranim hranom proizvedenom od strane genetski modifikovanih organizama, pošto je smatram boljom i više kontrolisanom”. U mnogim zemljama individualne slobode su ograničene, osporavane.
U nekim zemljama EU, gde je još uvek na zabrani genetski modifikovana hrana (kao što je Italija), ispitivanjem uzoraka stočne hrane kao i ljudske hrane, ustanovljeno je da je čak 60 % uzoraka pozitivno, odnosno da sadrži komponente stvorene genetski modifikovanim organizmima. Slobodno se može reći da ne postoji zemlja na svetu gde ne postoje genetski modifikovani organizmi. Proizvodnja hrane upotrebom genetski modifikovanih organizama je neminovnost. EU napušta rigoroznu zabranu „gmo” i ostavlja zemljama članicama da same regulišu svoje zakone i odnose prema „gmo”.
Porast broja stanovništva u svetu je sve veći, rešavanje problema oko zagađenja vode, vazduha i zemlje, baš kao i proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane, predstavljaju prioritet. Sasvim je sigurno da će upotreba genetski modifikovanih organizama u proizvodnji hrane, u projektima prečišćavanja životne sredine, u rešavanju brojnih medicinskih problema, učestvovati sve više, hteli mi to ili ne.
Budućnost verovatno leži u izboru, odnosno u ponudi proizvoda kod kojih se jasno vidi razgraničavajuća deklaracija: ”Ogm” - DA ili ”Ogm free” - NE, pa će se klijenti sami opredeliti koji tip hrane žele da konzumiraju.
Smatramo u najmanju ruku licemernim kod nas zabranjivanje gajenja i uništavanje na terenu genetski modifikovane soje, a dozvoljavanje uvoza sojine sačme proizvedene od genetski modifikovane soje. Da li se tu favorizuje uvozni trgovački lobi, a sprečava razvoj i konkurencija od strane proizvođača?
Autor:
Đorđo Dušanović Pasello
- dipl.inž. poljoprivrede - stočarskog smera (Novi Sad, Srbija)
- dipl. doktor fakulteta nauka o gajenju životinja (Udine, Italija)
- specijalista veštačkog osemenjavanje koza (Poitiers, Francuska)
evo šta kažu STRUČNJACI
Đorđo Dušanović Pasello, dipl.inž.
U poslednje vreme grupa naučnika pokušava da otkrije svetskoj javnosti šta su to ustvari genetski modifikovani organizmi (ogm/gmo). Da li je korišćenje genetski modifikovanih biljaka štetno u ishrani ljudi i životinja ili ne? Da li treba stvarati genetski modifikovane životinje? Veliki broj naučnika je protiv korišćenja genetski modifikovanih organizama, no u skorije vreme se pojavljuje sve više pristalica korišćenja ovih organizama. Protivnici upotrebe genetski modifikovanih organizama navode opasnosti pojavljivanja novih bolesti, novih alergija izazvanih novim, u prirodi nepostojećim organizmima. Pa zar mi i sada konvencionalnim ukrštanjem različitih sorti i vrsta ne činimo isto, stvaramo nove vrste i sorte (primeri: nektarine, klementine) ali daleko sporijim i skupljim metodama?
Za mnoge je ispravno zaštititi proizvodnju prirodne, genetski nemodifikovane hrane i ispravno je uništavati, preoravati parcele zasejane genetski modifikovanom sojom ili kukuruzom, biljkama. Sve što je prirodno je daleko bolje nego što čovek može stvoriti genetskom manipulacijom, smatraju borci protiv genetski modifikovanih organizama i proizvodnje hrane upotrebljavajući genetski modifikovane biljake i životinje.
Kao prvo, da vidimo šta podrazumevamo pod pojmom „prirodno” danas? Sva živa bića podležu promenama, stalnim genetskim mutacijama i ako se danas razlikujemo od neandertalskog čoveka koji je živeo pre 100.000 godina, uzrok je „spontano” pojavljivanje novih gena u našoj dezoksiribonukleinskoj kiselini (DNK/DNA) ili su se već prisutni geni modifikovali, promenili. Dakle, sva živa bića, pa i čovek, biljke i životinje su organizmi koji podležu genetskim promenama, modifikacijama, koje vrši proces prirodne evolucije kroz vreme.
Posle otkrića dezoksiribonukleinske kiseline, heliksa/spirale života, samim tim i gena živih bića koji su po sastavu identični, naučna istraživanja su krenula smerom maksimalnog korišćenja radi dobijanja pozitivnih efekata. Tako se stiglo do zamena, razmena gena među različitim organizmima, radi dobijanja boljeg ili novog kvaliteta. Uzmimo primer dvadesetih godina prošlog veka, kada je gen za proizvodnju insulina ubačen u mikroorganizme (Escherichia coli), koji ovako genetski modifikovani predstavljaju velike proizvođače insulina, kojim se dijabetičari („šećeraši”) već decenijama leče uz minimalne troškove. Genetski modifikovani mikroorganizmi se redovno koriste za proizvodnju biološki korisnih supstanci koje služe za izradu lekova i vakcina. Da li bolesnici treba da odbijaju lekove zato što su proizvedeni upotrebom genetski modifikovanih organizama?
Slično je učinjeno i kod biljaka. Genetski modifikovan pirinač kod koga je ubačen gen za proizvodnju A vitamina, se koristi za ishranu ljudi, naročito populacija koje konzumiraju velike količine pirinča, ili skoro samo pirinač, te kod njih nema više pojave slepila zbog nedostatka ovog vitamina. Niko ne može da opovrgne ovaj razvoj i uspeh nauke. Zašto se onda diže toliko velika buka oko genetski modifikovanog kukuruza, koji je objektivno bolji, zdraviji od „normalnog”/„prirodnog”?
Bitka protiv genetski modifikovanih organizama, hrane proizvedene od gm biljaka i gm životinja je unapred propala, zato što je protivistorijska. Biotehnologije su konkretne i aplikativne (primenljive) ekspresije nastale današnjim poznavanjem DNK, koje predstavljaju najbriljantniji domet ljudskog intelekta. Evidentno je da je budućnost u sve boljoj poljoprivredi, jednostavno zato što smo u stanju da je genetski kontrolišemo i poboljšavamo. Za razliku od glupog i skupog gubljenja silnog vremena ukrštajući različite biljke radi poboljšanja proizvodnje, kvaliteta, količine (gde opet dolazi do kombinacije gena dve ili više vrsta), sve to se može postići u laboratorijama u daleko kraćem vremenskom roku.
Upravo kukuruz predstavlja jedan značajan primer. Svake godine oko 13 % svetske proizvodnje kukuruza unište insekti. Da bi se ublažili gubici, koriste se ogromne količine pesticida. Oni delom zaštite kukuruz, dok sa druge strane značajno hemijski zagađuju ambijent, ali najgore je to što su pesticidi kancerogeni (izazivaju rak). Kako rešiti ovaj problem? Biotehnologijom stvorene su sorte kukuruza koje su u stanju da se „samozaštite” od napada insekata, piralida. Ovaj insekt uništava kukuruz jedući biljke. U šupljine se obično nastane plesni kao sekundarni problem, a plesni luče mikotoksine, otrove koji takođe izazivaju pojavu tumora i rak jetre. Životinje koje se hrane zaraženim kukuruzom unose otrove u svoj organizam i luče ga u mleko, reziduumi, ostaci se nalaze i u mesu i sve je to štetno po zdravlje, kako životinja, tako i ljudi. Genetski modifikovan kukuruz kod koga je ubačen gen druge biljke, luči određenu supstancu koja ubija insekte kada pokušaju da jedu biljku. Tako štiteći biljke, ova genetska modifikacija, ne samo da drastično smanjuje potrebu za upotrebom pesticida, već značajno utiče na poboljšanje zdravlja ljudi.
Drugi primer predstavlja ubacivanje gena pauka u koze, gde se iz mleka izvlači nit - paučina, koja služi kao materijal, konac za zašivanje kod mikrooperacija u oftalmologiji (operacije očiju).
Na sreću čovečanstvo napreduje i već je više od 60 miliona hektara u svetu pod genetski modifikovanim kulturama. Od toga 13 miliona hektara pod genetski modifikovanim kukuruzom. Genetski modifikovane biljke se gaje u SAD, Rusiji, Kanadi, Australiji, Kini, Velikoj Britaniji, Španiji, Argentini i većini drugih zemalja sveta. Genetska modifikacija predstavlja moćan instrument za povećanje poljoprivredne proizvodnje. Borba protiv genetski modifikovanih organizama se često koristi u političke, ideološke svrhe. Slogani kao što su: „Prirodu i njenu ravnotežu ne treba dirati” - pitanje je da li treba trpeti bolest dece kao što je recimo poliomijelit (dečija paraliza), samo zato što je ova bolest predstavljala prirodnu ravnotežu hiljadama godina? Svakako ne!!!
Na kraju, problem sa genetski modifikovanim organizmima postoji i kao filozofski problem individualnih sloboda: „Želim da se hranim hranom proizvedenom od strane genetski modifikovanih organizama, pošto je smatram boljom i više kontrolisanom”. U mnogim zemljama individualne slobode su ograničene, osporavane.
U nekim zemljama EU, gde je još uvek na zabrani genetski modifikovana hrana (kao što je Italija), ispitivanjem uzoraka stočne hrane kao i ljudske hrane, ustanovljeno je da je čak 60 % uzoraka pozitivno, odnosno da sadrži komponente stvorene genetski modifikovanim organizmima. Slobodno se može reći da ne postoji zemlja na svetu gde ne postoje genetski modifikovani organizmi. Proizvodnja hrane upotrebom genetski modifikovanih organizama je neminovnost. EU napušta rigoroznu zabranu „gmo” i ostavlja zemljama članicama da same regulišu svoje zakone i odnose prema „gmo”.
Porast broja stanovništva u svetu je sve veći, rešavanje problema oko zagađenja vode, vazduha i zemlje, baš kao i proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane, predstavljaju prioritet. Sasvim je sigurno da će upotreba genetski modifikovanih organizama u proizvodnji hrane, u projektima prečišćavanja životne sredine, u rešavanju brojnih medicinskih problema, učestvovati sve više, hteli mi to ili ne.
Budućnost verovatno leži u izboru, odnosno u ponudi proizvoda kod kojih se jasno vidi razgraničavajuća deklaracija: ”Ogm” - DA ili ”Ogm free” - NE, pa će se klijenti sami opredeliti koji tip hrane žele da konzumiraju.
Smatramo u najmanju ruku licemernim kod nas zabranjivanje gajenja i uništavanje na terenu genetski modifikovane soje, a dozvoljavanje uvoza sojine sačme proizvedene od genetski modifikovane soje. Da li se tu favorizuje uvozni trgovački lobi, a sprečava razvoj i konkurencija od strane proizvođača?
Autor:
Đorđo Dušanović Pasello
- dipl.inž. poljoprivrede - stočarskog smera (Novi Sad, Srbija)
- dipl. doktor fakulteta nauka o gajenju životinja (Udine, Italija)
- specijalista veštačkog osemenjavanje koza (Poitiers, Francuska)
evo šta kažu STRUČNJACI
varey
Novajlija
Bla-bla! Ovo je dobar primer kako se mogu neki stvari opravdati na razne načine. Jedno je sigurno, evropa ne moze da se ,odbrani od GMO. Vidim u mom okruzenju,da se sve vise ljudi opredele za DEKALB kukuruz,samo zbog prinosa("ionako prodajem"), a NSu preti propast. Stvarno bi bilo dobro kad bi gosp.Aleksic mogao da utice na ljude kojima nije briga za svoju decu.
zis
Član
To je njegova istina ,mora da je i on stipendista monsanta kao i ivana dulic
Na sajtu www.responsibletechnology.org možete pročitati 65 naučno dokazanih zdravstvenih rizika koji nastaju zbog upotrebe GM hrane. Prenosimo vam samo neke od njih.
* karcinom
* sterilnost
* impotencija
* smanjenje mozga
* Alchajmerova bolest
* bolesti unutrašnjih organa
* alergološke i toksikološke reakcije
* krvarenje u želucu
* promene na crevima
* problemi s jetrom
* pankreasom
ali sta rade inspekcije ako je na snazi jos zakon o zabrani uvoza gmo semena ko i kako uvozi dkc hibride ,pitam se samo sta ce da rade oni koji seju ove i slicne hibride kada za koju godinu ne budu mogli da uniste korov na svojim njivama klasicnim herbicidima nego ce mesto njih morati da kupuju monsantove koji su nekoliko puta skuplji i iz godine u godinu bice sve zavisniji od monsanta i njihovih kooperanata
Na sajtu www.responsibletechnology.org možete pročitati 65 naučno dokazanih zdravstvenih rizika koji nastaju zbog upotrebe GM hrane. Prenosimo vam samo neke od njih.
* karcinom
* sterilnost
* impotencija
* smanjenje mozga
* Alchajmerova bolest
* bolesti unutrašnjih organa
* alergološke i toksikološke reakcije
* krvarenje u želucu
* promene na crevima
* problemi s jetrom
* pankreasom
ali sta rade inspekcije ako je na snazi jos zakon o zabrani uvoza gmo semena ko i kako uvozi dkc hibride ,pitam se samo sta ce da rade oni koji seju ove i slicne hibride kada za koju godinu ne budu mogli da uniste korov na svojim njivama klasicnim herbicidima nego ce mesto njih morati da kupuju monsantove koji su nekoliko puta skuplji i iz godine u godinu bice sve zavisniji od monsanta i njihovih kooperanata
