Pokrovni usevi

Valjda postoji neka jeftinija varijanta,u Hrvatskoj je zastupljena raula I koliko sam citao da je vazniji koren nego nadzemni deo jer on razbija setveni sloj zemlje I poboljsava njena svojstva

Послато са moto e5 play помоћу Тапатока
 
MIRBAN je napisao(la):
PZolt87 i koja ti je dalja tehnika sa ovim? Kad ovo zaoravaš?
Kliknite za proširenje...

To treba da izmrzne na -10C, sumnjam da cemo imati ove zime tako niske temperature, ali videcemo. Druga varijanta je Glifosat i zavisno od biljnih ostataka ili tanjiraca ili setvospremac pa setva sa nodetkom. Zemlja je dosta mekana. Bice sve dokumentovano i napisat cu i ovde iskustva na proleće.
 
BARBULA je napisao(la):
Valjda postoji neka jeftinija varijanta,u Hrvatskoj je zastupljena raula I koliko sam citao da je vazniji koren nego nadzemni deo jer on razbija setveni sloj zemlje I poboljsava njena svojstva

Послато са moto e5 play помоћу Тапатока
Kliknite za proširenje...

Sigurno postoji jeftinija varijanta, medjutim ovde ima 7 vrsta biljaka, i svaka ima svoju ulogu, za razbijanje setvenog sloja i dublje (30-50cm) je namenjen Tillage Radish (vrsta rotkve) sto se vidi i na slikama. Oni koji vec rade pokrovni usev 5+ godina, kod njih nekad koren ume da naraste i do 1m - 1.5m.
 
PZolt87 obzirom de je to već dosta naraslo zar ti nije jednostavnije da možda pređeš jednom tanjiračom i da sve zaoreš?. Što bi prskao totalom? Ova cena za svo to seme i nije velika ako obavlja dobro svoj posao, u odnosu koliko košta stajsko djubre i koliko ga treba. A svi znamo da je jako veliki deficit sa stajnjakom. Kaži mi gde si nabavio seme?
 
Mirbane,
potpuno se slažem s tobom da je bolje zaoravanje nego uništavanje totalom (čak i kad je malo skuplje). No, usporedba sa cijenom stanjaka baš ne drži vodu u potpunosti. Ipak je stajnjak vredniji od zelene gnojidbe.
 
Iwanho ne znam da li postoji negde naučno dokazano za to što tvrdiš. Msl ne kažem da nije tako ali mislim i da ova zelena gnojidba deluje skoro pa iso kao i bacanje stajnjaka. Možda manja količina raznih elemenata N, P i K ali zato osim usevima u zelenoj gnojidbi (djubrenjem) imamo biljke koje vrše rastresitost zemlje i u dubljim slojevima, dok klasičnim djubrenjem stajnjakom dobijamo rastresitost u oraničnom delu. Jednom sam na you tube gledao jedan prilog gde jedna doktorka objašnjava da su rađena ispitivanja i da posle određenog broja godina bolji rezultati se dobijaju zaoravanjem žetvenih ostataka nego sa stajskim djubrivom. Ali opet kažem pošto je kod nas suficit sa stajnjakom opet je bolje i ovo raditi svake druge-treće godine i zaoravati ovu zelenu masu i sigurno će biti mnogo bolje.
 
Mirbane,
na količinu hraniva sam mislio. Benefit od korijenove mase u dubljim slojevima sam, možda neopravdano, ispustio. Jako je ovisan o vrsti zemlje i načinu obrade. Za zbijenost zemljišta su po meni "najzaslužniji" moderni teški strojevi i rad po nedovoljno prosušenoj zemlji. Nažalost, došla su vremena kad su mnogi prisiljeni raditi i petkom i svetkom ne vodeći računa o stanju tla.

Iako izgleda kao da različito razmišljamo, u biti gotovo da nema razlike. Samo svatko gleda na to iz malo drukčijeg aspekta.
 
Poenta je u tome da ne zaoravam nista (konzervacijska obrada), ako bih imao direktnu sejalicu, ne bih radio nista, samo uništavanje pokrovnog useva mehanički ili hemijski, i setva. Da napomenem, da je ovo sve eksperimentalno za sada, inače radim oranje itd., samo tu ne.

Seme sam nabavio iz Ade.
 
Sa stanovišta makroelemenata , ovo zaoravanje se nemože porediti sa stajnjakom . U korist stajnjaka naravno ,vrijednost P i K u stajnjaku je mnogostruko veća nego u zaoravanju ove mase , a što se tiče Azota koji je kralj što se tiče našeg džepa sa ovim se ide čak u minus jer se mora povećati količina azota za toliko da mikroorganizmi imaju hrane da razgrade ovu masu , Ima i pozitivnih strana ( odmekšavanje zemlje , povećanje (jako sporo) organske materije , tj humusa ) a li ja sam ovom prilikom pokušao da ukažem na negativne . Ipak je ovo naš biznis , tj posao za egzistenciju , a sa finansijske strane najvažnije je što manje ulagati , što manje radnog vremena trošiti i što više neto zaraditi.
 
Nije toliko veca,dosta p i k ce neke od ovih biljaka povuci iz dubljih slojeva na dubinu oranicnog sloja ,ima i to nekog znacaja.A sto se tice N,ima leguminoze vidim u mesavini koju je sejao.
 
Arkadije,
P i K su slabo pokretni u zemlji i ne ispiru se u dublje slojeve (možda 1-2 cm godišnje). Dakle tek ako bi 20 i više godina u zemlji bilo viška P i K moglo bi se dogoditi da ih ima i na većim dubinama. S N je priča potpuno suprotna. Lako se ispire u dubinu i biljke dubokih korijena (nr. rauola) ga onda iskoriste, odnosno vraćaju na površinu. Leguminoze su dobre jer vežu N na korijen pa se ne ispire u dubinu.

Dogodilo mi se da sam poslije rauole sijao kukuruz. Sorta BC Pajdaš, u normalnim uvjetima, nema visoku stabljiku (tek malo više od 2 m). Smetnuo sam s uma da će rauola potegnuti N iz dubine i dodao sam uobičajenu dozu u prihrani. Kukuruz je zbog viška N narastao do 3 m.
 
Jeste nezamenljiv samo ga treba negde naći u tolikim količinama. Bar kod mene u kraju ga nema. I oni koji ga imaju bacaju na svoje njive. A ovo što kod kuće ima po pola ili jednu prikolicu nije izvodljivo da se ide u deset sela i da se skuplja ko gde ima. Zato pokušavam već nekoliko godina da zaoravam sve žetvene ostatke i razmišljam da svake godine posle pšenice posejem nešto za zeleno djubrenje pa da sve to što izraste zaorem u zimu.
 

Jedan poucan video coveka iz Ade zagovornika direktne setve. Od orudja u poslednje vreme koristi samo kratku tanjiracu u pojedinim slucajevima.
Ukratko ko ne razume jeziik.....video je iz marta meseca ove godine
plitko tanjiranje i unos Uree je radio na izmrznutom pokrovnom usevu,mozete videti i penetrometar koju vrednost pokazuje.
Predusev je bio suncokret koji je na preusevu kukuruzu dao 38xx/ha prinos.
 
Taj usr... APV najmanji kosta oko 4 hiljade eura nov ,jbt kupis traktor za cenu depozitora djubriva i semena....kao da je od zlata jbt.
 
Evo da nastavim priču:

Pošto je zima bila veoma blaga (najniža temp. je bilo -5c samo jednom), pokrovni usev je samo delimično izmrzlo kao što se vidi na slici, tokom februara i početkom marta zbog visokih temperatura krenuo je ponovo u vegetaciju.

znqJZ2D.jpg


ostalo je tillage radish kao da nije ni bilo zime:

4k3gc1M.jpg


Videćemo sledeće zime ako bude -10c kako će izgledati njiva... za sad prilagođavamo se novoj situaciji.
Prešao sam sa kratkom tanjiračom jednom, i sutradan spremačem, da bi sačuvao vlagu, pošto je zemlja bila jako mekana, i vlažna.
MqgqhtE.jpg

telGstP.jpg


Setvu soje cu obaviti kad vremenske uslovi dopuste.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh