Podizanje zasada kajsija
- Začetnik teme zvonimir
- Datum pokretanja
Odg: KAKO POČETI SA VOĆNJAKOM KAJSIJA
http://poljoinfo.com/vocnjak-i-radovi-na-njemu/kajsija-i-sortiment/
http://poljoinfo.com/vocnjak-i-radovi-na-njemu/orezivanje-kajsije/
Vidi ove dve teme, a pisanje velikim slovima na forumu se smatra krajnje nepristojnim.
http://poljoinfo.com/vocnjak-i-radovi-na-njemu/kajsija-i-sortiment/
http://poljoinfo.com/vocnjak-i-radovi-na-njemu/orezivanje-kajsije/
Vidi ove dve teme, a pisanje velikim slovima na forumu se smatra krajnje nepristojnim.
kicca
Član
Odg: KAKO POČETI SA VOĆNJAKOM KAJSIJA
@zvonimir
Nije to pitanje samo dali te neko ferma ili ne
na forumu ima mozda manje ljudi koji mogu da ti odgovore ali evo ja cu pokusati
Kada je sorta u pitanju mozes ocekivati najmanje pomoci jer svaka ima neke svoje karakteristike i ti najbolje znas koja ti najvise odgovara evo jedan moj prijatelj je zasnivajuci zasad prosle godine pokupio po netu opise vaznijih sorti sa naseg podnevlja pa razmisli
Krupna rana
Poreklom je iz madjarske. Kod nas je u grupi vodecih sorti. Sazreva u drugoj polovini juna do pocetka jula. Stablo je srednje bujno. Rano pocinje da radja i vrlo je rodna. Otporna je prema niskim temperaturama a osetljiva prema prolecnim mrazevima. Nije posebno osetljiva prema bolestima i stetocinama . Plod je vrlo krupan 80-140 g.,okruglasto kupastog je oblika. Pokozica je narandzaste boje sa rumenilom sa suncane strane ploda .mesto je srednje cvrsto i socno kiselkasto slatkog ukusa i dobrog kvaliteta.
Novosadska 2 (NS-2)
Nastala 1985.godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Cveta dva do tri dana posle mađarske najbolje. Sazreva u drugoj polovini jula, oko nedelju dana posle mađarske najbolje. Plod je krupan do vrlo krupan (63-65g), okruglast, narandžaste boje pokožice, sa blagim crvenilom na sunčanoj strani. Meso je narandžasto, sočno, slatko-nakiselo, aromatično i lako se odvaja od koštice. Jezgra koštice je slatka. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. U prve četiri godine plodonošenja u oglednom zasadu dala je 2,7 puta veći prinos od mađarske najbolje. Zaslužuje pažnju zbog veličine ploda i velike rodnosti.ovo je izrazito industriska sorta pogodna za sve vrste prerade.
Novosadska 3, (NS-3)
Nastala je 1985. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Cveta srednje kasno, tri do pet dana posle mađarske najbolje. Sazreva kao i mađarska najbolja – polovinom jula. Plod je krupan (51-60g), izdužen, žuto-narandžaste boje pokožice, sa blagim rumenilom na sunčanoj strani. Meso je narandžasto, sočno, kiselkasto, aromatično, vrlo ukusno i lako se odvaja od koštice. Jezgra koštice je slatka. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Zaslužuje pažnju zbog veličine ploda i velike rodnosti . Dobra industriska sorta.
NS-4
Nastala je selekcijom iz prirodne populacije 1985. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Stablo je slabo do srednje bujno, okruglog do izduzeno-okruglog oblika, vrlo vitalno, radja umereno i stabilno. Rodi pretezno na mesovitim rodnim grancicama. Cveta kasno, 2 – 4 po nekim izvorima i 5-6 dana posle Ma|arske najbolje. Plod je krupan do vrlo krupan (oko 80 g),po nekim izvorima (72 – 75 g.) izduzeno-okruglog oblika, narandzaste boje pokozice, sa obilnim crvenilom veceg dela ploda , sto ga cini veoma atraktivnim. Meso je narandzasto, socno, nakiselo, vrlo ukusno, osvezavajuce e i lako se odvaja od kostice. Sadrzi oko 17% suvih materija i od svih novosadskih selekcija najvise kiseline (1,54 – 1,46%). Randman mezokarpa je oko 96%. Jezgra je slatka. Sazreva posle Madjarske najbolje.Zasluzuje paznju zbog vrlo krupnog i atraktivnog ploda i stabilne i redovne rodnosti.Veoma je cenjena kod proizvodjaca kajsije zbog izuzetno atraktivne pokrovne
boje ploda.i stabilne i redovne rodnosti.vrlo atraktivna stona sorta.
NS-6
Nastala je selekcijom iz prirodne populacije 1985. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Stablo je srednje bujno do bujno, kruna je okruglog do izduzeno-okruglog oblika, vitalno i vrlo obilno radja. Rodi pretezno na mesovitim rodnim grancicama. Cveta kasno, 2 – 4 dana posle Ma|arske najbolje. Sazreva od 15 – 20 jula. Plod je krupan do vrlo krupan (55-70 g.), okruglog oblika i malo spljosten sa strane, svetlo-narandzaste boje pokozice sa obilnim crvenilom na suncanoj strani. Meso je svetlo-narandzasto, cvrsto, socno, fine teksture, aromaticno i vrlo ukusno, lako se odvaja od kostice. Sadrzi oko 16% suvih materija. Randman mezokarpa je oko 95%. Jezgra je slatka. Sazreva posle Mađarske najbolje. Zasluzuje paznju zbog velike rodnosti, velicine ploda i vitalnosti drveta.
Novosadska kasnocvetna
Klon je izdvojen 1980. godine iz semena sorte Ambrozija u kolekcionom zasadu kajsije Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Prema nekim bioloskim osobinama znatno se razlikuje od izdvojene sorte i to u pozitivnom smislu. Stablo je srednje bujno do bujno i formira obrnuto kupastu krunu. Rodi na svim kategorijama rodnih grancica, ali pretezno na kratkim, koje se nalaze cak i na primarnim granama i produznici. Vrlo je rodna i pocinje da radja u trecoj godini, a osmogodisnja stabla daju prosecan prinos 35 – 65 kg plodova. Cveta kasno 3 – 4 dana posle Madjarske najbolje. Pocinje da cveta najranije 25.03 a cvetanje u Vojvodini zavrsava najkasnije 23. 04. Plod je srednje krupan do krupan (oko 56 g) jajastog oblika, pri vrhu malo spljosten . Pokozica je svetlo-narandzasta, sa malo rumenila na suncanoj strani Meso je cvrsto, bledo narandzasto, osvezavajuce sa blagom aromom. Sadrzi od 17 – 20% suvih materija. Randman mezokarpa je oko 93%. Kostica se lako odvaja od mesa, srednje je krupna, prosecne mase oko 3,8 g. Jezgra je slatka. Sazreva posle Madjarske najbolje. U kisnim godinama pred berbu plod napada monilija. Zbog velike rodnosti, kvaliteta ploda i vitalnosti drveta treba je sto intenzivnje siriti u proizvodnji.
Novosadska rodna.
Nastala je selekcijom iz prirodne populacije 1987. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Stablo je srednje bujno, sa okruglom do siroko okruglom krunom. Rodi preterano na mesovitim rodnim grancicama. Ima krte grane. Vrlo je rodna sorta i kad prerodidolazi do lomljenja grana, zbog cega rodnost treba regulisati rezidbom i proredjivanjem plodova. Cveta kasno, 2 – 4 dana posle Madjarske najbolje.oko 20 jula. Plod je srednje krupan do krupan (oko 66 g), izduzeno-okruglog oblika malo spljosten sa strane, svetlonarandzaste boje, sa rumenilom. Meso je narandzasto, aromaticno, vrlo ukusno i lako se odvaja od kostice. Ova sorta ima jednu manu da se vrhovi kostice lome. Ima visok procenat ukupnih secera (11,67%) i vitamina C (6,25 mg/100 g). Randman mezokarpa je oko 96%. Sazreva posle Madjarske najbolje. Zasluzuje paznju zbog velike rodnosti, krupnog i kvalitetnog ploda.
Vera
Priznata je za sortu 1995. godine. Cveta početkom aprila kao i mađarska najbolja. Sazreva od 8. do 21. jula. Plod je srednje krupan (58,7g), okruglast, žutonarandžaste boje pokožice, prekriven crvenilom oko 38%. Meso je narandžasto, čvrsto, fine konzistencije i lako se odvaja od koštice. Randman mesa je 94,6%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Sorta je relativno otporna prema na štetočine i na prouzrokovače bolesti. Stona i industriska sorta.
Biljana
Priznata je za sortu 1995. godine. Cveta početkom aprila kao i mađarska najbolja. Sazreva od 13. do 23. jula. Plod je srednje krupan (57,2g), eliptičan, žute boje pokožice, prekriven crvenilom oko 34,5%. Meso je narandžasto, čvrsto, fine konzistencije i lako se odvaja od koštice. Randman mesa je 94,5%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Sorta je otporna na štetočine i na prouzrokovače bolesti.
Aleksandar
Priznata je za sortu 1995. godine. Cveta početkom aprila kao i mađarska najbolja. Sazreva od 8. do 23. jula. Plod je srednje krupan (58,2g), okruglast, žutonarandžaste boje pokožice, prekriven rumenilom oko 40,0%. Meso je narandžasto, čvrsto, fine konzistencije i lako se odvaja od koštice. Randman mesa je 94,5%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Sorta je otporna prema na štetočine I na prouzrokovače bolesti.
Čacansko zlato
Iz generativne populacije domaće kajsije izdvojena klonskom selekcijom 1952. godine ,pronadjena je kao samonikli sejanac sazreva srednje pozno krajem druge dekade jula. Stablo je slabo do srednje bujno,rano prorodi a zatim radja redovno i obilato, veoma je osetljiva prema virusu sarke. Plod je srednje krupan, prosecne mase oko 50 g., okruglasto ovalnog oblika. Pokozica je narandzasta sa izrazenom dopunskom crvenom boje sa suncane strane ploda. Meso je narandzasto, slatko-nakiselog ukusa, odlicnog kvaliteta. Plod je dobre transportabilnosti. Jezgra je slatka. Pogodna je za potrosnju u svezem stanju, kao stona sorta i za sve vidove industrijske proizvodnje.
Čačanska pljosnata
Stvorena je 1952. godine jednostrukom hibridizacijom sorti domaće samonikle kajsije i madjarske najbolje. Za sortu je priznata 1975. godine. Sazreva krajem jula.
Roksana
Poreklom je iz avganistana a u bugarskoj je posle ispitivanja dobila ime cveta srednje rano. cveta (podrucije beograda) pocetak 23.03 pun cvet 28.03. kraj 04.04 . osetljiva je prema prolecnim mrazevima.
sazreva kasno – krajem jula pocetkom avgusta. Samooplodna je sorta, prorodi kasno, a zatim obilno radja. Tolerantna je prema sarki, a nije ostljiva ni prema uzrocnicima gljivicnih bolesti. Plod je srednje krupan oko 70 g. Okruglasto izduzenog oblika. Pokozica je narandzasto-zute boje, sa suncane strane prekrivena rumenilom. Meso je narandzasto, cvrsto,socno, slatko nakiselog ukusa, dobrog kvaliteta, dobre transportabilnosti. Dobra je stona i industriska sorta u srbiji je druga sorta po zastupljenosti posle madjarske najbolje prosecan prinos na oglednoj parceli bolec-beograd 95,96,97,i 99 g.=57 ,3 kg po stablu spada u vrlo rodne sorte.
Madjarska najbolja
To je jedna od najrsprostranjenijih sorti kajsije u svetu kod nas je jedna od vodecih sorti. Cveta (podrucije beograda) pocetak 17.03 pun cvet 22.03 kraj 28.03 sazreva polovinom jula . Stablo je srednje bujno .rano pocinje da radja. Dobre je i redovne rodnosti. Otporna prema niskim temperaturama skromnih je zahteva prema zemljistu. Relativno je otporna prema bolestima i stetocinama. Pokazuje nesto vecu osetljivost prema moniliji. Plod je srednje krupan oko 50 g. Okruglastog oblika. Pokozica je narandzaste boje, pokrivena rumenilom sa suncane strane ploda. Meso je cvrsto , socno , slatko – nakisel , aromatisno odlicnog kvaliteta dobra je i kao stona sorta i kao industriska. prosecan prinos na oglednoj parceli bolec-beograd 95,96,97,i 99 g.=42,8 kg po stablu, rodna sorta.
Keckemetska ruza
Kod nas vrlo zastupljena sorta koristi se pretezno za industrisku preradu , sazreva sredinom jula kada i madjarska najbolja ,plod je sitan do srednje krupan oko 30g. Okruglastog oblika pokozica je tamnozute boje delimicno pokrivena crvenilom. Vrlo rodna sorta otporna prema niskim temperaturama i prolecnim mrazevima dosta otporna na bolesti i stetocine.
Stark early orange
Americka industrijska sorta sazreva u vreme madjarske najbolje plod je sitan do srednje krupan oko 30 g.
Kasno cveta a manje je osetljiva na sarku sljive od drugih sorti kajsija.
Cegledi bibor
Madjarska sorta nastala selkcijom . Sazreva u drugoj dekadi jula .stablo je bujno, siroko piramidalne krune . Vrlo je rodna sorta relativno je osetljiva prema poznim zimskim i ranim prolecnim mrazevima. Plod je krupan oko 60 g. Izduzeno ovalnog oblika i bocno spljostenog.plod je pogodan za stonu upotrebu kao i za preradu pre svega za kompote.plod je socan slatko nakiseo i po ukusu vrlo slicno madjarskoj najboljoj.
Cegledi orias
Sorta slicnih osobina kao i ceggledi bibor razlika je u nesto krupnijem plodu oko 70 g. Izrazito okruglasto ovalnog oblika.
Bergeron
Francuska je sorta nastala kao spontani sejanac sazreva u drugoj polovini jula, sedam do deset dana posle madjarske najbolje . Stablo je srednje bujno do bujno . Rano prorodi. Radja obillno i redovno. Cveta kasno . Samooplodna je sorta relativno otporna prema prolecnim mrazevima. Plod je srednje krupan do krupan, prosecne mase oko 50 g. Okruglastog oblika. Pokozica je osnovne narandzaste boje, sa intezivnom crvenom dopunskom sa suncane strane ploda. Meso je narandzasto, cvrsto, slatko -nakiselo i vrlo ukusno odlicnog kvaliteta, jezgra je slatka. Dobra stona i industrijska sorta.
Najveci neprijatelji/citaj bolesti/su monilija koja se pravovremenom zastitom lako resava i apopleksija koja jos uvek nije objasnjena dovoljno kao ni nacin borbe preporucuje se visoko kalemljenje na belosljivu na oko80cm
Vrlo bitan momenat je to dali zelis vise sorti sa razlicitim vremenom stizanja sto ce ti omoguciti duzi period sa zrelim plodovima na stolu ali ce ti otezati zastitu jer su fenofaze razvoja biljke razlicite a samim tim ces morati da posebno prskas svaku sortu /ili zajedno vise sorti ali koje imaju isto vreme cvatnje/
Sto se rakije tice najbolje su najkasnije sorte koje imaju najvise secera i vise aromatskih materija sto je najvaznije
mislim da je ovo dovoljno za pocetak
Ako imas jos pitanja izvoli
@zvonimir
Nije to pitanje samo dali te neko ferma ili ne
na forumu ima mozda manje ljudi koji mogu da ti odgovore ali evo ja cu pokusati
Kada je sorta u pitanju mozes ocekivati najmanje pomoci jer svaka ima neke svoje karakteristike i ti najbolje znas koja ti najvise odgovara evo jedan moj prijatelj je zasnivajuci zasad prosle godine pokupio po netu opise vaznijih sorti sa naseg podnevlja pa razmisli
Krupna rana
Poreklom je iz madjarske. Kod nas je u grupi vodecih sorti. Sazreva u drugoj polovini juna do pocetka jula. Stablo je srednje bujno. Rano pocinje da radja i vrlo je rodna. Otporna je prema niskim temperaturama a osetljiva prema prolecnim mrazevima. Nije posebno osetljiva prema bolestima i stetocinama . Plod je vrlo krupan 80-140 g.,okruglasto kupastog je oblika. Pokozica je narandzaste boje sa rumenilom sa suncane strane ploda .mesto je srednje cvrsto i socno kiselkasto slatkog ukusa i dobrog kvaliteta.
Novosadska 2 (NS-2)
Nastala 1985.godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Cveta dva do tri dana posle mađarske najbolje. Sazreva u drugoj polovini jula, oko nedelju dana posle mađarske najbolje. Plod je krupan do vrlo krupan (63-65g), okruglast, narandžaste boje pokožice, sa blagim crvenilom na sunčanoj strani. Meso je narandžasto, sočno, slatko-nakiselo, aromatično i lako se odvaja od koštice. Jezgra koštice je slatka. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. U prve četiri godine plodonošenja u oglednom zasadu dala je 2,7 puta veći prinos od mađarske najbolje. Zaslužuje pažnju zbog veličine ploda i velike rodnosti.ovo je izrazito industriska sorta pogodna za sve vrste prerade.
Novosadska 3, (NS-3)
Nastala je 1985. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Cveta srednje kasno, tri do pet dana posle mađarske najbolje. Sazreva kao i mađarska najbolja – polovinom jula. Plod je krupan (51-60g), izdužen, žuto-narandžaste boje pokožice, sa blagim rumenilom na sunčanoj strani. Meso je narandžasto, sočno, kiselkasto, aromatično, vrlo ukusno i lako se odvaja od koštice. Jezgra koštice je slatka. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Zaslužuje pažnju zbog veličine ploda i velike rodnosti . Dobra industriska sorta.
NS-4
Nastala je selekcijom iz prirodne populacije 1985. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Stablo je slabo do srednje bujno, okruglog do izduzeno-okruglog oblika, vrlo vitalno, radja umereno i stabilno. Rodi pretezno na mesovitim rodnim grancicama. Cveta kasno, 2 – 4 po nekim izvorima i 5-6 dana posle Ma|arske najbolje. Plod je krupan do vrlo krupan (oko 80 g),po nekim izvorima (72 – 75 g.) izduzeno-okruglog oblika, narandzaste boje pokozice, sa obilnim crvenilom veceg dela ploda , sto ga cini veoma atraktivnim. Meso je narandzasto, socno, nakiselo, vrlo ukusno, osvezavajuce e i lako se odvaja od kostice. Sadrzi oko 17% suvih materija i od svih novosadskih selekcija najvise kiseline (1,54 – 1,46%). Randman mezokarpa je oko 96%. Jezgra je slatka. Sazreva posle Madjarske najbolje.Zasluzuje paznju zbog vrlo krupnog i atraktivnog ploda i stabilne i redovne rodnosti.Veoma je cenjena kod proizvodjaca kajsije zbog izuzetno atraktivne pokrovne
boje ploda.i stabilne i redovne rodnosti.vrlo atraktivna stona sorta.
NS-6
Nastala je selekcijom iz prirodne populacije 1985. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Stablo je srednje bujno do bujno, kruna je okruglog do izduzeno-okruglog oblika, vitalno i vrlo obilno radja. Rodi pretezno na mesovitim rodnim grancicama. Cveta kasno, 2 – 4 dana posle Ma|arske najbolje. Sazreva od 15 – 20 jula. Plod je krupan do vrlo krupan (55-70 g.), okruglog oblika i malo spljosten sa strane, svetlo-narandzaste boje pokozice sa obilnim crvenilom na suncanoj strani. Meso je svetlo-narandzasto, cvrsto, socno, fine teksture, aromaticno i vrlo ukusno, lako se odvaja od kostice. Sadrzi oko 16% suvih materija. Randman mezokarpa je oko 95%. Jezgra je slatka. Sazreva posle Mađarske najbolje. Zasluzuje paznju zbog velike rodnosti, velicine ploda i vitalnosti drveta.
Novosadska kasnocvetna
Klon je izdvojen 1980. godine iz semena sorte Ambrozija u kolekcionom zasadu kajsije Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Prema nekim bioloskim osobinama znatno se razlikuje od izdvojene sorte i to u pozitivnom smislu. Stablo je srednje bujno do bujno i formira obrnuto kupastu krunu. Rodi na svim kategorijama rodnih grancica, ali pretezno na kratkim, koje se nalaze cak i na primarnim granama i produznici. Vrlo je rodna i pocinje da radja u trecoj godini, a osmogodisnja stabla daju prosecan prinos 35 – 65 kg plodova. Cveta kasno 3 – 4 dana posle Madjarske najbolje. Pocinje da cveta najranije 25.03 a cvetanje u Vojvodini zavrsava najkasnije 23. 04. Plod je srednje krupan do krupan (oko 56 g) jajastog oblika, pri vrhu malo spljosten . Pokozica je svetlo-narandzasta, sa malo rumenila na suncanoj strani Meso je cvrsto, bledo narandzasto, osvezavajuce sa blagom aromom. Sadrzi od 17 – 20% suvih materija. Randman mezokarpa je oko 93%. Kostica se lako odvaja od mesa, srednje je krupna, prosecne mase oko 3,8 g. Jezgra je slatka. Sazreva posle Madjarske najbolje. U kisnim godinama pred berbu plod napada monilija. Zbog velike rodnosti, kvaliteta ploda i vitalnosti drveta treba je sto intenzivnje siriti u proizvodnji.
Novosadska rodna.
Nastala je selekcijom iz prirodne populacije 1987. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Stablo je srednje bujno, sa okruglom do siroko okruglom krunom. Rodi preterano na mesovitim rodnim grancicama. Ima krte grane. Vrlo je rodna sorta i kad prerodidolazi do lomljenja grana, zbog cega rodnost treba regulisati rezidbom i proredjivanjem plodova. Cveta kasno, 2 – 4 dana posle Madjarske najbolje.oko 20 jula. Plod je srednje krupan do krupan (oko 66 g), izduzeno-okruglog oblika malo spljosten sa strane, svetlonarandzaste boje, sa rumenilom. Meso je narandzasto, aromaticno, vrlo ukusno i lako se odvaja od kostice. Ova sorta ima jednu manu da se vrhovi kostice lome. Ima visok procenat ukupnih secera (11,67%) i vitamina C (6,25 mg/100 g). Randman mezokarpa je oko 96%. Sazreva posle Madjarske najbolje. Zasluzuje paznju zbog velike rodnosti, krupnog i kvalitetnog ploda.
Vera
Priznata je za sortu 1995. godine. Cveta početkom aprila kao i mađarska najbolja. Sazreva od 8. do 21. jula. Plod je srednje krupan (58,7g), okruglast, žutonarandžaste boje pokožice, prekriven crvenilom oko 38%. Meso je narandžasto, čvrsto, fine konzistencije i lako se odvaja od koštice. Randman mesa je 94,6%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Sorta je relativno otporna prema na štetočine i na prouzrokovače bolesti. Stona i industriska sorta.
Biljana
Priznata je za sortu 1995. godine. Cveta početkom aprila kao i mađarska najbolja. Sazreva od 13. do 23. jula. Plod je srednje krupan (57,2g), eliptičan, žute boje pokožice, prekriven crvenilom oko 34,5%. Meso je narandžasto, čvrsto, fine konzistencije i lako se odvaja od koštice. Randman mesa je 94,5%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Sorta je otporna na štetočine i na prouzrokovače bolesti.
Aleksandar
Priznata je za sortu 1995. godine. Cveta početkom aprila kao i mađarska najbolja. Sazreva od 8. do 23. jula. Plod je srednje krupan (58,2g), okruglast, žutonarandžaste boje pokožice, prekriven rumenilom oko 40,0%. Meso je narandžasto, čvrsto, fine konzistencije i lako se odvaja od koštice. Randman mesa je 94,5%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Sorta je otporna prema na štetočine I na prouzrokovače bolesti.
Čacansko zlato
Iz generativne populacije domaće kajsije izdvojena klonskom selekcijom 1952. godine ,pronadjena je kao samonikli sejanac sazreva srednje pozno krajem druge dekade jula. Stablo je slabo do srednje bujno,rano prorodi a zatim radja redovno i obilato, veoma je osetljiva prema virusu sarke. Plod je srednje krupan, prosecne mase oko 50 g., okruglasto ovalnog oblika. Pokozica je narandzasta sa izrazenom dopunskom crvenom boje sa suncane strane ploda. Meso je narandzasto, slatko-nakiselog ukusa, odlicnog kvaliteta. Plod je dobre transportabilnosti. Jezgra je slatka. Pogodna je za potrosnju u svezem stanju, kao stona sorta i za sve vidove industrijske proizvodnje.
Čačanska pljosnata
Stvorena je 1952. godine jednostrukom hibridizacijom sorti domaće samonikle kajsije i madjarske najbolje. Za sortu je priznata 1975. godine. Sazreva krajem jula.
Roksana
Poreklom je iz avganistana a u bugarskoj je posle ispitivanja dobila ime cveta srednje rano. cveta (podrucije beograda) pocetak 23.03 pun cvet 28.03. kraj 04.04 . osetljiva je prema prolecnim mrazevima.
sazreva kasno – krajem jula pocetkom avgusta. Samooplodna je sorta, prorodi kasno, a zatim obilno radja. Tolerantna je prema sarki, a nije ostljiva ni prema uzrocnicima gljivicnih bolesti. Plod je srednje krupan oko 70 g. Okruglasto izduzenog oblika. Pokozica je narandzasto-zute boje, sa suncane strane prekrivena rumenilom. Meso je narandzasto, cvrsto,socno, slatko nakiselog ukusa, dobrog kvaliteta, dobre transportabilnosti. Dobra je stona i industriska sorta u srbiji je druga sorta po zastupljenosti posle madjarske najbolje prosecan prinos na oglednoj parceli bolec-beograd 95,96,97,i 99 g.=57 ,3 kg po stablu spada u vrlo rodne sorte.
Madjarska najbolja
To je jedna od najrsprostranjenijih sorti kajsije u svetu kod nas je jedna od vodecih sorti. Cveta (podrucije beograda) pocetak 17.03 pun cvet 22.03 kraj 28.03 sazreva polovinom jula . Stablo je srednje bujno .rano pocinje da radja. Dobre je i redovne rodnosti. Otporna prema niskim temperaturama skromnih je zahteva prema zemljistu. Relativno je otporna prema bolestima i stetocinama. Pokazuje nesto vecu osetljivost prema moniliji. Plod je srednje krupan oko 50 g. Okruglastog oblika. Pokozica je narandzaste boje, pokrivena rumenilom sa suncane strane ploda. Meso je cvrsto , socno , slatko – nakisel , aromatisno odlicnog kvaliteta dobra je i kao stona sorta i kao industriska. prosecan prinos na oglednoj parceli bolec-beograd 95,96,97,i 99 g.=42,8 kg po stablu, rodna sorta.
Keckemetska ruza
Kod nas vrlo zastupljena sorta koristi se pretezno za industrisku preradu , sazreva sredinom jula kada i madjarska najbolja ,plod je sitan do srednje krupan oko 30g. Okruglastog oblika pokozica je tamnozute boje delimicno pokrivena crvenilom. Vrlo rodna sorta otporna prema niskim temperaturama i prolecnim mrazevima dosta otporna na bolesti i stetocine.
Stark early orange
Americka industrijska sorta sazreva u vreme madjarske najbolje plod je sitan do srednje krupan oko 30 g.
Kasno cveta a manje je osetljiva na sarku sljive od drugih sorti kajsija.
Cegledi bibor
Madjarska sorta nastala selkcijom . Sazreva u drugoj dekadi jula .stablo je bujno, siroko piramidalne krune . Vrlo je rodna sorta relativno je osetljiva prema poznim zimskim i ranim prolecnim mrazevima. Plod je krupan oko 60 g. Izduzeno ovalnog oblika i bocno spljostenog.plod je pogodan za stonu upotrebu kao i za preradu pre svega za kompote.plod je socan slatko nakiseo i po ukusu vrlo slicno madjarskoj najboljoj.
Cegledi orias
Sorta slicnih osobina kao i ceggledi bibor razlika je u nesto krupnijem plodu oko 70 g. Izrazito okruglasto ovalnog oblika.
Bergeron
Francuska je sorta nastala kao spontani sejanac sazreva u drugoj polovini jula, sedam do deset dana posle madjarske najbolje . Stablo je srednje bujno do bujno . Rano prorodi. Radja obillno i redovno. Cveta kasno . Samooplodna je sorta relativno otporna prema prolecnim mrazevima. Plod je srednje krupan do krupan, prosecne mase oko 50 g. Okruglastog oblika. Pokozica je osnovne narandzaste boje, sa intezivnom crvenom dopunskom sa suncane strane ploda. Meso je narandzasto, cvrsto, slatko -nakiselo i vrlo ukusno odlicnog kvaliteta, jezgra je slatka. Dobra stona i industrijska sorta.
Najveci neprijatelji/citaj bolesti/su monilija koja se pravovremenom zastitom lako resava i apopleksija koja jos uvek nije objasnjena dovoljno kao ni nacin borbe preporucuje se visoko kalemljenje na belosljivu na oko80cm
Vrlo bitan momenat je to dali zelis vise sorti sa razlicitim vremenom stizanja sto ce ti omoguciti duzi period sa zrelim plodovima na stolu ali ce ti otezati zastitu jer su fenofaze razvoja biljke razlicite a samim tim ces morati da posebno prskas svaku sortu /ili zajedno vise sorti ali koje imaju isto vreme cvatnje/
Sto se rakije tice najbolje su najkasnije sorte koje imaju najvise secera i vise aromatskih materija sto je najvaznije
mislim da je ovo dovoljno za pocetak
Ako imas jos pitanja izvoli
Odg: KAKO POČETI SA VOĆNJAKOM KAJSIJA
Kicca hvala ti puno na iscrpnim podacima i trudu da sve ovo napišeš a na meni je da se odlučim koju ću sortu izabrati.Ja sam pričao sa dosta ljudi koji imaju zasade kajsija i svake godine dođe do sušenja pokojeg stabla.Dali je u pitanju Monilija i dali imaš neka iskustva ili saznanja o nekoj preventivi.
Kicca hvala ti puno na iscrpnim podacima i trudu da sve ovo napišeš a na meni je da se odlučim koju ću sortu izabrati.Ja sam pričao sa dosta ljudi koji imaju zasade kajsija i svake godine dođe do sušenja pokojeg stabla.Dali je u pitanju Monilija i dali imaš neka iskustva ili saznanja o nekoj preventivi.
kicca
Član
Odg: KAKO POČETI SA VOĆNJAKOM KAJSIJA
Nije monilija radi se o Apopleksiji kajsije nesto kao konacni pad imuniteta i umiranje realno niko sa sigurnoscu nije utvrdio sta je izaziva mada monilija zna da rasturi biljku ali ako pravilno stitis nema problema.Gledaj da izbegnes Madjarsku najbolju na njoj se apopleksija najcesce desava i potrudi se da nadjes sadnice gde je podloga belosljiva iskustva vocara kazu da je ova podloga takodje smanjila procenat stradalih stabala dobrom negom takodje dobijas zdrava stabla koja su naravno otpornija na sve sto moze da ih snadje
Nije monilija radi se o Apopleksiji kajsije nesto kao konacni pad imuniteta i umiranje realno niko sa sigurnoscu nije utvrdio sta je izaziva mada monilija zna da rasturi biljku ali ako pravilno stitis nema problema.Gledaj da izbegnes Madjarsku najbolju na njoj se apopleksija najcesce desava i potrudi se da nadjes sadnice gde je podloga belosljiva iskustva vocara kazu da je ova podloga takodje smanjila procenat stradalih stabala dobrom negom takodje dobijas zdrava stabla koja su naravno otpornija na sve sto moze da ih snadje
Odg: KAKO POČETI SA VOĆNJAKOM KAJSIJA
Kicca,dali imaš neki protokol o pravilnoj zaštiti kajsija,ako imaš molio bih te da mi napieš.Ja sam se "zakacio" za tebe jer imam utisak da hoćeš da mi daš savete,a meni su oni dragoceni jer još nemam iskustva sa time a nevolim da radim ofrlje.
Kicca,dali imaš neki protokol o pravilnoj zaštiti kajsija,ako imaš molio bih te da mi napieš.Ja sam se "zakacio" za tebe jer imam utisak da hoćeš da mi daš savete,a meni su oni dragoceni jer još nemam iskustva sa time a nevolim da radim ofrlje.
kicca
Član
Odg: KAKO POČETI SA VOĆNJAKOM KAJSIJA
Nazalost nemam tako nesto ali ti nije bas toliko ni potrebno bar mislim da nije jednostavno pred sezonu malo na netu pregledas savete,malo promotivne planove zastite proizvodjaca ovih sredstava i to je to napominjem da ces u prvoj godini imati minimalnu zastitu samo lisne mase i stabla jer plodova nece biti a prava zastita dolazi tek sa plodonosenjem tako da imas vremena za to vecina ponudjenih sredstava na trzistu uspesno zavrsava posao ako se upotrebi na vreme i pravilno
Nazalost nemam tako nesto ali ti nije bas toliko ni potrebno bar mislim da nije jednostavno pred sezonu malo na netu pregledas savete,malo promotivne planove zastite proizvodjaca ovih sredstava i to je to napominjem da ces u prvoj godini imati minimalnu zastitu samo lisne mase i stabla jer plodova nece biti a prava zastita dolazi tek sa plodonosenjem tako da imas vremena za to vecina ponudjenih sredstava na trzistu uspesno zavrsava posao ako se upotrebi na vreme i pravilno
Odg: KAKO POČETI SA VOĆNJAKOM KAJSIJA
@zvonimir
Kao što si video, kicca je napisao karakteristike velikog broja sorti kajsije. Sve su one dobre na svoj način, razlikuju se po vremenu dozrevanja, krupnoći ploda, boji pokožice ploda, bujnosti i još ponekim karakteristikama.
Ipak, ja mogu da ti predložim neke. To su pre svega NS selekcije, NS-4, NS-6, NS-kasnocvetna i NS rodna. Trenutno, na našim prostorima to su vodeće sorte, pored naravno, Mađarske najbolje.
A što se tiče apopleksije, tačno je da se ne zna ravi uzrok pojave ove nedaće, al se smatra da zasadi koji se navodnjavaju mnogo manje stradaju od iste. Naime, tu zapravo dolazi do začepljenja sprovodnih snopića kada je količina vode u zemljištu mala. Pri povećanju količine pristupačne vode, usvajanje iste je mnogo dinamičnije i nema bojazni da će se značajni broj stabala osušiti. Samim tim i prinos je veći i kvalitetniji.
@tortilja
To rastojanje za kajsiju je malo, sadi 4m u redu, 5m između redova. Tad nećeš imati problema sa manjkom prostora.
@zvonimir
Kao što si video, kicca je napisao karakteristike velikog broja sorti kajsije. Sve su one dobre na svoj način, razlikuju se po vremenu dozrevanja, krupnoći ploda, boji pokožice ploda, bujnosti i još ponekim karakteristikama.
Ipak, ja mogu da ti predložim neke. To su pre svega NS selekcije, NS-4, NS-6, NS-kasnocvetna i NS rodna. Trenutno, na našim prostorima to su vodeće sorte, pored naravno, Mađarske najbolje.
A što se tiče apopleksije, tačno je da se ne zna ravi uzrok pojave ove nedaće, al se smatra da zasadi koji se navodnjavaju mnogo manje stradaju od iste. Naime, tu zapravo dolazi do začepljenja sprovodnih snopića kada je količina vode u zemljištu mala. Pri povećanju količine pristupačne vode, usvajanje iste je mnogo dinamičnije i nema bojazni da će se značajni broj stabala osušiti. Samim tim i prinos je veći i kvalitetniji.
@tortilja
To rastojanje za kajsiju je malo, sadi 4m u redu, 5m između redova. Tad nećeš imati problema sa manjkom prostora.
Kompaj
Član
Odg: KAKO POČETI SA VOĆNJAKOM KAJSIJA
Imam mali voćnjak sa kajsijama NS rodna (45 kom.) i sadio sam ih na rastojanju 4 x 4 m.
Obrađujem ga motokultivatorom IMT 506 i mislim da nisam pogrešio
Imam mali voćnjak sa kajsijama NS rodna (45 kom.) i sadio sam ih na rastojanju 4 x 4 m.
Obrađujem ga motokultivatorom IMT 506 i mislim da nisam pogrešio
Odg: KAKO POČETI SA VOĆNJAKOM KAJSIJA
Ako ti tako kažeš, onda nisi. Inače NS rodna ima prirodnu tendenciju da sama formira piramidalnu krunu, za koju su potrebna nešto manja rastojanja. Inače, 4m u redu je sasvim dovoljan razmak, a s obzirom da imaš motokultivator, onda ti nije problem da prođeš između redova.
Ako ti tako kažeš, onda nisi. Inače NS rodna ima prirodnu tendenciju da sama formira piramidalnu krunu, za koju su potrebna nešto manja rastojanja. Inače, 4m u redu je sasvim dovoljan razmak, a s obzirom da imaš motokultivator, onda ti nije problem da prođeš između redova.
Kompaj
Član
Odg: KAKO POČETI SA VOĆNJAKOM KAJSIJA
Možda sa razmacima nisam pogrešio ali sam sa orezivanjem za...brljao k'o niko
Čekao jednog da mi dođe orezati, čekao... i nisam dočekao
Sad imam ovo
Ljudi šta mi je činiti?
Dal' da porežem na 2/3 dužine kao da se ništa nije desilo ili nekako drugačije?
Možda sa razmacima nisam pogrešio ali sam sa orezivanjem za...brljao k'o niko
Čekao jednog da mi dođe orezati, čekao... i nisam dočekao
Sad imam ovo
Ljudi šta mi je činiti?
Dal' da porežem na 2/3 dužine kao da se ništa nije desilo ili nekako drugačije?
Odg: KAKO POČETI SA VOĆNJAKOM KAJSIJA
Kruna ne izgleda loše, oblik krune. Samo su ti grane prebujne, sa previše vertikalnim pravcem rasta. To zapravo i dovodi do većeg bujanja. Vidi, uradi neku mešovitu rezidbu. Nešto izbaci do osnove, šta eventualno zagušuje krunu, raste popreko. Prekraćivanjem ćeš podstaći bočno bujanje, tj. trebalo bi da dobiješ nešto više manjeg porasta na kom će se razviti mladi rodni elementi. Nemoj sve prekraćivati, nešto od tih grana vrati do grane manje bujnosti, tamo gde imaš mogućnosti za to. I gledaj da to bude izvod na neku granu koja će rasti ka spoljnjem delu krune. Ne znam sad koliko sam bio jasan, al ako ti nije jasno nešto slobodno pitaj, objasniću ti.
Kruna ne izgleda loše, oblik krune. Samo su ti grane prebujne, sa previše vertikalnim pravcem rasta. To zapravo i dovodi do većeg bujanja. Vidi, uradi neku mešovitu rezidbu. Nešto izbaci do osnove, šta eventualno zagušuje krunu, raste popreko. Prekraćivanjem ćeš podstaći bočno bujanje, tj. trebalo bi da dobiješ nešto više manjeg porasta na kom će se razviti mladi rodni elementi. Nemoj sve prekraćivati, nešto od tih grana vrati do grane manje bujnosti, tamo gde imaš mogućnosti za to. I gledaj da to bude izvod na neku granu koja će rasti ka spoljnjem delu krune. Ne znam sad koliko sam bio jasan, al ako ti nije jasno nešto slobodno pitaj, objasniću ti.
Kompaj
Član
Odg: KAKO POČETI SA VOĆNJAKOM KAJSIJA
Hvala Ti, mislim da sam razumeo
Kad dođe vreme rezidbe uradiću probni primerak pa ću postaviti fotografiju orezannog drveta na ocenu
Hvala Ti, mislim da sam razumeo
Kad dođe vreme rezidbe uradiću probni primerak pa ću postaviti fotografiju orezannog drveta na ocenu
Odg: KAKO POČETI SA VOĆNJAKOM KAJSIJA
Za početak ćeš svoje sadnice prekratiti na 100-120 cm iznad zemlje i ostaviti tako da krene. U toku vegetacije neguj 3-4 mladara, lepo raspoređena oko produžnice. Oni će ti poslužiti za formiranje prvog sprata. NS rodna mislim da ima prirodnu tendenciju da formira piramidalnu krunu. Po potrebi, mladare koje neguješ savij, da budu 60-65 stepeni u odnosu na produžnicu. Takođe, bitna ti je redovna zaštita, i to je to!
Za početak ćeš svoje sadnice prekratiti na 100-120 cm iznad zemlje i ostaviti tako da krene. U toku vegetacije neguj 3-4 mladara, lepo raspoređena oko produžnice. Oni će ti poslužiti za formiranje prvog sprata. NS rodna mislim da ima prirodnu tendenciju da formira piramidalnu krunu. Po potrebi, mladare koje neguješ savij, da budu 60-65 stepeni u odnosu na produžnicu. Takođe, bitna ti je redovna zaštita, i to je to!
