Plasman kruske

[predrag.l]

@Njoko u pravu si za Conferans, po meni je to jedina sorta koja po ukusu i aromi može da priđe Vilji. Još ako se dobro čuva u hladnjači onda je extra. Ali proletos kad smo podizali zasad, čovek od koga smo uzimali sadni materijal je nije imao.
Santa je po meni sorta sa totalno bezličnim ukusom ploda i nismo je ni sadili. A provereno daje i malo rakije loše arome. Jedne godine prerodi pa bude sitna a sledeće jako slabo rodi. Butira je po meni takođe dobra sorta, a Abete je najbolja za hladnjaču.
@Shale mi smo blizu geografski ali se kod nas Vilja letos prodavala za 30-35 din za rakiju, na kvantašu su je ljudi prodavali za 50 - 60 din prvu klasu. Tako da mi deluje neverovatno da su rusi kod vas plaćali samo 35 din (predpostavljam prvu klasu, pošto njih samo to zanima). Koja je logika da je klasiraš za ruse ako za iste pare možeš da je prodaš đuture za rakiju.

 

[Shale]

Pa pravo da ti kažem, neznam... Burazer i taj moj prijatelj su bili u jednoj od hladnjača u Slankamenu, po neke pare za jabuke, i onda su pričali sa neka 2 momka, koji su im to rekli, napominjem to su mi oni rekli, ja ću morati da popričam malo s njim od nedelje kad dođem u selo... Meni svi kažu da bar 50% sadim vilje, ali nemam razloga da neverujem ovim momcima... Još su rekl da su kupovali oni vilju i izvozili je za ruse i da su se jako napatili s njom , jer je ona specifična i za čuvanje i za branje...

Pošto ja nemam hladnjaču, a imam mogućnost da preko njih prodam sve, verovatno ću saditi nešto drugo osim vilje, tj nisu oni rekli da se nesadi, nego da je što manje sadimo, a pošto će to voćnjak biti od 3,5 ha, nećemo više od tri sorte da sadimo...

 

[njoko]

Ma sve je to OK alo gledajte još jednu stvar,Vi za par godina idete u EU a onda idu druga pravila bilo to za pečenje rakije bilo to za otkupe sve se mijenja ne sadite voćnjak za 2-5 godina nego 20-20 godina.
pravila koje nam je nametnuo su toliko rigorozna i sve mora po PS-u,primjer kod nas je sada aktualno legalizacija bunara nema vode zabadava,a to je samo jedan od 100 prijašnjih zakona i nameta.
Treba gledati u budućnost, Vilja je kod nas otkupljivana oko 0,5 eura po kg extra 1 klasa a za rakiju i sokove 1-2 kn,samo primjer.

 

[Shale]

A pošto su išle ove druge sorte, npr. Burita, Santa Marija i Abate fetel? I koja kruška generalno kod vas ima najveću potražnju?

 

[Комадара]

Колико ја видим читајући по мрежи, виљамовка је у Европи просјечна крушка, а у неким случајевима и испод просјека.

 

[predrag.l]

U čoveče, ispadne da ćemo mi ići u Evropu da kupujemo krušku za rakiju. Kod vas 1-2 kn što je 14-28 din ako sam dobro izračunao, a kod nas 30-35 din vilja za rakiju. Cena prve klase je tu negde kao kod nas 50-60 din.

 

[kanački]

pa i jedan nas kolega je pisao da ove godine nije mogao da proda vilju za 12-20din , a ovih 0.5eura koja je cena kod komsija je otprilike cena kod nas za prvu klasu , znaci ko se kako snadje ili sta je vec..
i ja bih voleo da cujem sta se od sorti trazi , kako se krecu cene i kod nas i u komsiluku..
u jednom od nasih vecih lanaca marketa u ponudi imaju skoro sve sorte zastupljene kod nas , junsku ,ranu , pakams, vilju , konferens, abatu ... njima je tesko direktno prodati , ali cu pokusati preko njihovih dobavljaca da saznam bar cene i koje kolicine u zavisnosti od sorte uzimaju..

 

[Liskovac]

Kruske u Srbiji generalno nema dovoljno, a poseban je problem sto je nema u kontinuitetu tokom nekog duzeg perioda i sto ima dosta razlicitih sorti a malo kolicina, pa trgovci potezu za uvozom. Sto se tice sortimenta, kod nas je Vilijamovka jos uvek prilicno popularna, ali u osnovi potrosnja kruske je znatno slabija u odnosu na npr. jabuku, pa treba ocekivati da i ostale sorte dobijaju na znacaju. Sto se tice izvoza, sve zavisi na koje trziste izvozite i kakve su zelje tamosnjih kupaca.

Pa pravo da ti kažem, neznam... Burazer i taj moj prijatelj su bili u jednoj od hladnjača u Slankamenu, po neke pare za jabuke, i onda su pričali sa neka 2 momka, koji su im to rekli, napominjem to su mi oni rekli, ja ću morati da popričam malo s njim od nedelje kad dođem u selo... Meni svi kažu da bar 50% sadim vilje, ali nemam razloga da neverujem ovim momcima... Još su rekl da su kupovali oni vilju i izvozili je za ruse i da su se jako napatili s njom , jer je ona specifična i za čuvanje i za branje...

Pošto ja nemam hladnjaču, a imam mogućnost da preko njih prodam sve, verovatno ću saditi nešto drugo osim vilje, tj nisu oni rekli da se nesadi, nego da je što manje sadimo, a pošto će to voćnjak biti od 3,5 ha, nećemo više od tri sorte da sadimo..

@Shale Najbitnije je ne zaletati se prilikom podizanja zasada i ne preterivati sa brojem sorti kako ne bi usitnjavao kolicine. Ukoliko vec planiras da ulozis novce u podizanje vocnjaka, preporucujem ti da iskoristis vreme do tad da dobro razmislis sta zelis i gde bi plasirao robu i probaj da sakupis sto vise informacija o tim trzistima i zahtevima. Zatim se na osnovu toga odluci za sortiment itd. Ipak, vodi racuna da vocnjak treba da ti radja 15-20 godina. Zato i ne mislim da treba da se odlucis za bilo sta na osnovu necega sto su ti rekla neka dva momka koji rade otkup.

Inace, u sleper bi trebalo da stane oko 18-20 t neto bez ambalaze. Kolicina zavisi od ambalaze i dozvoljenog osovinskog opterecenja kamiona.

U Srbiji je nazalost, veci deo vocnjaka (osim ovih novopodignutih) u relativno losem stanju sa manjim prinosima nego u zemljama koje su nam konkurenti u izvozu (Poljska, Italija...) i velikim ucescem robe koja nije u I klasi kvaliteta. Ovo dovodi do toga da je cena kostanja voca visoka pa gubimo trku sa njima. Narocito u godinama kada svuda dobro rodi. A iskreno, ukoliko radite voce za trziste, sve kolicine koje na kraju zavrse u preradi (industrija) treba gledati kao gubitak i treba teziti da sto veci procenat plodova bude u I klasi.

 

[Shale]

Zato i ne mislim da treba da se odlucis za bilo sta na osnovu necega sto su ti rekla neka dva momka koji rade otkup.

Druže citirao sam ovaj deo tvog posta, jer misli da se nisam dobro izrazio, kada sam rekao neka dva momka. Oni su obojica zapošljeni u jednoj od hladnjača u Novom Slankamenu, jedan je po struci voćar a drugi agrekonomista, i bave se izvozom svog voća za rusiju... Po što su mi oni rekli da sadim što manje viljamovke, jer rusima nije atraktivna, to može samo dobro da mi posluzi u razmišljanju.

 

[Liskovac]

Burazer i taj moj prijatelj su bili u jednoj od hladnjača u Slankamenu, po neke pare za jabuke, i onda su pričali sa neka 2 momka, koji su im to rekli,

Ja sam iskoristio istu kovanicu kao i ti . Nisam mislio nista lose nego samo cesto vidim da ljudi povedeni savetima nekolio ljudi krenu u neki biznis a da pre toga dobro ne razmisle. A kao sto i sam znas, ulaganje u vocnjak je veliko a i ako pogresis zakopao si se za duze vreme. Ako ti imas poverenja u te ljude i ako smatras da mozes na njih da se oslonis sto se tice informacija, onda je sasvim u redu da ih poslusas. Medjutim, veruj mi mnogo, puta sam video da ljudi uloze u proizvodnju, a na kraju ostanu kratkih rukava jer su verovali drugima. Pazi, njih dvojica ce tu prodaju raditi mozda jos pedeset godina a mozda ce prestati vec sledece, a tebi vocnjak ostaje.
Svakako, slazem se sa tobom da to sto su ti rekli treba da ti bude smernica za razmisljanje ukoliko ti je Rusko trziste interesantno.
Moj ti je savet da dobro razmislis o plasmanu i da pokusas da saznas sto vise o razlicitim trzistima pa da tek onda donosis odluku. Takodje, gledaj da se ne vezujes samo za jednog kupca i jedno trziste kako bi izbegao ucene ili ne daj boze velike gubitke usled nekih poremecaja na trzistu. Ja bih se, u ovom trenutku orijentisao na domace trziste i uporedo sa tim radio na izvozu. Narocito jer u pocetku neces imati neki veliki rod pa ne verujem da ce ti predstavljati problem da ga plasiras i u Srbiji.

Kruska je, pored jabuke, jedna od najznacajnijih kontinentalnih vrsta, pa generalno postoji interesovanje i u drugim zemljama. U pocetku ces izvoz morati da radis preko posrednika, ali bi vremenom trebalo da pokusas da dodjes do direktnog kontakta sa kupcima preko. Ukoliko poznajes jezik i snalazis se na internetu ne kosta te nista da probas. Zahteva dosta posla, ali razliku u zaradi zadrzavas ti.

Cini mi se da si napomenuo da nemas hladnjacu, sto ti svakako moze predstavljati problem, mada uvek mozes iznajmiti komoru u nekoj hladnjaci. Inace, i ozbiljni kupci u rusiji sve vise traze pothladjenu robu, a takodje rusko trziste iz godine u godinu podize standarde kvaliteta pa treba ocekivati i promene u tom pogledu. U vom trenutku to ti je sve sareno, sto se tice zahteva prema kvalitetu, penala za kvalitet nakon isporuke itd. i bukvalno zavisi od sezone i od kupca. Sa druge strane, imas i kupce iz Rusije i bivsih ruskih republika koji kupuju robu za njihove kvantase ili dalju preprodaju ali sa takvim ljudima nikada nisi nacisto sto se tice kolicina, cena, placanja pa i kvaliteta (iako oni po pravilu imaju labavije kriterijume) ali oni uglavnom kupe robu, plate kesom i to je to.

Prosto, od toga gde zelis i kome da prodajes robu zavisi i kako bi trebalo da koncipiras proizvodnju, jer razlicita trzista imaju razlicite zahteve prema sortimentu, kvalitetu, krupnoci itd. plodova.

 

[njoko]

Genealno gledajući uzgojom i prodajom voća se bavim 10 godina,sve je bilo OK do ulaska u EU i prodaja i općenito voćarenje,ako si imao višak ispekao si rakiju i to prodao a sada je to kazneno dijelo,smiješ samo za tvoje potrebe do 50 litara i to moraš prijaviti carini da si ispekao i na to platit a ako imaš viška trošarine su toliko velike da se neisplati taj ztakon je donešen iz EU-a
Sve je fiskalizirano ja svoj proizvod prodajem i ne moram u fiskalizaciju ali nesmijem prodavat nešto što nije u upisniku,ili primjer sok i pekmez to moraš odmah u dađbine i porez.
Sve se poremetili uvoze sve i svašeta iz EU-a nema carina i kontrola.
Samo me spašava ove godine što imam hladnjaču pa sada ljetne sorte kruške conference avranuška društvenka su najtraženije i najcjenjenije jer takvih niti nema u trg. lancima.

 

[marceta.b.]

I ja se malo interesujem za krušku i uglavnom nailazim na takve inf. da je viljamovka kruška koja se teško čuva u hladnjačama zato je rusi i izbegavaju,e sad dali je tako ili ne ??? Ali je bito da ko sad podiže novi zasad kruške obrati pažnju na to koliko je sorta dobra za čuvanje u hladnjači, ovih dana je kruška u "Rodi" 114din a to je valda cilj svakog voćara da makar deo robe sačuva koji mesec i proda po ok ceni.

 

[YT1RDI]

ovih dana je kruška u "Rodi" 114din a to je valda cilj svakog voćara da makar deo robe sačuva koji mesec i proda po ok ceni.

Ове године у Ритопеку су откупљивачи плаћали у кешу ране сорте 90-100 Дин. Задња хладњача је кренула за Русију 01.07. тако да сам ја са Санта Маријом и Виљамовком мого да се усликам (што сам и урадио па сам слике окачио и продајем крушкар). Уколико би се одлучио за нов засад крушке то би била само Јунска лепотица и Моретинијева рана (или нека још тако рана сорта). Једна је прича шта се нама свиђа а друга шта доноси готовину са што мање улагања.

 

[bane30]

E meni je ova prica porazavajuca, mada trebao si postaviti oglas na forum prodao bi sigurno. Inace samo da pohvalim sto je ova tema zivnula posle par godina jer mi deluje jako bitna.

Pitanje za Njoko, ima li nekih prednosti od te Eu? Meni se nesta cini da nema koliko vidim, ne mislim uopsteno nego o ovome o cemu pricamo.

 

[rade.antic]

pitanje je samo
kako se koje sorte izdrzavaju odnosno koliko trebaju da se prskaju kakva im je rodnost culiste verovatno za kruskinu buvu da li svaku sortu napadaju isto ja mislim da ne pa ipak treba razmisliti i malo se raspitati o tome kruska za izvoz mora biti cista kao staklo u suprotnom sledi bacanje svih tih ranih sorti pocevsi od trodonke ,karmena,lepotice itd. naravno osim viljamovke

 

[Liskovac]

Genealno gledajući uzgojom i prodajom voća se bavim 10 godina,sve je bilo OK do ulaska u EU i prodaja i općenito voćarenje,ako si imao višak ispekao si rakiju i to prodao a sada je to kazneno dijelo,smiješ samo za tvoje potrebe do 50 litara i to moraš prijaviti carini da si ispekao i na to platit a ako imaš viška trošarine su toliko velike da se neisplati taj ztakon je donešen iz EU-a
Sve je fiskalizirano ja svoj proizvod prodajem i ne moram u fiskalizaciju ali nesmijem prodavat nešto što nije u upisniku,ili primjer sok i pekmez to moraš odmah u dađbine i porez.
Sve se poremetili uvoze sve i svašeta iz EU-a nema carina i kontrola.

Ja se ne bih slozio sa ovim jer mislim da bi trziste prehrambenih proizvoda ukljucujuci i voce i povrce i preradjevine od njih trebalo maksimalno urediti, pri tome uopste nije bitno ko ce ga uredjivati da li EU ili nase drzave. Naprosto, suvise je zloupotreba i losih stvari u proizvodnji hrane, a mi u ovom trenutku imamo krajnje nekontrolisanu situaciju po pitanju kvaliteta, prometa, cena itd. A ustvari, neuredjenost zapravo steti svima, kako proizvodjacima tako i kupcima. Sa jedne strane proizvodjaci nemaju nikakvu sigurnost u vezi sa plasmanom i cenom niti garancije oko naplate. Istovremeno tu je i pitanje nelojalne konkurencije onih koji nece da brinu o npr. karencama nego im je bitno da zarade sto vise, a onda oni koji rade posteno nastradaju jer je njihova proizvodnja skuplja. Da ne pricam o zdravstvenoj bezbednosti i problemima nakupaca koji nemaju nikakvih troskova a zaradjuju jako puno dok proizvodjaci ostaju kratkih rukava. Sa druge strane, u ovakvoj situaciji kupci cesto budu izlozeni previsokim cenama usled poremecaja na trzistima, ili nestasicama. Zbog svega toga ja jesam za uredjivanje i stroziju kontrolu proizvodnje i prometa voca i povrca.

Sto se tice kruske, ja sam nasao podataka da se Vilijamovka moze cuvati u kontrolisanoj atmosferi 5-6 meseci a parametri su -1 stepen celzijusov, rvv 92-95 %, CO2 3-4 %, O2 2-3 %. Samim tim cini se da bi cak i ova sorta mogla da bude interesanta za cuvanje. Problem je sto se kruska u Srbiji gotovo i ne cuva osim u nekim minornim kolicinama. Generalno, osim jabuke mi i nemamo drugog voca koje cuvamo.

 

[kanački]

pitanje za komsije iz evropske unije , da li je poskupela cena rakije od kad su uvedeni zakoni o zabrani proizvodnje ?

 

[njoko]

E meni je ova prica porazavajuca, mada trebao si postaviti oglas na forum prodao bi sigurno. Inace samo da pohvalim sto je ova tema zivnula posle par godina jer mi deluje jako bitna.

Pitanje za Njoko, ima li nekih prednosti od te Eu? Meni se nesta cini da nema koliko vidim, ne mislim uopsteno nego o ovome o cemu pricamo.

Za malog proizvođača ništa dobro,jedino da iamte preko 10 hektara onda je malo drugačije.
Sve se svodi na principu da EU ima id prije velike dobavljače primjer jabuka kojima mi našom cijenom ni proizvodnjom ne možemo konkurirati.
Kruške u EU baš i nema traži se ali morate imati i velike količine,vilijamovku oni koriste samo za preradu jako malo u konzumnom stanju dok je u zemljama bivše YU ona jedna od najcjenjenijih sorti.
Svaka ljetna kruška može se čuvati do 4-5mj u običnoj hladnjači a u ULO i 6-7mj tako i Viljiamovka,ipak je to za mene dosta dobra kruška i ostat će na ovom podneblju ali moramo ići na dr koje kupci i žele vidjet i okusit.

 

[bane30]

Koliko sam shvatio conferans trazi vise vlage i vecu nadmorsku visinu tako da je i to ogranicavajuci faktor!

 

[Liskovac]

Za malog proizvođača ništa dobro,jedino da iamte preko 10 hektara onda je malo drugačije.
Sve se svodi na principu da EU ima id prije velike dobavljače primjer jabuka kojima mi našom cijenom ni proizvodnjom ne možemo konkurirati.

Naravno da je lakse ako se ima veca povrsina pod vocnjakom zbog smanjenja troskova proizvodnje i bolje iskoriscenja mehanizacije itd. Takodje, ako ste veliki proizvodjac bolje se pozicionirate na trzistu, ali velicina ima i svoje mane kao npr. manja fleksibilnost i veca osetljivost na poremecaje na trzistu. Ono sto meni pada u oci ovde u Srbiji, generalno u celokupnoj proizvodnji voca i povra je preveliko ucesce proizvoda koji ne ispunjavaju zahteve I klase, gde dosta odlazi u industriju sto dodatno povecava cenu kostanja i smanjuje konkurentnost. Po meni, ako neko zeli da se ozbiljno bavi poljoprivredom za trziste, mora da dovede svoju proizvodnju do nivoa gde ce mu ucesce I klase biti 80 i vise procenata od ukupnog prinosa, a ucesce industrije samo nekoliko procenata. Sa druge strane, kada je velicina poseda u pitanju, generalno na ovim nasim prostorima karakteristicna su relativno mala gazdinstva ali u tom slucaju bi resenje bilo udruzivanje. Imao sam prilike da pre nekoliko godina posetim severnu Italiju i nekoliko najvecih kooperacija u proizvodnji voca i povrca. I tamo npr. u Juznom Tirolu imaju zadrugu gde vecina proizvodjaca (jabuka je u pitanju) ima male posede (do20-ak ha i manje) ali su organizovani u odlicnu zadrugu koja je vlasnik moderne ULO hladnjace sa modernim kalibratorom i pakericama velikih kapaciteta, koji snabdevaju italijansko ali i trziste EU. To je jedan od modela udruzivanja koji bi mogao da se primeni kod nas.

E sad, ukoliko se spuste troskovi proizvodnje i poveca ucesce I klase u ukupnom prinosu, siguran sam da bi se moglo sasvim fino zaraditi i od npr. 3-5 ha. Mozda ne bi moglo da se zivi prebogato ali bi se sigurno moglo zaraditi u nivou jacih mesecnih plata na ovim nasim prostorima.

Kruške u EU baš i nema traži se ali morate imati i velike količine,vilijamovku oni koriste samo za preradu jako malo u konzumnom stanju dok je u zemljama bivše YU ona jedna od najcjenjenijih sorti.
Svaka ljetna kruška može se čuvati do 4-5mj u običnoj hladnjači a u ULO i 6-7mj tako i Viljiamovka,ipak je to za mene dosta dobra kruška i ostat će na ovom podneblju ali moramo ići na dr koje kupci i žele vidjet i okusit.

Svaki veci i ozbiljniji kupac ce traziti vece kolicine i kontinuitet jer mu je lakse da radi sa 3-5 vecih dobavljaca nego sa 20 malih ali tu veliku ulogu igra i kvalitet robe ali i profesionalan odnos proizvodjaca. Slazem se za ovo za Vilijamovku i potrosnju u nasim krajevima i u EU. U prilog tome evo i dva linka za izvestaje svetske asocijacije proizvodjaca jabuke i kruske gde se vidi da Vilijamovka ima znacajno mesto u njihovoj proizvodnju ali da primat ubedljivo drzi Konferans.

http://www.wapa-association.org/docs/2010/Facts_and_Figures/EU_Commission_market_report_on_pears.pdf
http://www.wapa-association.org/docs/2013/European_apple_and_pear_crop_forecast_2013_-_Summary.pdf

Mada, ako neko zeli da se okrene domacim trzistima onda je sasvim ok raditi Vilijamovku. Nesto poput Ajdareda kod jabuke, na zapadu se ona koristi kao oprasivac a 99 % zavrsi u preradi. Ali zato Poljaci proizvode ogromne kolicine i izvoze je u Rusiju koja je jos uvek trazi. Kao sto rekoh u prethodnim postovima, samo treba odluciti koje trziste zelimo da snabdevamo i onda da se prilagodimo.

I opet sam oduzio