Moja farma se nalazi teritoriji opštine Guča. Zemljište spada u kategoriju manje plodnih ( smonica )Trava koja na takvom zemljištu raste je lošijeg kvaliteta i vremenom na svim livadama se formira pokrivač od mahovine pa prinosi svake godine opadaju. Za ovakve situacije imaju dva rešenja i njih je najbolje kombinovati. Parcele koje se mogu orati pre toga se dobro nađubre stajnjakom, a oranje se obavlja u jesen. U proleće je najbolje posaditi kukuruz za silažu, pa po skidanju silaže zasejati veštačku livadu. Pre toga ponovo parcelu dobro nađubriti stajnjakom ( ovčijim ), poorati, izfrezerovati i drljanjem je poravnati tako da sve bude ravno da bi se lako kosila. Postoje gotove smeše trava u poljoprivrednim apotekama, ali bolje je i sigurnije kupiti sve te komponente posebno.Smešu treba obogatiti semenom lucerke.Sejanje može i mašinski i ručno, ali bolje je ručno jer je u pitanju smeša semena koja nisu istog oblika i veličine pa mašina ne može ravnomerno da ih razbacuje ( seme lucerke je mnogo manje i ono se isključivo baca ručno ili se mašinom razbaca ali posebno ne u smeši ). Zadnja operacija je valjanje da pi prijem trave bio bolji.
Drugo rešenje je da se po livadi prođe drljačom koja će počupati mahovinu ( njen korenov sistem je jako slab pa se ona čupa ) dok se iznikloj travi to neće desiti. Na praznim mestima baciti seme trave. Pošto u mom slučaju sve livade su bile sličnog kvaliteta ja sam ove dve metode kombinovao iz razloga što moram imati površine gde ovce pasu ( stado broji 50 ovaca ) a livade gde se sadi veštačka trava u prvoj godini ovce ne smeju pasti. Prinosi sena su odlični kao i kvalitet sena sa sejanih livada. Nakon 7. godina sejana livada naglo smanjuje prinos jer se broj trava u njoj smanji pa je potrebno postupak ponoviti.
Jedne godine sadio sam sudansku travu. Prinos nije bio onakav kakav se opisuje u literaturi.Ovce je rado jedu ali se jako teško suši. Dodajem da je ta godina bila jako loša jer je bila kišovita i u aprilu i maju neobično hladna za to doba godine, a ja sam je posadio malo ranije tako da je prinos manji i zbog moje greške jer su korovi na toj parceli mnogo brže krenuli i zagušili sudansku travu, tako da to prvo kolo koje treba da ima najveći prinos je podbacilo. Mana joj je da je to jednogodišnja biljka pa je bolje saditi deteline jer njih možeš koristiti od 3 do 7 godina.
. Ja mislin da je slicna situacija svugdi narocito po brdsko-planinskom podrucju. Dakle bilo bi dobro da svak iznese svoje iskustvo po tom pitanju. Pocevsi od iskoristavnja, oplemenjivanja travnjaka, odrzavanja jednom rjecju svega sta se tice tog nacina hranjenja blaga. Naravno da bi i koja slikica dobro dosla
, a koju detelinu sejes?
