100L kise, oko 25cm-30cm. A u februaru je toliko do sada palo +- 20L zavisno od lokaliteta.
E sad, zavisi od vise faktora, temp, tipa zemljista, oblik same uree, da li je presla vec u amonijacni ili nitratni oblik, kojim delom itd...
Hocu da kazem, da nije sve crno i belo, ali da se ispira, pa ispira se i tu nema lazi....
Kolega Sale ratar moze da potvrdi, da je prilikom n min analize rezultat bio da se velika kolicina azota nalazila na dubini od 60-90cm, a toga nije bilo prethodnih godina...
Bilo je ove, zbog nedostatka padavina prosle godine, e sad Sale ako imas podatak kada si i u kojoj kolicini primenio prosle godine hranivo, na toj parceli gde si ove godine radio Nmin i koliko je palo kise od tog vremena do sada, moze se nesto i sracunati onako grubo, a i ne moze jer ne mozemo znati koliko je od toga potrosio prethodni usev,( mada i to mozemo), ali definitivno znamo da je to taj N od prethodne godine, jer se tolike kolicine nisu mogle same mineralizovati.
Ono sto ja planiram da uradim na parceli koja je prehranjena 2. februara jeste sledece.
Uradicu Nmin, 6 nedelja nakon prehrane, i uradicu na istoj parceli odnosno njivi pored gde nije psenica, nego oranje, isto nmin.
Da vidim razliku u kolicini N i koliko se dobro urea razlozila, da vidim na kojoj je dubini, i da vidim sa oranjem gde nije bilo prehrane kako tamo stoje stvari.
Pa ako se ispostavi da ima mnogo N na dubinama 30-60cm znaci da se razlozila i da je padavina otisla dole.... A ako je nema od 0 do 30cm, onda cemo uvesti i II prehranu, posto na toj parceli je planirana i uradjena samo jedna prehrana od 160kg/kj.
Citajuci strucnu literaturu i kroz praksu zakljucio sam da psenica najvise crpi N u fazi vlatanja iz dubine od 10-50cm.
I to sve da ce u psss-u uraditi kako treba analizu, pisem tako, jer u mom slucaju je bilo dva puta da nisu.