Pšenica 2011/12

Koliki prinos očekujete po ha ?

  • 3 tone

    Glasovi: 30 15,7%

  • 4 tone

    Glasovi: 43 22,5%

  • 5 tona

    Glasovi: 50 26,2%

  • 6 tona

    Glasovi: 31 16,2%

  • 7 tona

    Glasovi: 18 9,4%

  • 8 tona

    Glasovi: 19 9,9%
  • Ukupno glasača
    191
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ulog u proizvodnji pšenice je suviše velik da bih dozvolio, zbog lenjosti, da mi se prinos prepolovi.
Prskanje od leme mi je uvek bilo obavezno.
Pre dve godine smo ja i kolega sejali istu sortu pšenice, Pobedu. Ja sam prskao Duetom a on nije, sve ostalo je bila ista agrotehnika. Još je njegova pšenica dobila barem 50 litara kiše manje od moje, ali je razlika u prinosu na kraju bila tačno 1000kg po jutru u moju korist.
Verujem da je osim manjka vlage veliki uticaj na smanjenje prinosa imao i izostanak tretmana protiv biljnih bolesti.
 
Ajde, ja da pitam, nisam do sada sejao psenicu, ali nesto razmisljam na jesen, pitanje je, posle kukuruza, koliko djubriva zaorati, i koliko ide za prihranu, kada i cega ?
 
Dva tretmana fungicidom je kod mene STANDARD kao i dve prihrane,sa prvim tertmanom fungicida ide i herbicid,ako mora i insekticid onda od prvog tretmana se prave dva,drugi tretman-cvetanje,fungicid sa obaveznim insekticidom zbog žitne pijavice(isisava zrno,a u cvetanju se izležu),a ljudi moji to sve KOŠTA

DušanA moj ti je savet đubriti po preporuci na osnovu rezultata analize zemljišta + 30%,jer je kod mene praksa tako pokazala,da je onda znatno bolji rezultat nego po preporuci
 
DusanA je napisao(la):
Ajde, ja da pitam, nisam do sada sejao psenicu, ali nesto razmisljam na jesen, pitanje je, posle kukuruza, koliko djubriva zaorati, i koliko ide za prihranu, kada i cega ?
Kliknite za proširenje...
dule za nasu zemlju,rokni 200kg npk po kj i dve prihrane an 100 kg jednom i drugi put 100kg.I ne boj se,ako ti kazu da radis analizu kzi neki drugi put....
 
Isti slučaj i kod mene.Košta,odoše i gaće uz novce ali vredi itekako.Prošle godine brat od strica nije prskao fungicidima već samo herbicid i to je to.Rekao sam mu da prska preventivno makar u cvetu na čega sam dobio odgovor šta me bole njegovo žito je zdravo.Na kraju na 9 k.j ceo vagon zrna e reko eto ti tvoje pameti.Ove godine je uradio sve po p.s-u i nada se punom pogodku.
 
Evo da i ja nešto izfilozofiram o prskanju pšenice fungicidima pa odo u kafanu. Ovi školarci su vjerovatno učili o nekakvom "trouglu" u vezi biljnih bolesti i ta teorija mi je potpuno logična.
Postoje tri faktora u razviću bolesti :
1. domaćin
2. zemljišni uslovi
3.nametnik ili prenosilac

Znači dali će doći do oboljenja zavisi od otpornosti sorte , kvaliteta zemljišta u svim segmentima i postojanju "zaraze"

e sad dolazim do toga što oću reć , tamo u Vojvodini je uglavnom prva i druga klasa zemlje , i prirodna jačina i otpornost svake biljke je višestruko veća nego u zemljištu slabije kvalitete. Ja kad bi sijao pšenicu npr kod N.Sada vjerovatno nebi prsko ničim i bacao pare , a ovde mi nepada napamet da radim bez 2 zaštite.
Oću reć : rdjavom k.. i dlake smetaju.
 
MOMOSARIC je napisao(la):
Evo da i ja nešto izfilozofiram o prskanju pšenice fungicidima pa odo u kafanu. Ovi školarci su vjerovatno učili o nekakvom "trouglu" u vezi biljnih bolesti i ta teorija mi je potpuno logična.
Postoje tri faktora u razviću bolesti :
1. domaćin
2. zemljišni uslovi
3.nametnik ili prenosilac

Znači dali će doći do oboljenja zavisi od otpornosti sorte , kvaliteta zemljišta u svim segmentima i postojanju "zaraze"

e sad dolazim do toga što oću reć , tamo u Vojvodini je uglavnom prva i druga klasa zemlje , i prirodna jačina i otpornost svake biljke je višestruko veća nego u zemljištu slabije kvalitete. Ja kad bi sijao pšenicu npr kod N.Sada vjerovatno nebi prsko ničim i bacao pare , a ovde mi nepada napamet da radim bez 2 zaštite.
Oću reć : rdjavom k.. i dlake smetaju.
Kliknite za proširenje...

1.Bujnije biljke su manje otporne na bolesti.2. Postoje sorte otporne na neke bolesti ALII pošto je deoba DNK i brzina replikacije kod gljiva brža , brzo dodje do pojave novog soja odredjene vrste i onda otpornost pada u vodu. KOD fuzarijuma ne postoji sorta koja je otporna , postoji neka tolerantnost ali je to ništa za sad.
 
Takva je zemlja.Kao i kod mene,da rodi 30 po jutru treba da rodiš mečku i ko ima taj prinos on je dobar proizvođač.Jako malu količinu padavina imamo u toku godine i još kada se na to doda 3-4-5-6 klasa zemlje šta dalje da pišem.
 
Ns 40s sejan u optimalnom roku,njiva 6.klase,nisam se nadao ovakvom zitu
2012-05-21-111.jpg

2012-05-21-113.jpg

2012-05-21-125.jpg

2012-05-21-126.jpg
 
Ljudi kod nas je 1. 2. i mozda 5% 3. klase zemlje. Sve preko 3t/kj se smatra DOBRIM rodom. Vrlo dobro su mi poznate situacije kada je prinos na 1 klasi bio 1500-2000kg/kj.
 
Definitivno su ovde sad pocele fantazije,poceli ste da pisete svasta!
U zadnjih nekoliko strana,rod od 3t po kj je los...gospode boze...
 
To niko ne kaže, naprotiv. Rod od 3 t/kj je dobar, ali ako neka sorta ima potencijal da rodi 4 t/kj, zašto onda ne težiti tome?
 
Što se isplativosti preventivne zaštite pšenice tiče i pozivanja na nekadašnja vremena kada se to nije radilo činjenice su sledeće.Kada je Tito bio živ a ja mlad kod nas se prinos od 25mc/kj smatrao vrhunskim a troškovi proizvodnje su bili možda tih 5mc bez zašte ako je i postojala.Danas je sve ispod 35mc malo ne zato što više jedemo nago zato što su troškovi za prozvodnju skoro 30mc(za zaštitom)Prsko ne prsko 25mc ne pokriva troškove pa zato nema smisla porediti neka stara vremena ,jer ja volem zemlju ali radim za pare.
 
@Steco
Upravo to je razlog zasto sve veci broj ljudi ne seje psenicu (ili smanjuje povrsine). Troskovi proizvodnje jako lako mogu da budu veci od prihoda.
 
branko je napisao(la):
To niko ne kaže, naprotiv. Rod od 3 t/kj je dobar, ali ako neka sorta ima potencijal da rodi 4 t/kj, zašto onda ne težiti tome?
Kliknite za proširenje...
Treba teziti ka tome daleko od toga ali to je isto kao i za kukuruz kad kazu da je njegov potencijal od 15.000 kg po ha u sta verujem da je moguce ali pitanje je koliko od nas ostvaruje taj prinos.
Sto se tice psenice kod nas u punoj agrotehnici cuo sam price da im je rodilo prosle god do 4500 po kj sto ne bi da komentarisem jer i ja se bavim godinama ovim poslom. Dakle kod nas sve sto je preko 3000 kg po kj je za skidanje kape.
 
Lako je sad reći da je prinos od 3tone/KJ mali kad je prošla godina bila idealna za pšenicu, uzmimo recimo 2010 g ko je tad imao preko 4 tone po jutru ? NIKO
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh