No-Till , direktna setva bez obrade

Pratim almexov kukuruz koji je sejan na razrivano pred usev repa.Vidno zaostaje.Dali je zbog obrade
 
Trenutno moji kukuruzi, pako, jedini poceli da metlice. Predusev repa, a radjeno samo gruberom na 35 cm.
 
Ne znaci nista za sad. Moze da znaci da pako ima malo raniji porast od odstalih. Jedino sto je sigurno je da obrada ne igra nikakvu ulogu. I da je orano 3x prosto neka zemljista i ostaci u njima stete kukuruzu posle repe. Ima kod mene u ataru ocit primer gde je orana tabla od 55 ha na jednom delu bila repa, a na drugom soja. Uzarano po p.s.-u i baceno takodje dosta i po prpoisu, ali oped onaj na repi kasni. Sta je uzrok ne bih znao reci, al obrada nije sigurno.
 
Repa je inace odlican predusev tj lisna masa koja ostaje zbog povoljnog C:N odnosa. ALI radili su i ogled gde nije bio ugar ali su zemljiste gazili kao kad se repa vadili tj dooobro ga ubili i tu je sledeca kultura bila dosta losija u odnosu na druge.
 
Sabijanje zemljista moze biti, a verovatno i jeste, najcesci nepovoljni uzrocnik za sledecu kulturu. Posle holmera punog repe koji prodje po vlaznom zemljistu ostaje dubok treg. Ja sam repiste uradio bukvalno iza holmere, to jest neposredno posto je izvadjena repa i islo je dosta lepo i lagano.
 
Kazu da ako se za 20godina 5 puta holmerom vadi repa na istoj tabli njiva postaje neupotrbljiva jer zemlja toliko se sabije da se rasipa ali na grudvice ili kockice nema ono praskasto svojstvo i nemoze ni mraz da je usitni!Izvinjavam se za:off_topic:
 
Neznam što razrivanje ili slično stavljate u rubriku notill , to nije ni redukovana obrada , nego klasična ful obrada isto ko i oranje . Nema tu skoro nikakve razlike osim što je razrivanje brže raditi , i što je malo više ostataka na površini. Kukuruz možda zaostaje na razrivanoj repi baš zbog te mase koja je plića , pa taj odnos C:N što kaže NA koči kukuruz u početku , a na oranom vjerovatno to isto dodje kasnije kad korjen uleti u masu. Velika masa ostataka , npr iza kukuruza ili eto repe ima taj faktor C:N ali tu nije ništa pozitivno , bar prvih nekoliko godina . To znači da se nakon veće mase dal zaorane dal razrivane mora prilično povećati unos azota nego inače da bi se to nadoknadilo . Kod nas nema baš repe ali zna se da kukuruz u monokulturi , kako je ovde često i ako se ne spaljuje mora imati veću količinu azota i bude dobar .
 
Imam kukuruze na cetiri pred useva istu sortu (Pionir n01) i potpuno je sve isto radjeno na svakoj njivi. Na repistu je katastrofa kukuruz. Nikako da krene i da se oporavi. Vec sad je jasno da ako da 2/3 prinosa onog sa pred useva psenice ili soje, bice odlicno. Nek prica ko sta hoce ja sam se uverio, da na sojistu i strnistu najbolje ide kukuruz sledece godine. Brat ima kukuruze sve na psenici, kukuruz kao grom. Obecava mnogo, necu tipovati, treba da prezivi jul i avgust. Ocigledno je da trenutni potencijal mu je daleko bolji nego moj pacenik na repistu.

A sto se tice obrade. Orano je obrtacem na 30cm, bas zbog sabijanja Holmerom. Traktor od 127ks se posteno napatio sa 3 brazde plugom. Inace kod nas je dovoljno 100ks za 3 brazde u normalnim uslovima.
 
Upravo to je zbog zaoravanja mase , zemlja potroši dosta azota za razgradnju ostataka . Najbolje se vidi poslije pšenice sa kombajnom bez sječe i ako slama nije ni pokupljena ni spaljena , iza kombajna budu trake slabijeg usjeva redovno.
 
Probajte vaditi repu ranije, krajem septembra ili prvih dana oktobra bice bolji rezultati za kulturu posle.Ja sam sejo posle repe koja je vadjena 29.sept. soju,osnovna obrada je bio podrivac i ostavljeno da prezimi tako.Pored je bio kukuruz i soja u repistu je tek za nijansu slabija od one u kukuruzu
 
Repa je los predusev za bilo koju kulturu. Kad je kisna godina nema neke razlike, ali u susi itekako ima. 2012, soja na repi rodila losije od one na drugim preusevima. Ako se dobro secam, na kukuruzistu je drugar ima 1200kg, a na repi oko 800kg. Te godine je soja u otkupu bila i do 60din, sto ce reci da 400kg/kj su finansijski bili preko 200e/kj.

Moje misljenje je da soja najbolje ide posle psenice.

@MomoSaric
Upravo zbog toga sam zaorao 100kg/ha uree. Da ima dovoljno azota za razgradnju zaorane mase. Jedini dobar deo na toj njivi su dve strafte od 3m gde sam prosao sa rastorivacem za stajnjak pre repe, tj u jesen 2012. Opet se potvrdila teza da stajnjak nema alternativu. Inace pratim i druge kukuruze na repistima. Pako se pokazao solidno, izgleda da mu manje smeta repa kao predusev. Vaga ce reci krajnju rec.


Rodjak koji ima jabuke je svojevremeno razmisljao da tovi 20 bikova da bi imao stajnjaka za jabuke. Mozda jednog dana se odlucim na taj potez, da bih odrzao kondiciju zemljista.
 
Koliko se u repu baca đubriva (po 400-500kg/KJ NPK i 200kg/KJ UREA) ne može nikako kukuruz biti iza repe loš ako se uradi puna agrotehnika, osim ako je godina baš ekstremno suva.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh