Ево и моје једне причице, беше то давне сада 1992 године, сећам се ко данас да је било. Дошло време да се скида жито у нашој лепој фрушкој гори. Ми тада кренусмо са два 578 и 577 тракора и две приколице, јенда је била змајевка а друга лозничка. Овај трећи тракто рје ту био ако загусти да примомогне у извлачењу, јер пут од њиве до асфалта је па скоро раван или са мањим нагибом на 90% дужине ,е онда ту долази онај део где је дужина цирка, око 50м пута али под нагибом доста великим, а да буде већа зајебанција пут иде улево под 45 степени. Извући мању приколицу са 577/8 није неки проблем, али змајевку, е ту настају проблеми. Због тога смо обично ишли са већим бројем мањих приколица, како би их лако извукли из тог проклетог КУЊАТА. Међутим одлучили смо те године да ипак терамо веће приколице. Жито фала богу родило одлично, тако да није стало у те две приколице, па смо послали један трактор по трећу приколицу. Мој деда,покушао да наговори кума, да они покушају да извуку змајевку са два трактроа, на шта је овај рекао нема шансе, сачекајмо и трећи трктор па да је сва тројица извучемо. И тако и беше, дошо мој ћале, са седмицом, раскачи ли га, зкачили је прву на чело колоне и так окренуше три страшна ИМТ 578/7 да вуку једну змајевку са 8 тона терета. Све је ишло лепо до тог кратког и зајебаног успона (да не буде грешке ни већи део пута није раван, али је нагим доста мањи исавладив без већих проблема). Први који је почео да гребе је била седмицва, за њом прва осмица и на крају и друга. Остадоше закопане у по брега. Мучили се они тако једно 10-15 минута да покушају да је некако покрену и извуку. Међутим што су дуже покушавали тако су се трактори све више укопавали. Покушали смо да им под точкове подбацимо и цигел, али све је то било узалуд. Змајевка се није дала савладати. Стоје тако они и мисле шта да раде. Три трактора 210 кс, а змајевка једна и упорна, не да се никако. У близини је задруга радила своје жито, отишли до њих и питал ида ли могу да пошаљу један трактор од 120кс да је извуку. рекоше прво морају своје да извуку и предају па ће доћи чим то ураде. Ми смо тако е+чекали око 6 сати да они напокон дођу са једним урсузом од 120кс. Закачимо ми њега тако за змајевку, кад оно прц ни да макне. Кум рече, ајде да закачимо и два имт испред њега, да му олакшамо посао. Три трактора су се мрднула целих 0,5 метра и онда су почела самоукопавање, по пређашњем рецепту. задругар, човек, немож да поверује да су немоћни да је извуку у том брегу. после краће приче шта и како, каже он нама да ће доћи ускроо и волво, да тањира то њихово стрниште, па ћемо ми њега лепо закачити аз урсуза и тако ће они њу извући. Прошло је пар сати док он наравно није дошао, вече увелико пало. Кад ето ти њега, а возач наш добар пријатељ. Каже он ајде мрдајте те све тракторе, закачићемо само волва за змајевку. Сви у неверици, шта бре овај прича. Па урсус и два имт нису је ни пипнули како ће овај несрећни волво да је извуче сам... закачисмо ми њега и гледамо онако у неверици, а ћале добацује, да ће отићи до ердевика у винарију и да ће му купити 50л вина (волео је вино више од свега, црно), ако је извуче. опкалда пала, има довољно сведока да посведоче онако како је било. Даде он повећи гас волву, избаце црн дим из ауспуха, гуме само мало проклизаше и он ишчупа ту змајевку од шале....Ми сви не верујемо својим очима...а он каже матором, очекујем сутра после смене то вино, са кезом на лицу, а успут пита имал још која приколица доле, да је извуче, да се ми слепци не би поново закопали у брегу...
После свега тога, када је дошао на част и по своје вино код нас, каже нам да су вовло тракторе користили за извлачење свега и свачега у задрузи, где год су остали били немоћни ето њих у испомоћ...
А да буде већа фора ове јесени и кесјоњи није било свеједно са 12т соје у том брегу и две приколице у спрези, почео гадно да се копрца и черпка, али сам успео да је извучем некако, на сву срећу....