Pišta bači
Član
Bilo je kad sam imao viška i prodavao 1 otkos "sa noge" za vrednost od 1000 kg pšenice/kj
Lucerka
- Začetnik teme Tar
- Datum pokretanja
dragan.kovacev
Član
Ovo je naj normalnija cena, sve preko toga je hvatanje u krivini!
500din bala, pa dal imate svesti???!!! A i ovi sto placaju tu bezobraznu cenu bolje da batale stocarstvo!
- - - - - - - - - -
Juce cale prodao 30 bala nekom u selu za 300din. 'ja reko sta ce njemu? Kaze cale 'ima 3 koze 'pa reko ako te koze pojedu 9000din. plus zobi, pa taj je nadrljo!
Surdonja
Član
Ja sam juce kupio oko 100 bala lucerke, 120-130 bala trogotke i 60-70 bala lepog livadskog sena(ukupno 290 bala)za 29 000 dinara i prijatelju koji mi je doneo dao sam 8 000 za gorivo. Da sam trebao da dam 400 dinara po bali koliko su mi trazili u okolini grickali bi ovi moji kukurzovinu od marta do maja.
dobrodol
Član
Pa gde ste ti i prijatelj išli po seno?
JBT, pa to je 60 litara nafte?
Surdonja
Član
U neko selo ka Mladenovcu. Ima oko 160km tamo i nazad. Ona njegova raga trosi 30-35 litara nafte na 100 km. Tako da je potrosio 50-ak litara + putarina. A i nisam cepidlacio ja sam hteo da mu dam 10 000, alion nije hteo da uzme, na kraju smo se nasli na 8 000. Ja sam hteo da ga castim izgubio je dan, a on od toga zivi.
Kremator
Član
Jasam radio na trecinu gazdi, tako mi rekli ovde da se radi 
.
.
Surdonja
Član
Kod mene se lucerka na godinu prodavala do pre 2 godine po 100 evra po jutru. Sad nit ko kupuje nit ko prodaje. Radi se i za svaku trecu balu kosenje, grabljenje i baliranje.
sasamatic
Član
Ja sam obicno sa njive prodavao lucerku po 150din. Bale su izmedju 10-15 kg. Ta cena je vec zadnjih par godina. U zimu ide cena do 2e.
- - - - - - - - - -
Tu cenu ocekujem i u maju kada krene kosnja.
- - - - - - - - - -
Tu cenu ocekujem i u maju kada krene kosnja.
vladamm
Član
lucerku radim napola vec godinama. pola gazdi pola meni.
И луцерка доноси срећу
У Банатском Карађорђеву највећа концентрација произвођача детелине. – Семе „седмакиње” има добру прођу и на страном тржишту
Аутор: Ђуро Ђукићчетвртак, 14.01.2016. у 20:05
Семе детелине, прерада у Карађорђеву (Фото Ђ. Ђукић)
Банатско Карађорђево – Селу које су после Првог светског рата подигли Личани, солунски добровољци, срећу не доноси детелина са четири листа већ луцерка, „седмакиња” по којој је оно постало познато у некадашњој Југославији. Поред гајења поменуте детелине, која се сматра изузетно квалитетном сточном храном, мештани Карађорђева су се посебно специјализовали за производњу семена, које такође има добру прођу на тржишту, а оно је много шире и захвалније.
Ако то семе са собом нису донели досељеници, који су уочи рата живели у Америци, а како се то тврди у селу, онда су бар донели америчка искуства. Како, иначе, објаснити да је производња семена луцерке у Србији највећим делом лоцирана у Војводини, и то на око 3.000 хектара, а бар пола од тих површина налази се у Банатском Карађорђеву и окружењу.
Процењује се да просечна годишња продукција семена у Војводини износи око 750 тона, чија је вредност око два милиона евра, а по том основу зарада износи око милион евра, а то за једно село уопште није мало. Посебно ако се пође од незваничне оцене мештана да је у укупној производњи луцерке зарада на семену екстрапрофит.
Драган Радаковић, један од млађих произвођача објашњава, да зарада у производњи детелине варира, нарочито код семена. Луцерка се сеје једном на шест, седам година, а коси се и до пет пута годишње и то док не презори. Након сушења – чија дужина зависи од временских прилика, јер ако се дани окишају ратари имају грдне проблеме –детелина се балира и складишти. Одатле је, у неко доба године кад достигне бољу цену, преузимају углавном накупци, који посредују и воде главну реч на путу до сточних јасала широм Србије.
Процес производње семена је још сложенији. За семе се користи други откос који се оставља дуже на њиви, све док детелина потпуно не сазри. Добро је да у том периоду не буде кише, а ако она буде учестала, семе може потпуно да пропадне. Семенска детелина код кошења мора да буде потпуно зрела и сува и киша може све да поквари. Зато се производња семена сматра веома нестабилном и приноси у једној години могу бити одлични, а већ следеће су лоши. Проблем је и што посао са детелином тражи много радника.
Својевремено је у селу постојала земљорадничка задруга која је окупљала мештане који сеју детелину. Она је организовала и производњу, а што је најважније и продају. Задруга је прерађивала и семе детелине. Њу су у приватизацији преузели бизнисмени из Новог Сада, који су, срећом, наставили прераду семена и врше откуп од произвођача. Купци семена на велико долазе и из других средина, па је присутна и тржишна утакмица.
Прераду семена у бившој задрузи сада води семенска кућа из Новог Сада „Семенарна коп”. Они прерађују семе које купе од коопераната и онда га пласирају на тржиште.
– Ми имамо сталне кооперанте и међу нама постоји неопходно поверење. Полазна основа је наше декларисано семе које се обавезно користи у производњи. Квалитетом смо се већ доказали на ширем тржишту – каже нам технолог Миладин Панић.
Највећи кооперант Чисар Вилмош из оближњег пограничног села Хетин производи семе детелине на 150 јутара.
– Реч је производњи која је у великој зависности од временских прилика, па иако изгледа да је ово поднебље веома повољно за детелину, ризик није искључен. Ипак, она је исплатива, а кад је реч о семену, оно је наша велика извозна шанса – истиче Вилмош.
Семе из Банатског Карађорђева се извози на тржишта бивше Југославије, Италију , Немачку... Тамо се и његове клице користе као изузетно цењена и здрава храна.
http://www.politika.rs/scc/clanak/347148/I-lucerka-donosi-srecu
У Банатском Карађорђеву највећа концентрација произвођача детелине. – Семе „седмакиње” има добру прођу и на страном тржишту
Аутор: Ђуро Ђукићчетвртак, 14.01.2016. у 20:05
Банатско Карађорђево – Селу које су после Првог светског рата подигли Личани, солунски добровољци, срећу не доноси детелина са четири листа већ луцерка, „седмакиња” по којој је оно постало познато у некадашњој Југославији. Поред гајења поменуте детелине, која се сматра изузетно квалитетном сточном храном, мештани Карађорђева су се посебно специјализовали за производњу семена, које такође има добру прођу на тржишту, а оно је много шире и захвалније.
Ако то семе са собом нису донели досељеници, који су уочи рата живели у Америци, а како се то тврди у селу, онда су бар донели америчка искуства. Како, иначе, објаснити да је производња семена луцерке у Србији највећим делом лоцирана у Војводини, и то на око 3.000 хектара, а бар пола од тих површина налази се у Банатском Карађорђеву и окружењу.
Процењује се да просечна годишња продукција семена у Војводини износи око 750 тона, чија је вредност око два милиона евра, а по том основу зарада износи око милион евра, а то за једно село уопште није мало. Посебно ако се пође од незваничне оцене мештана да је у укупној производњи луцерке зарада на семену екстрапрофит.
Драган Радаковић, један од млађих произвођача објашњава, да зарада у производњи детелине варира, нарочито код семена. Луцерка се сеје једном на шест, седам година, а коси се и до пет пута годишње и то док не презори. Након сушења – чија дужина зависи од временских прилика, јер ако се дани окишају ратари имају грдне проблеме –детелина се балира и складишти. Одатле је, у неко доба године кад достигне бољу цену, преузимају углавном накупци, који посредују и воде главну реч на путу до сточних јасала широм Србије.
Процес производње семена је још сложенији. За семе се користи други откос који се оставља дуже на њиви, све док детелина потпуно не сазри. Добро је да у том периоду не буде кише, а ако она буде учестала, семе може потпуно да пропадне. Семенска детелина код кошења мора да буде потпуно зрела и сува и киша може све да поквари. Зато се производња семена сматра веома нестабилном и приноси у једној години могу бити одлични, а већ следеће су лоши. Проблем је и што посао са детелином тражи много радника.
Својевремено је у селу постојала земљорадничка задруга која је окупљала мештане који сеју детелину. Она је организовала и производњу, а што је најважније и продају. Задруга је прерађивала и семе детелине. Њу су у приватизацији преузели бизнисмени из Новог Сада, који су, срећом, наставили прераду семена и врше откуп од произвођача. Купци семена на велико долазе и из других средина, па је присутна и тржишна утакмица.
Прераду семена у бившој задрузи сада води семенска кућа из Новог Сада „Семенарна коп”. Они прерађују семе које купе од коопераната и онда га пласирају на тржиште.
– Ми имамо сталне кооперанте и међу нама постоји неопходно поверење. Полазна основа је наше декларисано семе које се обавезно користи у производњи. Квалитетом смо се већ доказали на ширем тржишту – каже нам технолог Миладин Панић.
Највећи кооперант Чисар Вилмош из оближњег пограничног села Хетин производи семе детелине на 150 јутара.
– Реч је производњи која је у великој зависности од временских прилика, па иако изгледа да је ово поднебље веома повољно за детелину, ризик није искључен. Ипак, она је исплатива, а кад је реч о семену, оно је наша велика извозна шанса – истиче Вилмош.
Семе из Банатског Карађорђева се извози на тржишта бивше Југославије, Италију , Немачку... Тамо се и његове клице користе као изузетно цењена и здрава храна.
http://www.politika.rs/scc/clanak/347148/I-lucerka-donosi-srecu
Idi sa Corumom.
Kada krene vegetacija.Idi pola doze od 0.9l/ha.
Bentazon lucerki ne smeta.Radim sa njim uvek u maksimalnoj dozi.
