Kruška

Pa najbolje na divlju krusku sejanac kupis podlogu

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
Santa marija se nemože porediti sa butirom, džaba joj krupnoća. Za rakiju ništa posebno, tuje vilijmovka na prvom mestu.
Nemam iskustva pa sam preneo neka saznanja. I to zato što izgleda uspeva u mom kraju, mikrolokaciji. Viljamovka izgleda kilavo (ona mi je na divljoj podlozi ali ima dosta plodova) ali sve to zavisi i od podloge i od zaštite i od samog tla. Meni se butira sviđa jer jedno drvce koje sam kupio zbog oprašivanja junske lepotice je ove godine baš rodilo ali nisam probao plod jer sve kasni oko dve nedelje. Mada kažu da plod kruške sazri u gajbama kad se obere... a možda je i to samo za zimske sorte.
Junska je lepo rodila i bile su baš slasni plodovi.
Već sam pisao da planiram još jedan red krušaka u voćnjaku.

Da li imate iskustva ili saznanja kako se karmen pokazala za rakiju?
 
Poslednja izmena:
Na šta se može kalamiti kruška,pošto ima tu jedna stara 1000 godina ali joj došao kraj ima još malo zdravog granja?

Najbolje na divlju podlogu kao što je napisao i Oktopod. Imaš opciju i da u proleće pošalješ grančice nekom od kalemara pa da ti naprave sadnice, da ih samo okaleme ili da ih odgaje do sledeće jeseni.

Imaš ubovicratko ili mitavdzic1 na ovom forumu ali mislim i da bi većina to uradila... Ili nađeš nekog u tvojoj blizini. Još kad bi mogao da nađeš sam da navadiš podloge... mada se mogu naručiti od raznih proizvođača podloga...

I da, nemoj dozvoliti da to stablo prestane da živi a da ga nisi razmnožio...
 
Tesko ces na njoj naci kvalitetnu kalem grancicu, morace pupoljkom a to mozes sad odmah ako imas na sta da kalemis. Mozda neku mladu krusku viska

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
Ili u krajnjem slučaju na neku krušku samo par kalema za svaki slučaj da ne 'umre' stablo, da se sačuva sorta. Onda od tih kalemova kad izađe grančica eto mogućnosti za dalje....
 
Ovih dana sam 'upoznao' santa mariju krušku. Lep, veliki plod ali ne preterano sladak mada možda i nisam pogodio pravu zrelost ploda.
Kažu da nije loša ni za rakiju.
Da ti prenesem iskustvo, ne znam da li je pravilo, ali se meni tako pokazalo:
Od raznih vrsta krusaka koje sam na dunji sadio u ppslednjih 5, 6 godina, ubedljivo najbolja mi je santa. Prva je prorodila, vec par godina je puna roda i bukvalno se savijaju grane. Znajuci kako radis, ovo je bez trunke hemije, povremeno neki pripravak i to je to. Okopavanje mi takodje slabo ide, samo malc povremeno i kosenje. Dunja pored ima napad ervinije, ali santa ne, mada ni ostale kruske nisu do sada obolele iako sam citao da je santa posebno osetljiva-mozda zbog ne koriscenja vestaka, posebno azota. Poneka samo crna fleka na njoj, a izgleda lepo i krupna je. Sto se ukusa tice, ima boljih, ali za leto, bez hemije, dobar izbor koje stablo za jelo. Vilja je stvarno dobra, ali za neko amatersko gajenje, slaba vajdica.
Slika je odavno, nemam noviju.
b43e47f2029bb703091b713b9e443934.jpg


Sent from my Nokia 7.1 using Tapatalk
 
Hvala na konkretnim podacima iz iskustva....
Mene opasno svrbe dlanovi.... preostaje samo razmeravanje pa ašov... a posle, za par godina, ima da radi vesela mašina... a najlepše mi se sadi voće kad je prestupna godina...
 
Zna li neko koja je ovo sorta? Kupljena kao Boškova bočica, jeste izgleda neka zimska kruška, listovi su tamno zeleni al ni traga od rdje.
95373191f5839cc3117a1d2eb93b4520.jpg
93544ff2137f256fd62ad167a644445a.jpg
bc89e723e49819f9575e47f5d90dcb65.jpg
a93614b6a0ec2b27354d3bb1a61fd6fc.jpg
e484985f4d1c4f4d8fdf644189ee81ae.jpg
6f91bc2a569cd5216d8c0330ba3abdaa.jpg


Sent from my MI PLAY using Tapatalk
 
MAMV rasadnik
Lici na neki klon kifera, mada ne svidja mi se ta crvena boja lista

Wuxad nemoj karmen za rakiju saditi. Konzumna je i nema rodni potencijal,slabo rodi.
Butira jeste mnogo kvalitetnija od Sante, i radja kao luda
Za rakiju napoleonka ili ti tepka,karamut.
 
Pre par godina smo kupili stubastu krušku .Štenci su pregrizli stablo na 20 cm visine .Sada je prve godine rodila .Da li se zna koja je ovo sorta ,pošto tek sada počinje da menja boju u žućkastu ,dosta je čvrsta ,plodovi su krupni ..



 
Нисам сигуран за те стубасте сорте али мени плод личи на цитронку.
 
Ovih dana su sazrele .Bilo koja da je sorta sočna je ,ukusna,dosta krupna .



 
Iz kataloga sadnica ,ispada da je to isto.
Sadnice Kruške Citronka (Kiferov Sejanac)
 
Ima li negde dobar tekst ili tabela, ali sa dosta sorti, koje su kruske kompatibilne aa dunjom kao podlogom?

Sent from my Nokia 7.1 using Tapatalk
 
Ovo je iz knjige rasadnicka proizvodnja, mozda ima nesto sto te interesuje :


Dunja MA (Malling Quince A) Spada u srednjebujne tipove dunje. Poreklom je od anžerske dunje. Bujnija je od MC, a manje bujna od provansalske dunje klon Ba 29. Relativno je otporna na mraz, a slabo otporna na sušu. Na zemljištima sa povišenim sadržajem kreča (preko 7% aktivnog kreča) pati od hloroze. Najbolje rezultate daje na plodnom, blago kiselom, umereno vlažnom zemljištu. Otporna je na krvavu vaš, dosta pati od pegavosti lista i osetljiva je na bakterioznu plamenjaču.


Odlično se razmnožava nagrtanjem i zrelim reznicama. Matični žbun daje puno mladica (obično oko 30, a može ih biti i do 50). Pri dobroj agrotehnici mladice imaju odličan korenov sistem sa puno žilica. U uslovima stalne umerene vlažnosti zemljišta reznice se odlično ožiljavaju, čak i bez upotrebe fitohormona. Postoji i klon MA EMLA oslobođen od virusa, koji je nešto bujniji.

Neke sorte krušaka nemaju dobru podudarnost (afinitet) sa dunjom, pa se na dunju kaleme preko posrednika . Slab afinitet s dunjom imaju: julska dekantkinja, julska šarena, košija rana, žifardova, trevuška, klapovka, starkrimson, viljamovka, viljamovka crvena, boskova bočica, kleržo, pakhams trijumf, fetelova, grand šampion, margarita marilot i dr. Kao posrednik najviše se koristi sorta kaluđerka, koja ima odličan afinitet sa dunjom. Za boskovu bočicu, kao posrednik još je bolja sorta gelertova (hardijeva). Kao posrednici još se koriste jakovka, amanliška i lubeničarka. Dobar afinitet s dunjom MA imaju junsko zlato, dilova, stark delišes. Kruška kalemljena na dunju sa posrednikom 34 general lekler, druardova, šampionka i druge.

U zasadima krušaka kalemljenih na dunji MA najčešće se ne podiže naslon, osim na peskovitom zemljištu i na vetrovitim terenima. Sorte krušaka kalemljene na dunji rano prorode (najčešće u drugoj godini), dobro rađaju i daju krupne plodove. Sorte koje na sejancima divlje kruške u plodu imaju puno kamenih ćelija (zimska dekantkinja, olivijerova, pa i krasanka) kalemljene na dunji, nemaju ih ili imaju vrlo malo. Kruška kalemljena na dunji obično živi oko 25 godina, mada postoje i zasadi stari i 50 godina.
 
Bas me za fetelovu inreresuje i video sam ovaj spisak, medjutim u jednoj knjizi nadjem da je podudarna sa dinjom. Evo slika iz knjige u prilogu. Sta je sada tacno, zna li neko?
ccca57f2d00d06192834812736ec5fe7.jpg


Sent from my Nokia 7.1 using Tapatalk
 
Nazad
Vrh