Korišćenje silaže u ishrani koza i ovaca

miljko je napisao(la):
Senaza je silaza od trave ili lucerke. Pravi se tako sto se trava ili lucerka pokosi, kosi se nesto ranije nego za seno da nema previse celuloze, sto znaci dok trave ne izbece cvet odnodno neposredno pre pupoljanja deteline........................
Kliknite za proširenje...
Evo retke prilike gde Miljko nije sasvim u pravu.
Nije ispravno reci "senaza je silaza od trave i lucerke".
Sam naziv SENAZA je spoj dve reci : SENo i silAZA, dakle to je nesto izmedju. Interesantno da je identicno kreiran termin na engleskom jeziku gde se senaza zove HAYLAGE sto je spoj sena(hay) i silaze (silage). Postoji silaza trava i lucerke a postoji i senaza. Razlika je u procentu vlage jer senaza se pravi sa osetno manjim procentom vlage. Sledeca razlika je sto koze definitivno radije jedu senazu nego silazu.Predpopstavljam da isto vazi i za ovce. Dalje, u mlekarstvu, tacnije u proizvodnji sireva senaza je mnogo prihvatljivija nego silaza. Sto se vremena kosnje tice ona treba da bude sto ranije, kao i za seno, medjutim tu se javlja jedan drugi problem. Dobro je imati sto veci procenat proteina ali pravilan proces fermentacije zahteva ugljene hidrate (seceri i skrob). Zato je mnogo bolje senaziriti i silirati TDS nego ciste leguminoze. Ako se pogodi pravi trenutak kada trave imaju dosta secera a lucerka, detelina, zvezdan, grahorica grasak....visok nivo proteina dobija se senaza vrhunskog kvaliteta. Idealno je kositi u toplijem delu dana kada su procenti ugljenih hidrata najverci. Ako se koriste kondicioneri za nekoliko sati nivo vlage pada na idealnih 55%, masa se skuplja samoutovarnim prikolicama sa nozevima i ide u silose ili se tvrdo(sto tvrdje) balira balirkama sa nozevima i obmotava folijom. Idealno je ako balirka moze da pravi bale razlicite velicine pa velicina bale moze da se prilagodi velicini stada tako da jedna bala bude dnevni utrosak.
P.S. kada je najbolji momenat za kosenje ne odredjuje samo procenat hranljivih materija u biljkama pa je optimalan rok kosenja kompromis izmedju najboljeg kvaliteta mase i sposobnosti biljke da se oporavi...itd.
 
druze i ja sam bio tog ubedjenja sto se terminologije tice i verovatno da si u pravu ali su me vise njih ubedjivali na sajmu da je to isto. U sustini razumeli smo se o cemu se radi.Po ovoj definiciji mi pravimo silazu od lucerke. Na zapadu se ustvari samo silaza pravi, senazu gotovo niko da ne koristi.
Senaza se u silorovi jako tesko nabija pa se onda pri uzimanju brzo kvari. sa ostatkom se u potpunosti slazem
 
Molim da mi neko u kratkim crtama kaze kada je najbolji period (kalendarski u toku godine) za sijanje lucerke i kakva je agrotehnika? Koja su tla za lucerku najbolja koje djubrivo koristiti i kada je najbolje djubriti da li prije sjetve u toku i da li se ista djubri nakon sjetve (npr. slijedece godine). Kakva su vasa iskustva sa ovom krmnom biljkom i kako je vi spremate za ishranu stoke (mislim prvenstveno na ovce). Hvala unaprijed
 
da li je neko od vas pripremao ove godine kukuruznu silazu ili mozda od lucerke? Mi smo proslog i predproslog vikenda pravili kukuruznu silazu. Ove godine je kukuruz bio odlican tako da bi i silaza trebala da bude dobra. Takodje je i prinos lucerke bio jako dobar jer je redovno bilo kise ma nije bilo verenskih neprilika kao u nekim krajevita Srbije.
 
ja planiram pocetkom septembra da spremam kukuruznu silazu, nesto sam kukuruza posejao odmah posle skidanja jecma, vreme mu je do sada odgovaralo, on bih trebao da stigne do kraja oktobra sve zavisi od vremenskih prilika. Miljko sa kojom staroscu i u kojoj kolicini pocinjes davati kukuruznu silazu priplodnim jagnjadima kod mene zimska jagnjad jedu sa ovcama, ali u kojoj se kolicini daje zalucenim priplodnim jagnjadima? taj podatak sam pokusao da nadjem u knjizi iz ishrane ali nisam nasao. unapred hvala :ppozdrav:
 
sustina ishrane prezivara je ne menjati cesto vrstu hraniva a kad se to desava onda postepeno. Sa 5-6 meseci kad se burag vec dobro razvije mogu dobijati od 0,5 do 1kg silaze dnevno uz neko seno ili lucerku. Kasnije se to polako moze povecavati ali se uvek treba voditi racuna pri pripremi silaze da ne bude zaprljana zemljom i da bude dobro udihtovana jer se u suprotnom mogu razmnoziti Listerije koje onda prave probleme onosno dovode do uginuca ovaca. U sustini to nije nista sto je specificno za silazu, svako pokvareno hravivo se ne sme koristiti u ishrani.Kod odraslih ovaca se takodje postepenim prelazom moze davati i do 5kg po ovci i danu (govorim za W) u zavisnosti od toga koliko mogu da pojedu du sledeceg obroka a da ne ostane mnogo silaze jer se ona i u jaslima kvari.
 
Evo kako to kod nasizgleda


106yath.jpg
 
Ima li neko iskustva u siliranju sirovih repinih rezanaca. Čitao sam nešto o tome meša se sa slamom i prekrupom pa me interesuje dali je to neko radio ili ako imate neka iskustva u vezi ishrane repinim rezancima. Hvala unapred.
 
Citam malo ove postove o silazi i sjenazi. Medjutim nigdje niko ne spominje vaznost sijanja kukuruza koji se koristi za izradu silaze, koji se bitno razlikuje od "normalnog" sijanja.
Zatim i sjeckanje koje je veoma bitno za kvalitetu silaze (prvenstveno za fermentaciju) koje je ovisno o udjelu suhe tvari i u ovisnosti o tom udjelu odredjuje se duzina sjeckanja.
Vlaga koja je najbitnija u fermentaciji mora biti u zastupljenosti max. do 70 %. Ne smije biti previse suha, uprotivnom dolazi do preskakanja faze rasturanja veger. stanica biljke (2-3 dana poslje zatvaranje silaze).
Zastupljenost ugljiko hidrata je bitna, ali upravo u njihovoj razlicitoj zastupljenosti ovisi i proces fermentacije. Npr. kod kukuruza je veci udjel ugljiko hidrata, sta rezultira znatno drasticniji pad pH silaze u prvoj fazi koji se spusta na vrijednost 3,3 - 3,8. Za razliku od sjenaze kod koje npr. djetelinske, udio ugljiko hidrata je manji, pa kao rezultat toga pH pada na max 4,2 - 4,8.
Ukoliko je zadovoljen dobro prvi dio fermentacije, nstupa sljedeca faza u kojoj je bitno da ne dolazi do stetnih produkata koji ce dovesti i do rasturanja proteina, a samim tim i hranjiva vrijednost silaze ili sjenaze opada. Takodjer i temperatura koja je bitna. Ne smije preci vrijednost od 37 - 39 °C u prvoj fazi fermentacije, da bi u drugoj postepeno padala, u protivnom dolazi do stvaranja nepozeljnih produkata (pljesni, mufe, clostidi, listerija, es. colli, itd itd). Sve ove bakterie i mufe koje se mogu javiti su rezultat nepravilne fermentacije, i mogu nanijeti veliku stetu.
Na zapadu uglavnom se prestaje s izradom kukuruzne silaze, jer je skupa i neisplativa. Uglavnom se radi sjenaza ili silaza (od leguminoza), dok djetelina je daleko dala najbolje i najkvalitetnije rezultate skupljanjem u rol bale, te ovijanjem najlonom (fermentira u rol balama).
Na zapadu je npr. zabranjena upotreba silaze od ljulja, kod janjadi koja se koriste za klanje u humane potrebe, a takodjer se izbjegava upotreba silaze (kukuruzne) kod mljecnih zivotinja cije se mljeko koristi za izradu tvrdih sireva, jer dovode do nepozeljnog bubrenja sira.
 
spensi je napisao(la):
Na zapadu je npr. zabranjena upotreba silaze od ljulja, kod janjadi koja se koriste za klanje u humane potrebe, a takodjer se izbjegava upotreba silaze (kukuruzne) kod mljecnih zivotinja cije se mljeko koristi za izradu tvrdih sireva, jer dovode do nepozeljnog bubrenja sira.
Kliknite za proširenje...
Objasni malo ovo za ljulj? Šta se tu specifično događa?

Što se tvrdih sireva tiče oficijelno u proizvodnji Parmezana dozvoljena je samo paša i seno. Tako je i kod mnogih Fr. sireva. Međutim veliki proizvođači varaju. Ubacuju aditive da poprave pH mleka kod životinja hranjenih silažom, dodaju neutralizatore ukusa (kad povuče na silažu) dodaju mleko u prahu, dodaju surutku u prahu i/ili masnoće iz surutke..

Pre neki dan sam gledao neke merodavne analize i što se tiče isplativosti i efekta ishrana silažom nema nikakve bitne prednosti, ako je seno prvoklasno. E tu je problem, jer napraviti prvoklasno seno je teško i zavisi od klim. uslova dok je kod silaže mnogo lakše držati ujednačen kvalitet.
Sve ostalo je mantranje velikih proizvođača opreme i velikih industriskih polj. sistema.
 
Objasni malo ovo za ljulj? Šta se tu specifično događa?

Hehe. Isto pitanje kao sta sam ja postavio puno puta.
Nisam uspio doznat i neznam gdje da doznam, jer gdje god da okrenes pise da je zabranjena upotreba silaze 30 dana prije slanja na klanje.
Znam samo da je navedeno u zakonima koji se odnose na higijenu namirnica :)
Osim toga malo mi je i cudno to, iz razloga sta janjad se u vecini kolju u starosti 50 - 60 dana, tako u biti ni ne pocima njihova ishrana silazom.

Sta se tice silaze, silaza je izmisljena radi ustede. Nekad se silazom stedilo u prehrani, ali sada kad se ekonomska situacija promjenila, vise nije isplativa (kukuruzna silaza).
Zato je masovno i napustaju, i opredjeljuju se na sjenazu.
 
2nkntkn.jpg
evo nas u pripremi silaze koja je veoma potrebna u nasem kraju,inace je spakovano oko 20 tona u ovom prostoru
 
Dobro vece,
svima da se pojedini odgajivaci vredno pripremaju za zimu. Mi smo takodje pre desetak dana zavrsili sa siliranjem nekih 3ha. Sto se kukuruza tice prinos je bio dosta dobar, negde oko 55tona po ha. Mislim da bi silaza i senaza mnogima pomogla da svoje troskove ishrane smanje i sto je jos bitnije hranili bi zivotinje veoma kvalitetnom hranom. Meni se cini da je nase stado preko zime u boljoj kondiciji nego preko leta a sve to zahvaljujuci silazi. Sigurno da se pri spremanju zilaze jako mora voditi racuna oko higijene pripreme kao i dobro zatvaranje silorova.
 
prvi put sam ove godine spremio silazu za ovce koliko mora da "odstoji"pre nego je pocnem davati i sa kojom kolicinom po ovci da pocnem
 
fermentacija traje i do 6 nedelja tako da se ne preporucuje ranije otvaranje silo rova. Bilo bi dobro da se pocne sa manjom kolicinom prvih dve do tri nedelje. Mi W ovcama dajemo oko 2-3kg na pocetku a kasnije i do 5 kg kad se naviknu. Dok jedu silazu potrebno im je nesto vise soli i dobro je da se na klraju obroka doda malo slame koja se ako je ne pojedu moze baciti kao prostirka. Nemacki ovcari kazu prostirka treba kroz jasle da prodje.
 
@Miljko
slazem se sa tobom u potpunosti dok jedu silazu kao topovi su pocetkom leta kad je nestane nikako nemogu da ih dovedem u kondiciju kao dok jedu silazu cak imam problem neko vreme nesnosno se derendzaju jer ocekuju da ce je dobiti.
Sto se prostirke tice to je kod mene obicno jecmena i zobana slama nikad dosad je nisam bacio direktno pod noge nego uvece u jasle a izutra sta ostane pod noge a neostane puno pozzz
 
Ishrana ovaca - akcenat na silaži

Ne znam da li je neko od vas danas gledao znanje na poklon i da li je neko video onaj prilog o banatskim ovcarima? Ono zbog cega sam najvise postavio slike nisu neke pohvale koje ocekujem od drugih vec da mozda zainteresujem neke od vas da me pitaju cime hranimo zivotinje kako ih gajimo? Ja kad pogledam neke fotorgafije svog stada od pre cetiri pet godina vidim da su i nase ovce bile u skromnoj kondiciji i da je to daleko od onoga u zadnjih dve tri godine. Jos jednom ponavljam najveca prepreka u nasem ovcarstvu nije ni cena jagnjadi ili mozda neki preterano los genetski materijal, najveci problem je ishrana. I pramenka kad se dobro hrani moze da postigne solidne rezultate a da ne pricam o ostalim pasminama. Razmislajte o pripremi silaze o ishrani repinim rezancem, sve je to jeftina a dobra hrana i onda cete videti koji je genetski potencijal vaseg stada. I danas je u prilogu na B92 opet bila prica da jaganjci za 3 meseca postizu kilazu od 35 i vise kilograma a vecina ovaca na onom snimku nije imala mnogo vise od 40kg. Nije mi jasno da ljudi sami sebe obmanjuju i onda i sami veruju u bajke. Prosto da covek ne poveruje da u zemlji Srbiji gde sve radja hrana bude najveci problem. Ja kad god odem u Nemacku ili posetim neko stado u Austriji sve ovce izgledaju uhranjene kao nase ili jos bolje. Verujem da vecina ljudi ne zna prosecni prirast svojih jagnjadi vec samo prepricava ono sto drugi pricaju.
 
ja sam gledao.a njima je u tom prilogu najvaznije bilo da kazu kako coban zaradi 300e
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh