Kompostiranje

Evo kako ja to radim:
Mesam sa vodom u odnosu 1:5, prskam vec neko vreme i ne vidim bas nikakve promene na tim biljkama.
A imam jedno pitanje i molbu za sve dobre poznavaoce kompostiranja...Da li je neko mozda ikada probao ili zna nesto o kompostiranju duvana?..konkretno nus produkta-ostatke prilikom prerade. Radi se o tome da cu mozda dobiti posao u firmi koja hoce bas duvan kao industrijski organski otpad da kompostira. Ja koliko znam on je za izbegavanje, ali direktor firme inace biolog po struci kaze da moze, ali bih ja ipak voleo da se malo upoznam sa tom problematikom.
 
Ja nisam nikad probao kompostni caj al sam gledao na netu video gde je lik poredio par povrca je zalevao sa kompostnim cajem a drugi deo normalno vodom i na kraju razlike nije bilo nikakve u rastu ili razvitku biljki..
Sto se tice duvana koliko znam da od njega ljudi prave bio pesticid tako da ne znam dal je moguce kompostirati ga jer kolko znam listovi sadrze neku otrovnu supstancu po ljude.
 
Mislim da imam ja nesto u kompu, ali nisam siguran. Posalji mi mejl, ako iskopam nesto, poslacu ti

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 
У слободном преводу:Манипулације тлом,компости и супстрати
Има само једна мала зачкољица,нужно је темељно знање холандског језика.Иначе,предмет се изучава 12 семестара односно 6 година.Има да се прочита,научи
и изучи пун кофер књига и за дивно чудо још нико није због тога умро(бар мени није познато).
Има свашта о томе и на немачком,француском,енглеском руском,пољском па бирајте.

Да,прави компост је најмање оно што многи мисле да је.
 
pozdrav svima, ja sam nov clan i nemogu otvoriti novu temu pa bih zamolio ako neko moze i hoce neka otvori ili mozemo da se nadovezujemo na ovu temu jer se radi o kompostu. naime cackao sam po internetu i dosao do saznanja da se moze grejati na kompost. bilo da su plastenici u pitanju bilo da je kuca u pitanju. da ne duzim postavicu vam 2 linka na engleskom. bilo bi dobro da se posebna tema otvori jer je to zaista odlican nacin da se greju plastenici i kuca, jer je "dzabe"
http://www.urbangardencenter.com/how-to-compost/how-to-compost.html
http://deepgreenpermaculture.com/diy-instructions/hot-compost-composting-in-18-days/
https://www.youtube.com/watch?v=PCXSoV4jNAA
pa da vidimo da li je neko probao, da li planira da pravi, koji sastojke ce koristiti itd. :)
 
A eto nacita se i ja a nigdje odgovora napisanog ne nadje :D razmisljam sta cu sa stabljikama paradajza prosle godine sam ih isjeckao i vani pobacao po zemlji i ove godine se zemlja dosta popravila,ima li neko da to stavlja na kompostiste ili prvo ostavit da truhne samo po sebi pa onda na hrpu? pretpostavljam kao zeleno dodje kao azot na ili? a u osusenom stanju?

- - - - - - - - - -

Znate kako svabe prave EM (efektivne mikroorganizme)


Kuhanjem rize (oprane) voda postaje mutna,tu vodu u nekoj papirom poklopljenoj tegli cuvati u mracnoj prostoriji ,UV svjetlo ubija mikroorganizme..
Poslije par dana (5-7)da se primjetit da je u tegli doslo do podjele u tri sloja ( na samom vrhu,u sredini i na samom dnu ce biti vidljive gljivice...stvorene su gljivice bakterije itd..
8-9ti dan se uzima ili odvaja samo ona tekucina iz sredine kojoj se u neku drugu posudu dodaje 1 litar mlijeka (hrana organizmima) u iducih 7 dana dolazi do razmnozavanja bakterija,kad je gotovo u posudi na vrhu ce se stvoriti sir,ispod sira se opet uzima tekucina(zuckasto mutna) koja ostane-najbolje procjediti kroz neku gazu ili krpu i hrpa dobrih bakterija je stvorena(mikroorganizmi odlicni za klijanje,stvaranje korijena,i naravno za puno brzu razgradnju svih bio ostataka u i na zemlji)..opet drzati na tamnom mjestu ne na svjetlosti,tamna flasa odlicna stvar!
E sad da bi sve te bakterije u flasi ostale zive trebaju secer,moze secerna melasa,fruktoza,sirup od secera..Ako se mjesa jedan naprema jedan,tekucina sa secerom vjek trajanje je 3 godine.
Ipak bolje je onda sve to dvadeset na prema jedan sa vodom razrijediti(nikad voda sa hlorom-ostaviti vodu bar 24 h da odstoji inace hlor ubija mikroorganizme),isto ce da vam traje 6mjeseci..
Kada se koristi opet se razredjuje na deset ili dvadeset na prema jedan..
U original kupovnom sredstvu je skoro sve isto osim sto imaju veci broj razlicitih mikroorganizama koje bi se i na ovaj isti nacin mogle dobiti ali kazu da uopste za ovu namjenu nisu potrebe jer ce se vremenom same stvoriti.
 
Stabljike paradajza se lako kompostiraju tako da možeš da uradiš kako ti je lakše ili kako it više odgovara, ja ih samo počupam i bacim na kompost, ne treba se zamarati seckanjem jer to ionako čeka proleće.
Bilo je reči kako se rešiti semena korova i ostalog neželjenog pa evo nekoliko fotki kako ja to radim. Prosejan kompost se zalije i pokrije najlonom, za par dana seme nikne i samo se taj gornji deo svuče nadole ili se kokice nateraju da rade svoj posao:) Opet se nakvasi i pokrije najlonom i tako redom dok većina semena ne proklija. Kažu da kada kokoške izgube interes da kopaju po kompostu onda je on potpuno zreo, moje nikad nisu izgubile interes da kopaju po njemu jer ima previše glista da bi ga ignorisale.

P1130853.jpg


P1130867.jpg


P1130871.jpg
 
Како компост убацујете у башту? Прекријете целу површину па садите, или прекријете површину па изфрезирате па садња? Такође ме интересује за малине, да ли компост стављам у реду непосредно уз биљке или као ђубриво, у тракама од по пола метра ширине на неком растојању од биљке?
 
Pa ako imaš dovoljno komposta...:) u svakom slučaju bolje ga je promešati sa zemljom da se ne bi isušio na površini ili malčirati preko njega. Ja ga imam tek toliko da stavim pomalo u svaku rupu kod sadnje i to samo 'gladnih' biljaka, paradajz, paprika....
Za maline ne znam ali pretpostavljam da se djubri samo u redu.
 
Интересује ме колико се запремински у току компостирања изгуби, тј ако нпр имам масу 1х1х1,5м, тј 1,5м кубних почетне масе, колика се запремина компоста добије на крају, да ли би се могао извући кубик компоста или је то мање?
 
kod mene je otprilike 2000 kom paradajza i sad da ja to sve na jednu kompostnu hrpu ostavim je malo previse..
novi metod sam probao :)) dok je paradajz jos u plastenicima ja ulecem i skidam mu sve grane a i one cvjetne ili plodne isto skidam i u kolica,kad napunim kolica sve istresem ispred plastenika u jednu traku i palim kosilicu pa preko toga,ono sto ostane poslije nje izgleda odlicno usitnjeno i pripremljeno za kompostiranja,tako da dobijam ubrzanje svih procesa a i ustedu zauzimanja mjesta,od 10tak kolica materijala dobijem tek pola ili mozda jedna cijela kolica gotovog isjeckanog,na kompostnoj hrpi ne gledam uopste koliko je sta zdravo ili bolesno bilo,ali vodim racuna da sve dobro poslazem izmjesam i da u njoj sve dobro radi,stajnjak svjez a i vec izgorjeli u svaku ubacujem,okrecem svaku hrpu na nekih desetak dana i ne bacam skoro pa vise nista iz baste i oko nje,onda jos nesto radim sto cu u kompostne mjesati, a ovdje nisam procitao da iko to radi ili nisam dobro vidio,a to je drveni ugalj

a za ubrzanje svih procesa koristim slijedece: uzmem kantu i u nju istresem 50gr kvasca kojem dodam 3 velike kasike secera i to sve dobro umjesam sa malo vode dok ne postane tecno,onda dodam od 500gr do 1kg secera u kantu i prelijem to vodom 15tak litara(kisnica) Mjesam dok se sve ne istopi i na kraju to sve preko kompostne hrpe istresem
 
Poslednja izmena:
zixo je napisao(la):
kod mene je otprilike 2000 kom paradajza i sad da ja to sve na jednu kompostnu hrpu ostavim je malo previse..
novi metod sam probao :)) dok je paradajz jos u plastenicima ja ulecem i skidam mu sve grane a i one cvjetne ili plodne isto skidam i u kolica,kad napunim kolica sve istresem ispred plastenika u jednu traku i palim kosilicu pa preko toga,ono sto ostane poslije nje izgleda odlicno usitnjeno i pripremljeno za kompostiranja,tako da dobijam ubrzanje svih procesa a i ustedu zauzimanja mjesta,od 10tak kolica materijala dobijem tek pola ili mozda jedna cijela kolica gotovog isjeckanog,na kompostnoj hrpi ne gledam uopste koliko je sta zdravo ili bolesno bilo,ali vodim racuna da sve dobro poslazem izmjesam i da u njoj sve dobro radi,stajnjak svjez a i vec izgorjeli u svaku ubacujem,okrecem svaku hrpu na nekih desetak dana i ne bacam skoro pa vise nista iz baste i oko nje,onda jos nesto radim sto cu u kompostne mjesati, a ovdje nisam procitao da iko to radi ili nisam dobro vidio,a to je drveni ugalj

a za ubrzanje svih procesa koristim slijedece: uzmem kantu i u nju istresem 50gr kvasca kojem dodam 3 velike kasike secera i to sve dobro umjesam sa malo vode dok ne postane tecno,onda dodam od 500gr do 1kg secera u kantu i prelijem to vodom 15tak litara(kisnica) Mjesam dok se sve ne istopi i na kraju to sve preko kompostne hrpe istresem
Kliknite za proširenje...


Пази, нисам никад радио компостирање, али на основу оног што сам прочитао не знам колико је добро то са квасцем, тј јесте да се тако убрзава процес са гљивицама из квасца, које онда постају доминантне у процесу разградње па и у добијеном компосту, сад, не знам да ли се наглим развојем ових организама из квасца не ради на уштрб развоја других позитивних организама из стајњака, односно не знам колико је у биолошком погледу квалитетан тај компост, штетан свакако није. Интересује ме мишљење људи који имају више знања од мене у погледу компоста.
 
ja mislim da mu stetit sigurno ne bi trebalo,ne radi mi se samo o mikroorganizmima i stvaranju istih nego i u ubrzavanju procesa,svasta sam nesto probavao na manjim kolicinama,napravim dvije manje hrpe istog i probam eto primjer kvasac secer voda jedna hrpa druga bez icega.. cak mozes sam probati npr,.5litara kisnice pomijesat sa pola litra mlijeka onog masnijeg i nista vise ti ne treba..razlika na hrpi sa mlijekom i na onoj bez ce ti biti prvo u duplo vecoj temperaturi sa mlijekom dok ona druga bez njega tu temp ne moze ni postici,drugo valjda i u stvaranju mikrorganizama,kvasac koristim jer ako danas pripremim hrpu i polijem je vec sutra imam 60-70c u njoj,nakon par dana prevrcem okrecem da ubijem ako postoje kakve bolesti.. ako sta treba dodati dodam
 
zixo je napisao(la):
ja mislim da mu stetit sigurno ne bi trebalo,ne radi mi se samo o mikroorganizmima i stvaranju istih nego i u ubrzavanju procesa,svasta sam nesto probavao na manjim kolicinama,napravim dvije manje hrpe istog i probam eto primjer kvasac secer voda jedna hrpa druga bez icega.. cak mozes sam probati npr,.5litara kisnice pomijesat sa pola litra mlijeka onog masnijeg i nista vise ti ne treba..razlika na hrpi sa mlijekom i na onoj bez ce ti biti prvo u duplo vecoj temperaturi sa mlijekom dok ona druga bez njega tu temp ne moze ni postici,drugo valjda i u stvaranju mikrorganizama,kvasac koristim jer ako danas pripremim hrpu i polijem je vec sutra imam 60-70c u njoj,nakon par dana prevrcem okrecem da ubijem ako postoje kakve bolesti.. ako sta treba dodati dodam
Kliknite za proširenje...

Ок, нисам ни мислио да је такав компост штетан, само колико сам схватио циљ компоста је да се поред храњивих материја у земљишту поново развије богати живот микроорганизама који поред брже разградње храњивих материја које постају доступне биљкама утиче и на здравље биљака јер им обезбедјују бољу форму и преузимају уједно животни простор штетним микробима. Тај свет је богат бројним микроорганизама и сваки вероватно има своју улогу, па не знам да ли ће квасац да са својим гљивицама преузме део животног простора позитивним микроорганизмама и тако умањи биолошки квалитет компоста. Мада кажем, можда грешим па ме због тога интересује мишљење искусних и оних који у овој области имају много више знања од мене.
 
sve si u pravu ali pogledaj npr.sastave nekih kupovnih efektivnih mikroorganizama,da bi se razmnozavali secer im je hrana,tijestno uz pomoc kvasca(raznih mnogobrojnih gljivica koje mogu sa i bez kisika) se dize zbog fermentacije a niko drugi odgovoran za nju (fermentaciju) nije do mikroorganizmi,u mom slucaju meni je tako najlakse ali skoro pa isto se dobija i mlijekom,cajem od nama zdravih biljaka itd. sve je prirodno druze,kvasac stvara u hrpi isto ono sto i u tijestu,stvara se ugljen dioksid i one bakterije sto su zaduzene za razgradnju svih biljaka i ostataka u hrpi rade u da kazem turbo modu
 
Poslednja izmena:
zixo je napisao(la):
sve si u pravu ali pogledaj npr.sastave nekih kupovnih efektivnih mikroorganizama,da bi se razmnozavali secer im je hrana,tijestno uz pomoc kvasca(raznih mnogobrojnih gljivica koje mogu sa i bez kisika) se dize zbog fermentacije a niko drugi odgovoran za nju (fermentaciju) nije do mikroorganizmi,u mom slucaju meni je tako najlakse ali skoro pa isto se dobija i mlijekom,cajem od nama zdravih biljaka itd. sve je prirodno druze,kvasac stvara u hrpi isto ono sto i u tijestu,stvara se ugljen dioksid i one bakterije sto su zaduzene za razgradnju svih biljaka i ostataka u hrpi rade u da kazem turbo modu
Kliknite za proširenje...

Занимљив начин прављења компоста у сваком случају, када будем правио компост мораћу да направим и једну огледну гомилицу по твом рецепту.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh