Kompostiranje

nebojsa je napisao(la):
Ja mislim da su temperature koje se razvijaju dovoljne da uniste patogene, ali retko ko radi kompost tako pedantno kao ti. Samim tim nije svaki deo gomile izlozen tim visokim temperaturama.
Kliknite za proširenje...
Hvala na komplimentima vezanim za pedantnost :ppozdrav:. A sto se tice pitanja da li je svaki deo gomile izlozen visokim temparaturama, naravno misleci na primenu tehnologije toplog komposta uz cesto prevrtanje i tada spoljni deo gomile nije izlozen visokim temp., ali kada prevrces taj deo stavljas po sredini i on ce takodje biti izlozen temp. preko 60 stepeni vise casova, ponekad celi dan i sve tako u krug. Pa da nije svaki deo bio izlozen vrenju, ne bi se to "sve" raspalo za mesec dana. Kako sam ja ucen, tako bi trebalo da bude, a svako za sebe odlucuje. E sad @kupinars., ako ti imas toga dosta i nemas nacina da to prevrces svaki drugi dan, to je druga stvar.
 
Poslednja izmena:
Sad sam nesto citao u prirucnicima za organsku proizvodnju svugde se kaze da se orezani lastari malciraju i unesu u zemlju,ali nisam nasao podatak koliko deluju na zemljiste.
 
Ako bih prevrtao te gomile morao bih sve rucno,ne znam jos sta cu da radim.,..Ja sam prosle godine svu kosenu travu skupljao u najlonske dzakove i zalivao vodom,nista drugo nisam stavljao,sada ti dzakovi smrde na trulez,unutra je skroz crna smesa,odlicno izgleda..I to je valjda neko kompostiranje...
 
Pa otprilike, ako nemas drugo resenje, ne gine ti vila, lopata za prevrtanje, opet naglasavam ako nije u pitanju neka velika kolicina materijala. Do 5 m3 po meni je plafon, sve preko za rucni rad je nehumano. To sa kosenom travom i najlonom ti nije bila dobra ideja, jer ako je bila sveza trebalo je dodati suvu travu,slamu, piljevinu..i nikako u najlonske dzakove zaguseno- bez kiseonika, zato ti smrdi, jer se raspadalo bez kiseonika.
 
@Ranbobas,већина процес компостирања изводи како могу а не како то сам процес компостирања налаже па су мање добри резултати .Компостирање биљних делова малина,купина,јагода се мора изводити с посебном пажњом јер су те биљке веома подложне нападима плесни, гљивица,бактерија,инсеката разних фела.Правила игре су позната само их се треба придржавати јер се у супротном догађају нежељене последице.Стим у вези сам напоменуо да је боље јако заражен биљни материјал спалити него ризиковати последице немара.У последње време је уочено да у компосту рађеном од заражених биљних остатака има спора и плесни и гљивица и бактерија које ни вишенедељна температура преко 60 степени није убила.Тестови су показали да неки сојеви бактерија опстају и на 90-92 степена .Да ли је то резултат мутирања микроорганизама показаће време.
За мој укус све што се компостира мора пре тога да се просуши јер је у супротном процес труљења доминантан и патогени који се том приликом развијају само шкоде биљкама и лако могу да направе непоправљиву штету.
 
Treba se čuvati nekih loših načina kompostiranja koji mogu da nanesu i štetu ponekad. Jedan od tih je ovaj na travom i najlonskim džakovima, takav treba doraditi bar još nekoliko meseci uz dodatak nekog ugljeničnog materijala, kiseonika i prevrtanja. Takav način kompostiranja kao i neki od termofilnih mogu da naprave velike količine aktinobakterija koje mogu da pobiju dobru floru u zemljištu jer luče široku lepezu antibiotika. Naročito su osetljive rizobium bakterije. Loš kompost ne treba koristiti, treba ga ostaviti da još odstoji, stvar je ista kao i sa stajnjakom, bolje je ne baciti ga nego ga baciti nedoradjenog.
Deda ukusi su različiti:) meni se najbolje pokazalo prosejavanje i odležavanje u pokrivenim buradima ili nečem sličnom. Doduše tu doradu kod mene rade gliste kojih sada ima baš puno.:)
Patogena ima svuda oko nas samo je pitanje da li će oni uspeti da postanu dominantni, mislim da je nebulozno očekivati da neke temperature u kompostu mogu da ubiju baš sve patogene ali ako ima puno dobrih bakterija one će zauzeti prostor.
 
ja sam pre 4 godine kompostirao relativno zdravu masu od malina posle berbe sa 25 ari , uradio sam tako sto sam iseckao sve ostatke na obicnu el seckalicu i tu masu mesao sa prosusenom pokosenom travom u slojevima , naravno zalivao i prevrtao bez ikakvog stimulatora, tek posle 2 godine je bio spreman kad su ga gliste skoro celog preradile , dok pretprosle godine imao sam jak napad grinja i moralo se sve zapaliti inace ove godine spremam 7 m3 komposta starog 1,5 god primeniti na tih 0,25h maline od slame i trave
 
Da si stavio malo starog komposta ili zemlje za inokulaciju bilo bi brže, zato treba imati i većeg granja koje se posle prosejavanja stavlja u novu gomilu kao inokulator.

Najzad sam napravio sito kojim sam zadovoljan, prosejavao pre neki dan nedoradjen kompost koji je bio baš mokar i uspelo je uz malo lupanja jer se lepio za mrežu. Bilo bi i bolje da nisam ciganio i upotrebio najgore bure koje sam imao, mada uz malo dorade biće bolje. Malo je brže nego što bi trebalo ali i ovako može da prodje. Toliko je olakšanje raditi sa ovim da sam se zaleteo i prosejao ovih par gomila 3-4m3 da skoro nisam ni osetio. Većina glista bar onih većih ispadne na kraju, one sitnije ipak prodju kroz sito 10mm.

P1120046.jpg


P1120045.jpg


 
Naravno da ne možete da kopirate, gde bi ste našli ovako havarisano i trulo bure:)
Ovo je verzija 6.01, o prethodnim verzijama neću da pričam jer nijedna nije valjala. Posle toliko uzaludnih pokušaja da napravim nešto što bi bilo i selektor za seme i sito za kompost nisam uspeo ni jedno ni drugo. Ti pokušaji su trajali godinama pa morate da razumete i moje odušvljenje kad je najzad nešto proradilo...

Pošto se povela priča o paljenju grana možemo da osvažimo temu bioćumura gde ću postaviti jednostavan i čist način za paljenje zaraženog granja i dobijanje vrednog proizvoda sa čak 55 načina korišćenja.

http://poljoinfo.com/showthread.php...eko-ćumura-u-poljoprivredi&highlight=bioćumur
 
To je pločasti kaiš sa žlebovima kao na električnim alatima sa velikom brzinom. Sve je uzeto iz mašine za sušenje veša, motor 500w sa redukcijom i španovanjem.
 
Zaista ne znam, ali je na granici, bilo bi bolje da je malo sporije jer ovako skoro da se ne prevrće, pada sa vrha bubnja. Možda mu uradim još jednu redukciju ako nadjem zgodne remenice, jednog dana...
Evo jedne slične varijante http://www.nifty-stuff.com/homemade-rotary-trommel-screen.php
Mada su točkići od rolera mnogo bolji, praktično su bešumni, najviše se čuje ventilator koji ću možda da skinem.
 
dzionik je napisao(la):
To je pločasti kaiš sa žlebovima kao na električnim alatima sa velikom brzinom. Sve je uzeto iz mašine za sušenje veša, motor 500w sa redukcijom i španovanjem.
Kliknite za proširenje...
Da jasno mi je..Upravo ja sam zamislio da iskoristim motor, remenice, kais bas takav od ves masine. E videcu kako da doteram odgovarajuci broj obrtaja, laicki kontam mozda pomocu programatora sa nje. To cu vec majsoru da prepustim.
 
Motor od veš mašine je možda i bolji jer ima i manje brzine. Na starijim modelima je to samo pitanje na koji se način poveže struja na buksni na motoru, samo treba naći šemu ili ispitati. Na novijim je brzina regulisana elektronski i tu je malo komplikovanije izdvojiti taj deo od ostale elektronike.
I ja sam u startu nameravao da napravim od drveta jer je mnogo jednostavnije ali pošto nemam više mesta pod strejama stajaće napolju pa je onda gvoždje bolja varijanta.
Veći je problem naći dobru mrežu jer verovali ili ne kod nas više niko ne pravi mreže za sejanje, sve što možete da nadjete su mrežice tipa rabica u širini od jednog metra. Ovo što sam ja stavio je perforirani lim, jedino je to imalo kolko toliko potrebnu jačinu.
 
Molim povrtare da mi daju savet oko kolicine komposta koju primenjujete u svojim bastama i nacin unosenja. Ima raznih sajtova, ali vise cenim iskustva samih proizvodjaca. A i svi pominju kilograme, a po meni bi bila relevatnija litraza, jer iz iskustva znam da po neki 1l meri 300gr, drugi 500 gr, zavisno od sadrzaja vlage...Sejacu krompir, papriku,krastavac,paradajz..Mozda je ovo za temu povrtarstva, ali ovde sigurno oni koji kompostiraju i koriste isti. Uzgred, konacno su mi iz psss-Nis uradili analizu Ph u kcl i javili mi telefonski da je 6,20-30, u vodi =7, a za procenat humusa ce mi naknadno javiti. Jedino je za to osposobljena laboratorija ili laborant, inace procenat N P K, mikro elementi , suva materija, elektro provodljivost ,..nema sanse. Kontaktirao sam i polj. fakultet-Beograd i oni me vodali dok nisam odustao. Ovima iz udruzenja Razanj su uradili skoro sve, ali im nisu zvanican dokumenat(sa pecatom) izdali, vec su im na papiricu ispisali rezultate.Zanimliv je razlog, ali drugi put o tome, oduzio sam ga bas.
 
Procenat humusa u kompostu?? ili si radio analizu zemlje?
Koliko znam semenski supstrati se prodaju na litar, ne znam gde si naišao na kilograme.
Komposta za baštu nikad dosta...baci kolko god imaš:) Ja bacam po lopatu ili fanglu u rupe za paradajz i papriku, zavisi koliko imam...
Ajde malo o razlogu.....
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh