necapile
Član
Kakvo nam je vreme meni se cini da nece skoro zima 
ili ce biti kao u crtacima. Hranimo nasu zivinu i odjednom metar snega.
Pa nemam pojma. Neznam ni kako bi to izve da dam odvojeno.
Veceras sam primetio da su njih 4-5 dobilo i proliv. Da li je moguce da je od kapi jer su do sada dobijale "ELAVITOL"?
Je li imao ko kakvog iskustva sa necim od ova dva dodatka i sta vi dajete vasoj zivini?
ili ce biti kao u crtacima. Hranimo nasu zivinu i odjednom metar snega. Pa nemam pojma. Neznam ni kako bi to izve da dam odvojeno.
Veceras sam primetio da su njih 4-5 dobilo i proliv. Da li je moguce da je od kapi jer su do sada dobijale "ELAVITOL"? Je li imao ko kakvog iskustva sa necim od ova dva dodatka i sta vi dajete vasoj zivini?
necapile
Član
Dobro vece drustvo. 
Ma neznam sta im je. Jedan dan imaju pa onda par dana nista pa opet jedan njih nekoliko dobije i sve tako.
Da nije to mozda normalno u pronosenju? Posto mi jos nisu sve pronele.
Ma neznam sta im je. Jedan dan imaju pa onda par dana nista pa opet jedan njih nekoliko dobije i sve tako.
Da nije to mozda normalno u pronosenju? Posto mi jos nisu sve pronele.
@necapile
Ako su pravilno odgajane, pocinju da nose u 21-22 nedelji. U 26-oj nedelji kokice postizu 50% nosivosti, a vec u 27 nedelji od 90-92%, sto znaci da je veoma brz porast nosivosti lakih linijskih hibrida. Nosivost traje oko 53 nedelje.
Ako su pravilno odgajane, pocinju da nose u 21-22 nedelji. U 26-oj nedelji kokice postizu 50% nosivosti, a vec u 27 nedelji od 90-92%, sto znaci da je veoma brz porast nosivosti lakih linijskih hibrida. Nosivost traje oko 53 nedelje.
SAMA
Moderator
Zašto moje kokoške ne nose?
Prekomerno ili nedovoljno unošenje proteina, u prvom redu esencijalnih aminokiselina, ili kalcijuma može prouzrokovati smanjivanje proizvodnje. Preporuke su da smeše za nosilje sadrže 16-18% proteina i adekvatnu količinu energije, kalcijuma, fosfora i čitav niz mikroelemenata i vitamina.
Jedno od najčešćih pitanja koje vlasnici jata živine postavljaju stručnjacima jeste: „Zašto moje kokoške ne nose?” Teško je nabrojati sve razloge zašto kokoške smanjuju ili potpuno prestaju da nose jaja. Ponekad su živinari ubeđeni da je „sve u redu”, a kokoške slabo nose. Najčešći slučaj je da više malih uzroka prave „veliki” problem. Ovo je uglavnom slučaj kod živinara koji misle da su savršeno ovladali živinarskom proizvodnjom pa zaboravljaju na sitne detalje u obezbeđenju proizvodnih uslova. Njima se sigurno nikada neće desiti da im živina ostane dva ili tri dana bez hrane ili vode ili da farma nekoliko dana nema struje, ali sitne detalje ne vide. Koji su to najčešći problemi? Većina uzroka se odnosi na uredno snabdevanje živine kvalitetnom hranom, dovoljnom količinom higijenski ispravne vode, obezbeđenje svetlosnog programa u objektu, pojava bolesti, zanemarivanje uzrasta živine i stres.
ISHRANA I NAPAJANjE Nosilje zahtevaju sasvim uravnotežen i dobro izbalansiran obrok da bi održavale maksimalnu proizvodnju jaja. Gladovanje koje može biti kvalitativno i kvantitativno (ređe) često je uzrok smanjene produkcije jaja. Nedovoljni ili prekomerni nivo energije u obroku će prouzrokovati veću ili manju konzumaciju hrane, ukoliko se živina ne hrani obročno, što dovodi do smanjenog ili preteranog unosa drugih gradijenata i kroz jedan duži period do problema koji organizam kokoške ne može da reši. Prekomerno ili nedovoljno unošenje proteina, u prvom redu esencijalnih aminokiselina, ili kalcijuma može prouzrokovati smanjivanje proizvodnje. Preporuke su da smeše za nosilje sadrže 16-18% proteina i adekvatnu količinu energije, kalcijuma, fosfora i čitav niz mikroelemenata i vitamina. Fabrike stočne hrane uglavnom se trude da zadovolje sadržaj proteina, energije, kalcijuma i fosfora, međutim to ne znači da je smeša dobra, jer presudan je kvalitet hraniva koja su ugrađena u smešu odnosno svarljivost (usvojivost) neophodnih hranjivih materija. Posebno je diskutabilan kvalitet premiksa (u pogledu mikroelemenata i vitamina) pa imamo tzv. „tiho” kvalitativno gladovanje, koje tek u jednom dužem periodu takvog stanja dovodi do problema. Savet je da se redovno uzimaju uzorci hrane i adekvatno čuvaju, pa ukoliko se sumnja na loš kvalitet treba je dati na detaljnu analizu koja će obuhvatiti esencijalne aminokiseline, mikroelemente pa i vitamine. Ovo su skupe analize, ali su ponekad neophodne. Neadekvatna ishrana prouzrokuje smanjenu nosivost u prvom redu, ali i loš kvalitet jaja, posebno loš kvalitet ljuske. Česti su i prolapsusi usled nošenja krupnih jaja, gubljenje i kljucanje perja, pa čak i hranjenje uginulom kokoškom. Voda je ta na koju kokoške skoro trenutno reaguju. Količinu i kvalitet vode treba stalno proveravati. Često se dešava, posebno u kaveznom sistemu držanja, da se zapuše pojedine pojilice ili segmenti sistema za napajanje i da to ostane za jedan određeni period neprimećeno. Uočiće se da kokoške po pojedinim boksevima slabo ili uopšte ne nose. Higijenska ispravnost vode je primarna, ne samo po zdravlje kokošaka nego i ljudi koji konzumiraju ta jaja. Previše hladna ili topla voda značajno utiče na njenu konzumaciju, a time direktno na nosivost. Ukoliko kokoške ostanu jedan dan bez hrane, neće doći do drastičnog pada nosivosti. Ukoliko ostanu jedan dan bez vode, posebno u vreme toplih dana, značajno smanjenje nosivosti je neizbežno, ili pak ako nemaju dovoljno vode samo tri dana, počeće da mitare i u potpunosti će prestati da nose.
DUŽINA DANA ILI NEDOVOLjAN INTENZITET SVETLA. Kokoši zahtevaju 14-15 sati dužine dana da bi održavale proizvodnju jaja. Ukoliko se kokoškama dužina dana smanji ispod 12 sati u trajanju od dva do tri dana one će vrlo brzo smanjiti nosivost, pa čak i potpuno prestati nositi i početi da mitare. Kokoške reaguju na obdanicu, pa ukoliko se kombinuje prirodno i veštačko svetlo, već od kraja jula treba da im se produžava dužina dana primenom veštačkog osvetljenja. Intenzitet svetla mora biti stalan oko 30 luksa, sa što manje tamnih mesta. To se postiže pravilnim rasporedom sijalicapo objektu. Pravilo kojeg živinari moraju da se pridržavaju je da se u periodu nošenja ni u kom slučaju ne sme smanjivati intenzitet i dužina svetlosnog dela dana.
BOLEST Bolest živine je uvek mač koji stoji iznad njihove glave i nikada se ne zna kada može da je zahvati. Pored striktnog sprovođenja preventivne zaštite i maksimalne brige odgajivača bolest može da zahvati jato živine. Posledice mogu biti minimalne ali i drastične, u svakom slučaju odgajivač će primetiti da se njegova živina čudno ponaša, nije „vesela” slabo uzima hranu, manje nosi i često ima povećano uginuće kokošaka u jatu. To je dovoljan razlog da se pozove veterinar i preduzmu odgovarajuće mere. Bez odlaganja se mora utvrditi dijagnoza i primeniti adekvatna terapija. Svakako je najbolje preduprediti da do bolesti ne dođe. Postoji niz mera kojih se svaki živinar mora pridržavati da bi njegova živina bila zdrava. Prva stvar je kupiti zdravu živinu i biti siguran da je zdrava, uveriti se da je ona propisno zaštićena od uobičajenih bolesti. To će se moći uraditi ako se živina kupuje od proverenih proizvođača. Drugi uslov je zaštita živine na sopstvenoj farmi. Ona se mora izolovati od kontakta sa drugom živinom, drugim vrstama stoke i zaštititi od ljudi (nepotrebnih poseta). Treća stvar je besprekorno održavanje higijene u objektu i oko njega. Sledeći važan momenat je neškodljivouklanjanje uginule živine.
STAROST KOKOŠI Momentu starenja jata živinari malo posvećuju pažnje. Biološki kokoške dobro nose dva proizvodna ciklusa. U prvom ciklusu intenzitet nosivosti je najveći, kokoške vrlo brzo dostignu maksimum nosivosti (za 4-6 nedelja), isto tako i odgovarajuću masu jaja. Uspeh živinara će biti da visoku nosivost održi što je duže moguće, a to će postići striktnom primenom tehnološkog uputstva za gajenje datog hibrida. Program ishrane, svetlosni režim i menadžment moraju biti prilagođeni uzrastu živine. Najčešći propusti se dešavaju u prvoj trećini perioda nosivosti i ti promašaji su nenadoknadivi. Problemi nastaju i u zadnjoj trećini nosivosti što se odražava kroz smanjenu nosivost i češće kroz loš kvalitet jaja, a posebno loš kvalitet ljuske.
Stanje, u tom uzrastu, najčešće se ne isplati popravljati. U takvim slučajevima bolje rešenje je, ukoliko su tržišni uslovi nepovoljni za prodaju jaja, da se izvrši forsirano mitarenje jata i startuje sa drugim ciklusom nosivosti.
STRES Bilo koji stres kao, na primer, premeštanje kokošaka, druge manipulacije kokoškama, promene u uslovima ambijenta ili izazivanje panike među kokoškama, može doprineti da kokoške smanje nosivost ili potpuno prestanu da nose. Najčešće stresne situacije su:
1. Nagla promena temperature u objektu (zahlađenje ili otopljenje). Živina uvek teže podnosi hladan i vlažan ambijent nego topao i suv. Promaja u hladno doba godine će negativno uticati na stanje kokošaka.
2. Premeštanje i manipulacije. Jednom useljeno jato kokošaka ne treba preseljavati. Pa čak i kod provere telesne mase ili nekih drugih zahvata treba biti vrlo pažljiv da bi se stres sveo na minimum. Pravljenje novih grupa kokoši usled izjednačavanja gustine naseljenosti nije poželjno raditi jer to dovodi do nervoze među živinom, do međusobne borbe, pa čak i do smrti i hranjenja uginulom životinjom.
3. Paraziti. Spoljašnji i unutrašnji paraziti često mogu biti uzrok stresa. Ukoliko se to desi treba odabrati adekvatnu terapijukoja će smanjiti stres.
4. Strah. Strah kod kokošaka može biti izazvan raznim postupcima, ne samo postupcima unutar živinarnika (radnik, oprema) nego i van objekta. Ograničiti kretanje ljudi, prevoznih sredstava, druge stoke i sl.
5. Grabljivice (sove), mačke, psi, pacovi. Ukoliko se desi da uđu među jato živine neminovno izazivaju jak stres o čemu treba voditi računa. Dobrom živinaru uglavnom su poznati ovi uzroci, ali su situacije nepredvidive, i savet je da uvek treba biti oprezan i brzo reago vati da se stanje popravi. Maksimalna briga rešava pola problema.
Prekomerno ili nedovoljno unošenje proteina, u prvom redu esencijalnih aminokiselina, ili kalcijuma može prouzrokovati smanjivanje proizvodnje. Preporuke su da smeše za nosilje sadrže 16-18% proteina i adekvatnu količinu energije, kalcijuma, fosfora i čitav niz mikroelemenata i vitamina.
Jedno od najčešćih pitanja koje vlasnici jata živine postavljaju stručnjacima jeste: „Zašto moje kokoške ne nose?” Teško je nabrojati sve razloge zašto kokoške smanjuju ili potpuno prestaju da nose jaja. Ponekad su živinari ubeđeni da je „sve u redu”, a kokoške slabo nose. Najčešći slučaj je da više malih uzroka prave „veliki” problem. Ovo je uglavnom slučaj kod živinara koji misle da su savršeno ovladali živinarskom proizvodnjom pa zaboravljaju na sitne detalje u obezbeđenju proizvodnih uslova. Njima se sigurno nikada neće desiti da im živina ostane dva ili tri dana bez hrane ili vode ili da farma nekoliko dana nema struje, ali sitne detalje ne vide. Koji su to najčešći problemi? Većina uzroka se odnosi na uredno snabdevanje živine kvalitetnom hranom, dovoljnom količinom higijenski ispravne vode, obezbeđenje svetlosnog programa u objektu, pojava bolesti, zanemarivanje uzrasta živine i stres.
ISHRANA I NAPAJANjE Nosilje zahtevaju sasvim uravnotežen i dobro izbalansiran obrok da bi održavale maksimalnu proizvodnju jaja. Gladovanje koje može biti kvalitativno i kvantitativno (ređe) često je uzrok smanjene produkcije jaja. Nedovoljni ili prekomerni nivo energije u obroku će prouzrokovati veću ili manju konzumaciju hrane, ukoliko se živina ne hrani obročno, što dovodi do smanjenog ili preteranog unosa drugih gradijenata i kroz jedan duži period do problema koji organizam kokoške ne može da reši. Prekomerno ili nedovoljno unošenje proteina, u prvom redu esencijalnih aminokiselina, ili kalcijuma može prouzrokovati smanjivanje proizvodnje. Preporuke su da smeše za nosilje sadrže 16-18% proteina i adekvatnu količinu energije, kalcijuma, fosfora i čitav niz mikroelemenata i vitamina. Fabrike stočne hrane uglavnom se trude da zadovolje sadržaj proteina, energije, kalcijuma i fosfora, međutim to ne znači da je smeša dobra, jer presudan je kvalitet hraniva koja su ugrađena u smešu odnosno svarljivost (usvojivost) neophodnih hranjivih materija. Posebno je diskutabilan kvalitet premiksa (u pogledu mikroelemenata i vitamina) pa imamo tzv. „tiho” kvalitativno gladovanje, koje tek u jednom dužem periodu takvog stanja dovodi do problema. Savet je da se redovno uzimaju uzorci hrane i adekvatno čuvaju, pa ukoliko se sumnja na loš kvalitet treba je dati na detaljnu analizu koja će obuhvatiti esencijalne aminokiseline, mikroelemente pa i vitamine. Ovo su skupe analize, ali su ponekad neophodne. Neadekvatna ishrana prouzrokuje smanjenu nosivost u prvom redu, ali i loš kvalitet jaja, posebno loš kvalitet ljuske. Česti su i prolapsusi usled nošenja krupnih jaja, gubljenje i kljucanje perja, pa čak i hranjenje uginulom kokoškom. Voda je ta na koju kokoške skoro trenutno reaguju. Količinu i kvalitet vode treba stalno proveravati. Često se dešava, posebno u kaveznom sistemu držanja, da se zapuše pojedine pojilice ili segmenti sistema za napajanje i da to ostane za jedan određeni period neprimećeno. Uočiće se da kokoške po pojedinim boksevima slabo ili uopšte ne nose. Higijenska ispravnost vode je primarna, ne samo po zdravlje kokošaka nego i ljudi koji konzumiraju ta jaja. Previše hladna ili topla voda značajno utiče na njenu konzumaciju, a time direktno na nosivost. Ukoliko kokoške ostanu jedan dan bez hrane, neće doći do drastičnog pada nosivosti. Ukoliko ostanu jedan dan bez vode, posebno u vreme toplih dana, značajno smanjenje nosivosti je neizbežno, ili pak ako nemaju dovoljno vode samo tri dana, počeće da mitare i u potpunosti će prestati da nose.
DUŽINA DANA ILI NEDOVOLjAN INTENZITET SVETLA. Kokoši zahtevaju 14-15 sati dužine dana da bi održavale proizvodnju jaja. Ukoliko se kokoškama dužina dana smanji ispod 12 sati u trajanju od dva do tri dana one će vrlo brzo smanjiti nosivost, pa čak i potpuno prestati nositi i početi da mitare. Kokoške reaguju na obdanicu, pa ukoliko se kombinuje prirodno i veštačko svetlo, već od kraja jula treba da im se produžava dužina dana primenom veštačkog osvetljenja. Intenzitet svetla mora biti stalan oko 30 luksa, sa što manje tamnih mesta. To se postiže pravilnim rasporedom sijalicapo objektu. Pravilo kojeg živinari moraju da se pridržavaju je da se u periodu nošenja ni u kom slučaju ne sme smanjivati intenzitet i dužina svetlosnog dela dana.
BOLEST Bolest živine je uvek mač koji stoji iznad njihove glave i nikada se ne zna kada može da je zahvati. Pored striktnog sprovođenja preventivne zaštite i maksimalne brige odgajivača bolest može da zahvati jato živine. Posledice mogu biti minimalne ali i drastične, u svakom slučaju odgajivač će primetiti da se njegova živina čudno ponaša, nije „vesela” slabo uzima hranu, manje nosi i često ima povećano uginuće kokošaka u jatu. To je dovoljan razlog da se pozove veterinar i preduzmu odgovarajuće mere. Bez odlaganja se mora utvrditi dijagnoza i primeniti adekvatna terapija. Svakako je najbolje preduprediti da do bolesti ne dođe. Postoji niz mera kojih se svaki živinar mora pridržavati da bi njegova živina bila zdrava. Prva stvar je kupiti zdravu živinu i biti siguran da je zdrava, uveriti se da je ona propisno zaštićena od uobičajenih bolesti. To će se moći uraditi ako se živina kupuje od proverenih proizvođača. Drugi uslov je zaštita živine na sopstvenoj farmi. Ona se mora izolovati od kontakta sa drugom živinom, drugim vrstama stoke i zaštititi od ljudi (nepotrebnih poseta). Treća stvar je besprekorno održavanje higijene u objektu i oko njega. Sledeći važan momenat je neškodljivouklanjanje uginule živine.
STAROST KOKOŠI Momentu starenja jata živinari malo posvećuju pažnje. Biološki kokoške dobro nose dva proizvodna ciklusa. U prvom ciklusu intenzitet nosivosti je najveći, kokoške vrlo brzo dostignu maksimum nosivosti (za 4-6 nedelja), isto tako i odgovarajuću masu jaja. Uspeh živinara će biti da visoku nosivost održi što je duže moguće, a to će postići striktnom primenom tehnološkog uputstva za gajenje datog hibrida. Program ishrane, svetlosni režim i menadžment moraju biti prilagođeni uzrastu živine. Najčešći propusti se dešavaju u prvoj trećini perioda nosivosti i ti promašaji su nenadoknadivi. Problemi nastaju i u zadnjoj trećini nosivosti što se odražava kroz smanjenu nosivost i češće kroz loš kvalitet jaja, a posebno loš kvalitet ljuske.
Stanje, u tom uzrastu, najčešće se ne isplati popravljati. U takvim slučajevima bolje rešenje je, ukoliko su tržišni uslovi nepovoljni za prodaju jaja, da se izvrši forsirano mitarenje jata i startuje sa drugim ciklusom nosivosti.
STRES Bilo koji stres kao, na primer, premeštanje kokošaka, druge manipulacije kokoškama, promene u uslovima ambijenta ili izazivanje panike među kokoškama, može doprineti da kokoške smanje nosivost ili potpuno prestanu da nose. Najčešće stresne situacije su:
1. Nagla promena temperature u objektu (zahlađenje ili otopljenje). Živina uvek teže podnosi hladan i vlažan ambijent nego topao i suv. Promaja u hladno doba godine će negativno uticati na stanje kokošaka.
2. Premeštanje i manipulacije. Jednom useljeno jato kokošaka ne treba preseljavati. Pa čak i kod provere telesne mase ili nekih drugih zahvata treba biti vrlo pažljiv da bi se stres sveo na minimum. Pravljenje novih grupa kokoši usled izjednačavanja gustine naseljenosti nije poželjno raditi jer to dovodi do nervoze među živinom, do međusobne borbe, pa čak i do smrti i hranjenja uginulom životinjom.
3. Paraziti. Spoljašnji i unutrašnji paraziti često mogu biti uzrok stresa. Ukoliko se to desi treba odabrati adekvatnu terapijukoja će smanjiti stres.
4. Strah. Strah kod kokošaka može biti izazvan raznim postupcima, ne samo postupcima unutar živinarnika (radnik, oprema) nego i van objekta. Ograničiti kretanje ljudi, prevoznih sredstava, druge stoke i sl.
5. Grabljivice (sove), mačke, psi, pacovi. Ukoliko se desi da uđu među jato živine neminovno izazivaju jak stres o čemu treba voditi računa. Dobrom živinaru uglavnom su poznati ovi uzroci, ali su situacije nepredvidive, i savet je da uvek treba biti oprezan i brzo reago vati da se stanje popravi. Maksimalna briga rešava pola problema.
koke nosilje
zovem se robert,zelim da drzim koke nosilje u kavezu 240kom na svakih 6 meseci,interesuju me sanitarni i veterinarski uslovi da bih mogao da prodajem jaja raznim radnjama posto imam dogovoreno trziste. jel moze neko da mi pomogne.
zovem se robert,zelim da drzim koke nosilje u kavezu 240kom na svakih 6 meseci,interesuju me sanitarni i veterinarski uslovi da bih mogao da prodajem jaja raznim radnjama posto imam dogovoreno trziste. jel moze neko da mi pomogne.
SAMA
Moderator
Mislis kao feljton,u nastavcima.@SAMA
Lep i poucan post, samo druze trebao si ga podeliti u delove, pa svaki dan po jedan.
A moguce je da moje koke nisu zato pronele toliko dugo. Vidis meni niko nije objasnio da to tako treba sa svetlom.
E u to ime
Da se i pohvalim od 32, 22 jajeta. Popravljaju se.
Treba procitati ono sto je napisano:
Moje komšije, a i ja za svoje potrebe, držimo po 15 - 20 koka nosilja.Hranimo ih dva puta dnevno po 120 grama ujutru po 60 i uveče po 60 grama.Svetlost im je dostupna od 06 do 22 sata.Sijalice su jačine 60 wati.Bez vode nikako.Ako ti se to desi imaćeš problem da ih ponovo uvedeš u ritam nosivosti.Vadiš se sa vodom u koju ćeš da razmutiš šećer.Tako će ponovo najbrže ući u nosivost koju su imali.
Dok ne pronesu dajemo im do 130 grama a to je otprilike 7 - 10.dana od dana pune starosti a to je 126 dana.Sada kada je toplo vreme sipaj im po malo jabukovog sirćeta u vodu.
Ja ne kažem da je ovo najispravnije ali mi tako radimo i rezultat je dobar.
SAMA
Moderator
Necapile pazario u St pazovi pre neki dan.Dosao covek iz Budjanovaca i pokupi ispred nosa.
SAMA
Moderator
Ma opasan je taj.Di ima nesto da se poklonion je prvi.
on je prvi.
necapile
Član
Ma opasan je taj.Di ima nesto da se pokloni
I ako trba da se plati ja sam prvi.
Samo ako mi je nesto potrebno.daj te informaciju gde i koju sortu koka kupiti
Zivinarska zadruga Novi Sad ul. Futoska. Sutr cu ti napisati i broj tel. mrzi me da idem sada u radnju.
