S
Sumadinac-Gruzanin
Guest
Odg: Vasi kucni ljubimci
Evo jos teksta o pulinima
"Nove rase: VOJVOĐANSKI PULIN
Zahvaljujući kinologu entuzijasti, Jovici Plačkiću, do skora žitelju Žablja, ali i razumevanju Kinološkog saveza Vojvodine i Upravnog odbora KS SCG, još jedna od iskonskih, vekovima poznatih pastirskih rasa sa naših, panonskih prostora, krenula je na put zvaničnog priznanja.
Odluka o prihvatanju Prijedloga standarda za vojvođanskog pastirskog psa doneta je na poslednjem sastanku UO KS SCG krajem 2003. u Beogradu.
Idealna građa
Za pulina, Jovica Plačkić, inače predsjednik Komisije za vojvođanske rase pasa pri KSV, kao autor prijedloga standarda i komentara te Pravila o brzom vraćanju ovaca, kaže:
_Stvoren je jkod nas, na vojvođanskim livadama, kao skladno delo pastira i prirode – navodi Plačkić. Odličan je čuvar jer istovremeno koristi čulo sluha, vida i mirisa koja su mu odlično razvijena. Nepogrešivo javlja o pojavi uljeza na svoju teritoriju. Izuzetno je pametan, ima neiscrpnu volju dok radi. Vlasnika gleda u oči dok očekuje komandu, a u akciji se nedvosmisleno primećuje da uživa u kretanju i radu. Ostvaruje uspeđan i blizak kontakt s poverenim mu domačim životinjama.
Plačkić, prenoseći svedočenje pastira, naglašava urođenu volju da radi, kao i prilagodljivost svim, pa inajsurovijim uslovima za život, tako da može da se razmnožava i bez pomoći čoveka.
_To je idealno funkcionalno građen pastirski pas – kaže na osnovu dugogodišnjih istraživanja Jovica Plačkić. Čuva sve što mu se poveri, što ukazuje na značajno mesto ove rase i u XXI veku. Lako se gaji, izvanredan je porodični pas za dvorište, voli decu, al priznaje samo jednog gazdu. Malo traži a mnogo pruža jer lako i brzo uči, živahan je i uporan u izvršenju zadataka.
Tipičan lupoid
Vojvođanski pastirski pas pulin je tipičan lupoid, sličan severnim rasama (autor verovatno, sasvim opravdano, misli na severnoevropske špiceve, primedbe M.J.) visine u grebenu 52 cm i više za mužjake, a 47 cm i više za ženke, telo je najviše za deset odsto duže od visine grebena, leđa su kratka, čvrsta kao i slabine, sapi koje se nadovezuju na slabine mišičave su, dovoljno široke, blago ukošene.
Rep je visoko usadjen, u mirovanju sabljasto nošen, a u afektu je prstenasto zavijen, u stalnom kontaktu sa sapima, slabinama ili butinom (pljoštimice). Prednji front je malo izražen, a grudi su srazmjerno duge i široke, duboke – poželjno do lakta. Noge – prednje i zadnje su prirodno uglovane. Šape su male «poluzečje». Boja dlake – najčešće i najpoželjnija je – crna, najmanje 80 odsto površine, a oznake mogu biti bele, sive ili žute. Kao osnovne boje pominju se u predlogu standarda i bela, žuta, siva i braon, kao i dvobojnost (kombinacije pomenutih boja).
_ Jedna boja mora uvek da bude dominantna – kaže Plačkić – ali sve boje učestvuju zajedno kod ocenjivanja i izbora prvaka rase.
O odlikama i daljem radu na standardizaciji vojvođanskog pulina, kao i proverama na takmičenjima u radu, opširnije u narednim brojevima. I ova rasa moći će da se ocenjuje na svim izložbama kod nas, da se dodeljuje CAC i da konkuriše za prvaka prve FCI grupe.
M.J.
Fotosi: Z.P.
izvor: ZOV br. 510 0d6.02.2004. "
Evo jos teksta o pulinima
"Nove rase: VOJVOĐANSKI PULIN
Zahvaljujući kinologu entuzijasti, Jovici Plačkiću, do skora žitelju Žablja, ali i razumevanju Kinološkog saveza Vojvodine i Upravnog odbora KS SCG, još jedna od iskonskih, vekovima poznatih pastirskih rasa sa naših, panonskih prostora, krenula je na put zvaničnog priznanja.
Odluka o prihvatanju Prijedloga standarda za vojvođanskog pastirskog psa doneta je na poslednjem sastanku UO KS SCG krajem 2003. u Beogradu.
Idealna građa
Za pulina, Jovica Plačkić, inače predsjednik Komisije za vojvođanske rase pasa pri KSV, kao autor prijedloga standarda i komentara te Pravila o brzom vraćanju ovaca, kaže:
_Stvoren je jkod nas, na vojvođanskim livadama, kao skladno delo pastira i prirode – navodi Plačkić. Odličan je čuvar jer istovremeno koristi čulo sluha, vida i mirisa koja su mu odlično razvijena. Nepogrešivo javlja o pojavi uljeza na svoju teritoriju. Izuzetno je pametan, ima neiscrpnu volju dok radi. Vlasnika gleda u oči dok očekuje komandu, a u akciji se nedvosmisleno primećuje da uživa u kretanju i radu. Ostvaruje uspeđan i blizak kontakt s poverenim mu domačim životinjama.
Plačkić, prenoseći svedočenje pastira, naglašava urođenu volju da radi, kao i prilagodljivost svim, pa inajsurovijim uslovima za život, tako da može da se razmnožava i bez pomoći čoveka.
_To je idealno funkcionalno građen pastirski pas – kaže na osnovu dugogodišnjih istraživanja Jovica Plačkić. Čuva sve što mu se poveri, što ukazuje na značajno mesto ove rase i u XXI veku. Lako se gaji, izvanredan je porodični pas za dvorište, voli decu, al priznaje samo jednog gazdu. Malo traži a mnogo pruža jer lako i brzo uči, živahan je i uporan u izvršenju zadataka.
Tipičan lupoid
Vojvođanski pastirski pas pulin je tipičan lupoid, sličan severnim rasama (autor verovatno, sasvim opravdano, misli na severnoevropske špiceve, primedbe M.J.) visine u grebenu 52 cm i više za mužjake, a 47 cm i više za ženke, telo je najviše za deset odsto duže od visine grebena, leđa su kratka, čvrsta kao i slabine, sapi koje se nadovezuju na slabine mišičave su, dovoljno široke, blago ukošene.
Rep je visoko usadjen, u mirovanju sabljasto nošen, a u afektu je prstenasto zavijen, u stalnom kontaktu sa sapima, slabinama ili butinom (pljoštimice). Prednji front je malo izražen, a grudi su srazmjerno duge i široke, duboke – poželjno do lakta. Noge – prednje i zadnje su prirodno uglovane. Šape su male «poluzečje». Boja dlake – najčešće i najpoželjnija je – crna, najmanje 80 odsto površine, a oznake mogu biti bele, sive ili žute. Kao osnovne boje pominju se u predlogu standarda i bela, žuta, siva i braon, kao i dvobojnost (kombinacije pomenutih boja).
_ Jedna boja mora uvek da bude dominantna – kaže Plačkić – ali sve boje učestvuju zajedno kod ocenjivanja i izbora prvaka rase.
O odlikama i daljem radu na standardizaciji vojvođanskog pulina, kao i proverama na takmičenjima u radu, opširnije u narednim brojevima. I ova rasa moći će da se ocenjuje na svim izložbama kod nas, da se dodeljuje CAC i da konkuriše za prvaka prve FCI grupe.
M.J.
Fotosi: Z.P.
izvor: ZOV br. 510 0d6.02.2004. "