e tu ljudi grese.
Imamo Amonijum-nitrat i imamo karbamid .
Amonijum jon je NH4 a nitrat je NO3 karbamid je CO(NH2)2 .
Djubrivo AN 33% (N) je amonijum nitrat, sto znaci da u sebi sadrzi i amonijum jon i nitratni jon koji se razlicito ponasaju u zemljistu. djubrivo sadrzi podjednako oba jona ...znaci od tih 33 % azota 50% je u prvom a 50 % u drugom obliku.
Djubrivo SAN je stabilizovani AN a stabilizovan je sa krecnjakom CaCo3 i sa MgCO3 zato sadrzi u sebi Mg i krecnjaka
TO sto je stabilizovan znaci da su pokusali da dobiju manje higroskopno djubrivo i stabilnije granule.
Djubrivo KAN je krecni amonijum nitrat koji ima osobinu da popravlja kisela zemljista od 27% koliko sadrzi azota opet je 50% u obliku amonijum jona a 50 % u obliku nitratnog jona.
UREA ili KARBAMID je sasvim drugacije djubrivo , sadrzi 46% azota u obliku Karbamida kojem je potrebno 14 dana na temp. od 20 stepeni celzijusovih da se hidrolizuje do NH4 ..ili amonijacnog oblika stim da se taj amonijacni oblik moze usvojiti od strane biljaka ali nastavlja da se oksidise do NO3 ukoliko je zemljiste aerisano.
Svako radi onako kako mu ekonomska racunica kaze. Pitanje je dali koristiti AN ,KAN ili Ureu.
Odgovor je , prilagoditi upotrebu djubriva zemljistu....KAKO ?
Jednostavno... uraditi N-min pa se voditi cenama na trzistu. primer: imamo zemljiste koje je kiselo...na takvom zemljistu treba koristiti KAN i to predsetveno , ne samo jedne godine ,nego vise godina, da bi bilo efekta. I ako je recimo KAN i Urea priblizne vrednosti na trzistu opet je bolje koristiti KAN jer ce vam dugorocno gledano popraviti zemljiste.
Ako imamo neutralno zemljiste, mozemo koristiti i AN i UREU, samo ih treba pravilno primeniti.
Primer 2 : ako aktivna materija AN-a kosta jeftinije nego ista aktivna materija Uree onda je logicno da treba koristiti AN ili obrnuto.
O primeni ureje i AN-a se dosta pricalo na ovom forumu .
Ajmo prvo AN , koristiti striktno predsetveno (kolicine primene variraju od obezbedjenosti i prinosa koji ocekujete ) eveentualno u prihrani, mada se ova operacija sve vise izbegava.
Urea- primenjuje se nedelju do dve nedelje pre setve sto zavisi od temperature . Kao sto sam gore napisao 14 dana na 20stepeni celzijusovih i eto ureje za upotrebu.
Te dane primene treba korigovati u odnosu na temperature. Kukuruzu je azot potreban u momentu kad ima 2 lista a to je 2 nedelje posle setve otprilike (nekada i vise , ove god je bilo problema sa nicanjem ) .
I setite se , poljoprivreda nije neka aproksimativna nauka, mada postoji dosta stvari hemijske prirode koje jos nisu najjasnije.
Svo to vase eksperimentisanje je neko pre vas radio, samo treba malo listati literaturu. Problem nastaje i u tome sto rezultat eksperimenta ne moze da bude verodostojan na osnovu jedne godine. Tek nakon minimalno 5 godina mozemo da donesemo neki zakljucak koji sa delimicnom sigurnoscu mozemo da kazemo da je to tako ili nije. Isuvise mnogo faktora utice na sve stvari koje se ticu gajenja biljaka.
Citajte, edukujte se, u protivnom cete gubiti dragoceno vreme. Pod tim dragocenim vremenom podrazumevam to da je nasa proizvodnja uslovljena godisnjim dobima i za jednu godinu mozemo da ostvarimo samo jedan obrt kapitala sto je spor obrt novca , medjutim ako se pametno iskoristi ta godina proizvodnje moze se profitirati u protivnom osudjeni smo na polako propadanje. Dakle zakljucak je sledeci , vecina nas poljoprivrednika i na forumu i uopste u Srbiji nije kompetentna da radi neke oglede jer vecina ni ne zna kako treba da izgleda ogled i ne zna kako da barata sa tim podacima koje dobija sa ogleda te stoga ne eksperimentisite to je moj savet.
moze prouzrokovati i vise stete nego koristi
?
