Oplemenjivacki rad na kajsiji je usmeren na dobijanje novih genotipova sa duzim i stabilnijim zimskim mirovanjem, poznijim cvetanjem, otpornostu prema bolestima, dobrom rodnoscu i dobrim kvalitetom plodova razlicitog zrenja. u Italiji su uvedene brojne nove sorte: Ninfa, Dora, Nella, Sylred (vrlo rane),Orange Red, Carmen Top, Eura, Lady Rose, Poppy, Solaria, Orange Rubis, Robada, Pincot, Boreala, Bora (rane), Sweet Cot, Gold Bar, Goldstar i Kioto (srednje pozne) koje su stvorene u Italiji, Francuskoj i SAD. Bosi je u Bolonji stvorio dve pozne kajsije: Ardore i Pieve (Bassi i Rizzo, 2004). U Italiji su stvorene dve sorte otporne na sarku sljive SEOPA – 1 i GOLGI 2 (Badenes et al., 2003). U Francuskoj su stvorene: Mariem, Ivresse, Comedie, Gaterie, Helena du Roussillion, Malice, Sortillage, Tardif du Tain i Fantasme (Audergon et al., 1995.), Frenesie i Royal de Roussillion (Andergon et al., 1999). U Rusiji su stvorene poznocvetne sorte: Yubileinyi Novoi, Kalon Bobai i Sazagani (Turakulov, 2003). Iz Kanade su proizasle: AC – Harojoy, AC – Harostar, AC – Harowblush, koje su otporne na mrazeve (Laune i Hanter, 2003a, 2003b, 2003c). Na Novom Zelandu stvorene sorte imaju vrlo krupne plodove (do 150 g): Cluta Sun, Valley Gold, Dunstan, Gabriel (rane), Cluta Gold, Cluta Star, Benmore, Alex, Vulcan (srednje) i Cluta Late (pozna sorta) (Hofstee i Malone, 1999). Juznoafricke sorte Supergold, Soldome, Imperial, Ladisun, Empress i Peeka imaju razlicito zrenje a neke se koriste za susenje Smith i Mollendorf, 1999). U Japanu su nedavno stvorene Kagajiozi i Hachirou (Yamaguchi et al., 2002), zatim Tube Hongguang 1, Tube Hongguang 2,Tbe Hongguang 3, Tube Zaohoe, Tube Taoxing 1 i Tube Taifeng (Shi Ying, 2003). Na stvaranju novih sorti kajsije rade i u Rumuniji, Madzarskoj, Ceskoj i Australiji.Na stvaranju podloga za kajsiju je radjeno u Bugarskoj, Rumuniji i Francuskoj. Interesantno je pomenuti bugarske podloge: Dzanka 4 koja se razmnozava iz semena jeftina i pogodna je za rasadnicarski rad, Green Gage SD4, slabije bujna od prethodne za 20 – 47% i Aidemirsku, generatvnu podlogu za visoko kalemljenje, smanjene bujnosti (Chokoeva i Dand Marinov, 1999). U Rumuniji su stvorene generativne podloge Konstanca 14 i Konstanca 16.