butros
Član
Rosuljac ,za koju sortu si se odlucio.Kad planiras sadnju?
Kajsija
- Začetnik teme krcinac
- Datum pokretanja
rosuljac
Član
Odluka je pala n astone sorte uz veliku pomoc naseg druga sa foruma krcinaca ( kome se zahvaljujem na savetima i ovako javno ) na Goldrich. A oprasivac sledece jeseni no otom potom . Opcija samokalemljenja vecinom kako bi znao sta zaista sadim i sta da ocekujem kad rodi. Bice svasta, nisko visoko kalemljeno preko posrednika ako nadjem i na belosljivu, da vidimo sta i kako je najbolje. Sadnja ok oko 10.11. kad vreme bude dozvolilo.
Ti bese sadis roksanu ? I ja sam se do skora opasno premisljao oko nje, jer i ako ne ode u konzum a traze je rusi moze lepa rakija da se ispece ili dzem. Te je manje rizika sa njom. A i kasnije cveta te je otpornija na mraz od ranih sorti. Mada NS rodna najkasnije cveta 4-5 dana posle madz.najbolje pa za vece nadmorske visine mozda je i ona dobar izbor za nekog.
Problem sortimenta ne samo kod kajsije je taj da dok neka sorta dodje na nasu sortnu listu drzave, vec je neka druga nova sorta boljih karakteristika izasla i tako u krug kaskamo, a najbolje se to vidi kod breskve recimo.
Ti bese sadis roksanu ? I ja sam se do skora opasno premisljao oko nje, jer i ako ne ode u konzum a traze je rusi moze lepa rakija da se ispece ili dzem. Te je manje rizika sa njom. A i kasnije cveta te je otpornija na mraz od ranih sorti. Mada NS rodna najkasnije cveta 4-5 dana posle madz.najbolje pa za vece nadmorske visine mozda je i ona dobar izbor za nekog.
Problem sortimenta ne samo kod kajsije je taj da dok neka sorta dodje na nasu sortnu listu drzave, vec je neka druga nova sorta boljih karakteristika izasla i tako u krug kaskamo, a najbolje se to vidi kod breskve recimo.
butros
Član
Nadam se da ce da bude dobar izbor i tebi i nama.Ne znam kako je kod tebe ali kod nas jos trpimo posledice suse,pa kaskamo malo sa pripremom zemljista ,ali se nadam da pocenemo sa sadnjom od polovine novembra.A sto se tice Krcinca,sta da kazem i nama je mnogo pomogao .Pa preko njega smo i nasli kalemara koji nam je iskalemio sadnice.On najbolje poznaje ovu temu oko kajsije na forumu.I jos jednom,Krcinac hvala na pomoci.
rosuljac
Član
ja sam prosle jeseni uzorao na prolece sredio sve i iskopao rupe sad samo cekam sadnju
butros
Član
Pa mi da iskoristimo zemlju ,grehota da stoji prazna neposejana.Al susa ucini cudo.Kod nas u jednom periodu nije bilo skoro tri meseca kise.
Poslednja izmena od urednika:
Vidim da se slabo spominju ns sorte-4,6,rodna,kasnocvetna..Ja sam imao 2,5 tone na 2 jutra,razmak sadnje 5x5 od vocnjaka koji je posadjen u jesen 2009.Mislim da malo ima sorti koje mogu tako da rode a da nemaju ni dve godine,po stablu prosek 5 kg.Cemu onda rizikovati sa nekim ne proverenim sortama .Mozda i nisam u pravu,vreme ce pokazati!Jedino moze da predstavlja problem cena sadnice koja je tada bila 55o,oo din.Ove godine ce verovatno biti preko 600,oo din.
Naredni postovi prebačeni u: http://poljoinfo.com/showthread.php?541-Koja-je-kvalitetna-podloga-za-kajsiju
---------- Poruka napisana 02-11-11 u 08:12 ---------- Prethodna poruka je 28-10-11 at 21:19 ----------
Treba mi savet ili objasnjenje povodom pucanja kore na stablu kajsije posto otprilike na svakoj desetoj vidim da je kora pukla i rasirila se.Na nekima se cak vidi i golo drvo.Sta se desava i kako se to zaustavlja.Ne primecujem da se suse i ili boluju.Da li ce na tim mestima doci do smrzavanja.Savet?
---------- Poruka napisana u 08:14 ---------- Prethodna poruka je at 08:12 ----------
---------- Poruka napisana u 19:49 ---------- Prethodna poruka je at 08:14 ----------
Evo i slike problema sa pucanjem kore.
Naredni postovi prebačeni u: http://poljoinfo.com/showthread.php?541-Koja-je-kvalitetna-podloga-za-kajsiju
---------- Poruka napisana 02-11-11 u 08:12 ---------- Prethodna poruka je 28-10-11 at 21:19 ----------
Treba mi savet ili objasnjenje povodom pucanja kore na stablu kajsije posto otprilike na svakoj desetoj vidim da je kora pukla i rasirila se.Na nekima se cak vidi i golo drvo.Sta se desava i kako se to zaustavlja.Ne primecujem da se suse i ili boluju.Da li ce na tim mestima doci do smrzavanja.Savet?
---------- Poruka napisana u 08:14 ---------- Prethodna poruka je at 08:12 ----------
---------- Poruka napisana u 19:49 ---------- Prethodna poruka je at 08:14 ----------
Evo i slike problema sa pucanjem kore.
Poslednja izmena:
rosuljac
Član
da li krecis sadnice pred zimu i pred kretanje vegetacije ?
---------- Poruka napisana u 22:50 ---------- Prethodna poruka je at 22:40 ----------
da li je ona visokokalemljena na neku sortu sljive ? koju ? da li pucanje javlja na juznoj strani ? da nisi preterao sa azotom .
ima vise uzrocnika , lose zime, nagla otopljenja, mrazevi, jedna baketerija Pseudomonas syringae pv. syringae isto utice ?
po meni jedino krecenje stabala pomaze i to dva puta, ja uvek dodam crveno ulje, za jesenje moze i samo bakar u krec ne mora skuplje ulje. Mozda neko zna bolji lek ?
---------- Poruka napisana u 22:50 ---------- Prethodna poruka je at 22:40 ----------
da li je ona visokokalemljena na neku sortu sljive ? koju ? da li pucanje javlja na juznoj strani ? da nisi preterao sa azotom .
ima vise uzrocnika , lose zime, nagla otopljenja, mrazevi, jedna baketerija Pseudomonas syringae pv. syringae isto utice ?
po meni jedino krecenje stabala pomaze i to dva puta, ja uvek dodam crveno ulje, za jesenje moze i samo bakar u krec ne mora skuplje ulje. Mozda neko zna bolji lek ?
Sadnicama je sada tacno 2 godine od kada su posadjene i nisam ih krecio jer nisam znao da li se i mlade sadnice krece.Pucanje je uglavnom na juznijoj strani,a sto se tice bakterije ne verujem jer redovno i pravilno prskam.Sto se tice kalema,dupli je,dzanarika sa posrednikom stenley.Mozda je stvar u preteranom porastu posto izgledaju kao da imaju 3-4 godine.Ne verujem ni da je azot u pitanju jer sam pre sadnje bacio 6 vagona stajnjaka i posle nisam bacao za ove dve godine posto kazu da treba da bacim vestaka tek u trecoj,zbog stajnjaka.Nista,sada cekam da opadne list(nece nikako da opadne) pa cu kreciti.Moze li krecenje pre prskanja i ima li ovim sadnicama kojima je pukla kora spasa?Mozda kalem voskom da ih zastitim?
I ja imam sličan problem, sve sadnice su mi kupljene u rasadniku Radmilovac, ne znam na šta su kalemljene na žalost, ali su isto tretirane što se tiče đubrenja, krečenja, obrade zemlje i "navodnjavanja"...
Meni puca uzdužno, ispod rameni grana, tu isto tako i smoljavi kao da je bušena burgijom na nekoliko mesta, ali je fazon što nemaju sve sadnice ovaj problem već samo manji broj njih...
Nisu najbolje slike, nisam to bio slikao, evo na ovoj prvoj ova levo najbliža je pukla celom jednom stranom, na ostalim slikama se vidi i dno te iste i još jedne sadnice koje je krajnje istripovano
Mislim da je to od mladara, kako sam ih sekao a posle kad sam okopao malo sam preterao sa dubinom okopavanja...
Na drugoj slici se malčice nazire ta pukotina na vrhu slike...a vidi se i tek bačen azot, bacao sam jednu šaku po drvetu za celu godinu...
Meni puca uzdužno, ispod rameni grana, tu isto tako i smoljavi kao da je bušena burgijom na nekoliko mesta, ali je fazon što nemaju sve sadnice ovaj problem već samo manji broj njih...
Nisu najbolje slike, nisam to bio slikao, evo na ovoj prvoj ova levo najbliža je pukla celom jednom stranom, na ostalim slikama se vidi i dno te iste i još jedne sadnice koje je krajnje istripovano
Mislim da je to od mladara, kako sam ih sekao a posle kad sam okopao malo sam preterao sa dubinom okopavanja...Na drugoj slici se malčice nazire ta pukotina na vrhu slike...a vidi se i tek bačen azot, bacao sam jednu šaku po drvetu za celu godinu...
Neznam druze,cini mi se da je kod tebe nesto drugacije,dosta je nisko,skoro kod korena.Kod mene je pucanje uglavnom na sredini.Ja nemam ni jednu sadnicu sa ostecenjem na tom delu.Da li imas susenja stabla posle toga? Cini mi se da si mozda i nesto plice posadio,po meni je trebalo sadnice posaditi bar jos 5-10 cm dublje.Mozda i gresim,neznam.Valjda ce jos neko da nam da savet.
Ja mislim da tu ima svega po malo, previše hrane koja prouzrokuje nagli porast, ožegotine od sunca, nekrečenje itd. Ako ikako možeš probaj da uradiš kalemljenje na most, tj da zasečeš zdravi deo kore sa gornje i donje strane pukotine i u to uvučeš tanku grančicu. To zamažeš kalem voskom da bi kalusiralo i da bi rana kolko tolko bila sanirana. Mislim da to može dati dobar rezultat. Naravno, to uradiš kad počnu prve aktivnosti u proleće, tj kretanje sokova. Za sada samo uzmi dezinfikuj i okreči, a samu ranu umotaj krpom i slamom!
rosuljac
Član
posto je kajsija preko posrednika radi se kao sto sam predpostavio o visku azota juznoj strani ne krecenju i bakteriji ( bravo ja ) i u predhodnoj poruci napisao o pucanju stabla tj kore sljive. Nasao sam u pojo listu Prof. dr Mirko Ivanovic sa Poljoprivrednog fakulteta iz Zemunu je pisao o tome te cu Vam sad prepisati sve to :
Pucanje kore i sušenje stabala šljive
Prof. dr Mirko Ivanoviæ,
Poljoprivredni fakultet, Zemun
Na nedavno održanom struènom skupu “Inovacije u voæarstvu i vinogradarstvu”, na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, saopšteno je da se u voæarskoj proizvodnji šljiva kod nas nalazi na prvom, a u svetu na devetom mestu. Po ukupnoj proizvodnji šljive naša zemlja se nalazi na petom mestu u svetu. Meðutim, iako je proizvodnja kod nas znaèajna, ona je istovremeno ekstenzivna, a u poslednje vreme ima opadajuæi trend. Uzroci takvog stanja su brojni: nizak nivo tehnologije gajenja, slab kvalitet ploda, niska cena i nestabilno tržište, a fi nale svega je mali profit.
Na ovakvo stanje u proizvodnji šljiva, bez sumnje, utièu brojne bolesti, posebno šarka šljive koju izaziva virus šarke (engl. Plum Pox Virus). Nepoštovanjem unutrašnjeg karantina i lošom kontrolom proizvodnje i prodaje sadnog materijala ovaj virus se raširio po celoj zemlji i otežava, a kod nekih sorti (požegaèa) onemoguæava dalje gajenje šljive.
Brojne studije o unapreðenju proizvodnje šljive su raðene, u njima su isticane preporuke, nauèna-tehnološka rešenja. Meðutim, u praksi nije došlo do bitnijeg poboljšanja i ekonomskog efekta.
Šta se može oèekivati u ovoj proizvodnji u narednim godinama?
Ranije smo pisali o pojavi pucanja kore debla i sušenju stabala šljive. Ovde æemo se osvrnuti na najnovija istraživanja raðena u svetu i kod nas, i rezultate do kojih su nauènici došli izuèavajuæi ovu pojavu, kao i efekte protekle „tople“ zime na dalje propadanje stabala šljive.
Slika 2. Sušenje stabala šljive tokom leta usled infekcije tokom zime
Simptomi sušenja i vreme njihove pojave
Zapaženo je da se podjednako suše mlada i starija stabla (od 1 - 10 godina). U našim uslovima simptomi se, uglavnom, javljaju na deblu. U proleæe, posle jakih zima, najèešæe sa južne strane, javlja se pucanje kore po dužini debla. Preko 80% sluèajeva pucanje se javlja sa južne strane. Ispod raspuknute kore zapaža se nekroza kambijalnog dela stabla (slika 1). Pukotine kore mogu biti od nekoliko do više desetina centimetara. Može biti jedna velika ili više malih pukotina, koje se vremenom spajaju, ponekad budu duž celog debla.
Nekroza može biti manja ili veæa, zavisno od velièine pukotine na kori. Nekroza se širi zahvatajuæi deblo po širini i po dužini. Nekrotirani deo debla može biti manji ili veæi, od nekoliko do više desetina centimetara. Po širini nekroza može zahvatiti od jedne èetvrtine do celog debla. Ako je zahvaæen manji deo debla veæa je verovatnoæa da voæka preživi. Obratno, ako je zhvaæeno celo deblo ono nekrotira, dobija braon boju i voæka se suši. Kad je celo stablo prstenasto zahvaæeno deo iznad mesta zaraze se suši najèešæe tokom leta dok je voæka optereæena rodom (slika 2). Godinu dana posle ostvarene zaraze, usled nekroze kambijuma, kora gubi vezu sa deblom i dolazi do njenog odvajanja. Voæari za tu pojavu kažu: “kora se svlaèi”. Ako je voæka u dobroj „kondiciji“, i ako je pucanjem zahvaæena manja površina debla, aktivira se kambijalno tkivo, rana zaraste i veæe su moguænosti da voæka preživi (slika 3).
Mnogi èinioci utièu na meðuodnos patogen-biljka: životna snaga voæke, životna snaga patogenog organizma, spoljni èinioci i sl. Teško je znati na koju æe stranu proces krenuti posle zime i tokom vegetacije, sušenje ili preživljavanje. Ponekad šljiva sa 70% zahvaæenog kambijuma preživi, ali nekada sa 20% ošteæenja se osuši.
Slika 3.
Uzroènik sušenja
Iako je sušenje šljive odavno prisutno na našim prostorima, a i u svetu, sve donedavno nije se znalo šta je uzrok ovoj pojavi. Tek nedavno su objavljeni eksperimentalni podacu u SAD i Nemaèkoj koji objašnjavaju etiologiju obolenja. Iz obolelih stabala nauènici su izolovali fi topatogenu bakteriju pod nazivom Pseudomonas syringae pv. syringae. Inokulacijom zdravih stabala šljive navedenom bakterijom simptomi su reprodukovani. Time je eksperimentalno dokazano da je navedena bekterija uzoènik sušenja šljive. Retko se izoluje i druga bakterija Pseudomonas mors-prinorum, i smatra se manje znaèajnom.
Radeæi na bakterijskim bolestima koštièavih voæaka, dr Veljko Gavriloviæ (2004), je utvrdio Pseudomonas syringae pv. syringae kao destruktivnog patogena, ali nije obraðivao i pucanje kore debla na šljivi.
Naèini dospevanja bakterija na stabla šljive
Fitopatogena bakterija Pseudomonas syringae pv. syringae je stalno prisutna u prirodi. Osim šljiva, napada i brojne zeljaste biljke, korove prisutne u voænjaku. Postavlja se pitanje zašto ranije nije bilo sušenja, šta se promenilo u tehnologiji proizvodnje ili u spoljašnjoj sredini te je naglo došlo do pojave pucanja kore stabla šljive? Prvo, danas se uglavnom gaji nisko kalemljena šljiva èije je deblo od nakalemljne sorte a ne od podloge. Ranije se, u Srbiji, gajila tzv. izdanaèka šljiva (nekalemljena), požegaèa i druge domaæe sorte. Poznato je da je deblo požegaèe veoma kompaktno i èvsto, dok kalemljene sorte nemaju to svojstvo.
Drugo, velike kolièine azotnih hraniva, bilo od mineralnih, bilo od organskih ðubriva (stajnjak, kompost ili osoka) produžavaju vegetaciju što utièe na slabo odrvenjavanje debla tako da voæka ulazi nepripremljena u zimski period. Usled velikih kolièina vode u deblu, u godinama sa niskim zimskim temperaturama (-20°C i niže) dolazi do mržnjenja i pucanja kore. Tokom dana deblo se zagreva (posebno sa južne strane), a pri veoma niskim noænim temperaturama se naglo hladi. Usled nejednakog širenja toplog i hladnog dela debla nastaje pucanje. Bakterije, koje se nalaze u krošnji šljive, kišnim kapima dospevaju u pukotine i vrše infekciju. Bakterijska infekcija dovodi do nekroze kambijuma, kora se odvaja od debla i presavija u stranu, ogoljavajuæi drvo koje, nezaštiæeno ostaje izloženo direktnoj sunèevoj svetlosti (slika 4). Tokom leta, tako nezaštiæeno drvo se nejednako zagreva na površini i dubini pa dolazi do daljeg pucanja drveta.
Pucanje kore i sušenje stabala šljive
Prof. dr Mirko Ivanoviæ,
Poljoprivredni fakultet, Zemun
Na nedavno održanom struènom skupu “Inovacije u voæarstvu i vinogradarstvu”, na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, saopšteno je da se u voæarskoj proizvodnji šljiva kod nas nalazi na prvom, a u svetu na devetom mestu. Po ukupnoj proizvodnji šljive naša zemlja se nalazi na petom mestu u svetu. Meðutim, iako je proizvodnja kod nas znaèajna, ona je istovremeno ekstenzivna, a u poslednje vreme ima opadajuæi trend. Uzroci takvog stanja su brojni: nizak nivo tehnologije gajenja, slab kvalitet ploda, niska cena i nestabilno tržište, a fi nale svega je mali profit.
Na ovakvo stanje u proizvodnji šljiva, bez sumnje, utièu brojne bolesti, posebno šarka šljive koju izaziva virus šarke (engl. Plum Pox Virus). Nepoštovanjem unutrašnjeg karantina i lošom kontrolom proizvodnje i prodaje sadnog materijala ovaj virus se raširio po celoj zemlji i otežava, a kod nekih sorti (požegaèa) onemoguæava dalje gajenje šljive.
Brojne studije o unapreðenju proizvodnje šljive su raðene, u njima su isticane preporuke, nauèna-tehnološka rešenja. Meðutim, u praksi nije došlo do bitnijeg poboljšanja i ekonomskog efekta.
Šta se može oèekivati u ovoj proizvodnji u narednim godinama?
Ranije smo pisali o pojavi pucanja kore debla i sušenju stabala šljive. Ovde æemo se osvrnuti na najnovija istraživanja raðena u svetu i kod nas, i rezultate do kojih su nauènici došli izuèavajuæi ovu pojavu, kao i efekte protekle „tople“ zime na dalje propadanje stabala šljive.
Slika 2. Sušenje stabala šljive tokom leta usled infekcije tokom zime
Simptomi sušenja i vreme njihove pojave
Zapaženo je da se podjednako suše mlada i starija stabla (od 1 - 10 godina). U našim uslovima simptomi se, uglavnom, javljaju na deblu. U proleæe, posle jakih zima, najèešæe sa južne strane, javlja se pucanje kore po dužini debla. Preko 80% sluèajeva pucanje se javlja sa južne strane. Ispod raspuknute kore zapaža se nekroza kambijalnog dela stabla (slika 1). Pukotine kore mogu biti od nekoliko do više desetina centimetara. Može biti jedna velika ili više malih pukotina, koje se vremenom spajaju, ponekad budu duž celog debla.
Nekroza može biti manja ili veæa, zavisno od velièine pukotine na kori. Nekroza se širi zahvatajuæi deblo po širini i po dužini. Nekrotirani deo debla može biti manji ili veæi, od nekoliko do više desetina centimetara. Po širini nekroza može zahvatiti od jedne èetvrtine do celog debla. Ako je zahvaæen manji deo debla veæa je verovatnoæa da voæka preživi. Obratno, ako je zhvaæeno celo deblo ono nekrotira, dobija braon boju i voæka se suši. Kad je celo stablo prstenasto zahvaæeno deo iznad mesta zaraze se suši najèešæe tokom leta dok je voæka optereæena rodom (slika 2). Godinu dana posle ostvarene zaraze, usled nekroze kambijuma, kora gubi vezu sa deblom i dolazi do njenog odvajanja. Voæari za tu pojavu kažu: “kora se svlaèi”. Ako je voæka u dobroj „kondiciji“, i ako je pucanjem zahvaæena manja površina debla, aktivira se kambijalno tkivo, rana zaraste i veæe su moguænosti da voæka preživi (slika 3).
Mnogi èinioci utièu na meðuodnos patogen-biljka: životna snaga voæke, životna snaga patogenog organizma, spoljni èinioci i sl. Teško je znati na koju æe stranu proces krenuti posle zime i tokom vegetacije, sušenje ili preživljavanje. Ponekad šljiva sa 70% zahvaæenog kambijuma preživi, ali nekada sa 20% ošteæenja se osuši.
Slika 3.
Uzroènik sušenja
Iako je sušenje šljive odavno prisutno na našim prostorima, a i u svetu, sve donedavno nije se znalo šta je uzrok ovoj pojavi. Tek nedavno su objavljeni eksperimentalni podacu u SAD i Nemaèkoj koji objašnjavaju etiologiju obolenja. Iz obolelih stabala nauènici su izolovali fi topatogenu bakteriju pod nazivom Pseudomonas syringae pv. syringae. Inokulacijom zdravih stabala šljive navedenom bakterijom simptomi su reprodukovani. Time je eksperimentalno dokazano da je navedena bekterija uzoènik sušenja šljive. Retko se izoluje i druga bakterija Pseudomonas mors-prinorum, i smatra se manje znaèajnom.
Radeæi na bakterijskim bolestima koštièavih voæaka, dr Veljko Gavriloviæ (2004), je utvrdio Pseudomonas syringae pv. syringae kao destruktivnog patogena, ali nije obraðivao i pucanje kore debla na šljivi.
Naèini dospevanja bakterija na stabla šljive
Fitopatogena bakterija Pseudomonas syringae pv. syringae je stalno prisutna u prirodi. Osim šljiva, napada i brojne zeljaste biljke, korove prisutne u voænjaku. Postavlja se pitanje zašto ranije nije bilo sušenja, šta se promenilo u tehnologiji proizvodnje ili u spoljašnjoj sredini te je naglo došlo do pojave pucanja kore stabla šljive? Prvo, danas se uglavnom gaji nisko kalemljena šljiva èije je deblo od nakalemljne sorte a ne od podloge. Ranije se, u Srbiji, gajila tzv. izdanaèka šljiva (nekalemljena), požegaèa i druge domaæe sorte. Poznato je da je deblo požegaèe veoma kompaktno i èvsto, dok kalemljene sorte nemaju to svojstvo.
Drugo, velike kolièine azotnih hraniva, bilo od mineralnih, bilo od organskih ðubriva (stajnjak, kompost ili osoka) produžavaju vegetaciju što utièe na slabo odrvenjavanje debla tako da voæka ulazi nepripremljena u zimski period. Usled velikih kolièina vode u deblu, u godinama sa niskim zimskim temperaturama (-20°C i niže) dolazi do mržnjenja i pucanja kore. Tokom dana deblo se zagreva (posebno sa južne strane), a pri veoma niskim noænim temperaturama se naglo hladi. Usled nejednakog širenja toplog i hladnog dela debla nastaje pucanje. Bakterije, koje se nalaze u krošnji šljive, kišnim kapima dospevaju u pukotine i vrše infekciju. Bakterijska infekcija dovodi do nekroze kambijuma, kora se odvaja od debla i presavija u stranu, ogoljavajuæi drvo koje, nezaštiæeno ostaje izloženo direktnoj sunèevoj svetlosti (slika 4). Tokom leta, tako nezaštiæeno drvo se nejednako zagreva na površini i dubini pa dolazi do daljeg pucanja drveta.
rosuljac
Član
Zaštita – preventivne mere
Da bi se dale preporuke i moguæa rešenja ovog problema mora se dobro poznavati uzroènik i epidemiologija. Veæ je reèeno da je uzroènik bakterija koja je uvek u prirodi prisutna, ali æe infekciju izvršiti samo u uslovima kada su prisutne rane ili povrede na biljci. Neophodno je da sadnice za zasnivanje voænjaka budu zdrave i kvalitetne. U toku kontrole rasadnika, struèna služba bi trebalo posebnu pažnju posvetiti pregledu sadnica tako da se spreèi dospevanje bakterija u mlad zasad sadnicama. Takoðe, kalemljenje šljive treba vršiti visoko i time poveæati otpornost na pucanje kore.
U voænjacima u kojima je zaraza veæ utvrðena, voditi raèuna o kolièini mineralnih hraniva koja se dodaju. Izbalansiranom ishranom voæka spremnije ulazi u period mirovanja sa manjim sadržajem vode u deblu. Znaèi, nikako velike doze azota i nikako njihova kasna primena.
Hemijska zaštita može biti korisna ali nije svemoguæa. Pošto bakterije prezimljavaju u krošnji voæke, može se vršiti zaštita u jesen (posle opadanja lista) da bi se spreèila kasnija penetracija bakterija u raspukline od mraza koje mogu nastati tokom zime. Ako bakterije dospeju u rane, zaštita je neefi kasna. „Zimsko“ ili „plavo“ prskanje se vrši rano u proleæe i najèešæe se u praksi obavlja kasno kada su bakterije veæ dospele u pukotine.
Efiksnost jedino ispoljavaju baktericidi na bazi bakra (Bordovska èorba, Bakar osihlorid, Cuproxat, Cuprozin i dr). i to pod uslovom da se primene pre pucanja kore, tj. pre infekcije.
Kreèenje stabala. Indirektno ova mera može imati povoljan uticaj na ublažavanje pojave pucanja kore tako što speèava zagrevanje debla (Slika 5). Bela boja refl ektuje sunèeve zrake, smanjuje zagrevanje sa južne strane, a time smanjuje i pucanje debla usled niskih temperatura. Ako nema pukotina na deblu, bakterije ne mogu u njega da prodru. Nepovreðena kora u potpunosti štiti šljivu od zaraze.
Kalemljenje. Obzirom na otpornost stabla džanarike na pucanje kore, a koja se koristi kao podloga za šljivu, potrebno je kalemljenje vršiti visoko tako da stablo buduæe sadnice bude od podloge a ne od plemenite sorte (sorte koja se kalemi). Za sada nema podataka o otpornosti drugih podloga za šljivu prema pucanju kore.
Šta se može oèekivati ove godine po pitanju daljeg sušenja stabala šljive?
Izuzetno jaka pojava pucanja kore stabla zabeležena je u proleæe-leto 2006. godine posle „jake“ zime kada se temperatura spuštala i do -20°C. Struènjaci iz zapadnog dela Srbije su nas upozoravali na neoubièajeno jaku pojavu i naroèito na sušenje mladih zasada šljive.
Sada je mart (2007), iza nas je jedna „blaga“ zima u kojoj je proseèna temperatura u januaru bila 6,7°C (proseèna višegodišnja temperatura za ovaj mesec je 0,1°C), u februaru su takoðe temperature bile više u odnosu na dugogodišnji prosek. Posle ovakve zime nije bilo pucanja kore. Na žalost, kod nas ne postoje podaci o broju stabala šljive koja su ošteæena ili osušena usled pucanja kore. Kod nas nije razvijen sistem evidencije i ne znamo intenzitet oboljenja ni po regionima, ni po sortama, ni po godinama. Pa kako da sada predvidimo da li æe biti napadnut veæi ili manji broj stabala u odnosu na prethodne godine. Ostaje subjektivna procena, a to je vrlo nepouzdano.
Zapad je razvio sastem evidentiranja pojava, svega i svaèega (èak se vodi evidencija koliko i kojih kornjaèa živi u nekoj bari). Sistem evidencije bi nam pomogao da laše izvuèemo zakljuèke o odreðenim pojavama. Lakše saznajemo, a znanje je novac. Zato predlažemo da voæari koji imaju problema sa sušenjem šljiva vode evidenciju o sušenju po godinama. Tako æemo posredno saznati da li eventualno niska temperatetura utièe na sušenje šljiva. U sluèaju da je prošlog leta, posle jake zime, bilo više sušenja nego što bude ove godine, posle slabe zime, to bi moglo da znaèi da zimske temeperature imaju uticaja na pucanje kore i potom, usled prodiranja baketrija na sušenje šljive.
a evo i slika iz pomenutoga teksta radi lakseg utvrdjivanja o cemu se radi :
---------- Poruka napisana u 10:19 ---------- Prethodna poruka je at 10:16 ----------
Nasao sam jos jedan tekst iz PSSS Loznica od autora Zlatica Krsmanovic dipl. ing. vicarstva i vinogradarstva
Sušenje stabla šljive izazvano pucanjem debla I na području koje pokriva PSSS Loznica kao i drugim delovima Srbije zapaženo je da se stabla šljive suše čemu predhodi pucanje kore debla. Pucanje kore može biti u većem ili manjem obimu. Ako je pucanje debla u manjem obimu i ako su voćke u dobrom zdravstvenom stanju i kada se nezi debla posveti puna pažnja, takva stabla nastavljaju plodonošenje i neznatno im se skraćuje životni vek.
Kada je pucanje kore izraženo u većoj meri ispod raspuknute kore dolazi do nekroze kambijalnog dela koje se širi, na takva mesta se naseljavaju patogeni i zavisno koliki deo debla je zahvaćen stablo se suši pre ili kasnije. Razlozi za pucanje kore debla su višebrojni i vrlo često međusobno povezani. U proleće posle jakih zima kada temperature tokom zime dostižu do -20 stepeni najčešće kada krene vegetacija sa južne strane dolazi do pucanja debla. Na otvoreno mesto se naseljavaju patogeni-bakterija Pseudomonas syringe koja je stalno prisutna u prirodi koja nadalje dovodi do nekroze tkiva. Naučnici objašnjavaju njeno negativno dejstvo poslednjih godina upotrebom sadnog materijala koji nije izdanačkog porekla kao ranije, već se radi o nisko kalemljenim sortama čije je deblo od kalemljenih sorata koje nemaju kompaktno i čvrsto deblo te lako puca. Iz tih razloga se u novije vreme preporučuje kalemljenje na većoj visini podloge. Jedan od razloga za pucanje kore debla šljive jeste i upotreba velike količine azotnih hraniva, jer proizvođači vrlo često istovremeno koriste veće količine stajnjaka sa mineralnim hranivima ili prekasno tokom vegetacije prihranjuju svoje zasade tako da deblo ne stigne da odrveni do pojave niskih temperatura i nespremno ulazi u zimski period. Usled velikih kiločina vode u deblu, u godinama sa veoma niskim temperaturama dolazi do mržnjenja i pucanja kore, jer se deblo tokom dana zagreva a tokom noći naglo hladi.Za sprečavanje ove pojave značajno je krečenje debla tokom jeseni ili zime a ne u proleće kako mnogi naši proizvođači to čine. Bela boja odbija sunčeve zrake te je smanjeno preterano zagrevanje debla a time i variranje unutar sprovodnih sudova čime se sprečava ili ublažava pucanje kore debla. Hemijska zaštita u ovakvim slučajevima može pomoći ali nije svemoguća. Ona podrazumeva „plavo“ prskanje kako u jesen tako i u rano proleće kako bi se preventivno izvršila dezinfekcija a kada patogeni prodru u rane tada je već kasno. Mnogo bitnije je održavati stabla u ravnoteži bez previše azotnih hraniva i prevelike bujnosti stabala uz redovnu zaštitu i kompletnu agrotehniku. Na našem području imali smo slučaj sušenja stabala krimske džanarike kome je predhodilo pucanje kore i odvajanje kompletne kore debla od drvenastog dela. Fotografije Proizvođač je pre svega podigao zasad na neodgovarajućoj parceli,koja zadržava vodu. Potom je iskopao kanale koji obuhvataju čitav zasad. Padavine su tokom prošle vegetacije bile obilne i nivo vode u kanalima je danima bio veoma visok tako da je i u samom zasadu nivo podzemnih voda bio visok te se korenov sistem gušio u vodi. Zemljište je veoma bogato humusom i azotom a uz to proizvođač je koristio mineralna đubriva i živinski stajnjak i iz neznanja preforsirao voćke koje sada u četvrtoj godini izgledaju kao da su starosti 6-7 godina.Vrlo brzo tokom leta došlo je do sušenja kompletnih stabala. Savet: Prilikom izbora parcele i podizasnja zasada konsultovati stručnjake date oblasti.
Te se nadam druze da samo pomogao tebi i drugima a ovim tekstovima sam samo dokazao ukratko iznesene tvrdnje u mojoj prvoj poruci tj odgovoru na tvoje pitanje.
Pozdrav i sa srecom
Da bi se dale preporuke i moguæa rešenja ovog problema mora se dobro poznavati uzroènik i epidemiologija. Veæ je reèeno da je uzroènik bakterija koja je uvek u prirodi prisutna, ali æe infekciju izvršiti samo u uslovima kada su prisutne rane ili povrede na biljci. Neophodno je da sadnice za zasnivanje voænjaka budu zdrave i kvalitetne. U toku kontrole rasadnika, struèna služba bi trebalo posebnu pažnju posvetiti pregledu sadnica tako da se spreèi dospevanje bakterija u mlad zasad sadnicama. Takoðe, kalemljenje šljive treba vršiti visoko i time poveæati otpornost na pucanje kore.
U voænjacima u kojima je zaraza veæ utvrðena, voditi raèuna o kolièini mineralnih hraniva koja se dodaju. Izbalansiranom ishranom voæka spremnije ulazi u period mirovanja sa manjim sadržajem vode u deblu. Znaèi, nikako velike doze azota i nikako njihova kasna primena.
Hemijska zaštita može biti korisna ali nije svemoguæa. Pošto bakterije prezimljavaju u krošnji voæke, može se vršiti zaštita u jesen (posle opadanja lista) da bi se spreèila kasnija penetracija bakterija u raspukline od mraza koje mogu nastati tokom zime. Ako bakterije dospeju u rane, zaštita je neefi kasna. „Zimsko“ ili „plavo“ prskanje se vrši rano u proleæe i najèešæe se u praksi obavlja kasno kada su bakterije veæ dospele u pukotine.
Efiksnost jedino ispoljavaju baktericidi na bazi bakra (Bordovska èorba, Bakar osihlorid, Cuproxat, Cuprozin i dr). i to pod uslovom da se primene pre pucanja kore, tj. pre infekcije.
Kreèenje stabala. Indirektno ova mera može imati povoljan uticaj na ublažavanje pojave pucanja kore tako što speèava zagrevanje debla (Slika 5). Bela boja refl ektuje sunèeve zrake, smanjuje zagrevanje sa južne strane, a time smanjuje i pucanje debla usled niskih temperatura. Ako nema pukotina na deblu, bakterije ne mogu u njega da prodru. Nepovreðena kora u potpunosti štiti šljivu od zaraze.
Kalemljenje. Obzirom na otpornost stabla džanarike na pucanje kore, a koja se koristi kao podloga za šljivu, potrebno je kalemljenje vršiti visoko tako da stablo buduæe sadnice bude od podloge a ne od plemenite sorte (sorte koja se kalemi). Za sada nema podataka o otpornosti drugih podloga za šljivu prema pucanju kore.
Šta se može oèekivati ove godine po pitanju daljeg sušenja stabala šljive?
Izuzetno jaka pojava pucanja kore stabla zabeležena je u proleæe-leto 2006. godine posle „jake“ zime kada se temperatura spuštala i do -20°C. Struènjaci iz zapadnog dela Srbije su nas upozoravali na neoubièajeno jaku pojavu i naroèito na sušenje mladih zasada šljive.
Sada je mart (2007), iza nas je jedna „blaga“ zima u kojoj je proseèna temperatura u januaru bila 6,7°C (proseèna višegodišnja temperatura za ovaj mesec je 0,1°C), u februaru su takoðe temperature bile više u odnosu na dugogodišnji prosek. Posle ovakve zime nije bilo pucanja kore. Na žalost, kod nas ne postoje podaci o broju stabala šljive koja su ošteæena ili osušena usled pucanja kore. Kod nas nije razvijen sistem evidencije i ne znamo intenzitet oboljenja ni po regionima, ni po sortama, ni po godinama. Pa kako da sada predvidimo da li æe biti napadnut veæi ili manji broj stabala u odnosu na prethodne godine. Ostaje subjektivna procena, a to je vrlo nepouzdano.
Zapad je razvio sastem evidentiranja pojava, svega i svaèega (èak se vodi evidencija koliko i kojih kornjaèa živi u nekoj bari). Sistem evidencije bi nam pomogao da laše izvuèemo zakljuèke o odreðenim pojavama. Lakše saznajemo, a znanje je novac. Zato predlažemo da voæari koji imaju problema sa sušenjem šljiva vode evidenciju o sušenju po godinama. Tako æemo posredno saznati da li eventualno niska temperatetura utièe na sušenje šljiva. U sluèaju da je prošlog leta, posle jake zime, bilo više sušenja nego što bude ove godine, posle slabe zime, to bi moglo da znaèi da zimske temeperature imaju uticaja na pucanje kore i potom, usled prodiranja baketrija na sušenje šljive.
a evo i slika iz pomenutoga teksta radi lakseg utvrdjivanja o cemu se radi :
---------- Poruka napisana u 10:19 ---------- Prethodna poruka je at 10:16 ----------
Nasao sam jos jedan tekst iz PSSS Loznica od autora Zlatica Krsmanovic dipl. ing. vicarstva i vinogradarstva
Sušenje stabla šljive izazvano pucanjem debla I na području koje pokriva PSSS Loznica kao i drugim delovima Srbije zapaženo je da se stabla šljive suše čemu predhodi pucanje kore debla. Pucanje kore može biti u većem ili manjem obimu. Ako je pucanje debla u manjem obimu i ako su voćke u dobrom zdravstvenom stanju i kada se nezi debla posveti puna pažnja, takva stabla nastavljaju plodonošenje i neznatno im se skraćuje životni vek.
Kada je pucanje kore izraženo u većoj meri ispod raspuknute kore dolazi do nekroze kambijalnog dela koje se širi, na takva mesta se naseljavaju patogeni i zavisno koliki deo debla je zahvaćen stablo se suši pre ili kasnije. Razlozi za pucanje kore debla su višebrojni i vrlo često međusobno povezani. U proleće posle jakih zima kada temperature tokom zime dostižu do -20 stepeni najčešće kada krene vegetacija sa južne strane dolazi do pucanja debla. Na otvoreno mesto se naseljavaju patogeni-bakterija Pseudomonas syringe koja je stalno prisutna u prirodi koja nadalje dovodi do nekroze tkiva. Naučnici objašnjavaju njeno negativno dejstvo poslednjih godina upotrebom sadnog materijala koji nije izdanačkog porekla kao ranije, već se radi o nisko kalemljenim sortama čije je deblo od kalemljenih sorata koje nemaju kompaktno i čvrsto deblo te lako puca. Iz tih razloga se u novije vreme preporučuje kalemljenje na većoj visini podloge. Jedan od razloga za pucanje kore debla šljive jeste i upotreba velike količine azotnih hraniva, jer proizvođači vrlo često istovremeno koriste veće količine stajnjaka sa mineralnim hranivima ili prekasno tokom vegetacije prihranjuju svoje zasade tako da deblo ne stigne da odrveni do pojave niskih temperatura i nespremno ulazi u zimski period. Usled velikih kiločina vode u deblu, u godinama sa veoma niskim temperaturama dolazi do mržnjenja i pucanja kore, jer se deblo tokom dana zagreva a tokom noći naglo hladi.Za sprečavanje ove pojave značajno je krečenje debla tokom jeseni ili zime a ne u proleće kako mnogi naši proizvođači to čine. Bela boja odbija sunčeve zrake te je smanjeno preterano zagrevanje debla a time i variranje unutar sprovodnih sudova čime se sprečava ili ublažava pucanje kore debla. Hemijska zaštita u ovakvim slučajevima može pomoći ali nije svemoguća. Ona podrazumeva „plavo“ prskanje kako u jesen tako i u rano proleće kako bi se preventivno izvršila dezinfekcija a kada patogeni prodru u rane tada je već kasno. Mnogo bitnije je održavati stabla u ravnoteži bez previše azotnih hraniva i prevelike bujnosti stabala uz redovnu zaštitu i kompletnu agrotehniku. Na našem području imali smo slučaj sušenja stabala krimske džanarike kome je predhodilo pucanje kore i odvajanje kompletne kore debla od drvenastog dela. Fotografije Proizvođač je pre svega podigao zasad na neodgovarajućoj parceli,koja zadržava vodu. Potom je iskopao kanale koji obuhvataju čitav zasad. Padavine su tokom prošle vegetacije bile obilne i nivo vode u kanalima je danima bio veoma visok tako da je i u samom zasadu nivo podzemnih voda bio visok te se korenov sistem gušio u vodi. Zemljište je veoma bogato humusom i azotom a uz to proizvođač je koristio mineralna đubriva i živinski stajnjak i iz neznanja preforsirao voćke koje sada u četvrtoj godini izgledaju kao da su starosti 6-7 godina.Vrlo brzo tokom leta došlo je do sušenja kompletnih stabala. Savet: Prilikom izbora parcele i podizasnja zasada konsultovati stručnjake date oblasti.
Te se nadam druze da samo pomogao tebi i drugima a ovim tekstovima sam samo dokazao ukratko iznesene tvrdnje u mojoj prvoj poruci tj odgovoru na tvoje pitanje.
Pozdrav i sa srecom
Po ovim slikama vidim da je to u pitanju.Znam da nisam mogao spreciti kolebanje temperature,velike hladnoce,ali mi je krivo otkud bakterioza Pseudomonas syringae kada sam se bas pridrzavao plana prskanja i zastite.Danas sam ocistio sva ostecena mesta do zdrave kore i premazao kalem voskom.Negde oko 25 stabala imaju te simptome(od 500) ali sto mi je naj cudnije 99% ostecenih sadnica je sorte ns4 i ns 6.Na novosadskoj rodnoj nema nista (hvala bogu) kao i na ns kasnocvetnoj.To me buni. Sada cekam prskanje cuprozinom pa cu kreciti.Valjda ce preboleti jer stabla nisu zahvacena po celom obimu a u knjigama pise da drvenasti delovi biljke postaju vremenom otporni na ovu bakteriju pa se ona seli na zaljaste delove gde ne ispoljava nikakve simptome a tada je i lakse sa prskanjem to zaustaviti.Izgleda da je ns4 i ns 6 osetljiva na to a i jedine dve vocke koje su se osusile kod mene za ove dve godine su ns4.Mislim da je od ns sorti rodna najbolja, opste stanje vocke,kondicija,razvijenosti,nisam imao lomljenja grana,extra prinos,nema nekroza itd.
rosuljac
Član
druze ti imas ns rodnu ili bilo koju kajsiju tek od mesta kalemljenja, o tome ti pricam dakle po meni to nije do sorte kajsije vec iskljucivo podloge ! A podloga je celom duzinom sljiva ! E sad ko zna sta su nasi prevaranti rasadnicari stavljali kod tebe ko inter podlogu, a stavili su tj kalemili na ono sto nisu mogli da prodaju od sadnica sljive ! dakle mozda je na ns4 recimo posrednik aodna a na ns rodnoj stenly posrednik ! A to nikako nemozes sad da znas ! Zaleci to lepo i ne brini mogu one jos dugo. Neke cacanske sorte su podlozne pucanju kore.
Да ли је могуће да кајсија која треба да да род од 50 кг. да род од 300 кг. (извор "Прва телевизија", репортажа у емисији "Експлозив" о лечењу гљивама). Јуче приказују доктора који је миконизирао (ако се тако каже) корен кајсије мицелијумом белог тартуфа (чији род очекује за 10 год.) и три године касније уместо 50 кајсија родила 300 кг.!!?! Наравно, њему није циљ висок род кајсије већ производња тартуфа, тако да му кајсија дође као "колатерална штета".
