Zaštita – preventivne mere
Da bi se dale preporuke i moguæa rešenja ovog problema mora se dobro poznavati uzroènik i epidemiologija. Veæ je reèeno da je uzroènik bakterija koja je uvek u prirodi prisutna, ali æe infekciju izvršiti samo u uslovima kada su prisutne rane ili povrede na biljci. Neophodno je da sadnice za zasnivanje voænjaka budu zdrave i kvalitetne. U toku kontrole rasadnika, struèna služba bi trebalo posebnu pažnju posvetiti pregledu sadnica tako da se spreèi dospevanje bakterija u mlad zasad sadnicama. Takoðe, kalemljenje šljive treba vršiti visoko i time poveæati otpornost na pucanje kore.
U voænjacima u kojima je zaraza veæ utvrðena, voditi raèuna o kolièini mineralnih hraniva koja se dodaju. Izbalansiranom ishranom voæka spremnije ulazi u period mirovanja sa manjim sadržajem vode u deblu. Znaèi, nikako velike doze azota i nikako njihova kasna primena.
Hemijska zaštita može biti korisna ali nije svemoguæa. Pošto bakterije prezimljavaju u krošnji voæke, može se vršiti zaštita u jesen (posle opadanja lista) da bi se spreèila kasnija penetracija bakterija u raspukline od mraza koje mogu nastati tokom zime. Ako bakterije dospeju u rane, zaštita je neefi kasna. „Zimsko“ ili „plavo“ prskanje se vrši rano u proleæe i najèešæe se u praksi obavlja kasno kada su bakterije veæ dospele u pukotine.
Efiksnost jedino ispoljavaju baktericidi na bazi bakra (Bordovska èorba, Bakar osihlorid, Cuproxat, Cuprozin i dr). i to pod uslovom da se primene pre pucanja kore, tj. pre infekcije.
Kreèenje stabala. Indirektno ova mera može imati povoljan uticaj na ublažavanje pojave pucanja kore tako što speèava zagrevanje debla (Slika 5). Bela boja refl ektuje sunèeve zrake, smanjuje zagrevanje sa južne strane, a time smanjuje i pucanje debla usled niskih temperatura. Ako nema pukotina na deblu, bakterije ne mogu u njega da prodru. Nepovreðena kora u potpunosti štiti šljivu od zaraze.
Kalemljenje. Obzirom na otpornost stabla džanarike na pucanje kore, a koja se koristi kao podloga za šljivu, potrebno je kalemljenje vršiti visoko tako da stablo buduæe sadnice bude od podloge a ne od plemenite sorte (sorte koja se kalemi). Za sada nema podataka o otpornosti drugih podloga za šljivu prema pucanju kore.
Šta se može oèekivati ove godine po pitanju daljeg sušenja stabala šljive?
Izuzetno jaka pojava pucanja kore stabla zabeležena je u proleæe-leto 2006. godine posle „jake“ zime kada se temperatura spuštala i do -20°C. Struènjaci iz zapadnog dela Srbije su nas upozoravali na neoubièajeno jaku pojavu i naroèito na sušenje mladih zasada šljive.
Sada je mart (2007), iza nas je jedna „blaga“ zima u kojoj je proseèna temperatura u januaru bila 6,7°C (proseèna višegodišnja temperatura za ovaj mesec je 0,1°C), u februaru su takoðe temperature bile više u odnosu na dugogodišnji prosek. Posle ovakve zime nije bilo pucanja kore. Na žalost, kod nas ne postoje podaci o broju stabala šljive koja su ošteæena ili osušena usled pucanja kore. Kod nas nije razvijen sistem evidencije i ne znamo intenzitet oboljenja ni po regionima, ni po sortama, ni po godinama. Pa kako da sada predvidimo da li æe biti napadnut veæi ili manji broj stabala u odnosu na prethodne godine. Ostaje subjektivna procena, a to je vrlo nepouzdano.
Zapad je razvio sastem evidentiranja pojava, svega i svaèega (èak se vodi evidencija koliko i kojih kornjaèa živi u nekoj bari). Sistem evidencije bi nam pomogao da laše izvuèemo zakljuèke o odreðenim pojavama. Lakše saznajemo, a znanje je novac. Zato predlažemo da voæari koji imaju problema sa sušenjem šljiva vode evidenciju o sušenju po godinama. Tako æemo posredno saznati da li eventualno niska temperatetura utièe na sušenje šljiva. U sluèaju da je prošlog leta, posle jake zime, bilo više sušenja nego što bude ove godine, posle slabe zime, to bi moglo da znaèi da zimske temeperature imaju uticaja na pucanje kore i potom, usled prodiranja baketrija na sušenje šljive.
a evo i slika iz pomenutoga teksta radi lakseg utvrdjivanja o cemu se radi :
---------- Poruka napisana u 10:19 ---------- Prethodna poruka je at 10:16 ----------
Nasao sam jos jedan tekst iz PSSS Loznica od autora Zlatica Krsmanovic dipl. ing. vicarstva i vinogradarstva
Sušenje stabla šljive izazvano pucanjem debla I na području koje pokriva PSSS Loznica kao i drugim delovima Srbije zapaženo je da se stabla šljive suše čemu predhodi pucanje kore debla. Pucanje kore može biti u većem ili manjem obimu. Ako je pucanje debla u manjem obimu i ako su voćke u dobrom zdravstvenom stanju i kada se nezi debla posveti puna pažnja, takva stabla nastavljaju plodonošenje i neznatno im se skraćuje životni vek.
Kada je pucanje kore izraženo u većoj meri ispod raspuknute kore dolazi do nekroze kambijalnog dela koje se širi, na takva mesta se naseljavaju patogeni i zavisno koliki deo debla je zahvaćen stablo se suši pre ili kasnije. Razlozi za pucanje kore debla su višebrojni i vrlo često međusobno povezani. U proleće posle jakih zima kada temperature tokom zime dostižu do -20 stepeni najčešće kada krene vegetacija sa južne strane dolazi do pucanja debla. Na otvoreno mesto se naseljavaju patogeni-bakterija Pseudomonas syringe koja je stalno prisutna u prirodi koja nadalje dovodi do nekroze tkiva. Naučnici objašnjavaju njeno negativno dejstvo poslednjih godina upotrebom sadnog materijala koji nije izdanačkog porekla kao ranije, već se radi o nisko kalemljenim sortama čije je deblo od kalemljenih sorata koje nemaju kompaktno i čvrsto deblo te lako puca. Iz tih razloga se u novije vreme preporučuje kalemljenje na većoj visini podloge. Jedan od razloga za pucanje kore debla šljive jeste i upotreba velike količine azotnih hraniva, jer proizvođači vrlo često istovremeno koriste veće količine stajnjaka sa mineralnim hranivima ili prekasno tokom vegetacije prihranjuju svoje zasade tako da deblo ne stigne da odrveni do pojave niskih temperatura i nespremno ulazi u zimski period. Usled velikih kiločina vode u deblu, u godinama sa veoma niskim temperaturama dolazi do mržnjenja i pucanja kore, jer se deblo tokom dana zagreva a tokom noći naglo hladi.Za sprečavanje ove pojave značajno je krečenje debla tokom jeseni ili zime a ne u proleće kako mnogi naši proizvođači to čine. Bela boja odbija sunčeve zrake te je smanjeno preterano zagrevanje debla a time i variranje unutar sprovodnih sudova čime se sprečava ili ublažava pucanje kore debla. Hemijska zaštita u ovakvim slučajevima može pomoći ali nije svemoguća. Ona podrazumeva „plavo“ prskanje kako u jesen tako i u rano proleće kako bi se preventivno izvršila dezinfekcija a kada patogeni prodru u rane tada je već kasno. Mnogo bitnije je održavati stabla u ravnoteži bez previše azotnih hraniva i prevelike bujnosti stabala uz redovnu zaštitu i kompletnu agrotehniku. Na našem području imali smo slučaj sušenja stabala krimske džanarike kome je predhodilo pucanje kore i odvajanje kompletne kore debla od drvenastog dela. Fotografije Proizvođač je pre svega podigao zasad na neodgovarajućoj parceli,koja zadržava vodu. Potom je iskopao kanale koji obuhvataju čitav zasad. Padavine su tokom prošle vegetacije bile obilne i nivo vode u kanalima je danima bio veoma visok tako da je i u samom zasadu nivo podzemnih voda bio visok te se korenov sistem gušio u vodi. Zemljište je veoma bogato humusom i azotom a uz to proizvođač je koristio mineralna đubriva i živinski stajnjak i iz neznanja preforsirao voćke koje sada u četvrtoj godini izgledaju kao da su starosti 6-7 godina.Vrlo brzo tokom leta došlo je do sušenja kompletnih stabala. Savet: Prilikom izbora parcele i podizasnja zasada konsultovati stručnjake date oblasti.
Te se nadam druze da samo pomogao tebi i drugima a ovim tekstovima sam samo dokazao ukratko iznesene tvrdnje u mojoj prvoj poruci tj odgovoru na tvoje pitanje.
Pozdrav i sa srecom