Pozdrav. I ja portvrdjujem,da potpuno svejedno dali je nisko ili visoko kalemljena ,pomoci nema. Redovno ih orezujem pocetkom juna i krajem augsta,redovno prskanje radim protiv monilije cak 4 -5 puta godisnje,i protiv gnomonije u maju. Tako da za kajsiju pomoc nema od susa. Barem tako mi se cini jos nisu nasli pravo resenje.
Neka tvrdi ko sta hoce da je isto. Ja i dalje tvrdim da nije isto.
Prvo kajsija ne podnosi krajeve gde se dugo zadrzava magla i trazi odredjenu nadmorsku visinu, najbolje 300-500m. Sad su svi poceli da sade kajsije gde se nikad nisu sadile.
Drugo pitajte svoje oceve, ili jos bolje dedove ili uopste starije ljude, da li se kajsija nekad kalemila nisko ili visoko i na cemu se kalemila. Evo ja sam se raspitao. U mom kraju nikada se nije kalemila nisko. Najcesce je bila na belosljivi, jako retko na dzenarici, ali nikad nisko. Modu niskog kalemljenja su uveli rasadnicari jer im je tako lakse i brze. Necu da kazem, i u mom kraju danas ima ljudi koji kupuju kajsije nisko kalemljene na dzenarici. Uglavnom zato sto su jeftinije i sto mogu da dobiju papire za subvencije. I krenu one lepo, prvih godina bolje i bujnije nego one na belosljivi. Ali oko sedme godine se posuse sve koje se nisu ranije osusile. I kakva je tu korist od jeftinoce. Dobra kajsija na belosljivi ili na posredniku sa prevremenim granama tesko moze da se nadje ispod 2,5-3 evra.
Sto se tice Miokovaca da odgovorim Komadari. Miokovci jesu centar kajsije ali samo zato sto su prvi krenuli u siroko sadjenje kajsija i registrovali udruzenje i imaju tu manifestaciju pocetkom jula "Dani srpske kajsije". Pored Miokovaca i u 3 susedna sela jako dobro uspeva kajsija i ima je sve vise. Prijevor, Gornja Gorevnica i Milicevci.
Zajednicko je da retko ima magle, da je teren brdovit i da je nadmorska visina od 300-500 m.
I da, ove godine je bilo jako mnogo susenja ali kao posledica necega sto ni najstariji ljudi ne pamte. Jako blaga i kisovita jesen i onda odjednom na kraju godine mraz od -20.
U mnogim vocnjacima su kajsije pred Novu Godinu ponovo oliistale i bilo je jasno da nece biti dobro. Od 200000 stabala osusilo se 50000, podatak sa predavanja na danima srpske kajsije. Vece susenje je bilo na ravnijim delovima parcela, pretpostavka zbog duzeg zadrzavanja vode.
Meni se 2012. i pored ogromne suse osusila samo jedna, iduce godine koja je bila jos susnija nijedna, ali zato 2014. zbog najkisovitije godine koja se pamti 25, a kao posledica toga iz zime ove godine nije izaslo jos 80. Jasno je da kajsija ne trpi visoke podzemne vode ali i kad nema visokih podzemnih voda ne trpi ni veliku dugotrajnu kisu, odnosno vlagu. Sve su to znali nasi stari i sadili samo tamo gde su zadovoljeni ti uslovi. Sad sto mi to ne postujemo to nam se obija o glavu.