Kajsija

Sloba31 je napisao(la):
Жиле je napisao(la):
Slobo u čemu je po tebi stvar to što je kajsija omanula?Ja sam ovde tražio kod malih lokalnih kalemara i svi su imali malo i prodali početkom meseca,ne pitah zašto su malo imali.Na kraju jedva nadjoh dve Zaklopčanke za dopunu.


Koliko sam ja razgovarao sa rasadnicarima razlog je isti kao i razlog zasto se ove godine osusilo 50000 stabala u cacanskom kraju. Sadnice kao i vec formirana stabla nisu povukle sokove u koren na vreme zbog velike vlage prosle godine i blage jeseni a onda je odjednom za proslu Novu Godinu pala temperatura na minus 20-25 i stradali su sprovodni sudovi. Kad su rasadnicari uzimali kalem grancice to se nije videlo.
Na primer jedan poznati rasadnik u Cacku gde su okalemili 6000 komada imao je samo 300 komada prijema. Tako da ko nije jos davno rezervisao sadnice ove jeseni tesko da bilo sta nadje. Ja sam srecom rezervisao na vreme 80 komada za podsadjivanje koliko mi se osusilo odnosno nije primilo.
Kliknite za proširenje...

Ovde kod mene je bilo nešto zanemarljivo malo izmrzavanja grančica a u okolini na starijim stablima slično,ni blizu tim štetama kod tebe u kraju,to je baš baš velika šteta.Inače je isto vegetacija gurala do skoro polovine decembra temp. + 15 i onda za novu godinu mrazina - 20 - 25.Već je dovoljna šteta što je rod ove godine baš podbacio.Pričao sam sa kalemarima isto kazu da im je mraz napravio štete.
Kliknite za proširenje...
 
Gorski Car je napisao(la):
Druze ja sam na 160m, a njive su mi na brdu 190-200m nadmorske visine. Ja nisam iz Palanke moje selo (na zalost) pripada Opstini Palanka, ja sam prema Topoli.

Ako neko ima roksanu neka opise dali valja jer rasadnicari pricaju sve najbolje cak i za Njudzersi tako da mi informacije nisu pouzdane, ako uz nju ne nadjem Madjarsku najbolju i Keckemetsku ruzu (a nema ih nigde) na parseli cu posaditi Sljivu i kraj :ppozdrav:
Kliknite za proširenje...

Ja sam roksanu posadio tek prosle godine tako da nemam licna iskustva. Ono sto sam cuo to je da nije tako dobra za rakiju kao madjarska najbolja niti da je tako ukusna.
Ali rusi je traze jer bolje podnosi transport od madjarice tako da se dosta sadi u mom kraju.
 
Kečkemetska ruža uvek prolazi na otkupu, ali je kao i sve za otkup treba orezivati da bi bile krupne, ako se pusti da sama raste kao stare domaće, biće sigurno sitne. Na mraz nije posebno tolerantna kao i druge kajsije pa se dešava na parcelama gde kajsije rađaju jednom u 3 godine da to bude slučaj i sa njom.

Što se tiče letnje rezidbe kajsija, iz iskustva odgovorno tvrdim da šta se prekrati u drugoj polovini jula na kajsiji NEMA ŠANSE da se razgrana ni ič. Za kajsiju je kraj maja poslednji rok dok je za trešnju kraj juna, što se tiče razgranjavanja. Zato se na kajsiji rade dve rezidbe, jedna u maju dok još ima rod sa ciljem razgranjavanja a druga krajem jula, praktično nakon berbe, sa ciljem uklanjanja suvišnih grana.
 
Ja imam ns 4 i 6 oko 65 stabala i ovo je 4 godina. Za te 4 godine sam izgubio 7 stabala (2 ne racunam sto sam slomio).
Nisam nikada filozofirao kako sta gde kuda. Planiram da dopunim vocnjak sa keckemetskom i madjarskom najboljom i nista vise.
Ova godina mi je prva kako je rodila, i mogu vam reci da sam itekako zadovoljan. ispekao sam 6 kazana rakije, oko 100kg sam prodao i ostalo sam razdelio familiji za kuvanje pekmeza.
 
Trazio sam danima Keckemetsku ruzu i Madjarsku Najbolju, niko nema a oni koji imaju, imaju nisko kalemljenu na dzenerici to nisam hteo da kupim. Na parceli ide sljiva, poceo sam sadnju Stenlej, Č.Najbolje, nesto malo Lepotice zbog oprasivanja...
 
Interesantna stvar da je Prof. Keserović bio danas u Agromozaiku,pričao "kako se sadnice krate sa proleća malo ukoso" :) Medjutim ono što je važno i on kaže da je nestašica sadnica kajsije.
 
To "malo ukoso" nije dobro, još kažu na stranu od pupoljka, tako da se voda ne sliva na pupoljak, iz ličnog iskustva znam, a i logično je da kada se presek prve dve godine sam zatvara navlačenjem kore, jako dugo ostaje nezatvore i viri špic, kada se preseče ravno iznad pupoljka on se lepo i brže zatvori, a gde se sliva voda...pa namažem vosak i ne razmišljam, vosak ionako treba mazati da ne dođe do odvajanja kore i useljavanja bakterijskog raka (pseudomonas syringae).
 
Ja sam do sada razvio neki osećaj tako da već rutinski prekraćujem ukoso ali tik iznad pupoljka,ne pre blizu da mu ne oštetim snopiće kojima se hrani a ni' mnogo visoko tako da se kora navuče bez problema.Prvih par godina premazujem voskom obavezno.
Sada me podseti npr. baš do mene komšija sa trešnjama orezao prošle godine stil "masakr motornom testerom",bukvalno stabla sa 6-7 merara spustio na 4-5,rezovi i po 15,20 cm.Naravno nikakva premazivanja,voskovi,bakrači.....baš me zanima kako će podneti i izgurati ta stabla.?
 
Moj ujak je to uradio pre 7-8 godina na trešnjama starim 30 godina, podloga divlja trešnja. Ni jedna grana se nije osušila, a ne stablo. Nikakvog premazivanja nije bilo.

Edit: sada sam ukapirao da sam u temi "Kajsija"... Nema veze...

Kada smo već tu, danas posadih 40a šljiva, vađenih po starim zasadima kajsija. Planirana je Ruža, naravno. U petak posađeno 40a magrive. Biće kalemljenja...
 
Prošlog vikenda posađeno 25 sadnica kajsije sorte Mađarska najbolja i 40 sljive Stenlej koje ću na proljeće prekalemiti na NS4. Od prošle godine već imam 25 NS rodne.
Rastojanje 6x6.
 
Poslednja izmena:
Tako sam i ja posadio pa posle dve godine podsadjivao po jos jedan red izmedju. 6 x 6 se nekad sadilo kad se kajsije nisu orezivale. Sada ih formiras tako da moze da se bere sa zemlje i da ne rastu previse bujno. Usteda je i kod prskanja jer manje imas prskanja u prazno a isto i kod freziranja.
 
Nisma ni ja planirao nešto pretjerano orezivati, možda samo prvih par godina dok ne formiram krošnju. Koji uzgojni oblik si išao?
Mislim da veće rastojanje može biti samo prednost kada se zanemari malo teže održavanje i malo veći troškovi zaštite.
 
Pa na vazu. Kod nas svi kajsije orezuju na vazu.
Vidim u drugoj temi da planiras antifrost sistem. Kako mislis da ga postavis ako dozvolis nekontrolisani rast kajsija?
 
Pa na kajsiji ti je potrebniji. Kajsija prva cveta i cesto mraz skine sav rod. 90 drveta koliko planiras da imas nije samo za kucne potrebe vec pretpostavljam i za trziste.
Ja kad bih planirao tu investiciju ne bih propustio da je uradim na kajsijama.
 
Poželjna bujna podloga za kajsije

V. N. | 11. decembar 2015. 15:25 |
Kako sprečiti sušenje stabala kajsije? Pažnju treba obratiti na visinu kalemljenja sadnice, kao i na izbor lokacije za zasnivanje voćnjaka











Iako je kajsija jedna od najrentabilnijih voćnih vrsta, njena zastupljenost u našim voćnjacima je nedovoljna. Zašto? Odgovor ćete dobiti od svakog voćara, koji će vam reći da je njeno stablo nežno i da se brzo suši. Tačno je to da je kajsija zahvaćena opakom bolešću – apopleksijom, ali malo ko se zapitao koji su uzroci njenoj propasti i da li oni mogu da se otklone.

Grešili su mnogi. Kalemari su okulirali kajsiju pri osnovi debla, uglavnom na neproverenim sejancima džanarike (s kojima kajsija najčešće nema dobar afinitet).

Prilikom sadnje treba znati da bujnija podloga ima izraženiju regenerativnu moć. Takođe, treba saditi one sorte kajsija koje su se već prilagodile uslovima mikroklime gde se uzgajaju. Zbog toga se u našoj zemlji preporučuju sledeće sorte kajsija: Krupna rana, Mađarska najbolja, Kečkemetska ruža, Čačansko zlato, Lujzet, Novosadska rodna.
Podloge kajsija moraju imati besprekoran afinitet, onosno da dobro podnose i sortu i zemljište. Za zemljište različite strukture (gajnjače, podzoli, lakše smonice) za podlogu se može koristiti belošljiva i Gren gage ili Krupne zelene renklode, s tim što na njima kalemljenje treba obaviti na visini 130 do 150 santimetara od zemlje.
Za sivo-žuta i peskovito-ilovičasta zemljišta za podlogu se preporučuje kajsija Hindokuš, koja je otpotna na mraz i bolesti, zatim džanarika okulirana pri zemlji sa sortama šljiva B-1 Čačak, Stenlej, Kapavac i Požegača. Kod njih se kalemnjenje obavlja na metar i po od zemlje.
Priprema zemljišta za sadnju kajsija ista je kao i za druge voćne vrste. Razmak je 6 x 4 metra. Međutim, posebnu pažnju treba obratiti prilikom izbora parcele za sadnju kajsije. Zemljište za sadnju kajsije, bez obzira na podlogu, treba da je strukturno, duboko, ocedito i da je umereno plodno.
Kajsiju ne treba saditi u uvalama, jer izmrzavaju cvetovi, debla i osnovne ramene grane. Nije sigurno gajenje ni na toplijim ekspozicijama (jug, jugozapad, jugoistok) jer na ovim stablama dok su stabla mlada, nastaju oštenjenja debla ili grana od čestih promena temperatura.
U predelima brda i takozvanih izlomljenih terena, kajsiju treba gajiti na najmanje 150 do 200 metara dalje i od uvala i nizija, ili na uzvišenijim terenima gde je dobra cirkulacija vazduha i po mogućnosti na hladnim stranama (sever, sevorozapad, severoistok).
Na većim nadmorskim visinama (iznad 300 metara) kajsija se može gajiti. Ali ne tamo gde se javljaju kolebljive temperature u februaru i martu. U predelima nizija treba izbegavati depresije i obavezno koristiti sadnice sa visokim kalemljenjem, koje će biti otpornije na mraz.
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh