Kajsija

Auh čoveče zar kajsija...ja moje nisam štitio posle berbe, a kasnije sam video nešto crnila po listovima, pa mi žao što nisam...

U principu prskanje bakrom se radi kad opadne dosta lista, da se dezinfikuju mesta gde je bila lisna drška, znači ja na tvom mestu ne bih čekao jesen, jer nije bitan datum već momenat, do jeseni će bolest pošteno da se zapati, ali onda bi i na jesen tj kasnije trebao ponoviti tretman kada na svima otpadne skoro sav list.

Ja sam hteo da prskam bakrom mlade trešnje kojima je opalo nešto lista ali sam odustao, što je mnogo mnogo je, aj nek se javi još neko ako je već prskao.
 
Nisam ni ja nista prskao posle berbe,video sam po selu dosta kajsija bez lista a i tresanja bogami.Posto se bakrom prska protiv bakterioze a bakterioze ,,rade '' uvek kada je temperatura u plusu, ko ce docekati minuse i prskati svakih dvadesetak dana dok zaraza ne stane. Poprskacu sledece nedelje jednom a posle u rano prolece.
 
http://vocarskisavetnik.com/content/zastita-jesenjeplavoprskanje/

Osnovna namena ovog prskanja je:

1. Dezinfekcija stabla od patogena koji se nalaze na njemu i sprečavanje infekcije preko ranica od otpalog lišća, pukotina od mraza i ostalih oštećenja nastalih na neki drugi način
2. Sprečavanje posebne grupe infekcija, koje se bez ovog prskanja ne mogu držati pod kontrolom, a koje mogu nastati od momenta opadanja prvog lista i tokom čitavog perioda mirovanja voćaka.
To su infekcije koje izazivaju sledeći patogeni:
a. Pseudomonas syringae pv. syringae, Pseudomonas mors - prunorum (prouzrokovači rak-rana i izumiranja grana koštičavog voća)
Kada uđe u voćku, bakterija naseljava elemente drveta i kore - tim brže i jače što su uslovi nepovoljniji za voćku. Ove infekcije su osnovni uzrok šteta, koje se mogu manifestovati naredne ili kroz 2 - 3 godine, kao izumiranje drveta i kore. Kada se štete pojave, nema više efikasnog suzbijanja.
b. Stigmina carpophilla (ranije: Clasterosporium carpophillum) prouzrokovač šupljikavosti lišća koštičavog voća i krastavosti plodova kajsije i breskve
Ovaj patogen napada i mladare, čim opadne lišće, a infekcija je moguća već na temperaturama od 2°C do 4°C. Infekcija mladara je izuzetno opasna, jer mladar naredne godine i dalje raste, ali se na napadnutom delu stvaraju rak - ranice iz kojih se izlučuje smola, kada se te ranice (pege) prošire, dolazi do prstenovanja mladara i njegovog sušenja iznad tog dela.
c. Grupa bioloških činilaca parazitne prirode koji prouzrokuju prevremeno - iznenadno sušenje (apopleksiju ) kajsije:
- odnosi se na već navedenu bakteriju Pseudomonas syringae pv. syringae i gljivicu Cytospora spp - koje, pojedinačno ili zajedno, predstavljaju značajne faktore apopleksije kajsije.
Danas se smatra da ima nekih 9, a možda i više, faktora apopleksije kajsije.
3. Sigurnija i lakša zaštita breskve od kovrdžavosti lista breskve (prouzrokovač Taphrina deformans)
Prskanje bakarnim preparatima u vreme početka opadanja lišća namenjeno je suzbijanju drugih uzročnika bolesti breskve (Stigmina, Cytospora, Fusicoccum). Istovremeno se smanjuje i infekcioni potencijal gljivice Taphrina deformans, tako što bakarni joni unište najveći deo spora patogena koje se nalaze na površini i u otvorenim ranicama na grančicama, granama i stablu.
4. Smanjenje infekcionog potencijala mnogih drugih značajnih bolesti, kao što su monilioze koštičavog voća i drugo.

Standardne preporuke kažu da se prskanje izvodi kada otpadne veći deo lišća, kako bi kvalitetno pokrili grančice, grane, stablo.
To pravilo treba korigovati ako u jesen počne opadanje lišća, pa nastavi relativno toplo (iznad 0°C) i vlažno vreme. U tom slučaju plavo prskanje treba obaviti kada počne opadanje lišća,odnosno nikako ne čekati da otpadne 70% lišća. Jer, čim otpadne 5% ili 10% lišća, već ima dovoljno ranica da se preko njih ostvari infekcija dovoljno jaka da prouzrokuje štete na voćkama.
Ukoliko se oduži period vlažnog vremena i temperature iznad 0°C, prskanje ponoviti kada opadne veći deo lišća. Ovo naročito važi za zasade u kojima je prisutna smolotočina i drugi simptomi propadanja tkiva i sl. U ovom periodu prskanje treba ponoviti i u slučaju većih padavina (preko 25 mm kiše) i ako temperature omogućavaju infekciju.
POTREBNO JE KVALITETNO POKRITI BAKARNIM PREPARATIMA SVE DELOVE VOĆKE!
Izbor preparata i koncetracije:
Mogu se koristiti svi bakarni preparati: bordovska čorba, bakar-oksihlorid, bakar-hidroksid, bakar oksid, bakar sulfat, bakar hidroksid + kalcijum hlorid. Prednost dajemo preparatima na bazi bakar-oksihlorida i bakar-hidroksida.
Organska zamena bi bila soda bikarbona 10 grama na 10 litara vode.
 
e sutra cu vam slikati kako izgledaju par kajsij koje nikada ali nikada u zivotu nisu prskane a ni rezane,nigde opalog lista nema,jedna se nalazi u napustenom dvoristu a druga u nekom zaraslom vinogradu stare su mozda po 5-6 god.ali je zanimljivo da su obe u hladovini i da nemaju problema sa opadanjem lista
 
Ključna reč je i "jedna" je vamo a "jedna" je onamo.

Ponoviću, ja sam ispred zgrade u gradu posadio par trešanja, tek pre neki dan je opao koji list, dok je po njivama bila opšta borba, a ove u gradu nisu ni jednom prskane. Nemaju ni vašaka, samo par uboda od osa.

Drugo je kad postoji "šuma" stabala, pa okolo još raznih zasada i tako kilometrima unakolo.
 
Oktopod pa koje sam sadnice kajsije ja jeseni 2013 kupio od Mutavdzica? Tj koje su karakteristike tih kajsija. Hteo Zaklopcanku, a sta sam dobio. Pozdrav
 
Ацо, добио си кајсију коју тамо зову домаћа, а можемо је звати винчанска ружа. То није иста врста коју професор Милатовић зове заклопачка ружа.
Изгледа да тамо свако село има неку домаћу кајсију. Негдје сам пронашао списак признатих врста (сортну листу) РС и тамо пише да је ове године на захтјев Пољопривредног факултета у Земуну призната врста (сорта) под називом ружа.
 
Neka je i Vincanska ruza, samo da je ukus kao sto je Oktopod hvalio. Nema ga da kaze karakteristike plodova ovih mojih sadnica. Inace nisam ja neki mnogo zahtevan lik, kupio tri sadnice, jednu sestri dao, neka je dugovecna, kasna zbog mraza i slatka zbog pekmeza i jela. Ne prodajem plodove, samo za licnu upotrebu. Ako treba, ponovicu se i sa Zaklopackom ruzom.
Imam ja roda i u Zaklopaci, i Ritopeku, a Vinca je iznad naseg sela.
 
Hajde napisite gde je ima pa da ubacim i ja da probam,treba mi par komada da zamenim one koje su popucale.
 
Hvala na lepim rečima za sajt, imam ideje ali ne stižem da poradim na količini sadržaja, trudim se barem ono što radim kod sebe da dokumentujem i objavim. Takođe se trudim da kao što kažete bude ukratko i precizno, bez previše detalja tipa latinski nazivi i šta ti znam, već konkretno, razumljivo običnom čoveku i ne predugačko da ne bude dosadno, a opet jasno.

Što se tiče priče oko Zaklopčanke, sad ću malo rezimirati pa ko god pita možete ga poslati na ovaj post :)

Ovo su slike prave Zaklopčanke od Radashina

http://poljoinfo.com/showthread.php?395-Kajsija&p=882875&viewfull=1#post882875
http://poljoinfo.com/showthread.php?395-Kajsija&p=884240&viewfull=1#post884240
http://poljoinfo.com/showthread.php?395-Kajsija&p=885419&viewfull=1#post885419

Zovu je još i Zaklopačka ruža, Begaljička ruža i samo ruža.

Ima rasadnika koji je imaju u asortimanu, ja sam nalazio preko interneta, zvao čoveka i pitao, kaže prodajem na Boleču, uzeo sam grančice od tog i tog iz Begaljice, ima i kućnih kalemara prodavaca, naći će se...

Moja čije sam grančice poslao je domaća. Tada sam mislio da je to Zaklopčanka, ali ne očajavajte, niste ništa pogrešili jer je i ona dobra sorta. Ko je posadio za sopstvene potrebe biće oduševljen jer je rod redovan, ne mari za mraz, opadne i njih od mraza ali nekako se kasnije kad menjaju boju kreće da uočava da ih ima dosta :)
Jedino šta kod nje ne valja je što je sitnija od Zaklopčanke i ne podnosi transport pa nije popularna na otkupu kao konzumna već kao rinfuzna pa joj cena ne bude neka, u dobrim godinama značajno i prerodi ako se ne orezuje pa budu i jako sitne.

Grančice su sa ovog videa, stablo koje se vidi na otprilike 1:00 minuta, kojem je pukla kora, staro je preko 30 godina kasnije je utvrđeno i sa stabla koje je na 3:30 minuta otprilike, iz ćoška placa, sobaljeno sa tanjiraču :D

[video=youtube_share;d1dM5cg7NWA]http://youtu.be/d1dM5cg7NWA?list=UUtWiQyAWAFpqfnwd2J6cM4Q[/video]

- - - - - - - - - -

Setih se da imam još koji video, govorim zaklopčanka na snimku ali je u pitanju domaća:


 
Poslednja izmena:
Na 3 sadnice kajsije su mi, ispod kalemljenog mesta, izbile grancice dzenarike (kalemljena je visoko na dzenariku). Neke imaju duzinu od 30-ak centimetara. Mislio sam da ih isecem i zamazem kalemarskim voskom. Da li da sacekam pa kasnije da isecem prilikom orezivanja u februaru? Da ne bi ponovo izbile grancice pa da mi izmrzne zimus
 
Svejedno ti je, neće izmrznuti sadnica već to što izbije. Ako ti se već zeza, možeš pažljivo kalemarskim nožem kresačem (onaj krivi) da isečeš uz samo stablo, bolje je nego makazama.
 
Pre neki dan prskao funguranom,nikad ranije,lista skoro ni da nema...Ako bude blaga zima kao sto najavljuju eto kajsije u cvetu u januaru...
 
Nazad
Vrh