Kajsija

2pan ako hoces poklonicu ti ja par komada kajsije na breskvi,visoko okalemljene,ako se osusi kajsija imaces sevtalije tako da nikako neces biti na gubitku :) , samo mi se javi u inboh da ti poklonim kad povadim sadnice
 
ugovoris sa nekim da ti okalemi,pripremis crni trn u prolece i das tom da ti okalemi na dzanariku pa imas dve opcije da ti cipuje u jesen ili kalemi direktno sledeceg proleca,i sledece jeseni dobijes sadnice za sadnju, Vrlo lako i jednostavno samo niki ne razmisjla unapred vec svi nagrnu danas da kuep sutra da sade a to tako ne ide ,vec se takav zasad planira godinu-dve ranije

- - - - - - - - - -

Kako se pokazala kajsija na breskvi,

ja ih kalemim i na breskvi,sto se tice nje slicna je kalemljenju na crni trn,ranije prorodi,krdzavija je,ima krupniji lepsi i aromaticniji plod,ali kao i svaka krdzava podloga ima manji vek trajanja 15-20 godina
 
E a taj neko ce bas to da mi okalemi, te nove selekcije ? Nije problem kalemljenje proletos sam imao finu uspesnost sa grancicama od prijatelja sa foruma kalemio sam visoko na stenlej i cac.lepoticu kao posrednika. Preprosle isto nije mi lose proslo kalemljenje. Pitam za gotovu sadnicu ako neko proizvodi, mozda neko ( mozda ne ja ) nema vremena da ceka i pogadja sve to vec zeli da plati i dobije to sto je platio , sto je retko kod nasih kalemara bar po iskustvu ljudi sa foruma i sire pisalo se o tome na siroko i nadaleko pa nebih da ponavljam.

Ako me secanje negde sluzi breska je bas losa podloga u pogledu dugotrajnosti, i o tome je pisano.
 
Moraću kad navatam komšu da ga pitam, ostao sam dužan, on ima njivu blizu mene kalemljene na breskvi, da ga pitam detalje, zasad je star 4-5 godina, da vam slikam nema poentu, kajsije ko kajsije.

Radashin mi je pričao o kalemljenju breskve tako što se posade koštice po dve na stalno mesto, razmak malo da imaju, i kad niknu i narastu kalemi se, tako se dobije da nisi presađivao niti presecao centralnu žilu koja onda raste u dubinu i snabdeva voćku iz dubina vodom kad je suša.

Zašto dve koštice? Pa poneka neće nići, negde će da niknu obe, pa se posle ipak presadi i tako popuni zasad.

Ali koliko se sećam pričali smo o kalemljenju breskve na breskvu, ne znam kako bi se ovaj metod pokazao na kajsiji?
 
kajsija na breskvi vek trajanja 20-ak godina
a sto se tice novih sorti to tesko da ces naci kod nekog ko se bavi kalemarstvom,svi sto imaju te nove sorte cuvaju to maksimalno,a i ako neko od njih krene sa prodajom kalem grancica nije retkost da podvali sa sortom. Zato uvek kazem sa novitetima se trudite da sami obezbedite kalem grancice i da vam neko okalemi jer ko je radio sa institutima zna da i oni umeju fino da podvale

- - - - - - - - - -

Dali se kalemi na breskvu kao posrednik ili ide direktno na vinogradarsku šepteliju

direktno bez posrednika
 
Ja sam pre par dana okalemio kajsiju na breskvi oko 200 kom.
Cisto radi probe posto nisam kalemac morao sam vise komada zbog prijema.
A u planu mi je da ih stavim u spaliru na tri reda zice pa bar jedan red.
Sve ovo je proba pa se nadam da cu bar steci neko iskustvo na ovaj vid sadnje.
Po mom misljenju buducnost kajsije je u spaliru bar neka ozbiljnija proizvodnja.
Ali to je samo moje misljenje ,jer sto bi rekao pametan covek ne menjaj nista dok ide dobro.
 
Lično mislim da je budućnost kajsije, ako ne i celog savremenog voćarstva u nekoj možda daljoj budućnosti upravo u prošlosti, u starim sortama i starom načinu kalemljenja. Hrana će biti toliko tražena na planeti da neće više biti bitno roksana, kečkemetska ruža ili sitna domaća, bitno da je hrana.

Ako ja kod kuće imam stabla starih sorti od kojih neka imaju preko 35 godina (moj otac kad je ženio majku ta stabla su bila tu u punom rodu, a ja imam 35 godina), ako to stablo daje SVAKE GODINE preko 50 kilograma lepih kajsija, pri tom je bilo i jako stradalo od monilije jer nije prskano pa sam ja tek prošle godine dobrano orezao i skinuo sve suve grane i sada ih više nema jer sam prskao, ako to stablo daje pun rod već u 5-7 godina, barem 30 kila ne mora preko 50, o čemu mi dalje da pričamo.

Potrebno je samo još naći i domaće sorte, otporne na mraz kao što su ove moje, ali da su pogodne za transport pa time i primamljive hladnjačarima za izvoz, a to je domaća ruža (Zaklopčanka, Begaljička).

Ako idemo ka novim sortama, imaćemo kao i svi ovde na forumu situaciju da beremo jednom u 3 pa možda i 4 godine, a ostalih godina krajem marta početkom aprila da plačemo nad sitnim zelenim plodićima koji leže na zemlji usled mraza.


Tako da kad se sve sabere ja lično uopšte ne vidim poentu kajsije na slabije bujnim podlogama, osim kod onih koji žele godinu dve dana ranije da dođu do punog roda, a da krče zasad 10-20 godina ranije što je suludo.

Špalir na breskvi nije potreban, stoje one same i nose veliku krošnju, ako se misli na lakše povijanje grana, da ima za šta da se veže, to je jedina poenta špalira.
 
oktopod
Vidim da se poznajes u kajsije ,ja imam oko pedesetak (zaklopcanke) bar su mi tako date grancice.
Sledece godine slikam plodove pa ces mi reci da li je to ta sorta.A i nismo toliko daleko mozemo se i videti.

Na gustoj sadnji potrebna je zica u prvih ped godina zbog lomljenja grana, ali to je druga prica.

Sorte se stalno menjaju kao i uzgojni oblik , nekada nije bilo posrednika pa se cak nije ni rezala.
Nekome treba za rakiju ,djem pa mu krupnoca ,obojen plod i nije bitna stavka(samo da radja).
Pa ako nesto prodje za pijac super.
Mene licno ineresuju sorte sa dominantnom crvenom bojom.Kajsiju sam zasadio pre tri godine
i bas nista nisam znao njima ,na savet drugara sam kalemio.ROXSANA-ZAKLOPCANKA-NjuDjersi39-
tri drveta AURORA.Ove godine su dale rod ali mali oko 300kg(oko 150 drveta u rodu) a dosta smo skinuli
u maju zelene plodove da bi stabla bila rasterecena.Zao mi je sto nisam sa kajsijama krnuo ranije,
ima veliku perspektivu.

 
Po slikama mislim da je to to_Oblik boja tj ukupan izgled ,samo nisam primetio da puca kostica.Sto se tice mraza i svih ostalih problema oko kajsije dosta sam upucenali iskustvo nije na mojoj strani.Mada u svakom poslu ima problema ili ti svaka vocna vrsta ima svoje lose i dobre strane.
 
Danas zvao rasadničara da naručim i koju kajsiju za jesen(oće matori pored višanja i koju kajsiju da zasadimo...deci za pekmez...),čovek tvrdi da je duplo kalemljena kajsija samo marketinški trik.Tvrdi da ima više razloga protiv nego za,e sad j..em li ga:sta:
 
Koje razloge ti je naveo?
Nabrajao je razloge tipa bez potrebe plaćati skuplje,kasnije u punom rodu moguće pucanje na mestu kalemljenja,verovatno sa posrednikom unosiš šarku u zasad...kako kaže ove sa posrednikom su za hobi voćare a tvrdi da većina ozbiljnijih zasada zasađena sa sadnicama kalemljenim direktno bez posrednika...inače ima i jedne i druge pa ja kako hoću.Nije neka razlika u ceni a ja neću puno uzmati tako da mi taj deo sa cenom ne bitan,bitna mi je dugovečnost bez veze mi je da taman kada dođe lep rod 7-8 god moram da menjam voćku iz nekog razloga koji me je košta 0.60e.
 
Hrana će biti toliko tražena na planeti da neće više biti bitno roksana, kečkemetska ruža ili sitna domaća, bitno da je hrana.
Ако говоримо о комерцијалној производњи онда ти логика није добра. И сад је храна на планети тражена али ти тражиоци немају новца да је плате а стоји отворено и питање транспорта.
Што се тиче сорти о којима прича Кесеровић, звао сам да питам, садница ће бити крајем октобра и коштаће око 500,00 Дин. Мислио сам да узмем 200 ком. за пробу ал' ћу због цене морати да смањим па да калемим наредне године.
 
Nabrajao je razloge tipa bez potrebe plaćati skuplje,kasnije u punom rodu moguće pucanje na mestu kalemljenja,verovatno sa posrednikom unosiš šarku u zasad...kako kaže ove sa posrednikom su za hobi voćare a tvrdi da većina ozbiljnijih zasada zasađena sa sadnicama kalemljenim direktno bez posrednika...inače ima i jedne i druge pa ja kako hoću.Nije neka razlika u ceni a ja neću puno uzmati tako da mi taj deo sa cenom ne bitan,bitna mi je dugovečnost bez veze mi je da taman kada dođe lep rod 7-8 god moram da menjam voćku iz nekog razloga koji me je košta 0.60e.
nije ti nabrojao prave razloge - jedini razlog posrednika je odlaganje kretanja vegetacije i sa tim zastitis vocku
ali ako ne uzimas mnogo sadnica i svaku jesen uvijes stablo u papir (moze onaj od papirnih dzakova) - papir ti je onda izolacija i nece se desiti da ti stablo se greje u toku ranih proletnjih suncanih dana, a zimi nece toliko uticati hladnoca da se sokovi u stablu smrzavaju, i to raditi sve do vremena dok samom stablu ne zadeblja kora toliko da ima isti efekat kao i taj papir - izolacija
i naravno leti zalivanje jer je osetljiva na susu i ne sekiraj se
 
Nazad
Vrh